D. Panteli, Stara Grqka, 1. Peloponeski rat, 1.9.

Vladavina tridesetorice

VLADAVINA TRIDESETORICE
Poxto je Atina sklopila mir sa Spartom aprila 404. godine, kojim je
zavrxen Peloponeski rat, sazvana je narodna skupxtina. Teramen, predstavnik
umerene oligarhije, kao i predstavnik Atiana u potpisivau mirovnog ugovora sa Peloponeanima, predloio je da se uprava grada poveri tridesetorici
izabranih udi. U suprotnom, kako nas obavextava Lisija, Teramen je upozorio
da e ivot i sloboda Atiana biti ugroeni. Aristotel u Atinskom ustavu,
pripoveda:
Budui da je Lisandar stao na stranu oligarhijske stranke,
zaplaxeni narod bio je primoran da glasa za oligarhiju.
(Arist. Atinski ustav 34)
Novu vladu, pored spartanskog vojskovoe Lisandra, podrale su i one oligarhijske grupacije koje su izvrxile prevrat 411. g. p. n. e.: ekstremni
oligarsi, koji su se oslaali na heterije i izgnanike-povratnike iz Sparte,
i umereni oligarsi, koje je predvodio Teramen. Narod, oseajui nemogunost
otpora, klonio se politike, a istaknutiji predstavnici demokratije, napustili
su Atinu i sklonili se u susedne polise. Tako Trasibulova grupa odlazi u
Tebu.
Platon pripoveda da je na qelu prevrata stajao 51 qovek. Jeadnaest je vrxilo vlast u samom gradu, deset u Pireju, a onih trideset je imalo vlast nad
svima. Aristotel pixe da su jedanaest u Atini imali zadatak voditi brigu o
izdravau zatvorenika, o izvrxeu kazni nad osuenima, kao i da vode raquna
o predaji konfiskovane imovine. Desetorica u Pireju su predstavala uobiqajenu oligarhijsku dekarhiju, prema uzoru oligarhijskih vlada kakve je organizovao Lisandar. Xto se tiqe izabranih trideset graana, Teramen je birao
desetoricu, ekestremni oligarsi takoe, a desetorica su izabrana od strane
Lisandra. Tridesetorica su imala zadatak imenovati 500 lica kao qlanove
vea, jox toliko graana za razne druge dunosti, i 2 000 je uqestvovalo u
sudstvu.
Aristotel pixe da su u poqetku Tridesetorica bili umereni i pravili se da
ele da obnove ustav predaka i da rade za narod. Meutim, qim su uqvrstili
vlast, nisu se samo obraqunali sa svojim politiqkim protivnicima demokratama, ve su stali progaati sve one koji su se isticali imovinom, poreklom
ili ugledom. To su radili iz straha, ali i da se doqepaju ihovih imaa.
O vladavini Tridesetorice pixe i Platon u VII pismu i kae:
Poredak protiv kojeg su bili mnogi sruxen je, a na vlast doe
pedeset i jedan qovek. Neki od ih bili su moji srodnici
i prijatei i odmah su me pozvali da saraujem s ima u
dravnim poslovima kao qovek kome ti poslovi i priliqe. Tada
sam se gorko razoqarao. Nadao sam se, naime, da e oni uqiniti
kraj bespravu i nasiu i da e zavesti pravednu upravu.
Briivo sam pratio xta rade. I xta sam sve morao videti?
Ti udi su za veoma kratko vreme postigli da je raniji poredak
izgledao udima kao pravo zlato.
Jedna od prvih mera Tridesetorice jeste dizae optube i kaavae sikofanata. Pojava koja je kompromitovala atinski sudski sistem bila je uloga
sikofanata, profesionalnih uxkala i potkazivaqa. Oni su, iskorixavajui
pravo svakog graanina da, u ime druxtvene zajednice, sudski goni prestupnika koji se ogrexio o javni interes, xpijunurali imunije graane i dravne
1

funkcionere, traei u ihovom ponaxau povod za podnoxee prijave. U delatnosti sikofanata bilo je uvek i elemenata uceivaa. Ponekad tuilac
je reskirao da bude kaen visokom globom, ako bi za tubeni predlog glasalo
mae od petine sudskog vea, a za one za koje bi se dokazalo da se bave potkazivaem radi ostvarea vlastite materijalne koristi, kazne su bile jox stroe. 1
Tridesetorica su na sebe preuzeli zadatak da se obraqunaju sa ovom pojavom.
Da bi uqvrstili sopstveni poloaj, Tridesetorica u Atinu pozivaju jedan
spartanski odred, koji bi finansirali iz svog
epa. Sparta xae garnizon
pod zapovednixtvom Spartanca Kalibija. Mada su u poqetku bili prijatei,
Teramen i Kritija2 , jedan od Tridesetorice, postadoxe protivnici. Naime,
poxto su mnogi nepravedno stradali i narod se stao utiti na vladu Tridesetorice, Teramen je smatrao da se oligarhija nee moi odrati ako se ne uzme
dovono pomonika za dravne poslove. Onda Kritija izabere 3 000 udi koji
e uqestvovati u javnim poslovima i imati sva prava. Aristotel tvrdi da
su Tridesetorica konaqan spisak tih 3 000 graana stalno odlagali, imena
izbranih su quvali kod sebe i kad god bi rexili da spisak objave, jedna imena
su brisali a druga umesto ih upisivali. Teramen i na ovo stavi prigovor. Potom Kritija, uz pomo spartanskog odreda, razorua sve, izuzev izabranih 3 000,
i donese zakon da Tridesetorica mogu bez suda ubiti sve, izuzev 3 000 graana.
Tom prilikom stradalo je mnogo udi. Da bi obezbedili novac za izdravae
vojske, Tridesetorica su odluqila da svaki od ih zatvori jednog od meteka,
ubije ga i prisvoji egovu imovinu. Teramen u ovome nije eleo uqestvovati, te
ga Kritija stade optuivati za nepostojanost. Teramen se opravdao, a Kritija
pozivajui se na zakone da ko je radio na ruxeu oligarhijskog prevrata 411.,
lixava se graanskih prava. Poxto je Teramen uqestvovao u ruxeu prevrata,
oduzeta su mu graanska prava. Time je Kritija dobio pravo, budui da su
Tridesetorica mogli bez suda da ubiju sve, izuzev 3 000 graana, narediti da
se Teramen pogubi.
Zime iste godine, Trasibul, koji se sklonio u Tebu, sakupio je odred od 70
izgnanika i zauzeo Filu utvreno mesto u blizini Dekeleje. Ta akcija jako
uzbudi Tridesetoricu i oni krenu protiv Trasibula sa svih svojih 3 000 hoplita. Meutim, odbijeni od File, vratixe svoju vojsku u Atinu, a protiv
ustanika upute spartanski odred. Spartanci su pretrpeli velike gubitke jer je
Trasibulu prilazio sve vei broj udi. Napokon, Trasibul sa svojim udima
kree na Pirej. Ustanici su brzo napredovali i uz put su obiqni graani
masovno prelazili na ihovu stranu. U takvoj situaciji, Tridesetorica, da bi
se obezbedili, popixu stanovnixtvo Eleusine, pohapse ga i pobiju. Naime, u
sluqaju opasnosti eleli su sebi obezbediti mesto gde e se moi skloniti i
utvrditi.
U odluqnoj bitki kod Munihija 3 000 ponovo su bile potuqene. U toj bitki pade
voa Tridesetorice Kritija. Demokrate pozovu sve Atiane da stanu na put
masovnom teroru, ali taj poziv odbiju oligarsi, koji su se meu sobom podelili
na ekstremne i umerene. Ekstremni oligarsi su se povukli u Eleusinu i na
Salaminu, a umereni oligarsi su svoje snage koncentrisali u Atini i izabrali
rukovodstvo od deset udi. I jedni i drugi traili su pomo Sparte protiv
Trasibula i demokrata, koji su se uqvrstili u Pireju.
Leta 403. godine p. n. e., poxto oligarsima traena pomo iz Sparte nije
stizala, Trasibul je obezbedio opsadne sprave. Tada je spartanskom vojskovoi
Lisandru poxlo za rukom da ubedi Spartance da oligarsima u Atini i Eleusini
pozajme novac, da ga naimenuju za glavno-komandujueg kopnene vojske, da egovog
1

Mladen Xkian, Komentar, Ptice, Zagreb 1988.

Kritija je bio Sokratov uqenik. Zajedno sa Alkibijadom je 415. bio okriven za
skrnavee hermi. Na egovu incijativu ukloen je Frinih sa dunosti stratega i
vraen Alkibijad. U toku oligarhijskog prevrata 411. bio je qlan vea 400. Posle 411.
na predlog Kleofonta, predstavnika radikalnih demokrata, proteran je iz Atine. Kao
izgnanih vreme provodio u Tesaliji. 404. vraa se u Atinu i kao predstavnik ekstremne
oligarhije, postaje jedan od Tridesetorice.
2

brata Libys-a imenuju za navarha flote i da vojsku poxau u Atiku. Lisandar

je ponovo opkolio Pirej i sa kopna i sa mora. Meutim, efori i kra Pausanija plaxili su se preteranog jaqaa Lisandra i zato u Atiku krene i sam
Pausanija.
U samoj Atini doe do novog prevrata i na vlasti se naoxe novih Desetorica,
pod vostvom Rinona, koji su bili za sporazum sa pirejskim demokratama. Zbog
toga e Rinon kasnije, 403/402. godine, biti izabran za stratega. Poxto nijedna strana nije pokazivala neprijatestvo prema Lakedemoanima, Pausanija
predloi primirje:
1.) Obe partije prestaju sa ratnim operacijama
2.) svi dobijaju natrag svoju imovinu, izuzev Tridesetorice, dekarha Pireja i Jedanaestorice
3.) Oligarsi ostaju na vlasti u Eleusini, a ko eli moe da se odseli
ima
4.) za sve politiqke prestupe uqiene ranije proglaxena je amnestija.
Odmah iza potpisivaa ovog ugovora obrazovane su dve drave u Atici: jedna
u Eleusini, gde su Tridesetorici mogle da se prikuqe ihove pristalice,
a druga u Atini, u kojoj su se demokrate i umereni oligarsi ujedinili svoje
snage. Poxto su Atina i Eleusina obeale da meu sobom nee ratovati i da
e isplatiti dug Sparti, Pausanija se s vojskom povukao na Peloponez.
Arhin, voa umerenih oligarha u Atini gledao je da se ispoxtuju sve odredbe
postignutog mira. Meutim, poxto je veliki broj udi nameravao da se preseli
u Eleusinu k ekstremnim oligarsima i sa ima se udrue, a na to su imali
pravo po mirovnom ugovoru, postojala je opasnost po Atinu. Stoga, Arhin rexi
da ih zadri i skrati rok do kojeg su se morali prijaviti za preseee. Mnogi
tako budu primorani da ostanu protiv svoje voe u gradu.
Da je Arhin bio trezven politiqar svedoqi i sledei sluqaj: kada je jedan qovek
pokuxao da se sveti za proxle dogaaje, uprkos ugovoru o amnestiji, Arhin je
podstakao vee da ga pogube bez sudske presude.
Prvo su u Atini obnoveni Drakonovi zakoni vezani za ubistvo i Solonovi, a
potom Efijaltovi i Periklovi. Kada je Trasibul nekim metecima i robovima
pokuxao dati atinsko graansko pravo, Arhin je ustao protiv ovog predloga,
smatrajui ga za nezakonita. Naime, prema zakonu iz 451. ili 450., koji je
doneo Perikle, prava atinskog graanina moe dobiti samo onaj qiji su otac i
majka po svom roeu spadali meu prave Atiane.
Tako je u Atini ponovo uspostavana demokratija. U meuvremenu, eleusinski
oligarsi su se spremali za borbu i pozivali sebi najamnike. Meutim, 401.
godine poubijani su stratezi Eleusiana, a obiqni oligarsi vratili su se u
Atinu, gde je bio uspostaven demokratski ustav.