Luano de Kreenco

PLATON

O ivotu ovog filosofa

Aristokle, nazvan Platon (*nadimak Platon dali su mu zbog irine (platos)

ramena), sin Aristona i Periktione, rodio se u Atini, u znaku Bika, oko
428. pre Hrista. Poto je, po legendi, ugledao svet istog dana kad i
Apolon, roditelji su ga odneli na planinu Himet da bi zahvalili bogu, i dok
su svi bili obuzeti religioznim obredom, jedan roj pela spustio se na
njegova usta i napunio ih medom. Ova pria zacelo je netana, ali
pokazuje koliko se antiki svet divio svom geniju.

Platon je bio aristokrata: po ocu je vodio poreklo od Kodrosa, poslednjeg

kralja Atine i, dakle, od samog boga Posejdona, po majci mu je predak
bio Dropid, Solonov brat, veliki politiar i zakonodavac grada Atine i,
najzad, opet po majci, mogao je da rauna na pomo ujaka Harmida i
Kritije, dvojice od Trideset Tirana. S takvom autoritativnom rodbinom
(bila je to neka vrsta porodice Kenedi V veka pre Hrista), neosporno da
je i Platon dobio elju da se bavi politikom.

U sedmoj epistoli Sirakuanima sam Platon potvruje svoj interes za

politiku: Kao mlad razmiljao sam, slino mnogim svojim vrnjacima, da
u se posvetiti politici im budem stasao i postao samostalan". Meutim,
razoaranja koja je doiveo u prvim godinama demokratije bila su tolika

da je izgubio svako poverenje u politiare. A kako mu ne dati za pravo?

Perikle je ve odavno iezao i s njim magini trenutak atinskog
"prosvetiteljstva". Naslednici, demagozi Kleon i Hiperbol nisu ni izdaleka
bili na njegovoj visini, a Alkibijad, uz sve potovanje prema njegovoj
inleligcnciji, bio je linost u koju se nije moglo mnogo pouzdati s moralne
strane. To je bila predstava koju je Platon stekao o demokratiji. Potom
su stigli peloponeski ratovi, poraz kod Egispotama, mitizacija spartanske
efikasnosti i posledino uspostavljanje vlasti Tridesetorice Tirana; za
vreme kratkog perioda njihove moi, ujaci Kritija i Harmid pozvali su ga
da se ukljui u dravne poslove, ali kada je Platon uoio da ni politika
aristokrata nije bila korektnija od prethodne, napustio ju je i sasvim se
posvetio filozofiji. S ponovnim uspostavljanjem demokratije, doiveo je
najtee razoaranje: novi reim osudio je na smrt upravo Sokrata,
jedinog oveka koga je smatrao dostojnim potovanja. Posle takvog
iskustva, ne moemo se uditi to je celog ivota ostao zakleti
antidemokrata.

Susret sa Sokratom bio je pravo ozarenje za Platona. Pria se da se u

svojoj dvadesetoj godini bavio poezijom i da je jednog dana krenuo u
pozorite gde je trebalo da uestvuje na nekom poetskom takmienju,
kada je ugledao Sokrata kako govori jednoj grupi mladia. Shvatio je
odmah da je to linost koja e mu bili novi duhovni voa: spalio je
pesme i poeo da ga sledi.

Posle smrti uitelja, zajedno s ostalim sledbenicima, iz straha od

progonstva, sklonio se u Megaru kod kolege Euklida i tamo ostao tri
godine. Sve dok jednog dana, eljan novih saznanja, nije zapoeo ono

putovanje koje se smatra bazom filozofa: obiao je matematiare iz

Kirene, egipatske proroke i pitagorejce u Italiji. Da bi kompletirao krug,
trebalo je da poseti i Mage u Maloj Aziji, ali zbog ratova koji su tada
harali (kao uostalom i danas), odustao je.

Na Siciliju je Platon krenuo, kako sc ini, da bi video krater Etne i mesto

gde se ubio Empedokle. Meutim, desilo se da je upoznao mladog Diona,
linost koja e posle Sokrata biti presudna u njegovom ivotu.

Dion je bio roak Dionizija, prvog oveka Sirakuze; i dok je tiranin bio
samovoljan i okrutan, mladi Dion je bio idealista: sluao je o Platonu i
njegovim politikim idejama, pa je eleo da ga pozove u Sirakuzu ne bi li
filozof preobratio starog tiranina.

Ali, dogaaji se nisu odvijali kako je Dion zamiljao: Plalon je ubrzo

poeo da zazire od obiaja na dvoru, a Dionizije, sa svoje strane,
sumnjiavo je gledao na tog Atinjanina, koji je govorio kao kakav prorok.
Da bi se shvatila atmosfera na sicilijanskom kraljevskom dvoru IV veka,
pomenimo gozbu koja je trajala tri meseca neprestano. O tome je sam
Platon docnije pisao da mu se nikako nije dopadao ,,taj blaeni ivot pun
italskih gozbi, gde se neumereno jelo i spavalo zajedno".

Najgore se desilo kada su Platon i Dionizije poeli da vode filozofske

razgovore o Vrlini. Platon je zastupao miljenje da je ovek pun vrlina
sreniji od tiranina, a Dionizije, koji je vc nazirao da ga filozof ne ceni
suvie, iznenada ga je upitao:

Ali, zato si doao na Siciliju?"

,,Da sretnem oveka punog vrline."

,,I ne smatra da si ga ve sreo?"

Nikako."

Tvoje rei odiu senilnou!" - uzviknuo jc Dionizije razljueno.

,,A tvoje miriu na tiraniju", odvratio je filozof.

Pola sata docnije Platona su, vezanog u lance, ukrcali na brod Spartanta
Polita, koji je imao nareenje da ga odvede u Eginu i proda kao roba."

,,On je uostalom filozof, obrazloio je Dionizije, nee ni primetiti ta se

s njim deava!"

Na Platonovu sreu, u Egini sc zadesio jcdan od njegovih libijskih

potovalaca, izvesni Anikerid iz Kirene, koji ne samo da ga je otkupio za
dvadeset mina, ve mu je poklonio i novac od kojeg je filozof sagradio
kolu.

Osnivanje Akademije bio je jedan od najznaajnijih kulturnih dogaaja

slare Grke. kola je bila podignuta na nekoliko kilometara od Atine, na
putu gde su bile sahranjene znaajne linosti, ograena ogromnim

parkom. Evo jedinog opisa iz Fedra: Najprijatnija od svega bila je trava

koja je rasla na blagoj uzviici, tako meka da se ovek, ispruen po njoj,
oseao kao utonuo". Pokraj kole nalazili su se vrtovi posveeni heroju
Akademu, za koga, iskreno govorei, niko nikada nije saznao ta je tako
znaajno uradio da bi uivao toliku poast. Kada se oveku osmehne
srea! Akadem nikada nije mogao ni naslutili da e njegovo ime
vekovima oznaavati sveta mesta u kulturi.

Ovde, oko Platona, sakupio se znatan broj sledbenika (Ksenokrat,

Speusip, Aristotel, Heraklid Pontski, Kalip, Erast, Timolaj i drugi) i dve
sledbenice (Lasteneja i Aksioteja, ova poslednja u mukom odelu). ivot
su provodili u vedrom raspoloenju i diskusijama, etajui senovitim
alejama, ispresecanim potocima, i nita ne bi naruilo taj mir da Dion iz
Sirakuze nije insistirao da Platon opet doe na Siciliju.

Dionizije Stariji, bog da mu duu prosti, umro je u meuvremenu i tron

je nasledio njegov najstariji sin, Dionizije Mlai. Plutarh pie da ga je
otac, iz straha od suparnitva, drao od rane mladosti zatvorenog u kui,
gde je ovaj grenik svoje vreme provodio izraujui predmete u drvetu.
Kada je novi monarh doao na presto, Dion je bio ubeen da e to biti
prilika da se uspostavi Platonova drava.

Istini za volju, Platon nije vie imao elje da se opet ukrca u brod, ne
samo zbog neprijatnog iskustva s prvog putovanja i velike razdaljine koju
bi morao da prebrodi, ve kako je govorio nije imao poverenja u
mlade". No, ako ni zbog ega drugog, da u svojim oima ne bi izgledao
kao oni koji samo govore i nita ne urade", prihvatio je poziv.

Ovog puta primili su ga uz mnogo poasti, ali ubrzo se situacija

promenila krivicom nekih dvorskih ulizica to su na njega mrko gledali i
optuili ga zajedno s Dionom za veleizdaju. Ne znajui kako da se
postavi, Dionizije Mlai, gonjen sumnjom, proterao je ujaka a Platonu
zabranio da krene s njim.

,,Ne elim", objasnio je mladi tiranin, ,,da o meni runo govorite kada se
naete zajedno u Atini".

Nadam se da u Akademiji nije tolika oskudica u temama da bismo

morali da govorimo o takvim stvarima", odvratio je cinino filozof.

Iako su Platona primili kao uglednog gosta, bio je zapravo pravi

zarobljenik. Sukob izmeu ujaka i neaka leao je u tome to je Dionizije
bio ljubomoran zbog naklonosti koju je Platon gajio prema Dionu. O
uspostavljanju novog ureenja nije bilo ni pomena. Dionizije Mlai voleo
je filozofiju samo na reima, a u sutini se ponaao isto kao i njegov
otac. Meutim, Platon je i ovog puta uspeo da pobegne iz Sirakuze i
kada se vratio u Akademiju zatekao je s ostalim sledbenicima i dragog
Diona.

Istorija odlaenja na Siciliju ne zavrava se ovim: postoji i tree

putovanje vredno pomena. Posle nekog vremena Dionizije je opet poeo
da proganja Platona pismima i molbama da se vrati u Sirakuzu, obratio
se pitagorejcima iz Taranta za pomo, ponavljao svima da ne moe bez

svog uitelja, poslao najbolji brod po njega i na kraju izjavio, jasno i

glasno, da e, ukoliko se filozof ne vrati, on liiti Diona njegovih dobara.

Platon je ve bio star (ezdeset i sedam godina) i plovidba od Atine do

Sirakuze u ono vreme nije ba bila ala, ali prijateljstvo prema Dionu je
nadvladao i on je reio da se opet otisne na puinu pored smrtonosne
Haribde". Razume se da je Dionizije nanovo pogazio re i Platon je
morao po trei put da spasava kou. Uspeo je uz pomo prijatelja Arhite,
pitagorejca iz Taranta, koji je jedne noi brodom doao po njega.
Napomenimo i to da je koju godinu kasnije Dion s osamsto ljudi krenuo
na Sirakuzu i svrgnuo Dionizija. Ali docnije ga je u zaveri ubio izvesni
Kalip, jedan od Platonovih sledbenika, koji je stalno bio uz njega. Istorija
pouava da 3,33 posto sledbenika razoarava.

Platon je umro u osamdeset i prvoj godini za vreme nekog svadbenog

banketa; sahranjen je u vrtu heroja Akadema. Za sve vreme njegovog
dugog ivota niko ga nije video da se ikad nasmejao.

IDEALNA DRAVA

Pretpostavimo da obian italac, koji o filozofiji nita ne zna, uzme u ruke

Platonovu Dravu i proita prvih pet knjiga: kakvu bi predstavu stekao o
autoru? Da je obian gad, koji se moe uporediti s Hitlerom, Staljinom i
Pol Potom. Pa kako se onda objanjava njegov znaaj koji je uvek

postojao u svetu? No, krenimo strpljivo: proitacmo najpre dijalog i

potom o tome raspravljati.

Drava poinje skupom prijatelja u kui Kefala. Prisutni su Polemarh,

Eutidem, Glaukon, Trasimah, Lisija, Adeimant i druga gospoda. Tema
dana: ta je pravinost".

Prvi poinje da govori Kefal: po njemu, pravinost znai platiti dugove",

za Polemarha je initi dobro prijateljima, a zlo neprijateljima", dok je za
Trasimaha ona korist najjaeg". I dovde je samo mala konfuzija ideja.
Ali, potom se umea Sokrat i diskusija postaje znatno zamrenija. U
sutini, neki osnovni koncepti, poput pravde i demokratije, imali su za
Grke sasvim razliito znaenje od ovog dananjeg, zbog ega nam
izvesne Platonove tvrdnje, kada ih sada itamo, mogu izgledati
reakcionarne. Mi, naslednici Francuske revolucije, smatramo da je pravda
pre svega egalite, odnosno pravna graanska jednakost, dok se za
Platona i druinu ona izjednaavala s redom i kao takva mogla je da
postoji samo kada je svako ispunjavao svoju dunost i nije se uplitao u
tue".

Primera radi, evo nekoliko izvoda iz Drave u stilu Selekcija iz Reader's

Digest":

Da bi razumeli ta je pravinost", kae Sokrat, pokuajmo da

prisustvujemo raanju drave".

Pokuajmo", uje se odobravanje prisutnih.

Po mom miljenju", produava Sokrat, drava nastaje poto pojedinac

nije dovoljan samom sebi. ovek treba da zadovolji toliko svojih potreba
da je neophodno da vie ljudi ivi zajedno kako bi jedan drugome
pomogli. I taj zajedniki ivot nazivamo drava".

Bez sumnje", potvruju prisutni koji od tog momenta imaju samo ulogu
oslonca.

Dakle, prva potreba je hrana, druga stanovanje, trea odevanje i tako

redom. Naoj dravi, znai, ustrebae zemljoradnik, zidar, tka, obuar.
Svako e se usavriti u svom poslu, proizvodei za sebe i druge, jer, da
bi se postigla maksimalna efikasnost, neophodno je da se svako bavi
svojim zanatom a ne tuim. I svakoj kategoriji bie potrebne alatke:
plugovi, mistrije, makaze, a isto tako trebae joj i razne zanatlije: kolari,
kovai i drugi. Kako vidite, to due priamo, to je naa drava sve
naseljenija".

Uistinu, o Sokrate, ve je gusto naseljena."

Ali, moglo bi se desiti da je proizvodnja u samoj dravi nedovoljna zbog

ega bismo morali da razmenjujemo robu s drugim dravama, a da
bismo to obavljali, trebali bi nam spretni i vini trgovci; pa potom
mornari, komandanti, upravljai brodova kako bi se roba prevozila
morem. A kada dou strani trgovci kod nas, trebae nam osobe koje e
znati da posreduju izmeu njih i naih zemljoradnika." (369a-371e.)

Ukratko, Platonov Sokrat izmilja postepeno aktivnu zajednicu i po svom

obiaju poinje nadugako i nairoko, poto u Grkoj, ako je iega bilo
na pretek, to je bilo vreme.

U razgovor upada Glaukon.

Na alost, o Sokrate, navodei ovekove potrebe, govorio si samo o

hrani, odei, stanovanju, ograniivi se jedino na najneophodnije. I da si
nameravao da osnuje dravu svinja, ne bi je valjda bolje smislio!"

,,A ta mi savetuje?"

,,Da vodi rauna i o navikama uglednih ljudi: da im je potreban i krevet,

i kola od smokava..."

Shvatam, Glaukone, ti bi eleo dravu punu luksuza, u kojoj bi bilo i

mirisa, i opoja i hetera. No, reci mi da li bi ti se dopalo da ima i imitatora,
muziara, rapsoda, poeta, paeva, komentatora, glumaca, impresarija,
izraivaa nakita i nametaja, kako bi se zadovoljile pre svega nae
gospoe?"

,,A zaisto da ne?"

Zato to bi nam u tom sluaju bila potrebna vea teritorija, kako bismo
obezbedili ivot tim graanima, i bili bismo prinueni da je oduzmemo od
naih suseda. No, ako i oni budu pohlepni kao mi, uzee deo nae
teritorije."

,,I kakav e biti ishod?"

Doi e do rata izmeu nas i naih suseda i trebae nam puno vojnika,
dobro uvebanih, da bismo se odbranili i napali."

"Nee li biti dovoljni sami graani?"

,,Ne, ako vai princip koji smo izloili na poctku: da svako radi svoj
posao, a ne tu." (372d-374a.)

I tako Platon, poto je odredio zemljoradnike, zanatlije i ostalo, izmilja i

karijeru vojnika.

,,Ti vojnici, koje emo nazvati uvarima drave, treba da budu blagi
prema prijateljima i slrogi prema neprijateljima."

,,A kako je mogue, o Sokrate, nai ljude koji su istovremeno blagog i

odvanog karaktera?"

Vaspitavajui ih putem muzike i gimnastike."

,,U muziku e uvrstiti i literarne kompozicije?"

Muzika je sve ono to je u vezi s Muzama," odgovara Sokrat, izuzev

izmiljenih pria."

,,O kojim to priama govori?"

O Homerovim, Hesiodovim i drugih pesnika."

ta u njima nalazi, o Sokrate, za kritiku?"

To to prikazuju bogove i heroje sa svim naim slabostima, to govore o

boanstvima punim srdbe i verolomstva, o herojima koji plau i o
bogovima koji se smeju..."

,,O bogovima koji se smeju?!"

Da, koji se smeju", potvruje Sokrat, jer je nedolino biti lakom na

smeh i ne moe se odobriti da neko, poput Homera, pie stihove ove
vrste: ,,Neutoljivi smeh razlegae se meu boanstvima / kada ugledae
Hefesta da posluje po kui." Smatram da takve stvari, iako istinite, ne
treba da se priaju deci ili neformiranim osobama, vc da se preute ili
eventualno da se prikau samo uskom krugu osoba, poto se bogovima
na rtvu prinela ivotinja velika i retke vrednosti." (374a-377a.)

S ovim podstrekom na cenzuru, zavrava se druga knjiga Drave. U

treoj precizira kakva je muzika i gimnastika potrebna za vaspitavanje
uvara. Njpoto jonske i lianske melodije, poput core 'ngrato, da bude
jasnije, koje bi stvorile mlitave ratnike", ve vojni marevi, dorski i
frigijski, koji bi podstakli odvanost i ljubav prema domovini. Ali oprezno,
vaspitanje koje se bazira samo na ratnim vetinama moglo bi da ima

opasne posledice: ne bi stvorilo ljude sposobne da razmiljaju, ve

okrutnike, nemone da ubede druge ljude snagom svojih rei.

Posle ovoga, nastaje iva diskusija: pojedini uvari bili bi podesniji da

komanduju, drugi da sluaju. I poto se odrede prvi, proistekla bi podela
na tri klase: oni koji komanduju (filozofi), oni koji se bore (vojnici) i oni
koji rade (zemljoradnici i svi ostali). Platonova Drava je, dakle, drava u
kojoj postoje graani serije A, serije B i serije C, i gde onaj ko je roen u
jednoj kategoriji ostaje, najverovatnije, celog ivota u njoj, ukoliko ga
zbog posebnih zasluga ne unaprede ili, obrnuto, ne degradiraju zbog
pogreaka.

Kada je u pitanju dobra namera", precizira Sokrat, ,,doputeno je

posluiti se laima. Rei emo, dakle, svojim sugraanima: svi ste braa,
ali boanstvo, dok vas je uobliavalo, umealo je zlata u one koji su
predodreeni da komanduju, srebra u uvare drave i bronze u radnike."

,,A ako se desi da neki graanin iz vie klase jednog dana primeti da ima
sina od bronze, ta treba da radi?"

,,Da ga bez daljeg uvrsti meu radnike, kao i obrnuto, ako bi se u njih
rodilo dete s jasnim znacima zlata i srebra, bio bi zadatak uvara da ga
uzmu od roditelja i podignu na dolian rang."

,,I obogatio bi se?"

Nipoto", odgovara Sokrat, niko od onih koji nadgledaju dravu, bio to

filozof ili vojnik, ne sme da poseduje nikakvu linu imovinu. Samo e
narod moi da zadri svoje zemljine posede. A to se tie hrane, uvari
e dobiti ono to im je potrebno. ivee i jee u zajednici, kao da se
nalaze u kasarni."

,,A ne misli li da bi, ivei tako, bili nesreni?" - pita Adeimant. Iako je
drava u njihovoj vlasti, ne bi mogli da izvuku nikakvu korist, ne bi uivali
u heterama, niti imali lepe i prostrane kue."

Sutina je u tome, dragi moj Adeimante, da cilj koji smo postavili nije da
usreimo samo jednu klasu ili jednu osobu, ve celokupnu dravu. Imaj
na umu da veliko bogatstvo i krajnja beda unesreuju ljude, poto prvo
prouzrokuje luksuz, lenjost i revolucinarne pokrete, a druga bedu,
nekvalitetan rad i revolucionarne pokrete."

Ali u svim dravama, koliko znam, postoji bogatstvo i beda!"

,,Da", odgovara Sokrat, poto se, umesto da budu jedinstvene drave,

baziraju na dve klase, bogatih i siromanih, meusobno neprijateljske,
kao u igri poleis" (*ovde Platon misli na poluparnu igru, gde na tabli od
60 polja svaki igra treba da osvoji to moe vie.) (414b-422a.)

S drutvene pravde, Platon prelazi na pravdu pojedine linosti, koja ima

tri due, kao to drava ima tri klase.

,,U svakom oveku", kac Sokrat, postoje tri due mesobno razliite:
prva slui za razmiljanje i nazvau je razumska, druga (strastvena)
izraava neustraivost, a trea izaziva u oveku elju ka ljubavi, hrani,
vodi i moemo je zvati poudna. Da bih pokazao kako se ponaaju ove
tri due, ispriau vam jednu anegdotu: jednog dana se Leontije, sin
Aglajonov, vraao iz Pireja, kada je ugledao nekoliko leeva koje je
delat upravo poloio. Mladi je istovremeno umirao od elje da ih
osmotri i straha da to uini; dok ih, savladan poudom, nije pogledao,
rekavi: Evo vam, bedne oi, zasitite se ovim lepim prizorom!" U ovom
sluaju neustraiva dua spojila se s poudnom protiv razumske. Dakle,
da bi sc postigla pravda, potrebno je da hrabrost (klasa vojnika) uvek
slui razumu (klasi filozofa) a nikada poudi (narodu)." (439-440a.)

Stigavi dovde u razgovoru, Sokrat ustaje da krene, ali ga Adeimant

hvata za tuniku:

,,Po naem miljenju, ostao si nam duan deo objanjenja. Smatra da si

se mogao izvui govorei da meu uvarima treba sve da bude
zajedniko, ak i ene; no, kako zamilja da bi se ta zajednica
ostvarila?"

Nije jednostavno raspravljati o tome", odgovara Sokrat pomalo zbunjen,

reenje koje predlaem, dragi prijatelji, neobino je i moje rei mogle bi
da zvue kao utopija."

Ne oklevaj, o Sokrate, poto oni koji te sluaju nisu ni nevernici ni

neprijatelji."

Onda me pratite: pretpostavimo da ene smatramo jednake

mukarcima..."

Kako misli jednake?"

Da su u stanju da obavljaju iste zadatke kao i uvari, s jednom jedinom

razlikom to su one malo slabije a mukarci snaniji..."

Ali, nemogue je..."

...da im omoguimo isto ono vaspitanje koje smo odredili uvarima,

dakle putem muzike i gimnastike."

,,Bilo bi uistinu smeno!"

ta je u tome tako smeno?", pita Sokrat povienim glasom. ,,To to bi

radile gimnastiku nage zajedno s mukarcima? Pa, kako onda misli da
mogu da budu od pomoi dravi, ako se prethodno ne obue kako je
potrebno?"

,,U redu, ali ta tvoja ideja je, u odnosu na nae navike, kao grom iz
vedra neba."

Ako te je ovaj grom iznenadio, sluaj sledei."

Sluam, o Sokrate."

,,Te ene, kako rekoh, pripadae mukarcima: sve svima i nijedna samo
jednom pojedincu. I deca e biti vaspitavana u zajednici, tako da nijedan
roditelj nee moi da prepozna svoje (dete)."

,,A po kom kriterijumu e se zbliiti mukarci i ene?"

Najbolji s najboljim, najgori s najgorim, a da ovi potonji ne bi

protestovali, smisliemo veto igru izvlacnja kockom, tako da e za svoj
nemili izbor moi da okrive jedino sudbinu. Ponavljam da lai mogu biti
doputene, ako se upotrebe u uzviene svrhe."

,,A deca?'

Ona najbolja e se podizati u dejim jaslicama i dojie ih majke bujnih

grudi, gde e bili primenjen metod da ni jedna nee moi da prepozna
svoje dete. Ona najgora e biti smetena na neko tajno mesto, skriveno
od sveta." (Ve je mnogo to Platon ne savetuje da ih ubiju. U staroj
Grkoj deca su u prvim danima ivota bila u velikoj opasnosti: ponekad
je bio dovoljan ak pla da bi se novoroene okarakterisalo kao
nedovoljno snano. Spartanci su unitavali onu najslabiju, a Atinjani su ih
iznosili na javni trg i nudili ko bi ih gajio za roblje.)

,,A kakva je prednost svega toga?"

Budui da ne mogu da prepoznaju svoju decu, uvari nee dati prednost

porodici nad dravom, niti e ijedan mladi pokuati da digne ruku na

staru osobu iz straha da ne povredi svog roditelja. to se tie ratovanja,

fiziki najsposobniji mladii odlazie na ratna polja da bi prisustvovali
borbama. Vebae se na brzim konjima kako bi umeli da se spasu u
sluaju poraza. Uie da se dive hrabrosti vojnika i da preziru plaljivost."
(449c-468c.)

Ovde smo otprilike stigli do polovine dijaloga: zaustavimo se za trenutak

i, pre no to Platona okrivimo za apologiju nacizma, stavimo se u njegov
poloaj.

Grka je u ono doba bila zemlja s bezbroj malih gradova smetenih na

uzviicama, izolovanih jedan od drugog i gotovo uvek u meusobnom
neprijateljstvu, gde je pobeda jednog grada znaila esto smrt odraslih
mukaraca i ropstvo ena i dece. Da bi se osigurali, morali su da podiu
visoke zidine koje su titile Akropolj i da imaju dobro uvebanu vojsku.

Platon je kao dvadesetogodinjak bio svedok spartanske pobede nad

Atinom. General Lisandar, poto je unitio atinsku flotu, sruio je gradske
zidine i, prognavi demokrate, postavio oligarhe koji su iskoristili
momenat da zavedu reim terora. Prirodno je, dakle, to je u tim
nemilim okolnostima filozof osetio neophodnost da uspostavi red ili, kako
on to naziva, pravdu". Politiki model na kome se inspirisao nije mogao
biti nikakav drugi, no model pobednika. Mitski Likurg, izumitelj
spartanskog komunizma, inio mu se verovatno nekom vrstom Mao CeTunga koga je trebalo slediti.

I eto zato Platon, osnivajui dravu, zamilja je malih dimenzija,

opkoljenu neprijateljima i koncentrisanu oko polisa. Njegovi idealni
graani su ljubitelji zajednice, a ne privatnog. I kada odreuje veliinu
teritorije Drave, ne prelazi granice opsega Atine. Nikada, u svojim
dugim raspravama, ne uspeva da hipotizuje carstvo ogromnih razmera. S
druge strane, Aleksandar Veliki jo nije bio stupio na scenu da bi mu
pokazao kako se od skupa pobunjenih plemena moe stvoriti jedinstveni
narod.:

Tu je i jo jedan problem: gde smestiti idealnu dravu? Platon pokazuje

izvesnu nepoverljivost prema moru. U svom dijalogu Zakoni doslovce
kae: More je prijatno ako se tu ivi pokatkad, ali s vremenom postaje
gorka i slana realnost poto ispunjava grad pometnjom i sitnim
poslovima, unosei meu graane klicu nedoslednosti i prevrtljivosti".
Drugim reima, dok je zemljoradnik poten ovek koji proizvodi samo
koliko mu je potrebno ili maksimum koliko mu treba za razmenu, trgovac
razmilja jedino kako da prigrabi novac. Budui da su proizvodi zemlje
podloni kvarenju, ne mogu se nagomilavati, dok novac to moe, te
izaziva nezajaljivost i nesreu. I poto se u to vreme trgovina obavljala
iskljuivo morem, jer Atika nije imala podesne puteve, svaki grad
smeten uz obalu bio je istovremeno trgovaki centar i samim tim ne
odve prijatno mesto. Platon u svom idealnom projektu odreuje ak i
sigurnosnu razdaljinu od mora: etrnaest kilometara i sedamsto metara;
nemojte me pitati zato.

U istoriji zapadne misli, Platon je zbog svog dela Drava imao mogo
kritiara: prvi meu njima je austrijski filozof Karl Poper koji, stavljajui

ga uz Hegela i Marksa, naziva Platona neprijateijem slobode ili, kako on

kae, otvorenog drutva". Poper naroito okrivljuje atinskog filozofa da
je inspirator svakog totalitarizma i citira odlomke u kojima Platon govori
protiv demokratije. (*Primera radi, navodimo jednu od definicija o
demokratiji koju Poper u svojoj knjizi Otvoreno drutvo i njegovi
neprijatelji (it. prev. Armando, Roma 1973) pripisuje Platonu:
Demokratija se raa kada siromani, posle pobede, ubiju deo svojih
protivnika, druge prognaju i podele s ostalima upravu i javne funkcije".)
Osnovna Poperova greka je u tome to sudi o Platonu s modernog
stanovita, umesto s aspekta IV veka pre Hrista. Platon, zapravo, nije bio
ni za diktaturu ni za demokratiju, ve je procenjivao boljom jednu ili
drugu zavisno od toga ko se nalazio na kormilu: kada govori o politikim
reimima, po mestu vanosti, nabraja est oblika i stavlja na prvo mesto
vladavinu jedne linosti (moharhiju, filozofa-kralja, praktino samog
sebe, iako to ne kae), potom vladavinu nekolicine (arisiokratiju) i, na
kraju, vladavinu veine (demokratiju): ovo u sluaju kada su vladari
dobri. Ukoliko su lupei, preokree rang-listu i stavlja na prvo mesto
upravu veine (demagogiju), na drugo upravu manjine (oligarhiju) i
najzad tiraniju.

Sa ovih istih razloga zbog kojih jedni kritikuju Platona, drugi ga uzdiu.
To esto biva kada pojedinci ele da podignu sebi ugled i opravdaju svoj
reakcionarni stav. Drugim reima, kazati gledaj, isto tako je mislio i
Platon!" ima uvek efekta. Jednom, u vreme burnih dana '68, desilo mi se
da sam video u kabinetu jednog od direktora firme sledeu Platonovu
frazu, uokvirenu u ramu: Kada se narodu, ednom slobode, dozvoli da
se opije, deava se, ukoliko se vladajua klasa odupire sve veim

zahtevima svojih potinjenih, da je narod proglaava tiranijom. A deava

se i to da nekoga ko se pokorava pretpostavljenima, smatraju servilnim i
bez karaktera; kada zaplaeni otac poputa svom sinu, gubi autoritet,
kad uitelj ne kanjava uenike, ovi mu se podruguju, ako stariji nisu
dovoljno strogi, mladi pretenduju da budu na istoj nozi. U takvoj klimi
slobode, u ime nje same, nema potovanja i obzira ni za koga i u tom
poputanju raa se i razvija zla klica: tiranija". Na kraju itanja direktor
mi se obratio: Jeste li videli? I Platon je mislio kao mi! Izgleda kao da je
sada napisano!"

Post scriptum: Platonov Sokrat iz Drave nema nieg zajednikog sa

Sokratom koji je nama poznat. Drava je delo u kome, po mom
miljcnju, ima veoma malo sokratovskog. U vezi s tim pominje se da je
Platon jednom u prisustvu Sokrata poeo da ita jedan od dijaloga iz
svog dela i da je na kraju uitelj zaueno povikao: Ma, vidi molim te,
kakve gluposti me ovaj mladi tera da govorim!"

MIT O PEINI

Ne-bie nije", i u tome bismo mogli svi da se sloimo, muka je,

meutim, to je ono vidljivo.

elei da objedini Parmenidovo bie i Heraklitovo proticanje, Platon izlae

Mit o peini da bi nam objasnio razliku izmeu realnosti i privida,
odnosno uporeuje jedino, savreno i nepromenljivo" i mnogostruko,
nesavreno i promenljivo".

Zamislimo ogromnu peinu i u njoj nekolicinu ljudi okovanih u lance od

detinjtinjstva, tako da im je onemogueno da se okrenu prema izlazu, to
jest primorani su da neprestano gledaju unutranji zid. Iza lea tih
nesrenika, odmah pri izlazu iz peine nalazi se uzdignuta ulica i du nje
zid, iza koga prolaze drugi ljudi nosei na leima statue i predmete
raznih oblika i materijala, otprilike kao marionetisti koji gledaocima
prikazuju lutke." Nosioci statua diskutuju ivo meusobno i njihov glas se
prelama u dubini peine. Iza svih njih je Sunce ili, ako hoete, ogromna
vatra koja osvetljava scenu.

Pitanje: ta e misliti ljudi vezani u lance o senkama koje vide da se

kreu po zidu i o glasovima koje uju? Odgovor: dobronamerno e
verovati da su senke i glasovi jedina postojea realnost.

Pretpostavimo sada da jedan od njih uspe da se oslobodi i vidi statue. U

prvom momentu, zaslepljen svetlom, videe ih nejasno i smatrae da su
senke, koje je prvo video, mnogo jasnije. Ali potom, kad izae iz peine i
navikne se na Sunce, shvatie da je sve ono to je do tog momenta
gledao, bila samo senka ulnih predmeta. Moemo pretpostaviti ta bi
priao drugovima kada se vrati u peinu: Momci, pojma nemate,
napolju postoje ncverovatne stvari! Svetlost i predmeti koji se ne mogu
opisati. Statue udesne, savrene, izuzetne, ne mogu se uporediti s ovim
odvratnim senkama koje gledamo od ujutru do uvee!"

Ali mu ne bi poverovali: u najboljem sluaju bi mu se podsmevali, a ako

bi insistirao, seti se Sokrata, mogao bi da bude i osuen na smrt.

Pojednostavljeno objanjenje Mita o peini: bie je Sunce, odnosno

spoznaja, ne-bie su senke ili privid, a u sredini, izmeu Sunca i senki je
miljenje (nahoenje), ono to mislimo o ulnim predmetima. Spoznaja
se razlikuje od miljenja u tomc to prva vidi stvari kakve zaista jesu, dok
ih druga zamilja u nejasnoj i konfuznoj formi, odnosno posreduje
izmeu bia i ne-bia.

Ali emu sve ovo slui?", mogao bi se pitati sluajni prolaznik. Slui da
bi se shvatilo da u ivotu postoje izvesni lani ciljevi, kao novac, mo i
uspeh, koji su samo senke jedne mnogo istinitije realnosti koja je van
domaaja naih ula. Tu realnost moemo, za sada, samo da naslutimo
poto postoji izvor svetosti (Bog) koji nam je projektuje. Polazei od
toga, osvrnimo se za filozofom koji nam osvetljava put: on je jedan od
retkih koji je uspeo da se oslobodi lanaca i pogleda istini u oi.

Izai iz peine, za Platona, znai stii do spoznaje nepromenljivih Ideja.

Jedno je proceniti lepu osobu, drugo je znati ta je zaista lepota. Ni
filozofima nije lako dospeti do toga; da bi im polo za rukom, moraju da
prevale dug put.

SVET IDEJA

Mit o peini uvodi u uenje o Idejama, koje je istovremeno logika i

metafizika teorija. Ako, kada ugledam kokoku, pomislim evo, to je

kokoka", rasuivanje tee u ovom smeru: ivotinja koju vidim ima

neeg zajednikog sa svim kokokama, znai, treba da je kokoka". Ali,
ako tvrdim da sve kokoke na svetu tee da lie na Idealnu Kokoku koja
postoji u Natulnom Svetu, iskazao sam metafiziki koncept. U
meuvremenu kokoka, ona relana, i dalje eprka po travi, nesvesna da
je runa kopija Ideje Kokoke koja, blago njoj, nee dospeti u opasnost
da zavri u loncu.

Izmeu logike teorije i one metafizike postoji stupanj koji odvaja

Platona od preanjih filozofa. Dok putem logike stiemo samo do
koncepta Univerzalnog, uenje o Idejama po prvi put u istoriji filozofije
dotie Neto to je van Univerzuma. Svi predsokratovci su, manje ili vie,
nastojali da pronau arche, poetak stvari, i svi su zamiljali da je to
fiziki pokreta /uzrok/: voda, vazduh, vetar i slino. ak je i Anaksagora,
izumitelj Nous-a, vieg Razuma, smatrao da je taj Um kakva materijalna
supstanca, moda malo savrenija i neopipljivija od drugih, ali jo uvek
neto to je fiziko. Platon zapoinje ono to su grki mornari nazivali
,,druga navigacija" ili navigacija veslima, poto ona prva, nesavrenija,
koja je koristila vetar kao prirodni pokreta, nije vie mogla da odgovori
na izvesna pitanja.

Ako sam prethodno Ideju o kokoki donekle i shvatio, stvari poinju da

se komplikuju s idejom koja se odnosi na apstraktnu sutinu. Kada
kaem Marina je lepa", dajem samo jedan primer lepote: prvo, jer
Marina nije uvek bila lepa, naprotiv, seam je se kad je imala dvanaest
godina i bila runjikava, a ni u starosti nee biti lepa, dok je Ideja o
lepoti, Lepota po sebi, nepromenljiva sutina koja se u ovom momentu

nalazi unutar" Marine, ali isto tako i unutar" panorame Rio de aneira
ili poezije Montalea. Marina moe da se dodirne (naravno u ali), ali
lepota ne.

Za nas danas, ideja je misao, mentalni proces, neto to se stvara u

naem mozgu, dok je za Platona bila jedna od mnogih spoljanjih
sutina, koje je moguno videti" samo umom.

Ideje sa svojom jedinstvenou, nepromenljivou i venou, stvarale

su onu sigurnost za kojom su teili i Platon i njegovi savremenici. Kraj V
veka bio je za Atinjane period velike politike i moralnc nestabilnosii:
demagozi i sofisti su toliko uzeli maha da vie niko nije znao ta je
dobro" i pravedno": sve se inilo nepouzdano. Platon, meutim, sa
svojim uenjem o Idejama uvodi donekle red u tu etiko-politiku
konfuziju i stabilizuje tri nivoa spoznaje:

1. nauku, koja predstavlja perfektno poimanje nepromenljivih koncepata,

onih koje ne treba olako shvatiti, odnosno Ideje (bie);

2. miljenje, koje doputa da se o ulnom svetu imaju razliiti sudovi

(promenljivost);

3. neznanje, koje je svojstveno onima to provode dan ne pitajui se o

uzroku stvari (nebie).

Ovom podelom Platon stvara filozofski kompromis izmeu Parmenidovog

bia i Heraklitove promenljivosti. Bie je stvoreno od Ideja:
nepromenljivo je i veno kao to su i ideje nepromenljive i vene, iako
nije ba Jedno kao kod Parmenida, budui da Ideja ima mnogo;
promenljivost, meutim (koja je na pola puta izmeu bia i nebia),
predstavlja ulni svet, onaj svakodnevni, koji se stalno menja i o kome
moemo da imamo oprena miljenja, a da zbog toga ne odustanemo od
svetih principa.

I meu Idejama postoji hijerarhija: najvanija od svih je Ideja o Dobru

po sebi, potom ona o moralnim vrednostima (lepo, pravedno,
rodoljublje...), zatim o matematikim konceptima (prava, trougao,
kvadrat, veliina, jednakost...) i konano, o stvarima prisutnim u prirodi
(pas, sto, drvo, ena, grozd, posuda...). U jednom od Plalonovih dijaloga,
Parmenid je pokuao da zbuni Sokrata pitajui ga da li postoje i Ideje o
negativnim stvarima, na primer: ideje o smeu, o blatu, o vaima, i
Sokrat, ne znajui ta da odgovori, negirao je njihovo postojanje, na ta
je Parmenid mudro primetio: Ovo je, o Sokrate, stoga to si mlad i
filozofija te jo nije celog proela. Doi e dan kada e shvatiti da ne
treba da nipodatava nijednu stvar".

Na stranu ove nezgode o odbojnim idejama, postoji ipak problem odnosa

izmeu savrenih modela (Ideja) i njihovih nesavrenih kopija (ulnih
predmeta). Ako pokuam da nacrtam slobodnom rukom krug, sigurno e
ispasti nepravilan, ali niko nee protestovati, jer u na kraju crtanja
oprezno rei: Neka je to krug". No, ako je lako oprostiti prosenom

crtau, neemo tako reagovati u odnosu na prirodu kada stvara

nesavrene kopije ljudi, ena i ivotinja.

Tu Platon uvodi Demijurga. Radi se o nekoj vrsti Boga-zanatlije, na pola

puta izmeu Ideja i ulnog sveta, koji oblikuje materiju inspiriui se
njima (Idejama): nekada uspe, nekad ne. Demijurg je, dakle, tvorac. Ali,
oprezno, to je tvorac koji nema nieg zajednikog s Bogom, kako ga mi
zamiljamo, poto se nalazi na niem stepenu od Ideja: dok ove potonje
nemaju nikakvu potrebu za njim da bi postojale, Demijurgu su One
potrebne da bi stvorio svet. Koncept o Bogu, meutim, mogao bi najpre
da se podudara s Idejom o Dobru po sebi, koja, budui na vrhu
hijerarhije Ideja, uzrokuje sve ostale.

PLATONSKA LJUBAV

Veina ljudi veruje da je platonska ljubav sentimentalni odnos izmeu

dve osobe. Stvari ne stoje zapravo tako. Platon je bio ubeen da je
krajnji cilj ljubavi raanje lepog", i da bi nam to objasnio, napisao je
jedno od najleptih knjievnih dela svih vremena: Gozbu.

elei da proslavi nagradu koju je upravo dobio kao poeta tragiar,

Agaton poziva u svoju kuu grupu prijatelja, meu kojima Pausaniju,
Fedra, Alkibijada, Aristofana i lekara Eriksimaha. I Sokrat je trebalo da
prisustvuje, ali neposredno pred ulazak u vilu iznenada je zastao proet
ko zna kojom misli. Pojavio sc potom na gozbi kada su zvanice ve stigle
do voa.

Tema veeri je Ljubav. Eriksimah odreuje da svako od njih, poev

zdesna, uzme re i odri pohvalu bogu. Prvi je Fedar i, iskreno govorei,
njegova interpretacija nije naroito interesantna: mladi se ograniava
na to da je Ljubav jaa od svih bogova i smatra da je onaj ko voli sreniji
od onog ko je voljen, jer je jedini koji je proet bogom. Mnogo neobiniji
je Pausanijin govor.

Moj je utisak, o Fedre, da tema nije postavljena korektno: ti govori o

Ljubavi kao da je ona jedna jedina, a zapravo postoje dve: 'nebeska'
Afrodite Uranije i obina" Afrodite Pandemos. Mukarcima je uglavnom
blia ova druga, tre za enama, ude za njihovim telom vie negoli za
duom i, u nameri da dostignu tako mizeran cilj, odabiraju glupe osobe.
Za razliku od ove vrste ljudi, oboavalac nebeske ljubavi odabrae
mukarce, divei se jaoj prirodi i njihovoj veoj inteligenciji. Na alost,
kod nas pravilo nije uvek jasno: u Elidi, u Beotiji i kod Lakedemonaca
poteno je voleti mukarce, u Joniji i ostalim varvarskim pokrajinama,
ba zato to u njima vladaju tirani, pederastija se smatra sramnom. U
Atini se zapravo ne zna pravo stanje: dok su na reima svi tolerantni, u
sutini reaguju drugaije: oevi postavljaju pedagoge uz naoite deake,
zabranjuju mladiima da zastaju s milosnicima i nagovaraju njihove
vrnjake da ih nadgledaju. Ja, dakle, mislim da Ljubav po sebi nije ni
lepa ni runa, ve zavisi od naina kako je ko prihvata: moralna je ako se
lepo vodi, sramna je ako se vodi runo." (180c-185c).

Posle Pausanije red je na komcdiografa Aristofana koga je upravo

zadesilo tucanje i moli Eriksimaha da ga zameni i nae naina da ga
izlei.

Uiniu i jedno i drugo", odgovara lekar, govoriu umesto tebe a ti u

meuvremenu zadri dah za nekoliko trenutaka dok ti ne proe tucanje.
O Ljubavi imam i ja svoje miljenje koje jc povezano s mojom
profesijom, medicinom. Pausanija je govorio da postoje dva vida Ljubavi,
a ja mislim da ih ima mnogo: posmatram Ljubav kod mukaraca, kod
ena, ivotinja, biljaka i svih ivih vrsta. Gde god postoji suprotnost
kvaliteta, puno-prazno, toplo-hladno, gorko-slatko, suvo-vlano, ja vidim
Ljubav kao kakvog posrednika koji intervenie da poravna kontraste i
uspostavi harmoniju. Medicina je, dakle, orue Ljubavi i za to treba da
zahvalimo Asklepiju koji je njen osniva. Kada obina Ljubav nagoni
oveka da se poda zadovoljstvima trpeze, nebeska Ljubav mu, pod
formom medicine, postavlja granice prave mere." (185d-188(1.)

Aristofanovo glasno kijanje prekida diskusiju Eriksimaha. Svi se okreu

prema njemu i komediograf to koristi da zapone svoj govor.

Zaista jc udno, o Eriksimae, da harmonija u telu, dakle Ljubav, moe

da se postigne obinim kijanjem. Kao to vidi, tucanje je prestalo im
sam kinuo."

Tvoja mana je, o Aristofane, to eli uvek da bude duhovit", odgovara

lekar. Ako tako nastavi, morau da budem na oprezu dok govori da
bih shvatio kada se ali a kad govori ozbiljno."

Nemoj da brine, o Eriksimae", odvraa Aristofan, ,,ovo to hou sada

da ispriam nije duhovito, ve samo neobino! Da bi se podrobno
shvatila snaga Ljubavi, neophodno je da zna kakva iskuenja je podnela
ljudska priroda. Na samom poctku oveanstvo je imalo tri pola:
mukarcc, ene i neka udna bia, nazvana hermafroditi, koji su bili
istovremeno mukarci i ene. Sva ta bia bila su dvostruka u odnosu na
nas: imala su etiri noge, etiri ruke, etiri oka i tako redom. Hodala su
na etiri noge i mogla su da se kreu u svim pravcima, kao rakovi. Bila
su uasne udi, pa su svojom nadljudskom snagom i preteranom
oholou prkosili Bogovima kao sebi ravnim. Naroito je Zevs bio gnevan
na tu njihovu drzovitost: s jedne strane, nije eleo da ih ubije da ne bi
izgubio njihovo prinoenje rtve, s druge, opet, morao je neto da uini,
kako bi im spustio krestu. Smiljao je smiljao, i jednog lepog dana
odluio da ih podeli nadvoje, tako da svaki deo ostane s dve noge;
zapretio je da e ih, ukoliko budu uporni u svojoj opakosti, podeliti jo na
pola i primorati da cupkaju na jednoj nozi. Posle ove hirurke
interveneije, iako je Apolon nastojao da zaceli rane, ljudi su postali
nesreni, jer je svakom od njih nedostajala druga polovina: svako je od
njih eznuo da se spoji sa srodnom duom. I upravo je ta udnja ono to
se naziva Ljubav." (189a-193c.)

Posle Aristofana, re uzima Agaton. Pesnikova intervencija je bez glave i

repa, naroito to se tie sadraja. Kako nalae moda epohe, Agaton
nastoji da nakiti govor samo suvinim frazama koje stvaraju utisak, istim
onim koje su mu verovatno osigurale pobede na literarnim takmienjima.

Uprkos tome, dobija na kraju aplauz. Agaton ustaje da se zahvali. Jedini

koji vrti glavom je Sokrat.

Znao sam da e Agatonova vetina da me zbuni!" - uzvikuje filozof.

Sluajui ga, inilo mi se da ujem Gorgijinu virtuoznost i malo je falilo
da od stida pobegnem. Naivno sam verovao da svako od nas treba da se
ogranii samo na istinu, a ne da peva hvale o Ljubavi, ne hajui da li su
one lane ili ne. Nemojte sad od mene oekivati hvalospev, poto i nisam
u stanju da ga smislim. Pokuau samo da kaem ono to smatram da je
istinito o ovom argumentu."

,,Da je Agaton govorio divno, to je tano", odgovara Eriksimah, ,,ali da si

ti zbunjen, o Sokrate, to ne mogu da verujem. Poni s govorom i iznesi
svoju istinu".

,,O Ljubavi me je pouila", poinje Sokrat, ,,jedna ena iz Mantineje, po

imenu Diotima. Govorila mi je da Ljubav nije bog, ve demon, neto na
pola puta izmeu boga i smrtnika, i da nije ni lepa, ni runa, ni pametna,
ni glupa".

Meni se ini da ti huli!", uzvikuje Agaton. Kako moe da kae da

Ljubav nije bog!"

Tako je kazala Diotima", izvinjava se Sokrat. Potom nastavlja: Pria se

da su na dan Afroditinog roenja bogovi organizovali gozbu na Olimpu i
da je meu ostalim zvanicama bio Por, bog snalaljivosli. Na toj zabavi
desilo se mnogo udnih stvari: stigla je Penija, Nematina, ali je nisu

pustili da ue, i ona, grenica, ostala je ispred sale u nadi da e se

nekako opskrbiti. Poto je Por bio preterao u piu, izaao je napolje
teturajui se i posle dva koraka sruio se na zemlju. Ugledavi ga
ispruenog po podu, Peniji sinu ideja da iskoristi priliku. 'Ja sam
najsiromanija boginja na Olimpu, tu je Por najlukaviji meu bogovima,
moda u, ako se spojim s njim poboljati svoju sudbinu!' I iz te veze,
Nematine i Snalaljivosti, rodila se Ljubav."

Filozofove rei propraene su negodovanjem. Potom se auditorijum stia

da bi saznao jo neto o toj neobinoj Ljubavi.

Ljubav nije ni lepa ni nena, kako mnogi misle, ve suprotno, po majci

je istrajna, bosonoga, lutalaka, naviknuta da spava naga na goloj zemlji,
na kunom pragu i po ulici, spremna da provodi noi pod vedrim nebom i
da ivi u stalnoj bedi, dok je s oeve strane, naprotiv, zavodnica lepih i
uzvienih, hrabra i odluna, lovac na trikove svake vrste, vet
poznavalac, pun zamki, spreman da celog ivota filozofira, varalica,
arobnjak i sofista".

Kako jc mogue, o Sokrate, da ljubav nije lepa?", pita Fedar zaueno.

Sam si to rekao, o Fedre. Ljubav je ko voli, ne ko je voljen. Samo onaj

ko je voljen osea potrebu za lepotom, ne onaj ko je zaljubljen, i poto
Lepo moe da se identifikuje s Dobrim, ko tei ka Lepom, eli i Dobro i
moi e da bude srean samo kada ga pronae. Cilj Ljubavi je raanje
Lepog." (198b-206a.)

Hoe da kae", pita Fedar, ,,da elei Lepo, moemo i da ga

stvorimo?"

Lepo i Dobro!" - odobrava Sokrat ushieno. Svi ljudi su sposobni da

raaju telom i duom i ele da postanu besmrtni. Kako c uspeti?
Odgovor je jednostavan: raajui Lepo i Dobro. Svako nastoji na sve
mogue naine da dostigne besmrtnost: neki je trae putem slave, a
poneko, bogat duhom, ostavlja trag o sebi u genijalnim delima. I to je
pravi put: poeti od lepote tela da bi se posle postepeno uzdigli do
apsolutnog." (206c-211c.)

Kazano obinim reima, Ljubav je za Platona neka vrsta lifta koji na

prvom spratu nalazi fiziku ljubav, na drugom duhovnu, na treem
umetnost i tako redom, pravdu, nauku, istu spoznaju, do poslednjeg,
gde se nalazi Dobro.

Interpretacije Gozbe su mnogobrojne, poneke tako matovite da se

pitamo kako su uenjaci uspeli da iz Diotiminog prianja izvuku toliko
filozofskih pouka. No, koliko se seam, niko, osim Enca Paa, (*ital.
filozof (1911-1976) - polazei od egzistencijalistikih pogleda, interpretira
Huserlovo tumaenje fenomenolokog metoda) nije dovoljno obratio
panju na roditelje Ljubavi: Pora i Peniju. Zato baj Snalaljivost i
Nematina? Moda je siromanome potrebniji neko njemu slian? Ili ga
vetina snalaenja i elja da se preivi podstiu na ljubav prema
blinjem? I veliki proroci su, uostalom, uvek naznaavali povezanost
izmeu Nematine i Ljubavi. Bogata iz Jevanelja, onaj iz prie o kamili

i iglenim uima, samo je jedan od moguih primera. Bogatstvo dovodi do

egoizma i lako je uporediti kako u bogatijim i razvijenijim gradovima
postaju hladni i teki ljudski odnosi.