Uvod u laboratorijski rad

PRAVILA RADA U
LABORATORIJI

Prof. dr. Dragica Mini

Radu u laboratorijama, irom sveta, pridaje se

velika panja jer je to glavni izvor podataka za
industrijsku primenu i za naunoistraivaki rad.
Potovanje
osnovnih
pravila
ponaanja
u
laboratoriji je neophodno kako zbog dobijanja
korektnih rezultata tako i zbog sigurnosti samih
istraivaa.

Hemijska laboratorija sa kapelama

Elektrohemijska laboratorija

Hemijska laboratorija moe

da bude opasno mesto
naroito ako se u njoj radi
nemarno i nepaljivo.

Uobiajene opasnosti su vatra, toksina

isparenja, rasprskavanje sudova pod
pritiskom, otrovne supstance, slomljeno
staklo, korozivne materije itd.

Neprijatni
mirisi

Osnovna namena ovog kursa je da uputi

studenta u opta pravila ponaanja u
laboratoriji i da mu skrene panju na
mogue uzroke opasnosti.

Navedena pravila ponaanja, sugestije i

primeri ne obuhvataju sve realne opasne
situacije u laboratoriji (niti to mogu) ali
imaju za cilj da smanje verovatnou da do
njih doe.

OPTA PRAVILA PONAANJA U LABORATORIJI

Paljivim radom i potovanjem osnovnih pravila

ponaanja mogu se izbei mnoge nepoeljne i
opasne situacije:

1.

Svaki student
mora da nosi mantil,
zastitne naocare i
rukavice.

Posle rada treba paljivo pospremiti radno

mesto

Svi eksperimentalni podaci sa datumom rada se

unose u Radnu svesku.

2. U laboratoriji je strogo zabranjeno puenje

est natpis

3. Duga kosa mora da bude povezana pozadi zbog

opasnosti od mehanikih povreda i plamena.

4. U laboratoriju se nesmeju unositi hrana i pie:

NE

5. Radni stolovi treba da uvek budu isti, bez hemikalija i

aparata koji nisu u upotrebi:

- Svaka prosuta hemikalija na radnom stolu ili podu treba

odmah da se ukloni:
prisutne kiseline ili baze treba pre uklanjanja razblaiti
obilnom koliinom vode;
ako se u laboratoriji prospe isparljiva i zapaljiva
tenost, treba odmah ugasiti sve plamenike i izvore
toplote

Slomljeno staklo, porcelan i druge vrste

otpadne predmete treba skloniti u
posebne korpe, posebno pripremljene za
tu svrhu, odvojeno od papira i mekog
otpada.

6. Boce sa hemikalijama uvek treba drati iste.

Ako im se sadraj prolije po spoljnim stranama

postaju vrlo klizave i lako ispadaju iz ruku.
Ova zaprljanja, takoe, vrlo lako mogu da dospu u
aparature sa kojima se radi i da izazovu dobijanje
netanih rezultata.

7. Sve hemikalije treba

da budu jasno
oznaene ak i kada se
nalaze u normalnim
sudovima ili aama.

RUKOVANJE Opasnim
HEMIKALIJAMA
Rukovanje hemikalijama u laboratoriji
podrazumeva esto rad sa toksinim,
korozivnim ili zapaljivim supstancama.
Toksine hemikalije su sve supstance koje
dovode
do
trovanja
organizma
bilo
direktnim unoenjem u organizam preko
organa za varenje ili disanjem, bilo
njihovom apsorpcijom preko koe.

Korozivne hemikalije su one supstance koje

oteuju tkiva ili materijal sa kojima su u dodiru.
Najee korozivne hemikalije sa kojima se radi
u laboratorijama su kiseline, baze i jaka
oksidaciona sredstva.

Zapaljive hemikalije su sve supstance ije se

pare mogu lako zapaliti u blizini izvora toplote.

Rad sa toksinim hemikalijama

1. Eksperimente koji ukljuuju toksine i hemikalije
neprijatnog mirisa treba izvoditi u laboratorijskoj
kapeli (digestoru).

Digestor (kapela) je izdvojen

deo laboratorije, opremljen
efikasnim sistemom za
ventilaciju.

2. Nikad ne puniti pipetu uvlaei vazduh ustima.

Propipeta

3. Nikad ne sipati benzen, etar ili druge isparljive

i toksine organske rastvarae u slivnik.
Ove supstance mogu isparavati u odvodnim
cevima i ugroziti druge prostorije.
Organske otpadne materije treba odlagati u
posebne posude namenjene za tu svrhu.
4. Nikad ne sipati kiseline, baze ili oksidujue
reagense u posude u koje se odlau toksine
materije zbog mogue hemijske reakcije i
oslobaanja toksinih para.

5. Zbog mogueg prisustva toksinih materija u

slivnik ne treba bacati koncentrovane rastvore
kiselina, baza i oksidacionih sredstava.
Ukoliko se, ipak, ove materije direktno
sipaju u slivnik, to treba uraditi uz obilan
mlaz vode da bi se to vie razblaile.
(Ne treba bacati u slivnik nerastvorne
supstance jer u tom sluaju moe doi do
zaepljenja kanalizacionih cevi).
6. U sluaju da ipak doe do trovanja
odmah obavestiti odgovorno lice i potraiti
lekarsku pomo

Rad sa naroito toksinim hemikalijama

Rastvorljivi cijanidi i vodonik cijanid predstavljaju
smrtnu opasnost ako se unesu u organizam jer
deluju na nervni sistem za samo
nekoliko minuta.

Brzo preduzimanje pomoi

u sluaju trovanja je neophodno.
Trenutni protivotrov je amil-nitrit.
Protivotrov se primenjuje tako to
se ampula razibije i sadraj udahne.

Posle toga
lekara.

neophodno

je

potraiti

pomo

Tehnoloki postupak proizvodnje cijanidnih kocki

mora da ukljui proizvodnju, isporuku i
obavezno unitavanje otpadnih materija

Benzen: Skoro sve pare uobiajenih organskih

rastvaraa su toksine ali su pare benzena
najopasnije. Zbog toga treba spreiti isparavanje
benzena
u
laboratoriji
i
uvek
raditi
u
laboratoriskoj kapeli (digestoru).

iva: Ima mali napon pare pa na sobnoj

temperaturi isparavanjem daje veoma
otrovne pare. Zbog toga ne treba nikada
ostavljati ivu izloenu atmosferi i ukoliko
se prospe odmah je treba paljivo prikupiti.
Aparaturu u kojoj se nalazi iva treba drati u
plastinoj tacni tako da se u sluaju prolivanja
moe lako prikupiti.

Ukoliko ipak doe do prolivanja ive po

veoj povrini, kontaminirana povrina se
moe posuti elementranim sumporom koji
sa ivom gradi vrsto jedinjenje koje se
moe poistiti.

Manje kapljice ive se mogu skupiti

amalgamisanjem sa bakarnom icom koja je
prethodno isprana azotnom kiselinom
Trovanje ivom je kumulativno i
simptomi su progresivni. Zbog toga rad
sa ivom zahteva posebnu opreznost.

Rad sa korozivnim
hemikalijama

Da bi se izbegle povrede nastale

korozivnim hemikalijama
potrebno je koristiti (pored
mantila) odgovarajue zatitne
naoare i rukavice

Postupak ako
- se korozivna hemikalija prospe na odeu, odmah
skinuti nakvaeni deo;
hemikalija dospe do koe, nakvaeno mesto
odmah treba isprati obilnom koliinom vode;
je koa bila u dodiru sa kiselinom, posle ispiranja
vodom, kontaminirano mesto se dodatno ispira
vodenim rastvorom sode bikarbone.
je koa bila u kontaktu sa baznim rastvorima za
ispiranje se koristi razblaen rastvor borne
kiseline.

Ako je hemikalija dospela u oi:

oi ne treba otvarati jer se time korozivna materija
samo iri po veoj povrini oka;
to je bre mogue isprati kapke velikom koliinom
vode zatim otvoriti oi i isprati ih obilnim mlazom
vode kako bi se uklonili ostaci korozivne materije;
zaostali
rastvor
se
neutralizuje
razblaenim
rastvorom sode bikarbone (u sluaju da je
kontaminant bila kiselina) odnosno borne kiseline
(u sluaju da je kontaminant bila baza).

Posle ukazane prve pomoi,

potraiti pomo lekara.

odmah

Rad sa zapaljivim materijama

Zapaljive pare organskih rastvaraa mogu da se
zapale na razne naine (plamenom ili nekim
drugim izvorom toplote). Npr, ugljen-disulfid ima
taku samozapaljivanja 100oC a etil-etar 180oC.
Pored toga, sagorive pare mogu da se zapale u
prisustvu vazduha pri kontaktiranju sa izvorom
toplote na temperaturi iznad take paljenja pare.

Taka
paljenja
se
definie
kao
temperatura na kojoj je napon pare
tenosti
dovoljan
za
graenje
zapaljive smee sa vazduhom.

Uobiajeni
organski
rastvarai,
izuzev
ugljentetrahlorida, hloroforma i trihloretilena imaju taku
paljenja ispod sobne temperature.
Pare organskih tenosti su gue od vazduha i
dospevaju na znatna rastojanja od izvora. Ako takve
pare dou u kontakt sa plamenom, ili drugim izvorom
toplote, vatra se brzo iri zahvatajui veliki prostor.
Pored lako zapaljivih rastvaraa posebnu opasnost
predstavljaju
samozapaljive
supstance
koje
pokazuju tendenciju da se spontano zapale na obinoj
temperaturi (beli fosfor, alkalni metali, organolitijumski reagensi, fosfini male molekulske mase,
ferokarbonili).

Rad sa zapaljivim materijama zahteva posebne

mere opreza
1. obavezno koristiti kapelu;
2. ne koristiti ih u blizini plamena;
3. ne bacati koncentrovane rastvore kiselina, baza i
oksidujuih sredstava u slivnike;
(isputanje ovih supstanci u slivnik uvek raditi uz
obilan mlaz vode kako bi se postiglo to vee
razblaenje)
4. voditi rauna o ispravnosti elektrinih ureaja u blizini;
zbog pojave varnica usled loeg uzemljenja ili kratkog spoja
na instalacijama moe doi do poara.

Ukoliko u laboratoriji doe do neeljene pojave

vatre, ne treba praviti paniku ve odmah
obavestiti asistenta i laboranta i pokuati
ugasiti vatru prirunim sredstvima.
Za gaenje male vatre efikasan je aparat za
gaenje sa ugljen-dioksidom ili pokriva koji
e spreiti kontakt plamena sa kiseonikom.
Nikad ne upotrebljavati aparat sa penom za
gaenje poara na elektrinim instalacijama.
Za gaenje vatre na elektrinim instalacijama
koristi se jedino aparat sa ugljen-dioksidom.

OPASNOSTI OD MEHANIKIH
POVREDA I EKSPLOZIJA
Najee mehanike povrede u laboratoriji su
posekotine slomljenim staklom:

Rad sa staklom zahteva posebne mere opreza i

paljivo odlaganje polomljenog posua

2. Boce i posude pod vakuumom mogu implodirati

(rasprsnuti se).
posude koje su vee zapremine od 250 cm3 a
nalaze se pod vakuumom, treba da su zatiene
umreenom lepljivom trakom ili ianom zatitom
3. Sudovi pod pritiskom mogu eksplodirati.

zatvorene posude ne treba zagrevati ukoliko nisu

specijalno konstruisane za tu namenu;
ukoliko se u sudove uvodi gas pod pritiskom, voditi
rauna da pritisak ne pree kritinu vrednost koju
sud moe da izdri

4. Sve eline boce sa gasovima pod pritiskom treba

da stoje uspravno i moraju biti uvrene lancem.

5. Amonijane rastvore srebro-nitrata ili drugih soli

srebra ne treba ostavljati da stoje dugo vremena i sa
njima treba oprezno rukovati. Takvi rastvori
formiraju eksplozivno srebro koje moe da
eksplodira na najmanji potres ak i u vodenoj
suspenziji.

Vana napomena

U svakoj laboratoriji se nalazi, vidno obeleeno,

sandue sa priborom i neophodnim materijalom za
ukazivanje prve pomoi u sluaju da doe do
povreivanja u laboratoriji.

Ukoliko se bilo koji materijal iz kompleta za prvu

pomo iskoristi, obavestiti asistenta i laboranta
kako bi se sadraj blagovremeno kompletirao.