Manek 3

manek
ISSN
Jesen 2334-7090
2014. 0 2
manek
magazin nezavisne kulture Broj 3, jesen 2014.
Specijalno izdanje
NA SOPSTVENI POGON
manek
Jesen 2014.
Sadraj
34
Uvodnik: KULTURA KAO POTREBA
Milica Peki: NKSS posle tri godine, mini-intervju
ABeCeda nezavisne kulture:

Ouvanje istorije nezavisnih kulturnih scena u regionu
Mobilne rezidencije: ergarenje balkanskom marginom
Nova kolekcija: ija je nova kolekcija?
9 Lift: Liftom do novog duha grada

1011
Vahida Ramujki: Reksov evolutivni vrt
12
Vreva 2014: Osvajanje novih prostora
1315 Novo doba + strip

1619 NA SOPSTVENI POGON
19
Agnjeka Piksa i Vladimir Palibrk: Strip
MANEK, magazin nezavisne kulture

Broj 3, jesen 2014.
Beograd
Izdava: Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS)
koordinator@nezavisnakultura.net www.nezavisnakultura.net
Urednitvo: Darka Radosavljevi-Vasiljevi,
Vesna Milosavljevi, Boba Mirjana Stojadinovi
Grafiko oblikovanje: Boba Mirjana Stojadinovi
Koordinacija: Nataa Vrani
Ovaj broj pomogli su:
Grad Beograd Sekretarijat za Kulturu
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
tampa: Standard2, Beograd Tira: 300
Naslovna strana:
Bicikl NA SOPSTVENI POGON Boba Mirjana
Stojadinovi
Fotografija na zadnjoj strani:
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd serijom akcija
suprostavila se izmenama Generalnog plana
Beograda, prvog koraka ka poetku realizacije
projekta Beograd na vodi. Predloene izmene
slue da se postojei zakoni i propisi usklade
projektu i komercijalnom interesu investitora.
Gradska uprava grada Beograda 22. 7. 2014. i
Skuptina grada Beograda 19. 9. 2014.
CIP
,
7
MANEK : magazin nezavisne kulture. 2013, br. 1 (jan.)
. - Beograd :
Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije,
2013- (Beograd : Standard2). - 34 cm
ISSN 2334-7090 = Manek (Beograd)
COBISS.SR-ID
196056588
02
manek
Promocija prvog broja Maneka, KC Grad, 2013.
Jesen 2014.
sredstava izdvajaju za materijalne trokove, a

samo 20% za programe). Pritom nema javnog
postavljanja pitanja o kvalitetu i svrsihodnosti
njihovog rada. S druge strane, organizacije
civilnog sektora, koje veoma ozbiljno svojim
programima rade na razvoju savremenog
stvaralatva (troei oko 80% sredstava na
produkciju programa), sve vreme su na
vetrometini i njihova egzistencija iskljuivo
zavisi od sopstvenih sposobnosti, aktivnosti
i reakcije javnosti, jer u nezavisnom sektoru
prestanak ili smanjenje obima aktivnosti vrlo
surovo vodi ka trajnom gaenju i nestanku
organizacije. Zanemarljivo mali broj dravnih
ustanova kulture uestvuje na meunarodnim
konkursima, iako imaju sve neophodne
kapacitete koji podrazumevaju ulaganje
sopstvenih sredstava (tehnikih i ljudskih),
dok nezavisni sektor intenzivno prihvata rizik
nedostajuih sredstava i esto biva uspean
na meunarodnim konkursima, dajui u
budet (kroz poreze, doprinose itd.) daleko
vie sredstava nego to dobija kao podrku od
dravnih institucija u Srbiji kroz konkurse.
Uvodnik
Kultura kao potreba

Ako se osvrnemo na realizovane kulturne
dogaaje u Srbiji poslednjih godina lokalne
i meunarodne festivale, izlobe, digitalne
medije, pozorine predstave, koncerte, javne
debate, knjevna izdanja, inervencije u javnom
prostoru, rad sa publikom... dolazimo do
injenice koja se zatakava: ubedljivo najvitalniji
i najprogresivniji segment savremenog
kulturnog stvaralatva inicirale su organizacije
i pojedinci koji funkcioniu izvan dravnih
institucija. Na osnovu inicijative ovog dela
kulturne scene, godinama se odravaju neki
od najboljih festivala, koji samo u Beogradu
ukljuuju: Festival autorskog filma, Beldoks,
Slobodnu zonu, Kondenz, Ring Ring, Vrevu,
Novo doba, BUNT... Pokrenuti su i novi, poput
Panevo Film Festivala, Festivala savremenog
eksperimentalnog filma Rez, Keyboard Days
i drugih, koji su okupili i mobilisali veliki broj
uesnika kako iz zemlje, tako i iz inostranstva.
Otvoreni su i novi izlobeni prostori Ineks,
Trei Beograd/ISSU PerpetuumMobile, U10,
G12 HUB, Zadruga, Zeevi, Prototip, tab,
Bartcelona, Opservatorija, Zavod...
Iako je van Beograda znatno tea situacija,
prilagoenost
savremenom
trenutku,
vitalnost i znaaj programa organizovanog od
nevladinog sektora irom Srbije, jasno ukazuju
da se struktura delovanja u kulturi znatno
promenila u poslednjih 20 godina, a mnoge
organizacije dokazale su svoj entuzijazam
radei u nestabilnim uslovima zavidni niz
godina, pa i decenija. Ove godine obeleava
se 30 godina kontinuiranog rada Mimart
teatra, 20 Reksa i Festivala autorskog filma, 15
Remonta, Grupe Hajde da... i MillenniuMa, 10
Slobodne zone, Patosoffiranja, Zaleta, O3ona...
Nezavisna kulturna scena odavno vie nije
fenomen ve paralelni drutveni tok nastao iz
realnih potreba tekueg kulturnog stvaralatva,
03
koje institucije vie nisu u stanju da isprate (uz

nekolicinu izuzetaka), jer su postale trome,
nekompetentne za podrku novim idejama,
kompromitovane velikim brojem zaposlenih
bez jasnih radnih obaveza i odgovornosti,
recidiv arhainog sistema koji nije u stanju da
reaguje na aktuelne potrebe kako stvaralaca,
umetnika, tako i graana.
Manji deo dravnih ustanova i institucija
prihvatio je savremene tendencije, pa su se
programski oslonile na produkciju nezavisnog
sektora, posebno u realizaciji veih manifestacija
kao to su Oktobarski salon ili Bitef, dok su
mnogi festivali u manjim gradovima, koji
probijaju granice lokalnog, inicijativa upravo
pojedinaca okupljenih oko udruenja graana.
Nekoliko hiljada, uglavnom mladih ljudi,
pokuava da svojom aktivnou, gotovo bez
sredstava, ispuni prazan prostor i zadovolji
svoje i potrebe sopstvene okoline za kulturom:
potrebe za promiljanjem sveta u kome
ivimo, artikulisanjem sopstva i graenjem
identiteta (linog i zajednice), uspostavljanjem
veza sa drugima, komunikacije posredstvom
umetnosti, ak i za humorom i zabavom
koji nisu populistiki, ve intelektualno
provokativni i stimuliui. Za razliku od njih,
veina dravnih i lokalnih ustanova, koje bi
trebalo da se bave razvojem kulture, zapravo
inertno, bez inicijative i odgovornosti, samo
otaljavaju posao, ne generiui programe, ve
ih toleriui u svojim prostorima.
Pored vie decenija suivota i rada na istim
zadacima zadovoljavanju potreba graana
za kulturom, uvanju i negovanju kulturnog
identiteta, razvoju i ouvanju sistema vrednosti
ova dva segmenta nemaju ni priblino
uporediv drutveni tretman. Dravne ustanove
su privilegovane, jer imaju obezbeen prostor,
tehniku i plate za zaposlene (gotovo 80%
Organizacije koje stvaraju na nezavisnoj

sceni prevashodno su nastale iz potrebe
za produkcijom, najee radi realizacije
konkretnih umetnikih projekata. Autori se
samoorganizuju oko ideje, a da bi je realizovali
prinueni su da se obuavaju u raznim drugim
vetinama, poput menadmenta, ekonomije
i prava. Da bi se opstalo, neophodni su
kontinuirana edukacija, saradnja, kontakti
neprekidna fizika i mentalna pokretljivost. Dok
je u nezavisnom sektoru uobiajena praksa da
mala grupa ljudi sprovodi ceo proces od ideje
do realizacije, javni sektor se, iako ima veliki
broj zaposlenih, bavi prevashodno realizacijom.
Akteri nezavisne kulture stoga daleko bolje
poznaju procese celokupnog ciklusa kulturne
produkcije, flesibilniji su, snalaljiviji, prinueni
da odvajaju vano od nevanog, da birokratiju
svedu na neophodan minimum, da nau
reenje za svaki problem i, na kraju, da javno
brane projekte koje su izveli, da bi uopte mogli
da razmiljaju o sledeem koraku, sledeem
projektu, izlobi, predstavi...
Osnivaka skuptina NKSS, KC Reks, 2011.
Poput razliitosti pojedinaca u drutvenom

sistemu, ni akteri nezavisne kulture nisu svi isti.
Naprotiv, razlike su velike: po kapacitetima,
razvijenosti, iskustvu, profilu, interesovanju,
ideologiji, nainu rada, odnosu prema
drutvenoj zajednici... Okvirna osnovna
podela bi bila na organizacije koje se direktno
bave umetnikom produkcijom, one koje
su orijentisane ka aktivizmu i organizacije
ija je glavna aktivnost usmerena na lokalnu
zajednicu, a jedna od glavnih aktivnosti im je
kultura u irem smislu. Tu su i kulturni centri, ija
manek
delatnost obuhvata
sve
pristupe.
Nekoga vodi strast
i intuicija, nekoga
briga za graane,
neko je posveen
kritici drutva, a ima
i onih koji, poput
inae
izuzetno
korisnih
malih
privrednika,
u
nezavisnom sektoru
trae uhlebljenje, usklaujui line vizije sa onim
to donatori (trite) trae. Kako god pokuali
da napravimo analizu razliitosti, zajedniko
svima jeste da deluju u praznom prostoru
izmeu zastarelih institucija, nasleenih
dezorijentisanih
strukovnih
organizacija,
nedostatka edukacije, potreba graana u irem
ili uem smislu (umetnici su graani zemlje kao
i svi ostali, sa svim obavezama koje taj status
nosi).
Velika veina aktera nezavisne kulturne
scene profesionalno su obrazovani zavrili
su umetnike fakultete ili fakultete drutvenih
nauka. Nezavisni sektor u kulturi zapravo
je najobrazovaniji sektor u Srbiji. Moda
ba zbog toga akteri nezavisne scene nisu
u stanju da prepoznaju svoje mesto u
zvaninom kulturnom i pravnom sistemu. U
skladu sa svojim potrebama, oni sami prave
mostove, osnivaju udruenja graana kao
sponu izmeu autonomnosti i pravnog okvira
delovanja u dravi, umetnika i savremenih
praksi u kulturi, alternativnih izvora finansiranja
i institucija sa prepoznatljivim javnim
karakterom, eksperimentalnosti i kritikih
osvrta, obrazovanja publike i sopstvenog
pozicioniranja na kulturnoj sceni... Svojim
aktivnostima, nezavisni sektor pokriva rupe u
nasleenom i zastarelom sistemu, pronalazi
inovativne naine kako kultura i umetnost
danas mogu da funkcioniu.
Jesen 2014.
04
Umetnik kao publika, Bioskopi: povratak otpisanih, Ekspedicija Ineks film, 2011.
za organizacije civilnog sektora. Civilni

sektor u kulturi specifian je zbog toga
to su organizacije formirane pre svega na
osnovu zajednikog svetonazora na polju
estetike, senzibiliteta, stvaranja sopstvenog
kreativnog ambijenta kroz saradnju i
dopunjavanje raznolikost je tu neophodna
komplementarnost. S obzirom da nezavisna
scena, kao antipod preteno konzervativnom
javnom sektoru, okuplja ljude koji ne pristaju
na sistem, kojima sigurna plata nije ivotni
smisao, ti ljudi ne pristaju na utanje, murenje,
spavanje. Njih goni neto drugo, neki problem
koji nije samo socijalni, politiki i/ili ideoloki.
Uzroci njihovog nemira su razliiti, koliko su i
ljudi generalno razliiti. Moda su to pre svega
ljubopitljivost, otvorenost i stvaralaki duh,
ali i samosvojnost i nepomirljivost sa optim
stanjem i nepristajanje na nametnuta pravila i
iz tog poriva se stvara novi vrednosni sistem.
Taj novi lini vrednosni sistem je utoliko iskreniji
koliko je kritiki orijentisan ka preovlaujuem
populistikom modelu. Prihvatanje drutveno
promovisanog vrednosnog sistema je opasno,
jer podrazumeva pristajanje na stanje stvari,
apatiju, utanje, odsustvo svake kritike misli
neophodne za razvoj i sazrevanje kulture.
Aktivnosti nezavisnih aktera kulturne scene

su neprocenjive, ali i dalje marginalizovane,
nedovoljno priznate od zvanine politike, a
samim tim i javnosti. Voeni eljom da valorizuju
postojee aktivnosti i znaaj
novih naina rada na polju
savremene kulture, kao i da
svoje znanje i iskustvo ustupe
drutvenoj zajednici na polju
kulturne
politike,
nakon
dueg perioda priprema,
maja 2011. godine tridesetak
aktera osnovalo je Asocijaciju
Nezavisna kulturna scena
Srbije (NKSS). S obzirom na
duge pripreme osnivanja
NKSS, u januaru 2011. godine
sa tadanjim ministrom za
kulturu Nebojom Bradiem
potpisan je Protokol o
saradnji, kojim su se potpisnici
(neto
kasnije
osnivai
Mobilne rezidencije: Dejan Ili u razgovoru na temu Tabui u tranziciji, 2014.
NKSS) usaglasili o osnovnim
stavovima kako bi intenzivnije partnerski radili
Moda bi se moglo rei da su autori koji
na poboljanju uslova rada. Tada je dogovoreno
deluju u okviru nezavisne scene, upravo
da e saradnja biti operacionalizovana tako
zbog iskrene posveenosti, rastereenosti
to e Ministarstvo kulture u buduem radu:
birokratijom, odsustva direktne zavisnosti od
(1) ukljuivati predstavnike nezavisne kulturne
partokratije i osvojenim prostorom slobode
scene Srbije u rad tela koja praktino kreiraju
delovanja (za koji se uvek iznova treba boriti),
kulturnu politiku u Republici Srbiji, a posebno
uspeli da stvore neku vrstu vrednosnog
onih tela koja donose odluke vezane za rad
sistema. Ali, taj vrednosni sistem nikako ne
nezavisnih kulturnih organizacija i inicijativa;
treba da se tumai iz aspekta popularnih,
(2) neposrednim i posrednim merama
propisanih kodova o potovanju raznolikosti,
kulturne politike podsticati saradnju kulturnih
ljudskih prava i sl, generalno karakteristinim
ustanova u Republici Srbiji sa organizacijama

i inicijativama koje pripadaju nezavisnoj
kulturnoj sceni Srbije; (3) ukljuivati projekte
nezavisne kulturne scene Srbije u promociju
kulture Republike Srbije u inostranstvu.
Nakon izbora Ivana Tasovca za ministra,
Ministarstvo kulture je jednostrano raskinulo
ovaj Protokol 17. oktobra 2013. godine. Tim
inom iznova se problematizovalo pitanje zato
nezavisni sektor trai podrku i saradnju sa
dravnim institucijama. Na alost, zvaninicima
je jo uvek teko da sagledaju oblast kojom
upravljaju i esto nemaju kapaciteta da
prihvate injenicu da je odavno formirana nova
kulturna klima u kojoj su aktivnosti nezavisne
scene ravnopravne sa onim to nude ustanove,
da je znanje i iskustvo nezavisnih, posebno u
internacionalnim okvirima, daleko primerenije
sadanjem trenutku, i da su akteri koji deluju
u ovom polju graani Srbije koji ele da uloe
svoje znanje i kapacitete u stvaranje boljeg
okruenja za sve graane.
Akteri nezavisne scene jo uvek oekuju
da se obnovi dijalog sa Ministarstvom i
da se zajednikim delovanjem omogue
bolji uslovi za njihov rad. Podrka resornog
ministarstva neophodna je, izmedju ostalog, i
da bi se pokrenule inicijative da lokalne vlasti
prenamene neke od poslovnih prostora kojima
raspolau (za koje vie od tri godine ne postoji
trini interes) za delatnost nezavisnih kulturnih
organizacija i inicijativa, pri emu bi se zakup
plaao po povlaenim uslovima (poput onih
koji vae, na primer, za umetnike ateljee).
Takoe, potrebno je da se razmotri mogunost
ustanovljenja konkursa za viegodinje
finansiranje namenjeno pokrivanju reijskih
trokova organizacija, ukljuivanju novih
saradnika i volontera u rad organizacija i
jaanju kapaciteta aktera nezavisnih kulturnih
organizacija i inicijativa.
Priznanje legitimnog doprinosa nezavisne
scene optoj kulturnoj klimi je zaista vano.
Svaka dosadanja podrka bilo da dolazi
od dravnih institucija, korporacija, privatnih
preduzetnika ili pojedinaca, pokazala je da
se svako, pa i najmanje ulaganje, iskoristi
maksimalno, pa i daleko vie nego to je
prvobitno dogovoreno, jer nezavisnu scenu
vode elja, volja i strast, stanja koja su danas
retka, dragocena i deficitarna. I dok institucije
sistema gledaju negde u maglovitu globalnu
budunost bez racionalne utemeljenosti u
sadanjosti, dok zaposleni u ustanovama kulture
uz malu, ali sigurnu platu dremaju i ekaju
da im odnekuda stigne neto nedefinasano
bolje, nezavisna scena, voena potrebom koju
mnogi prepoznaju, ali ne podravaju, radi NA
SOPSTVENI POGON.
Urednitvo
manek
Jesen 2014.
05
NKSS posle tri godine

Milica Peki, predsednica Upravnog odbora NKSS
Mini-intervju
Kakav je poloaj nezavisne kulture u Srbiji tri

godine posle osnivanja NKSS i ta je do sada
postignuto u cilju njenog unapreenja, jaanja
kapaciteta i uticaja na kulturnu politiku?
Milica Peki: Poloaj nezavisne kulture u
poslednje tri godine nije znaajno promenjen.
Najvei rezultati postignuti su upravo u domenu
stabilizacije Asocijacije NKSS kao krovne
organizacije koja okuplja predstavnike nezavisne
kulturne scene i koja je u poslednje tri godine
znaajno uveala broj lanica (sa poetnih 28
organizacija na trenutno 92 organizacije iz cele
Srbije).
Konferencija Mesto i uloga civilnog sektora u
savremenoj kulturi Srbije i regiona, odrana
u novembru 2013. u Kulturnom centru Reks,
doprinela je prepoznavanju uloge nezavisnog
sektora i na nacionalnom i na regionalnom nivou.
Nakon raskida Protokola o saradnji, dijalog sa
Ministarstvom kulture je ponovo uspostavljen.
Naravno, jo nije dolo do sistemskih promena,
koje bi dugorono izmenile poloaj nezavisnih
organizacija koje deluju na polju savremene
kulture, ali postoji naelna spremnost za saradnju
i institucionalni dijalog. Sad je pitanje kako e se
taj dijalog pretvoriti u konstruktivna sistemska
reenja koja mogu biti dugorona, a tiu se
pozicije nezavisnog sektora.
Neki od pomaka kulturne politike na republikom
nivou, koji se odnose i na institucije i na
nezavisnu scenu, vide se u uveanju budeta za
savremeno stvaralatvo i u formiranju konkursa
za sufinansiranje projekata koji su dobili
podrku od meunarodnih fondova. Asocijacija
planira da se u narednom periodu pozabavi
istraivanjem i analizom mehanizama javnog
finansiranja kulture i da, na osnovu relevantnih
injenica, ponudi mogua sistemska reenja koja
bi unapredila uslove rada.
Sa druge strane, imamo velikih problema na
lokalnom nivou gde se vane odluke donose
po partijskom principu i gde je nezavisna scena
potpuno iskljuena iz procesa donoenja odluka.
Naki od primera pogubne kulturne politike na
lokalnom nivou su i sluaj cenzure studentske
izlobe od strane direktora Kulturnog centra
Novog Sada, ali i nedavna izjava nove
predsednice Demokratske stranke Srbije da je
njena partija dobila Sekretarijat za kulturu
grada Beograda i da to znai da sada ta kultura
u Beogradu nije vie samo mondijalistika,
ve vie srpska. Takva vrsta aproprijacije
kulture u politike agende pojedinanih
partija i njihove ideoloke matrice bez ikakve
javne debate o strategiji razvoja kulture je
apsolutno nedopustiva. To dovodi i do potpune
amaterizacije polja i dodatnog uruavanja
ionako skromnih sredstava i kapaciteta u polju
kulture. Planiramo i na tom planu intenziviranje
aktivnosti.
Kakvi su strateki planovi NKSS?
Koji su osnovni unutranji i spoljni

izazovi u funkcionisanju NKSS?
M. P.: Najvei izazov u smislu
unutranje
organizacije
jeste
mobilizacija
lanica
da
se
aktivnije ukljue u rad Asocijacije.
Asocijacija nije formatirana kao
hijerarhijska organizacija i njeno
funkcionisanje zavisi upravo od
potencijala i kapaciteta lanica za
aktivno delovanje. U tom smislu
pokuavamo
da
unapredimo
modele rada, razvijemo mehanizme
jaanja
meusobnih
kapaciteta
i efikasnije delujemo na polju
zagovaranja. Stanje iscrpljenosti,
uzrokovano
dugogodinjom
marginalizacijom
kulture,
kontinuiranim
neprepoznavanjem
postignutih rezultata i sve teim
uslovima rada, veliki je izazov za
aktere nezavisne scene u kulturi. to
se spoljnih izazova tie, moda je
najvei borba za profesionalizaciju i
departizaciju kulturnog polja. Moraju
da se uspostave standardi i kriterijumi
kvaliteta koji e omoguiti donoenje
odluka na temelju znanja i iskustva,
a ne na temelju partijskih interesa.
Takoe, kljuno je suprotstaviti se
trendovima komercijalizacije kulture
i izboriti status kulture kao javnog
dobra.
M. P.: Osnovni streteki ciljevi delovanja

Asocijacije NKSS u narednom periodu bie
usmereni na: kontinuirano unutranje snaenje
Asocijacije i njenih lanica, unapreenje uslova
rada u domenu savremenog stvaralatva i
delovanje u irem drutvenom kontekstu radi
poboljanja stanja kulture u celosti. Upravo
emo na Skuptini Asocijacije, koja se odrava
od 31. oktobra do 2. novembra 2014, pokuati
da, na osnovu postojeih i novih inicijativa,
formuliemo akcioni plan i utvrdimo dinamiku
buduih aktivnosti. Ono to ohrabruje,
jeste injenica da potreba za zajednikim
delovanjem kroz Asocijaciju postoji, na ta
ukazuje i broj lanica, ali i kontinuirano
pokretanje razliitih inicijativa od borbe za
javne prostore, preko formiranja regionalnih
centara do analize troenja javnih sredstava u
kulturi. Na meunarodnom planu, dolazi do
prepoznavanja znaaja samoorganizovanja,
samoudruivanja i zajednikog delovanja
nezavisnog sektora, te dolazi do sve jaeg
umreavanja nezavisnih aktera. To je jako
zanimljiv proces koji moe u budunosti
umnogome doprineti oblikovanju kulturne
klime i na evropskom nivou.
Razgovarala: Vesna Milosavljevi
manek
Mi radimo kao sluajevi, nama nije
dobro, treba da naemo neke doktore verovatno, jer nas i gledaju sa jedne strane kao
marginalce upravo zato to toliko radimo, jer
to nije normalno.
A kada e i da li e te neko podrati u
smislu da ti kae: Uuu, sjajno radi!, to uopte nije vano. To e doi moda kad umrem,
onda e se neko setiti da kae: Ova ena je
uradila preko 50 predstava, uradila toliko
performansa.
Na pijaci smo ve tri godine i sada
se ve umetnici nude sami, ne moramo da ih
molimo. Imamo spisak i program bolji nego
to e ovaj grad da ima za pet godina.
To su izvodi iz video intervjua sa nekim od
pionira nezavisne kulturne scene u Srbiji, koje
je SEEcult.org uradio u okviru projekta Abeceda nezavisne kulture, posveenog ouvanju i
poveanju vidljivosti intelektualnog i umetnikog rada nastalog na nezavisnim kulturnim
scenama u regionu. Serijal intervjua zapoet je
razgovorima s Darkom Radosavljevi-Vasiljevi iz Remonta, koji postoji ve 15 godina,
Nelom Antonovi iz Mimart teatra, koji obeleava 30 godina, i Nikolom Dafom i njegovim
saradnicima iz ok zadruge, odnosno 21-godinjeg Led arta. Izdvojeni citati mogli bi da
budu rei veine aktera nezavisne scene, koja
mukotrpno opstaje ve decenijama, nudei regionalno i meunarodno relevantne programe
nesmanjenog kvaliteta, a pritom je u sve teoj
situaciji. Paradoksalno je stoga to to se nekada na ovim prostorima neto lake radilo i
u nezavisnoj kulturi, uprkos svim nepovoljnim
drutveno-politikim okolnostima 90-ih. Led
art je na njih odgovarao subverzivnim akcijama koje su udarale u glavu, jer teke bolesti
trae i jake lekove. Danas je teko uspostaviti
dijagnozu.
Jesen 2014.
06
ABeCeda nezavisne kulture

Ouvanje istorije nezavisnih kulturnih
scena u regionu
da pobolja ivot nekoga, da uini neto sa i aktivnosti za jaanje kapaciteta organizacija za

milju, sveu graana Poev od graana, a ouvanje i arhiviranje sopstvene istorije. Jer, rad
samim tim i drave. Jer, javni prostor je zapravo organizacija nezavisne kulture nije prikupljen i sana prostor, rekla je Nela Antonovi o trodece- uvan ni u zvaninim arhivima ili muzejima, a zbog
nijskom radu, koji je iznedrio vie od 50 pred- ogranienog kapaciteta (ljudskog, finansijskog)
stava i nekoliko stotina performansa u napu- i prekarnih uslova rada, primorane su da se sopklom drutvu, u kojem je oigledno samo da stvenim dosadanjim radom bave sporadino i na
je kulturna politika vezana za politiku.
neadekvatan nain. est problem je pronai fotoKulturna politika ni ranije nije bila naklonje- grafije, tekstove, pdf i video materijale ili godinana nezavisnoj sceni, ili bar ne svesno. Remont ma taloene fanzine, postere, asopise, ulaznice,
je, recimo, u prvim godinama imao ozbiljnu flajere i druge dokaze o genijalno realizovanim
podrku i od Ministarstva i od Grada, ali Dar- projektima od pre desetak i vie godina. Stoga
ka Radosavljevi-Vasiljevi napominje da to, postoji pretnja da e znaajan deo rada koji je
meutim, nije bilo planski, ve su nadleni pre akumuliran kroz taj segment kulture postati vresvega prepoznavali imena ljudi i imali pove- menom nedostupan javnosti.
renje da se tu neto vano deava. Vremenom
To su pokazale i etiri radionice arhiviranja,
su napravili gard im se pojavilo vie organi- koje su odrane ove godine u okviru projekta
zacija na nezavisnoj sceni, to vie za njih nisu Abeceda nezavisne kulture u Zagrebu i Beograbili ljudi koji neto vredno rade u malim grupi- du, a okupile su oko 20 organizacija iz Hrvatske
cama, bezbednim, koje je dobro podrati, ve (Attack!, Udruenje za razvoj kulture URK, Censu to videli kao stvaranje ozbiljnog fronta sa tar za dramsku umjetnost CDU, BLOK Baza za
kojim vie nisu znali ta da rade.
lokalno osvjeavanje kulture, WHW, Mala perforPromenila se vremenom, a dobrim delom merska scena, Studio Artless i Kontejner) i Srbije
je i nestala publika. Dok je Mimart na prvoj (Zemunski mali umetniki centar ZMUC, Trei
premijeri u Studentskom kulturnom centru pre Beograd, Kulturni centar Rex, ARTEQ, Centar za
30 godina, kao nepoznati alternativni teatar, razvoj fotografije, Mikro art, Bazaart, KOD, Freimao ak oko 600 gledalaca, danas je taj broj kvencija, Remont i Plavo pozorite).
nedostian i za mesecima reklamirane predUesnicima je predoen sistemski nain za
stave institucionalnih pozorita. Ni akterima na sreivanje arhiva njihovih organizacija i efikasno
savremenoj sceni vizuelnih umetnosti nije naj- samodokumentovanje, s obzirom da se potvrvei problem dravno/gradsko stezanje kaia, dilo da je upravo to stvar koju ne rade i zbog
ve to to zapravo nema vie njihove prirodne koje se veina organizacijskog pamenja polako
publike srednje klase obrazovanih ljudi koji bi gubi, a informacije o njihovom radu postaju jedmogli da priute da kupe ono to ih interesuje. va dostupne.
Dafo i umetnici koje okuplja ok zadruga (ex
Uesnici radionica imali su priliku da se upoArt klinika) idu zato ve treu godinu publici znaju i sa praksom Centra za dokumentovanje
na noge. Na toj nultoj taki, gde ne postoji nezavisne kulture u Hrvatskoj, koji i fiziki pogalerijski sistem i kontinuirani otkup radova, stoji u Booksi u Zagrebu. Ideja projekta Abecevraamo se na sam poetak na pijacu i osnov- da nezavisne kulture je stvaranje slinog centra
nu robno-novanu razmenu, kae Dafo, koji i u Srbiji, pa i u drugim delovima regiona, uz
dananju kulturnu politiku vidi na nivou drav- formiranje community arhiva koji bi osigurao
ne borbe protiv bele kuge.
kontinuirano ouvanje pamenja rada nezaviekamo da se neto desi, a ne deava se snih kulturnih scena kao specifinih zajednica
nita, a to to se ne deava nita nije ni stagna- drutva. To su retke i dragocene baze slobode
cija, nego ide na gore. Zapravo je gore nego i kreativnog stvaralatva, jer su neoptereene
to je bilo, jer se sve nekako zaparloilo i ono zakonima trita i sveopte komercijalizacije,
do ega smo stigli pre dve-tri godine sada je kao i politikih (stranakih) uticaja. Kao to ree
ve dovedeno u pitanje, kau u Led artu.
u intervjuu Marija Rado iz Remontovog tima,
I medijska situacija drastino se promenila, najvea vrednost organizacije tog tipa je to to
pa je danas nezamislivo da neko novoosno- podrazumeva model funkcionisanja i ponavano pozorite dobije prostor u centralnom anja koji apsolutno u ovom ludom vremenu
Dnevniku RTS-a, kako je to svojevremeno nije otiao u neke neljudske vode ili bilo kakve
imao Mimart. Upravo zato je, izmeu ostalog, vode, ve je zasnovan na principima ljudskoi neophodno sauvati i uiniti medijski vidlji- sti, potenja i istrajnosti u ideji kojom se bavi,
vom ne samo aktuelnu produkciju, ve i istori- bez obzira na to to radi bez novca.
ju nezavisne kulturne scene. To je samo jedan
deo dugoronog razvojnog projekta Abeceda
******
nezavisne kulture, koji SEEcult.org realizuje u Dosadanju video produkciju projekta AbeNekadanji neto laki uslovi rada ne od- partnerstvu sa Kulturtregerom i Kurzivom iz
nose se prevashodno na finansiranje nezavisne Zagreba. Partneri u projektu Abeceda por- ceda nezavisne kulture mogue je videti na
scene koje je hronian, mada poslednjih go- tali SEEcult.org, Kulturpunkt.hr i Booksa.hr, ve kanalima portala SEEcult.org i Kulturpunkt.hr
dina sve akutniji problem, ve na optu klimu godinama aktivno rade u onlajn dokumento- na sajtovima YouTube, odnosno Vimeo.
u drutvu koja je podgrejavala entuzijazam ak- vanju i predstavljanju kulturnih i umetnikih
tera nezavisne kulture, davala rezon njihovoj praksi u regionu, a sada i zajedniki pokua- Projekat Abeceda nezavisne kulture podrspremnosti za svesno odricanje od lagodnijeg vaju da proire proces dokumentacije i uvedu avaju: Balkanski fond za kulturu i umetnost
stalnog posla u nekom muzeju, pozoritu nove formate predstavljanja nezavisne kulturne (BAC), ministarstva kulture Hrvatske i Srbije,
te Zaklada Kultura nova.
ili kulturnom centru, i ohrabrivala nadu da e i umetnike produkcije iroj publici u regionu.
kad-tad biti bolje, i to svima.
Osim istraivanja i prezentacije seanja
Kada iz ovog otklona pogledam ta sam protagonista nezavisne kulture, ime unapreVesna Milosavljevi (SEEcult.org)
sve radila za ovih 30 godina, zapravo je uvek uje i svest najire javnosti o njenom znaaju
bilo neto to je ozbiljno, to je elelo da ukae u drutvu, projekat Abeceda obuhvata stoga
na neki drugaiji nain, na neku nepravilnost,
Vasko Raievi, Staa Aras, Lamija Begagi,

Ognjen Spahi i Stefan Bokovi
manek
Ako bih pisala projektnim jezikom, onda bi cilj

Mobilnih rezidencija ili Pokretnih kolonija, na kojima Zemunski mali umetniki centar (ZMUC) radi
od 2012. godine, bio da se uprkos dravnim granicama, socijalnom i materijalnom poloaju umetnika i publike, pobolja njihova komunikacija,
odnosno da se stvore alternativna mesta i pravci
za umetniko delovanje u balkanskim selima, iz
kojih se ponekad, sa kulturne margine, uju vani
glasovi. Osnovni pokreta dugoronog projekta,
u tom sluaju, bio bi potreba za neposrednom
razmenom ideja i iskustava u interdisciplinarnoj i
eksperimentalnoj umetnikoj praksi na Balkanu.
Ali, neu vas gnjaviti projektnim jezikom. Zato smo zapoeli itavu priu?
Zato to smo, i to bez ukalkulisanih fonderskih proa, hteli da u budunosti, za koju smo
verovali da je bliska, spojimo u javnom govoru i
delovanju tri zemlje treeg sveta balkanske dravice, odnosno njihove administracije, koje na
savremenim komunikacijskim nivoima ne komuniciraju Srbiju, Crnu Goru i Albaniju.
Posebno Crnu Goru, koja iz perspektive Srbije nije ak ni atraktivna turistika destinacija, ve
jednostavno ne postoji. Najee ne postoji. I Albanija bi, posmatrana iz Beograda, ak mogla da
se nazove egzotinom teritorijom, ali, eto, nije.
Ona je i danas, ak poto je sruena veina bunkera Envera Hode, za Srbiju samo populistiko
politiki relevantna. To je pokazala i nedavna
fudbalska utakmica reprezentacija dve zemlje.
Motiv je bio Balkan. A zato? Nije zbog nostalgije ili neke sline frekventne imenice.
Re je o identitetu. O identitetu nas koji
imamo preko 40, koji je postao beskunik,
tabuiziran u javnom govoru ili precizno
zatrt. Za sve nas koji ne oseamo viak
identiteta o kojem govore mlae generacije. Otud godinje teme za uesnike svih
kolonija Beskunici i Tabui u tranziciji.
Dakle, kako spojiti SRB, CG i AL? Traiti
i pronai ljude slinog senzibiliteta. Krenuli
smo 2012. i nali smo ih, vrlo lako. Namestilo se, dogodilo se da su nai budui prijatelji postali partneri na projektu. Dobri
prijatelji, Valentina Koa iz Tirane i ore
Gregovi iz Buljarice.
A ta je ideja projekta? Ljudi i kretanje, interdisciplinarne umetnike kolonije
i mobilnost, promena sredine i balkanska erga... Mi smo svi partizani u borbi
za sopstveni identitet, koji se povremeno
lee u partizanskim bolnicama rezidencijalnim centrima strateki rasporeenim u
selima sve tri drave. A lee se od drutveno-politike realnosti koju proizvode veito gladne elite i uslova u kojima godinama
rade. Vremenom, u budunosti, ali bliskoj,
rezidencijalni centri e prerasti u arobne
bregove za sve radnike u kulturi kojima e
vizionarski fondovi finansirati predah...
Pojma nismo imali da li e kolonije
funkcionisati. Da li emo i za koliko umetnika imati novca i organizacionih sposobnosti za kontinuirano preseljenje iz Baba u
Reevie, iz Reevia u Pentar, a ponekad
i na neke druge kolonije u regionu. Koncipirali smo ih na osnovu iskustva iz dve
Jesen 2014.
07
MOBILNE REZIDENCIJE
ergarenje balkanskom marginom
godine organizovanja kolonija u Karavukovu li kuu u Babama u vlasnitvu Gorana Denia,

interdisciplinarne su, regionalne, sa uvek no- a drugu nam je pozajmila prva kominica Saa
vim uesnicima.
Todorovi. Namestio se i potencijalni rezidenA onda se dogodila prieljkivana stvar cijalni centar u Reeviima u Crnoj Gori koji
umetnici su reagovali potpuno otvoreno, ljud- je od jeseni 2014. to prestao da bude. Razlozi
ski faktor nimalo nije zakazao. Svi rizici okup- problema u pretvaranju privatnog u javni proljanja po desetak ljudi, koji se najee prvi put stor su posebna tema za raspravu i iznoenje
sreu, ive i rade na istom mestu u polu-uslovi- iskustava na nezavisnoj sceni (ne dopire do
ma, pokazali su se kao podsticajni ne samo za posednika kvadrata u vreme legitimnog grauesnike ponaosob, ve i za projekat u celini. bea ta znai javni prostor, ta znai ne meUmetnici, osim to su se uputali u potpuno riti brojem noenja turista, pa to nije shvatio ni
nova iskustva sa alatima i materijalima, posle mecena Sran Bosni). Suoeni s domaim
boravka na nekoj od mobilnih rezidencija, pri- izdajnicima odluili smo da, ipak, idemo dalje.
javljivali su sopstvene organizacije, stanove, Toliko je plemenitih ljudi, a mi smo erga, selimo
kue i druge privatne objekte kao potenci- se, izmetamo se...
jalne nove destinacije za mobilne rezidencije.
U Albaniji nam tamonje Ministarstvo kulSvi su davali sopstveni maksimum, radili, ui- ture, omladine i sporta jo 2012. godine daje
vali, priali i previe, dopunjavali radove jedni pismo podrke, a u selu Pentar pozorini autor
drugima, bili solidarni... Dogodilo se da srpski Stefan apaliku posreduje u ponudi obnovljene
seljak nudi kuu albanskom vajaru samo da rimokatolike crkve za rezidenciju, imamo stalnu
ostane u selu i nastavi da slika. Upoznavali su podrku lokalnih centara za kulturu u Sopotu i
se multimedijalni umetnici i knjievnici iz istog Petrovcu i vrednih ljudi koji se na svakom od tih
grada ba na mobilnoj rezidenciji, Albanci su mesta pronau.
prvi put bili u Srbiji, reisera i snimatelja s moA sa dobrim ljudima smo zaista imali sree.
bine rezidencije ugostili su domaini kolonija Godine 2013. i 2014. organizovali smo etiri kou Jaloviku i Kikindi... Studenti arhitekture u lonije u Srbiji i Crnoj Gori i dve studijske poseBeogradu druili su se s metanima patro- te Albaniji, sa uesnicima iz regiona vizuelnim
vievskih sela na crnogorskom primorju i prvi umetnicima, reiserima, fotografima, studentima
put kroili u Albaniju.
arhitekture iz Beograda, piscima i prevodiocima.
Krajnji cilj bio je otvaranje tri rezidenciA ta smo hteli? eleli smo za poetak da
jalna umetnika intredisciplinarna centra u uesnike selimo iz Baba u Reevie, a zatim u
tri balkanske drave: Srbiji (Babe), Crnoj Gori Pentar, da rade na zadatu temu, da se nadopu(Reevii) i Albaniji (Pentar). U Srbiji smo imanjuju, komuniciraju, drue, upoDra u Albaniji, treoj destinaciji za Mobilne rezidencije znaju meusobno i sa lokalnim
stanovnitvom, da ive ivot kakav
treba da bude. ZMUC je, pre svega, proizvodnja. Proizvodnja radova, kontakata, prijateljstava, zaboravljenih relacija... To se za dve
godine i dogodilo. Nisu postojala
sredstva za selidbu svih uesnika,
ali sa nekoliko njih nam je uspelo. Ambicija je da u budunosti
proirimo mreu rezidencijalnih
centara u regionu za boravak i rad
umetnike erge.
Do sada nam je praktino najvie znaila kontinuirana podrka
od 2012. godine naeg Ministarstva kulture, zatim Optine Budva,
iako je Evropska kulturna fondacija 2013. dala najvie sredstava.
Novca poslednje dve godine
koliko projekat praktino traje, ne
raunajui 2012. kada je prvi put
predstavljen u regionu, nije bilo
dovoljno za realizaciju kolonije u
Albaniji.
Planiramo da 2015. godine,
pored postojeih Pokretnih kolonija u Babama i na crnogorskom
primorju, otvorimo nove mobilne
centre i u Podgorici i Nikiu. Ako
ne bude fondera, juriemo sponzore za prvu regionalnu koloniju
u Albaniji.
Besteinsko stanje, rad Katarine vabi, selo Babe (Srbija), 2014.
Vesna Tai Zemunski

mali umetniki centar (ZMUC)
manek
Jesen 2014.
i savremenoj umetnosti; podvuen je znaaj

MSUB kao institucije i podstaknuti su pojedinci
da prema njoj izgrade nekakav odnos.
MSUB (ovog puta) nije uestvovao
u projektu, a osnovna potekoa
za studente, pogotovu prilikom
priprema radionca i predavanja, bila je
oskudnost i nedostupnost informacija
iz (nedigitalizovanog) arhiva. U
tom smislu, nezamenjiv je dopirnos
pojedincaca poput Jee Denegrija, koji su
nesebino sa studentima podelili pojedinosti
iz prolosti MSUBa i razliite dimenzije njegove
funkcije i na osnovu linog iskustva. Kada
smo postavili metodoloke i tematske ove
okvire, uputili smo javni poziv studentima za
uee na ta se odazvao daleko vei broj od
oekivanog oko 100 studenata umetnosti
sa razliitih umetnikih fakulteta i akademija
u Novom Sadu i Beogradu i oko 20 studenata
istorije umetnosti.
08
Nova kolekcija
IJA JE NOVA KOLEKCIJA?

NOVA KOLEKCIJA je edukativno-produkcijski
projekat namenjen studentima umetnosti i
istorije umetnosti iz Beograda i Novog Sada
na bazi samoorganizovanja, koji se u vie faza
odvijao u proteklih godinu dana. Projekat je za
cilj imao upoznavanje studenata sa uslovima na
umetnikoj sceni u Srbiji, te i pruanje uvida u
zadatke i odgovornosti umetnika i kustosa.
Ideja za NOVU KOLEKCIJU je nastala u procesu
lociranja problema u visokom obrazovanju
umetnika.
Velika
osipanja
generacija
diplomiranih studenata umetnosti uslovljena
su neadekvatnim pripremama za profesionalnu
umetniku karijeru i nepostojanjem struktura
koje bi omoguile nezavisnu umetniku praksu
u Srbiji. Studenti istorije umetnosti, od kojih e
se formirati budui kustosi, u slinoj su situaciji.
Umetnika grupa Trei Beograd prepoznala je
potrebu da se neto po tom pitanju preduzme i
krenula je u definisanje onoga to danas znamo
kao projekat NOVA KOLEKCIJA. Prvi i osnovni cilj
koji smo postavili, bio je da okupimo studente
umetnosti i istorije umetnosti oko zajednikog
i konkretnog zadatka. Metodoloki okvir, koji
smo na samom poetku usvojili, predstavlja
simulaciju procesa umetnike produkcije,
kustosiranja i izlaganja. U tom procesu bili su
obezbeeni osnovni logistiki uslovi i pomo
mentora olta Kovaa, Olivere Parli, Radoa
Antonijevia, Anice Vueti, Miloa Tomia,
Ljubomira Vuinia i nezavisne kustoskinje
Maje iri. Tematski, bavili smo se pojmom
umetnikog kontinuiteta i tu se nametnuo
problem nedostupnosti jedne od najreferentijih
taaka
u
formiranju
odnosa
prema
savremenom stvaralatvu, tj. pitanje posledica
nedostupnosti kolekcija Muzeja savremene
umetnosti u Beogradu u proteklih sedam
godina. Kroz razliite faze NOVE KOLEKCIJE
provlaio se istorijat i vieslojna uloga MSUB
u formiranju scene i odnosa prema modernoj
Prvi deo projekta bio je pripremni i u okviru

njega etiri studentkinje istorije umetnosti
sa mentorkom Majom iri, pripremile su
seriju radionica i predavanja koja su bazirale
na fenomenima relevantnim za formiranje
savremene umetnike scene u Srbiji sa
osvrtom na kolekcije, poziciju i istorijat MSUB.
Nije postojao kriterijum za selekciju uesnika,
sem popunjenog prijavnog formulara sa
motivacionom izjavom. Dakle, jedan od
principa koje smo dosta rano usvojili pri
definisanju projekta, jeste princip otvorenosti.
U drugom delu projekta, studenti umetnosti

koji su proli predavanja radili su na zadatku
koncipiranja i produkcije radova. Radovi su
mogli biti individualni ili grupni, nisu bili
ogranieni medijumom, a jedina propozicija
je bila da na neki nain referiu, kritiki
obrauju neki od fenomena i pitanja koja
su pokenuta u okviru projekta ili iz ireg
drutvenog konteksta koji ih pogaa. Prilikom
koncipiranja i produkcije, studenti umetnosti
su na raspolaganju imali jednog ili vie
mentora koje su mogli da biraju i konsultuju
u toku nekoliko meseci artikulisanja radova.
Ovim je uspostavljen i jo jedan princip
NOVE KOLEKCIJE, a to je meugeneracijski
dijalog studenta umetnosti i ve afirmisanih
umetnika na sceni, koji prethodno nisu imali
kontakt. Potom, tim kustosa, studenata
istorije umetnosti, definisao je izlobene
celine od svih prispelih isprodukovanih
radova studenata umetnosti (nije bilo
selekcije). Oko 40 autora i 36 radova nali
su svoje mesto u okviru jedne
od 6 izlobenih celina koje su
dostupne javosti do 31. oktobra:
PLAYGROUND
(Umetniki
prostor U10, Kosovke devojke
3), PLODOVI GNEVNIH/LOTOS
(Ineks galerija, Vinjika 76),
PITAJ SADANJOST MOGU
LI DA PRICAM O TOME?; PITAJ
PROLOST TRANSFORMII
PROLOST; <2,4% (Studio u
Kraljevia Marka 8) i VAZDUH
KAO
CELINA
(Studio
u
Crnogorskoj 5.).
NOVA KOLEKCIJA ne funkcionie
niti pretenduje da bude skup
predmeta ili umetnikih radova koji bi postali
deo neke institucije. NOVA KOLEKCIJA je
zapravo jedna vrsta dokumenta, preseka
razmiljana, interesovanja i pitanja jedne cele
generacije buduih umetnika i kustosa. Naa
zamisao prvenstveno je bila da projektom
i izlobama u okviru projekta generiemo
novo znanje. Samim tim, NOVA KOLEKCIJA
nije puki zbir njenih materijalnih delova, ve
potencijal zakljuaka i pitanja koje su uesnici
na projektu, studenti umetnosti i istorije
umetnosti, pokrenuli. Mera uspeha NOVE
KOLEKCIJE je to kako e se osveivanje
problema i konteksta u kome se studenti
nalaze odraziti na njihovo dalje delovanje i
opstanak na sceni. Dakle, NOVA KOLEKCIJA
pripada studentima, a simboliki kapital
projekta zaradile su sve one institucije ija
je uloga da zastupaju interese, obrazuju i
osposobljavaju umetnike i kustose, a to ne
rade na adekvatan nain.
Sandra Stojanovi, projektni
menader NOVE KOLEKCIJE
manek
Jesen 2014.
09
Liftom do novog duha grada
LIFT
aak
Na kulturnoj mapi aka, pored ustanova

kulture finansiranih iz budeta, deluje i
nekoliko organizacija civilnog sektora koje
se bave savremenom kulturom. Pored
organizacije Krug, iji je osniva Boidar
Plazini, mnoge aktivnosti znaajne za
kulturni ivot aka nadopunjuju aktivnosti
udruenja graana Kulturni centar Lift.
KC Lift postoji od maja 2010. godine i moe se
rei da je to ve ozbiljan sta za organizaciju
koja je nastala iz istog entuzijazma i ije
se funkcionisanje zasniva na elji nekoliko
pojedinaca da slobodno vreme koriste u
svrhu osmiljavanja i sprovoenja razliitih
dogaaja iz oblasti kulture, umetnosti,
nauke i omladinskog aktivizma.
lanstvo Lifta se menjalo, ali ve due vreme
ga ine ljudi od 15 do 30 godina, razliitih
zanimanja i interesovanja. Najmlai
lanovi su srednjokolci iz razliitih kola
u aku. Stariji deo ekipe Lifta ine jedna
pravnica, jedna savremena umetnica, troje
ekonomista, jedna marketing menaderka,
jedna uiteljica i jedan oficir. Ta heterogena
grupa ljudi ipak je mnogo vie od onoga
to njihove profesije naizgled govore o
njima. Slini u stavovima o stanju u gradu
i o nainima za menjanje stvari, funkcioniu
meusobno se dopunjavajui u pogledu
znanja, sklonosti i vetina.
KC Lift pokuavao je da utie aktivnostima na
reavanje detektovanih problema ili poveanje
njihove vidljivosti. Cilj velikog broja projekata
je bila afirmacija umetnika, predstavljanje
njihovog rada i umea. Projektima Kreativ 10,

Poezitiva, dokumentarnim filmom o mladim
umetnicima, konkursima i radionicama iz
razliitih oblasti, radilo se na buenju umetnika
grada i podseanju svih koliko njihov doprinos
moe biti veliki u maloj sredini.
Mnogi projekti KC Lifta imali su za cilj promociju
savremene umetnosti i urbane kulture, kao
i edukaciju graana aka o tome ta je
savremena umetnost i na koji nain ona moe
biti vana u ivotu svakog pojedinca. Realizovani
projekti obuhvatali su performanse, instalacije
od reciklanih materijala i intervencije u
prostoru. Grafiti umetnici stekli su izvesnu
reputaciju na nivou grada

upravo nizom dogaaja koji
su promovisali taj deo urbane
street art kulture. Bitna odlika
tih dogaaja je to to privlae
mlade i odgovaraju njihovim
interesovanjima i senzibilitetu.
Edukacija kroz takve projekte
je spontana i nenametljiva.
Uesnici i posetioci Pesni
enja, ReKrativ-a, Reanimacije,
projekata aak grad mladih
i Afirmativni provincijski as,
pre svega su mladi, i to je
velika razlika u odnosu na
dogaaje koje organizuju
zvanine kulturne institucije, na kojima

prosean posetilac ima 45 godina.
Najmasovniji dogaaj u organizaciji KC
Lifta je Dan mladih koji je odran etiri
puta. Ideja projekta jeste motivisanje
pojedinca da to kvalitetnije provodi
slobodno vreme i promovisanje vre
dnosti koje sa sobom nosi sticanje
novih umea, znanja i sposobnosti. Iako
se Dan mladih deava samo jednom
godinje i traje jedan dan, uspeva da
promeni atmosferu u itavom gradu,
sa dugoronom tendencijom menjanja
duha grada.
Saradnja sa dravnim ustanovama
kulture je uspostavljana u vie
navrata i, naalost, gotovo uvek je
sa sobom nosila odreene probleme
u komunikaciji i realizaciji programa.
Uzrok tome su razliita shvatanja
uloge i znaaja koju ustanove kulture
(formalne ili neformalne, budetske
ili samofinansirajue) imaju u jednom
gradu. To razliito shvatanje vodi
ka razliitom novou angamana i
posveenosti, i dalje ka ogromnim
nesuglasicama izmeu nezavisne scene
i budetskih institucija kulture.
U 2013. godini aak je dobio Kancelariju
za mlade. U tome, kao i u pisanju Lokalnog
akcionog plana za mlade, veliku ulogu je
imao i KC Lift. Ipak, Kancelarija je ve 2014.
ukinuta do daljeg, a LAP e verovatno
ostati da postoji samo kao usvojen
dokument bez obaveze sprovoenja.
To je samo jedan od pokazatelja sutine
lokalne politike, to, s jedne strane, oteava
funkcionisanje svake nezavisne organizacije,
ali s druge strane, ini njihovo postojanje
neophodnim.
Bojana Gojkovi
www.kclift.org
https://www.facebook.com/kulturnicentarlift
REKSOV EVOLUTIVNI VRT

Vahida Ramujki
Rad Vahide Ramujki predstavlja pokuaj kolaborativne vizuelizacije geneze i analize Reksovog postanka i razvitka kroz mnogobrojne
projekte, inicijative, dogaaje, ideje, nastale ili realizovane u Reksu takom proteklih 20 godina. Na osnovu sakupljene faktografije i
razgovora sa neposrednim inicijatorima, nosiocima ili uesnicima ovih projekata, dogaaja i inicijativa, nastala je istorijska ema u kojoj
projekti realizovani u Reksu zadobijaju oblike biljaka u vrtu.
Vahida Ramujki (1973) vizuelna je umetnica koja je u poslednjoj deceniji ivela i radila u Barseloni, a u poslednjih sedam godina
odrava biblioteku i radionice Istorije u raspravi u zemljama bive Jugoslavije. Kao autorka je saraivala sa Reksom u nekoliko navrata
i na vie projekata (Kaluerica od A do , Mikrokulture), uestvovala je na Reksovim radionicama devedesetih godina, a trenutno
sarauje na realizaciji seminara Kratka istorija Kosova.
manek
OSVAJANJE
NOVIH
PROSTORA
Jesen 2014.
VREVA 2014.
Beogradski javni prostor sredinom

septembra posetila je Vreva, drugi
put odrani ulini festival aktivizma koji
organizuje platforma aktivizma LiceUlice,
ire najprepoznatljivija po istoimenim
ulinim novinama. Zato kaemo beogradski
javni prostor, a ne jednostavno Beograd ili
ve nekako drugaije, blie jeziku medijske
konvencije? Zato to je ideja osvajanja javnog
prostora neto to Vrevu ini bitno drugaijom od
veine drugih kulturnih i umetnikih manifestacija
koje publika ima mogunost
da isprati na naoj sceni.
Vana
umetnost
postoji,
pojavljuju se dobre knjige,
postavljaju se hrabre izlobe
i snimaju se zanimljivi filmovi.
Ipak, veliki deo te umetnosti
ostaje na neki nain getoiziran
unutar prostora i konteksta
koji su najee namenjeni
za takve sadraje. Emisije iz
kulture emituju se van udarnih
termina, stranica u novinama
koje se bave kulturom je
sve manje, a i ono to doe
do ire publike tek je deo
bezopasnog mejnstrima. Kako
se u takvoj klimi pozicionirao
festival Vreva? Pa, upravo
tako to je kroz osvajanje
ulica, trgova, etalita i slinih
prostora koji pripadaju svim
graanima pokazao i da je
umetnost neto to nam
svima pripada. Naprosto,
fundamentalna misija festivala jeste da
svoje shvatanje umetnosti i aktivizma
plasira mimo dominantnih strujanja na
kulturnoj sceni. U tom smislu, osvajanje
novih prostora, invencija novih formi ili
temeljna rekonstrukcija starih u samoj su
osnovi onoga to festival Vreva jeste.
Ovogodinji festival trajao je etiri dana
od 10. do 13. septembra, a programi su
odrani na brojim lokacijama. Ono to je,
meutim, zajedniko svim programima
jeste svojevrsna angaovanost. Naravno,
ona se moe iskazati na mnogo razliitih
naina. Recimo, teme koje su pokrenute
na javnom itanju, koje je organizovao
knjievni festival Krokodil, svakako
spadaju u onaj spektar tema koje se ree
poteu i koje su mnogima neprijatne,
jer se kroz njih obrauju neki vani
drutveni problemi. Sa druge strane,
nastupi
romske
plesnomuzike grupe Grubb, hora
Gerontolokog
centra
ili
zajednika prezentacija slem
pesnika i gluvonemih osoba
Ruka i glas imali su neto
drugaiji cilj pokazali su da
marginalizovane grupe, koje
tako esto zaboravljamo ili
posmatramo na stereotipan
nain, mogu da ponude
izuzetno zanimljiv i atraktivan
sadraj. Dakle, svrha njihovog
rada nije tek puka inkluzija
koja dobro zvui na papiru
svrha njihovog rada je upravo
u tome da pokau koliko je
12
ULINI FESTIVAL AKTIVIZMA
polje kulture i umetnosti iroko i koliko

se ono, razliitim praksama, moe jo
obogatiti.
Naravno, jedna od osnovih stvari koje
je Vreva postigla bilo je i osvajanje
javnog prostora. ak i nastupi umetnika
koji se ne bave (makar na prvi pogled)
angaovanom umetnou poput
bendova On Tour ili sHpiritus mOvens,
horova Svetonazori ili Merry Gospel Choir,
kantautora Ivice ili umetnike grupe
Cirkobalkana injenicom da su izvedeni
u neobinom kontekstu, poprimili
su
aktivistiki
oblik.
Graani i graanke su
pritistnuti, sa jedne
strane, kodifikovanom i
konzervativnom umet
nou, a sa druge
konzumeristikom kul
turom koja opseda javni
prostor i zamagljuje
ideju javnog interesa.
U
takvoj
situaciji,
svaka promena i svako
(pozitivno) remeenje
ustajalog reda unosi
sveinu i neophodnu
dozu drugaijeg po
gleda na svet. Iznenadni
koncerti na trgovima
i ulicama ili izlobe
fotografija na etalitu
na keju (poput one
koju su imali lanovi
fotografskog kolektiva
Kamerades) neki su od
naina na koje Vreva
pokuala da doprinese
stvaranju
drugaije
gradske klime.
Osim programa kojima
su
se
predstavljali
odreeni
umetniki
radovi, na Vrevi su
mesto dobile i razliite
aktivistike inicijative.
Tako su se predstavila i
udruenja poput Ulice
za bicikliste, Paper Girl,
Ministarstvo prostora
ili itam-ita. Posebno
je interesantna bila i
premijera jednog novog
programa specifina
etaka tura Beograd
za beskunike. Miko,
beskunik i prijatelj
LicaUlice,
pokazao
se kao izvrstan vodi posetiocima koji
su eleli da vide grad drugim oima.
Posetioci ovog programa videli su
sasvim specifian Beograd, onaj koji
postoji daleko od oiju javnosti i u kojem
ive nai sugraani koje smo tako esto
spremni da zaboravimo beskunici.
Svim ovim programima zajednike su
mnoge stvari, a neke od njih smo i ovde
spomenuli. Ipak, ono to je najvanije i
to se ne sme zaboraviti osnov svega
jeste injenica da se festival Vreva
kroz umetnost i kulturu bori za bolje i
pravednije drutvo.
Bojan Marjanovi
manek
Jesen 2014.
13
taaka ove konstelacije zvezda beskonanog kosmosa.

NOVO DOBA, nismo se ni trudili da zaboravimo staro,
prolo je, bilo je dobro, sve to je dobro ostavili smo
sa nama. Sada je trebalo jo samo osmisliti, usaglasiti,
dogovoriti, kontaktirati, povezati, setiti se, biti spreman,
raditi, uraditi, odraditi, napisati, prepraviti ili popraviti,
prevesti, prelomiti, razbiti, skupiti, zategnuti, potegnuti,
izjuriti, druge zaraziti, ubediti, povesti pesmu, prvi
zapoeti plesati, ostati do kraja, zadnji ostati, oistiti,
paziti, paziti na sebe, druge, paziti na decu, ispotovati,
pojuriti, stii, potrati jo jedan krug istrati, pa jo jedan,
trati i dalje, juriti, odvojiti se od zemlje, poleteti, proleteti
kroz zatvoren prozor i zakljuana vrata, u suprotnom
pravcu toka reke, dve reke, svih reka, mora i okeana, uz
vetar, na kii, stajati i ekati, doekati, uraditi, dobro, jo
bolje, sve bolje i bolje, nama je najbolje. Ne postoji, to svi
znaju, svi mi, nita lepe od toga, tog oseanja, Novog
Doba.
A ta je to novo? Nije fanatini entuzijazam, ista, www.novodobafestival.net
potpuno iskrena namera i razlog, solidarnost i www.facebook.com/NOVODOBAFESTIVAL
uzajamno razumevanje, esto preutno, kao na primer novodobafestival@gmail.com
sad. Izdvojimo kapitalnu izlobu legendarne grupe
ZZOT, koja je obeleila alternativni i avangardni strip
Koncert Bitlsti Matrijarija. Fotografija Bojana Rudovi vanut
osamdesetih godina prolog
veka, igosala nam svest
i sve ispod svesti, ti oiljci
Samo ime nam se poelo ukazivati jo nekoliko koji prijaju, jo uvek se vide i
godina pre jo nekoliko godina, spontano i krase nove generacije autora.
simultano u usputnim razgovorima o visokoj Marko Turunen iz Finske,
umetnosti
NOVOG
DOBA,
istoimenim Dunja Jankovi, Igor Hofbauer
misterioznim stripovima iz OTO zabavnika, i Miron Mili iz Hrvatske,
prirunika za decu kosmosa iz ezdesetih Goran Daev iz Makedonije,
godina prolog veka, a prethodnog milenijuma, Mathieu Desjardins i Renard
koje smo pronali u mranim naputenim IV iz Francuske, Mattias Elftrop
hodnicima Narodne biblioteke, u napadima iz vedske, grupa Grejpfrut,
napada adrenalina prilikom neobjanjivih Ekoloko drutvo Porevit i klub
koincidencija naih sluajeva, da bi u nekom Menza pri Koritu iz Slovenije,
trenutku, prethodei ugodnoj tiini linih i punx23 iz eke, Miroslav
samostalnih kontemplacija, kao i telepatskim Lazendi iz Subotice... Kako
konverzacijama nekoliko nas u drutvu jo prestati, nekoga ne pomenuti,
veem od naeg, a opet zajednikom, znaajni prestati sa nabrajanjem?
pogledi i tek samo obrisi konkretnih reenica Ove godine, peti put za
koje bi neiskusnom uhu i mladom oku tako redom festival i dalje raste,
lako znali pobei, tek, ideja je roena i celo nae broj ljudi je sve vei, posetioci
malo pleme se poelo navikavati na nju, ideju, dolaze iz drugih drava,
u nedostatku bolje rei. Ukazanje, sudbinski meaju se sa autorima, autori
trenutak preseka vremena, mesta, sunanog sa organizatorima, gosti i
lepog mladog poznog leta, tako idealnog za domaini, psi i make. Nije
nove poetke, radost vene mladosti i no pred bilo vremena na raspolaganju
nama, sveana.
dovoljno da se predstave svi
Radovan je lupio, to sam ja, hajde da napravimo gosti, strip autori, muziari,
festival. Neodgovorno, povrno, bez ikakve eksperimentatori, grafiari,
potpore u shvatanju materijalnih mogunosti, distributeri,
diskografi,
tehnikoj konstrukciji i prethodnog promiljanja knjiari, stripari, kolekcionari,
Sito tampa Greed Graphics Ciglana. Fotografija Bojana Rudovi vanut
narednog izgovorenog, dogovorenog. oana varioci, potezai, pogurai,
Markade Mo, to je ona koja je bila ta koja igrai i plesai, teoretiari i esejisti,
je opet, kao i uvek i sve, sve to osmislila, aktivisti i agitatori, volonteri, reiseri,
uredila, organizovala, stvorila ni iz ega, tano cirkuzanti, medijski arheolozi, sito tampari, jo, naruivanje pesama, kafana u galeriji i
razumela i verovala i naravno, Bruno Toli, improvizatori, deca iz nae kue, deca obratno. Intenzivno, napeto i oputeno, sve
koji je neartikulisanu salvu ideja propustio
iz drugih kua, projektori, nadzirai, besplatno, iroko i duboko, sunce i kia, sve
kroz svoj izuzetno otar, pritom barunasto
kamermani
i
fotografi,
profesionalci dugine boje. U isto vreme.
fin estetski filter. Falio je i Mileta Mijatovi i amateri, kuvari, gurmani, glumci i Odakle? Iz svih pravaca. Nas najvie, pa
koji je ba falio i znali smo da fali i onda vie posmatrai, ekolozi, ulini artisti, muralisti, komije, prijatelji naih poznanika, sluajni
nije falio. Implodiravi, njegov entuzijazam i
guslari, djevi, vjevi, cjevi, mcijevi, kasetari prolaznici radoznali, razgovori na svim
sveobuhvatno razumevanje sopstvene intuicije
i lenhartapetari, krojai, pisci i scenaristi, svetskim jezicima i ire. Sastanci po razbacanim
je zatvorilo taj prvi krug, etvrtu stranu svega.
frekvencama, kontrametabolizam, no i dan.
biciklisti, peinski ljudi, ljudi budunosti,
A onda Marija Samardi, neprocenjiva i Anna
Sputene roletne, oi irom otvorene, vitamini
nove ere, novog doba. Novodobari. Dobri
Ehrlemark sa severne ledene transferzale, u
i otrovi u savrenom balansu biohemije.
drugari i jo bolje drugarice. Po prvi put uz
prevodu Draginje Mari Kolektiv Mubare,
Radionice koje traju bez prestanka, zajedniki
Mothership, novovaspostavljeni nezavisni
Artiljerija, ljudi koji su uinili da informacija
rad potpunih stranaca, bratstvo i sestrinstvo,
nadkulturni epicentar Matrijarija, odakle
prodre, pobegne. Turbo comix, Studiostrip,
ljubav i drugarstvo, dimenzija ludilo, jo jedno
i deluje koordinacioni tim, odravaju se
Nema tog podruma, Karkatag, Metaklinika,
novo, novije i najnovije, Novo Doba.
radionice apsolutno svih vetina, sve vreme,
Medijska arheologija, Fijuk Laboratorija,
u nedoba i u polusnu. Prvi koncerti novih
Subsite, Art Brut Serbia... tri i jo bezbroj
grupa i muziara, oprotajni koncerti, bis,
Radovan Popovi
Veljko Onjin
NOVO DOBA
manek
Jesen 2014.
14
manek
Jesen 2014.
15
Autor stripa: Igor Hofbauer

Strip je uraen za Novo doba
manek
Jesen 2014.
www.nezavisnakultura.net
Beogradska nezavisna kultura
NA SOPSTVENI POGON
31. 10 - 2. 11. 2014.
Transsibirska proza
Kroz prozor fabrika
Reija: an-Batist Demarinji
Demarigny)
Asocijacija NKSS organizuje od

31. oktobra do 2. novembra festival
Na sopstveni pogon sa vie od
20 dogaaja na deset lokacija,
ukljuujui
izlobe,
predstave,
performanse, prezentacije, video
projekcije, razgovore i radionice. Kao
i 2011. godine, kada je odran prvi
put, festival Na sopstveni pogon
obuhvata redovne programe lanica
NKSS, ali i nove sadraje. Uz aktere
sa beogradske nezavisne scene, u
intenzivnom programu uestvuju
i organizacije iz drugih gradova,
koje borave u Beogradu povodom
redovne Skuptine Asocijacije NKSS.
Ruka i glas
Udruenje graana Poezin
(Jean-Baptiste
Petak, 31. oktobar, 21:00

Kulturni centar Grad, Brae Krsmanovia 4,
Beograd
www.gradbeograd.eu
Le Studio, Venizelosova 42, Beograd

www.lestudio.tk
Petak, 31. oktobar / Subota, 1. novembar
Oba dana od 20 asova
Multimedijalna
predstava
Transsibirska
proza ukrta pozorite s pesmom, muzikom,
kabareom, videom, pozoritem senki i lutkarskim
pozoritem. Mnotvom izraajnih sredstava
ostvaruju se pozorine, vizuelne, koreografske i
muzike harmonije poeme Transsibirska proza
Bleza Sandrara, koja predstavlja revoluciju u
savremenoj knjievnosti, odu modernom svetu,
brzom ivotu i mainama. Sandrar je napisao tu
poemu u doba futurizma, 1913. godine. Sledee
godine izbio je rat. Maine su mlele ljude. Sandrar
je u ratu izgubio desnu ruku, kojom pie.
U poemi Transsibirska proza, meutim, re je
o jednom drugom ratu. Godina je 1905. To je
godina Prve ruske revolucije i rata sa Japanom
na obali Pacifika. Blez, kome je tada bilo 16
godina, seda u voz, na put transsibirskom
eleznicom, sa krijumarem nakita i anom,
mladom francuskom prostitutkom. Putovanje e
trajati vie od tri nedelje, tokom kojih nam pesnik
prikazuje teak ivot redovnih putnika, kartake
igre i klaenje, grupu drumskih (eleznikih)
razbojnika i alkoholiara, ljubavne igre s lakim
enama i naposletku ogromno zadovoljstvo
u skuenom vagonu koje svako osea. A voz
nezaustavljivo juri ka Istonom frontu, dok u
suprotnom smeru prolaze vagoni puni ranjenika.
Blez se ne postavlja kao pesnik. Sam ivot je
krajnje poetino iskustvo. Poetski in sastoji se u
nabrajanju stvari. U unoenju u stihove sveta koji
ga prevazilazi i koji ga izaziva. Snaga Sandrarove
poezije lei u njegovoj sposobnosti da pronae
lepotu tamo gde ona poiva. A to podrazumeva
i zastraujuu lepotu rata.
Nezavisno pozorite Le Studio pokrenula je
2013. godine trupa Kroz prozor fabrika, a
prepoznatljivo je po angaovanom repertoaru i
intimnoj, neformalnoj atmosferi, koja se nakon
predstava nastavlja uz oputeni razgovor sa
umetnikim timom i dobrom muzikom.
16
Video prezentacija nastupa slem performera

i osoba sa oteenjem sluha Ruka i glas
(1025), odranog u junu 2014. godine u Domu
omladine Beograda, u organizaciji Udruenja
graana Poezin
Contemporary Art in Belgrade mapavodi kroz izlobene prostore savremene

umetnosti u Beogradu
Remont i Austrijski kulturni forum
Petak, 31. oktobar, 20:30
Beograd
www.gradbeograd.eu
Austrijski kulturni forum i Remont nezavisna
umetnika asocijacija predstavljaju mapu-vodi
kroz izlobene prostore savremene umetnosti u
Beogradu. U saradnji sa poznatom austrijskom
ilustratorkom i grafiarkom Bjankom ajkner
(Bianca Tschaikner), koja je uradila dizajn mape,
kroz krae opise predstavljeno je 50 galerijskih,
muzejskih i drugih izlagakih prostora na irem
podruju grada, koji su programski fokusirani
na promociju i afirmaciju recentne domae
i inostrane umetnike produkcije. Vodi
Contemporary Art in Belgrade obuhvata i listu
prostora u kojima se povremeno odravaju
izlobe savremene umetnosti. Uraen je na
engleskom jeziku i prvenstveno je namenjen
gostima, ali i svim ostalim zainteresovanima
za programe i sadraje savremene umetnike
scene.
http://maps-illustrated.blogspot.com/
www.remont.net
https://www.facebook.com/
AustrijskiKulturniForum
http://www.biancatschaikner.com/
Re je o multimedijalnoj prezentaciji radionice

koju je Poezin organizovao u saradnji sa
Utloom, u cilju inkluzije osoba sa oteenjem
sluha u kulturno-drutvene tokove. Pesme su
nastale na osnovu linih ivotnih pria osoba sa
oteenjem sluha, koje su ih izvodile znakovnim
jezikom, u paru sa slem pesnicima.
www.slamstudio.org
Interakcija predstavlja
Filmart
http://www.film-art.org/interaction
Subota, 1. novembar, 20 asova
Galerija 12 HUB, Karaoreva 59, Beograd
www.g12hub.com
Interakcija predstavlja program nagraenih
filmova sa Meunarodnog studentskog
filmskog kampa Interakcija
Nezavisni filmski centar Filmart od 2006.
godine realizuje Meunarodni
studentski
filmski kamp Interakcija, u okviru kojeg
studenti filmskih kola iz celog sveta, tokom
tronedeljnog boravka u zapadnom delu Srbije,
snimaju dokumentarne filmove na odreenu
temu. Tokom devetogodinje realizacije kampa
Interakcija uestvovalo je 174 mladih autora
iz 44 zemlje, a snimljeno je 35 dokumentarnih
filmova. Pet filmova osvojilo je osam nagrada
na filmskim festivalima u Indiji, Slovakoj, Rusiji,
Bugarskoj, Makedoniji, Francuskoj i Srbiji.
manek
Jesen 2014.
17
Nije to crvena, to je krv!

Jugoslovenska komunistika, partizanska i
revolucionarna poezija
Adaptacija i reija: Bojan orev
TkH, u koprodukciji sa CZKD-om
AiR program Inspiracija Beograd

Sakari Viika (Finska)
Beograd
www.gradbeograd.eu
Subota, 1. novembar, 20 asova premijera

Nedelja, 2. novembar, 20 asova prva repriza
CZKD, Biraninova 21, Beograd
www.czkd.org
www.tkh-generator.net
31. oktobar 6. novembar 2014.
Predstava Nije to crvena, to je krv!, u reiji

Bojana oreva, u produkciji Teorije koja
Hoda (TkH) i koprodukciji Centra za kulturnu
dekontaminaciju, uspostavlja veze izmeu
jugoslovenske komunistike, revolucionarne i
partizanske poezije i performansa umetnike
prakse vezane za trenutak izvedbe, veito
sadanje vreme.
Umetniko stvaralatvo, revolucija i borba
neraskidivo su vezani u stihovima Pope,
Kajuha, upania i drugih, i to je crvena
nit koja proiva i oblikuje tekst predstave.
Teorijska crvena nit predstave, kao i bavljenja
partizanskom umetnou uopte, je i temeljna
studija Miklava Komelja Kako misliti
partizansko umetnost.
Tiina II faza
ERGstatus
Nedelja, 2. novembar 2014, 19 asova
Magacin, Kraljevia Marka 4, Beograd
Projekat Tiina ERGstatusa posveen je
Stojanu Simiu, prvom profesionalnom igrau
savremenog plesa u Srbiji koji je gluva osoba.
U projektu uestvuje vei broj umetnika i
saradnika koji individualno rade sa Simiem
(Jovana Raki Kiseli, Marko Pejovi, Boris
akiran, Nataa melc, Boris Novai Boji,
Jelena Stojiljkovi, Aleksandra oki, Vera
Jovanovi, Ivana Buko, Vesna Nestorovi Coka
i Bojana Mii).
Odnos drutva prema pojedincu koji se ogleda
u delu koje je dostupno javnosti jasno definie
stav drutva kao politiku odnosa prema oveku
(kao njegovom sutinskom iniocu). Ukoliko je
taj pojedinac pripadnik manjinske populacije,
ukoliko je njegov svakodnevni ivot otean tom
injenicom, onda je odnos drutvopojedinac
veoma vano postaviti u javni diskurs.
Nakon gostovanja na Bitef Polifoniji, projekat
Tiina otvara drugu fazu rada i istraivanja
ERGstatusa i predstavlja elemente i fragmente
vee i kompleksnije slike koja nema konanu
formu. ERGstatus se trenutno tim projektom
obraa posmatrau, razgovara sa njegovim
mislima i predrasudama, i na taj nain definie
pitanja, ali i ostavlja prostor za komunikaciju i
interakciju...
Projekat Tiina pomogli su: Stanica Servis za
savremeni ples, Bitef Polifonija, NKSS, Kulturni
centar Reks, Grupa Hajde da... i Modni
atelje MA. Projekat se realizuje uz podrku
Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Nije to crvena, to je krv! nastaje kao istraivanje

mogunosti prevoenja revolucionarne poezije
u izvedbeni gest. Zadatak troje izvoaa (Milo
urovi, Stipe Kostani, Ana Mandi) je potraga
za utelovljenjem i drutvenom situacijom te
poezije danas. Oni je spekulativno smetaju u
koordinate izvedbenog, kolektivnog vremena i
prostora i javnu sferu dananjice, koja se prema
revolucionarnim idejama uopte uglavnom
odnosi sa, u najblaoj varijanti, postmodernim
cinizmom, ili anti-ideolokom histerijom.
Komunistika, revolucionarna i partizanska
poezija, uprkos predrasudama i klieima o
soc-realizmu, propagandi i antikomunistikom
nipodatavanju, ostaje snaan umetniki
izraz, neraskidivo vezan uz revolucionarne i
avangardne ideje kreiranja novog, boljeg sveta.
Gost rezidencijalnog programa Inspiracija

Beograd KC Grada krajem oktobra i poetkom
novembra je finski fotograf i foto-reporter
Sakari Viku (Viiku). Posle izuzetno aktivnog leta
kada je, u okviru Frontiers in retreat programa,
u rezidencijalnom programu KC Grada boravilo
troje umetnika, a poetkom oktobra seminar
posetilo oko 80 gostiju, novembar je rezervisan
za zanimljivog finskog fotografa koji od poetka
80-ih godina 20. veka radi na sopstvenim
projektima dokumentujui trenutke razliitih
umetnikih izraza (ples, pozorite, opera,
performans, vizuelnu umetnost ).
Vika je od 2000. godine imao vie samostalnih i
grupnih izlobi u Finskoj, Francuskoj, Nemakoj
i Maarskoj. Od osamdesetih uestvuje i u
interdisciplinarnim projektima, ukljuujui
pozorinu grupu Jack Helen Brut. Dobitnik je
finske dravne nagrade za umetnost (1985).
Njegovi radovi nalaze se u kolekcijama
Helsinki Art Museum, Jyvskyl Art Museum,
Oulu Museum of Art, The State Art Collection
Finland, Stoa the Cultural Centre of Eastern
Helsinki, VB Photographic Centre
http://www.sakariviika.com/
Skinite lica sa vaih maski

Grupa 3a3or
Izloba #instagood #instacool #instalife

Primo Zorko (Slovenija)
Nedelja, 2. novembar, 20 asova

Kulturni centar Rex, Jevrejska 16, Beograd
www.rex.b92.net
Ulina galerija, avketov pasa, Beograd

https://www.facebook.com/UlicnaGalerija
Pseudo-psihoanalitiki
postdramski
performans Skinite lica sa vaih maski
ispituje psihoanalizu kao diskurs koji je
baziran na Uvodu u psihoanalizu Sigmunda
Frojda, a poiva na dve osnovne ideje: da
nesvesno dominira nad svesnim i da je seks
osnovni izvor ljudske motivacije. Prva se moe
dovesti u vezu sa dominacijom psihoanalize
(u odnosu na druge kole psihoterapije)
kao diskursa koji je preuzeo odreeni nivo
klasne moi u buroaskom drutvu, dok se
druga stavlja u relaciju sa perverzijom i
kvir seksualnou koja remeti normu. Te dve
instance se ukrtaju i preispituju unutar grupne
psihoanalitike situacije. Protagonisti govore o
intimnim problemima, osnovnim postavkama
psihoanalize i njenoj kritici, kako iz linog
ugla, tako i preuzimajui identitete razliitih
teoretiara (Fuko, Delez, Poper, Rajh ), kao
i samog Frojda. Publika moe da se ukljui u
performans, a s obzirom da ne postoji striktni
scenario, svako je izvoenje jedinstveno
nikada se ne ponavlja.
Izloba #instagood #instacool #instalife

slovenakog umetnika Primoa Zorka, deo
prateeg programa 55. Oktobarskog salona
u Beogradu Stvari koje nestaju, predstavlja
istraivanje fenomena univerzalnih fotografija;
otkrivanje, analiziranje i vraanje u kontekst.
Performans je premijerno izveden u maju

2014. godine na feministikom pank festivalu
Punkurica u Budimpeti, zatim u julu na
festivalu Kvir-feministika-akcija u Beu i u
septembru CZKD-u, u okviru projekta Studije
konteksta.
3a3or je neformalna grupa umetnika i aktivista
iz razliitih organizacija, a u postavci ovog
performansa ine je sledei autori/uesnici:
Duan Maljkovi (Centar za kvir studije CKS),
Tanja Markovi, Vladimir Opsenica, Saa Kesi,
Olja Nikoli Kia (ArteQ) i Biljana Kosmogina
(ArteQ).
ta se deava kada se univerzalna tema prikae

na neoekivan nain? Da li su ove klie fotografije
trajno osuene na odsustvo vrednosti? Mogu li
one biti vie od besmislenog dokumentovanja
i glorifikovanja naih trenutnih ivota?
Primo Zorko (1983, Celje) kolovao se
na Arhitektonskom fakultetu u Ljubljani i
Arhitektonskom fakultetu u Baskiji. Kasnije
je usmerio rad na oblast grafikog dizajna,
ilustracije i fotografije. Posle rada u jednoj od
najveih reklamnih agencija u jugoistonoj
Evropi, Pristop (20112013), dobio je status
nezavisnog kulturnog radnika i od tada radi
kao frilenser. Pored komercijalnih, radi i na
umetnikim projektima, a uestvovao je na
brojnim izlobama dizajna i vizuelnih umetnosti,
festivalima i bijenalima (Japan, Velika Britanija,
Bolivija, Rusija, Ukrajina, Poljska, Hrvatska,
Srbija, itd) i grupnim izlobama (London,
Berlin, Venecija, Barselona, Bilbao, Moskva,
Amsterdam, Beograd, itd). Dobitnik je niza
domaih i meunarodnih nagrada, uglavnom
za dizajn postera u oblasti ilustracije. www.
primozzorko.com
Izloba #instagood #instacool #instalife trei
je u nizu program koji Ulina galerija realizuje
u saradnji s Kulturnim centrom Beograda, u
okviru 55. Oktobarskog salona Stvari koje
nestaju. www.oktobarskisalon.org
manek
Jesen 2014.
NA SOPSTVENI POGON
program
PETAK, 31. OKTOBAR

Kulturni centar Grad, Brae Krsmanovia 4, Beograd
www.gradbeograd.eu
20:00 AiR program Sakari Viika
Gost rezidencijalnog programa Inspiracija Beograd KC Grada je finski
fotograf i foto-reporter Sakari Viiku, koji od poetka 80-ih godina 20.
veka dokumentuje trenutke razliitih umetnikih izraza (ples, pozorite,
opera, performans, vizuelnu umetnost ).
20:30 Na sopstveni
Asocijacije NKSS
pogon
sveano otvaranje festivala
Predstavljanje programa festivala Na sopstveni pogon, promocija

specijalnog izdanja magazina nezavisne kulture Manek, u izdanju
NKSS, i prezentacija mape savremene umetnosti Contemporary Art in
Belgrade, nastale u saradnji Remonta nezavisne umetnike asocijacije
i Austrijskog kulturnog foruma. Deo bogate produkcije lanica NKSS
bie predstavljen video produkcijom Abeceda nezavisne kulture
udruenja SEEcult.org, kao i video prezentacijom slem performansa
Ruka i glas (1025) udruenja Poezin.
22:00 Hajde bejbi, hodaj kao zombi
DJ dvojac Beogradski lageri poziva na Halloween igranku Hajde
bejbi, hodaj kao zombi, uz dodelu specijalne nagrade za najjeziviju,
najinventivniju i najsmeniju retro zombi masku. Ulaz besplatan.
Kraljevia Marka 8, Beograd
19:00 Nova kolekcija
Trei Beograd
http://novakolekcija.com
Zatvaranje izlobe promocija onlajn publikacije (zbirke eseja, kritikih
tekstova i katalog radova) i perfomans Borjane Valci Muse me
www.czkd.org
20:00 Promocija knjige Sahrana jednog psa Tomasa Plecingera
(Rende), u saradnji sa Gete institutom (Literarni kafe) i knjievnom
mreom Traduki
www.lestudio.tk
20:00 Predstava Transsibirska proza
Reija: an-Batist Demarinji (Jean-Baptiste Demarigny)
Produkcija: Kroz prozor fabrika
18
31. 10 - 2. 11. 2014.

Dan mladih
KC Lift (aak)
Kulturni centar Lift organizuje Dan mladih jednom godinje od 2011.
godine putem izlobe fotografija, video projekcije i tampanog
materijala (broure sa dogaaja). Cilj Dana mladih je da deci i mladima
u aku predstavi mogunosti za kvalitetno provoenje slobodnog
vremena.
SUBOTA, 1. NOVEMBAR
www.rex.b92.net
14:00 Seminar za svakoga: Antifasiam i denacifikacija, nekad i sad
Seminar se bavi istorijom razumevanja i praktikovanja antifaizma kroz
razmatranja procesa denacifikacije u posleratnoj Nemakoj, odjeka
tih procesa u filmskoj i drugoj umetnikoj produkciji, kao i na primeru
relativizacije antifaistikih memorijalnih praksi u Italiji. Uestvuju
istoriari i aktivisti/kinje koji se bave tim temama.
Ljubiica kafe-klub, Prizrenska 11, interfon br. 6/I, Beograd
19:00 Umetnik kao publika: Duica Popovi
Frekvencija
Otvorena diskusija meu publikom o radovima Duice Popovi. Tekst o
radovima, kao i odabir reprodukcija radova preporuljivo je pogledati
pre diskusije na http://razgovori.wordpress.com
www.czkd.org
20:00 Predstava Nije to crvena, to je krv! premijera
Jugoslovenska komunistika, partizanska i revolucionarna poezija
Izvode: Stipe Kostani, Ana Mandi, Milo urovi
Produkcija: Teorija koja Hoda (TkH), u koprodukciji sa CZKD-om
Galerija 12 HUB, Karaoreva 59, Beograd
www.g12hub.com
20:00 Interakcija predstavlja
Nezavisni filmski centar Filmart, Poega
Projekcija nagraenih filmova sa Meunarodnog studentskog filmskog
kampa Interakcija, koji NFC Filmart realizuje od 2006. godine,
okupljajui studente filmskih kola iz celog sveta.
www.film-art.org/interaction
Drutveni centar Oktobar, Strahinjia bana 33, Beograd

20. oktobar u Oktobru, izloba
https://www.facebook.com/zadruga.oktobar
Dokumentarna izloba povodom 70 godina od osloboenja Beograda
od okupatora.

www.lestudio.tk
20:00 Predstava Transsibirska proza
Reija: an-Batist Demarinji (Jean-Baptiste Demarigny)
Produkcija: Kroz prozor fabrika

https://www.facebook.com/UlicnaGalerija
Izloba #instagood #instacool #instalife Primoa Zorka
Pratei program 55. Oktobarskog salona Stvari koje nestaju
Scena Carina, Narodnih heroja 30/II, Novi Beograd

20:00 Umetnost pri kontroli (ili van nje): modaliteti delovanja
u polju umetnosti u uslovima bez finansija i bez kompromisa sa
trzitem i javnim politikama, tribina
Sagovornici tribine su stvaraoci koji deluju na sceni Carina: Bojana KovaeviGajin, Jelena Markovi, Natalija Stoi, dr Vlatko Ili, dr Aleksandar Novakovi,
dr Vladimir Kolari i orije Mili. Moderatorka: mr Nataa Milovi.

Aradacka kryzovka
PhotoExpo (Aradac)
Sa turneje Dokumentarnog veza u Stoju, Aradcu, Bitolju i Mostaru
Kancelarija Dokumentarnog veza (Dejan Doljak, Aviv Kruglanski i
Vahida Ramujki) u saradnji sa komentatorima i veziocima iz Aradca u
lokalnoj organizaciji PhotoExpa.

Izloba #instagood #instacool #instalife Primoa Zorka (Slovenija)
manek
Aradacka kryzovka
PhotoExpo (Aradac)
Dan mladih
KC Lift (aak)
NEDELJA, 2. NOVEMBAR
Takovska 12, Beograd
16:00 Dramska radionica Sklopka
grupaAkt, Transformator
http://grupaakt.wix.com/grupaakt, www.transformator.rs
Dramska radionica za odrasle, bazirana na ideji razvoja linosti kroz
korienje razliitih dramskih tehnika i alata. Radi se na osveivanju
tela, postavci glasa, dramske igre. Radionicu vode Valentina Kova i
Draenka elebianin.
www.ergstatus.org
19:00 Tiina II faza
Projekat ERGstatusa posveen Stojanu Simiu, prvom profesionalnom
igrau savremenog plesa u Srbiji koji je gluva osoba, a preispituje odnos
drutva prema pojedincu.
Kulturni centar Grad, Brae Krsmanovia 4, Beograd
www.gradbeograd.eu
19:00 Ciklus nemakog filma (Filme Auf Reisen): Crossing the
Bridge: The Sound of Istanbul (reija Fatih Akin)
Posle ciklusa panskih i meksikih filmova, KC Grad predstavlja
savremenu nemaku kinematografiju, u saradnji sa Gete institutom
u Beogradu. Film Crossing the Bridge Fatiha Akina koji vodi kroz
muziku scenu savremenog Istanbula.
Ulaz besplatan.
Jesen 2014.
19

www.czkd.org
20:00 Predstava Nije to crvena, to je krv! repriza
Jugoslovenska komunistika, partizanska i revolucionarna poezija
Izvode: Stipe Kostani, Ana Mandi, Milo urovi
Produkcija: Teorija koja Hoda (TkH), u koprodukciji sa CZKD-om
www.rex.b92.net
20:00 Performans Skinite lica sa vaih maski grupe 3a3or
Pseudo-psihoanalitiki postdramski performans ispituje psihoanalizu
kao diskurs koji je baziran na Frojdovoj teoriji, a poiva na ideji da
nesvesno dominira nad svesnim i da je seks osnovni izvor ljudske
motivacije.
www.facebook.com/UlicnaGalerija
Izloba #instagood #instacool #instalife Primoa Zorka
Pratei program 55. Oktobarskog salona Stvari koje nestaju
Aradacka kryzovka
PhotoExpo (Aradac)
Dan mladih
KC Lift (aak)
Autori stripa: Agnjeka Piksa (Agnieszka Piksa) i Vladimir Palibrk

Stripovi su iz knjige GVOZDEN, koja je u pripremi
manek
Jesen 2014.
02
Ne da ( vi ) mo
Beograd!
Moda je protivnik jai, a borba duga i teka, ali mi smo ti

koji e iveti sa posledicama. Beograd nema nikog drugog
osim nas samih!
nedavimobeograd@gmail.com | www.nedavimobeograd.wordpress.com | facebook.com/nedavimobeograd

Manek 3

Caricato da

Informazioni sul documento

Titolo originale

Copyright

Formati disponibili

Condividi questo documento

Condividi o incorpora il documento

Opzioni di condivisione

Hai trovato utile questo documento?

Questo contenuto è inappropriato?

Copyright:

Formati disponibili

Manek 3

Caricato da

Copyright:

Formati disponibili

manek

Uvodnik: KULTURA KAO POTREBA

Milica Peki: NKSS posle tri godine, mini-intervju

ABeCeda nezavisne kulture:

Mobilne rezidencije: ergarenje balkanskom marginom

Nova kolekcija: ija je nova kolekcija?

9 Lift: Liftom do novog duha grada

Vahida Ramujki: Reksov evolutivni vrt

Vreva 2014: Osvajanje novih prostora

1315 Novo doba + strip

Agnjeka Piksa i Vladimir Palibrk: Strip

MANEK, magazin nezavisne kulture

sredstava izdvajaju za materijalne trokove, a

Kultura kao potreba

koje institucije vie nisu u stanju da isprate (uz

Organizacije koje stvaraju na nezavisnoj

Osnivaka skuptina NKSS, KC Reks, 2011.

Poput razliitosti pojedinaca u drutvenom

za organizacije civilnog sektora. Civilni

Aktivnosti nezavisnih aktera kulturne scene

ustanova u Republici Srbiji sa organizacijama

NKSS posle tri godine

Kakav je poloaj nezavisne kulture u Srbiji tri

Kakvi su strateki planovi NKSS?

Koji su osnovni unutranji i spoljni

M. P.: Osnovni streteki ciljevi delovanja

ABeCeda nezavisne kulture

da pobolja ivot nekoga, da uini neto sa i aktivnosti za jaanje kapaciteta organizacija za

Vasko Raievi, Staa Aras, Lamija Begagi,

Ako bih pisala projektnim jezikom, onda bi cilj

ergarenje balkanskom marginom

godine organizovanja kolonija u Karavukovu li kuu u Babama u vlasnitvu Gorana Denia,

Vesna Tai Zemunski

i savremenoj umetnosti; podvuen je znaaj

IJA JE NOVA KOLEKCIJA?

Prvi deo projekta bio je pripremni i u okviru

U drugom delu projekta, studenti umetnosti

Liftom do novog duha grada

Na kulturnoj mapi aka, pored ustanova

njihovog rada i umea. Projektima Kreativ 10,

reputaciju na nivou grada

zvanine kulturne institucije, na kojima

REKSOV EVOLUTIVNI VRT

Beogradski javni prostor sredinom

ULINI FESTIVAL AKTIVIZMA

polje kulture i umetnosti iroko i koliko

taaka ove konstelacije zvezda beskonanog kosmosa.

Autor stripa: Igor Hofbauer

Beogradska nezavisna kultura

Asocijacija NKSS organizuje od

Petak, 31. oktobar, 21:00

Le Studio, Venizelosova 42, Beograd

Video prezentacija nastupa slem performera

Contemporary Art in Belgrade mapavodi kroz izlobene prostore savremene

Re je o multimedijalnoj prezentaciji radionice

Nije to crvena, to je krv!

AiR program Inspiracija Beograd

Subota, 1. novembar, 20 asova premijera

31. oktobar 6. novembar 2014.

Predstava Nije to crvena, to je krv!, u reiji

Nije to crvena, to je krv! nastaje kao istraivanje

Gost rezidencijalnog programa Inspiracija

Skinite lica sa vaih maski