Jelena Vranjeevi

1. O ADOLESCENCIJI
1
Autori koji se bave periodom adolescencije ovaj period posmatraju kao razvojno
prelazni period (period tranzicije) iz detinjstva u zrelost. Levinov izraz "osoba na
margini" (Lein! "#$#)! kojim opisuje adolescenta! dobra je ilustracija pozicije koja
se adolescentima pripisuje u uvom periodu! poto ukazuje na stalno balansiranje
izme%u uloge deteta i uloge odrasli&.
'no to je zanimljivo! kada je o ovom razvojnom periodu re(! je da je on uglavnom
de)inisan onim to on nije * adolescent nije vie dete! ali nije jo ni odrasla osoba!
nezrelost detinjstva je prevazi%ena! a izazovi i mogunosti odraslog doba jo nisu
ostvareni.
+odatnu tekou predstavlja i nepostojanje jasno eksplicirani& pokazatelja kraja
detinjstva i po(etka odraslog doba. , nekim kulturama postoji obred inicijacije kojim
se javno obele-ava prelazak iz perioda detinjstva u period odrasle osobe. , kulturama
kod koji& postoji ovaj obred! period adolescencije je jako kratak! ponegde traje samo
koliko traje priprema za obred i sam obred inicijacije. . obzirom da u zapadnoj kulturi
ne postoji obred inicijacije! (ime je znatno ote-ano odre%ivanje po(etka i kraja
adolescencije! neki autori (prema* /immel 0 1einer! "##2) predla-u dva mogua
pokazatelja za odre%ivanje trajanja adolescencije* bioloki uzrast za odredjivanje
po(etka i socijalni uzrast za odredjivanje kraja adolescencije. 3od biolokim uzrastom
ovi autori podrazumevaju promene do koji& dolazi u biolokom razvoju organizma i
koje su rezultat promene &ormonskog statusa organizma! kao to su razvoj skeleta!
pojava menstruacije kod devoj(ica! pojava sekundarni& polni& odlika! itd. 3od
socijalnim uzrastom se podrazumeva socijalna zrelost pojedinca koja se razlikuje u
razli(itim drutvima i kulturama. 4egde je to promena dotadanje uloge u drutvu (od
deteta do partnera i roditelja! ili od studenta do zaposlene osobe)! a negde je to
formalni uzrast i o(ekivanja koje drutvo ima od ljudi koji su odredjenog uzrasta!
tako da kada neko preuzme uloge odraslog! kada ga drugi vide kao odraslog i kada on
sebe do-ivljava tako! mo-emo da ka-emo da ta osoba nije vie adolescent ve odrasla
osoba. Autori koji se bave adolescencijom govore o tri perioda* rana adolescencija (od
"5 do "2 godina)! srednja adolescencija (od "2 do "6 godina) i pozna adolescencija
(posle "6 godina)! naglaavajui me%utim da je svaka podela arbitrarna.
7ez obzira na neslaganja kada je u pitanju odredjivanje po(etka i kraja adolescencije!
veina autora koji se bave ovim periodom sla-e se u tome da je ovo period tranzicije! tj.
period promena! neravnote-e i razvoja koji slu-i kao most izme%u detinjstva i zrelosti.
,koliko su te tranzicije o(ekivane u nekoj kulturi sa odre%enim uzrastom i deavaju se
na vreme! onda one obi(no vode ostvarivanju va-ni& razvojni& zadataka u adolescenciji!
kao to su* razvijanje novi& i zreliji& odnosa sa vrnjacima oba pola! pri&vatanje muke 8
-enske socijalne uloge! postizanje vee emocionalne nezavisnosti od roditelja i odrasli&!
priprema za bra(ni i porodi(ni -ivot i karijeru! usvajanje sistema vrednosti! ideologije i
"
Tekst je preuzet iz prirunika Vrnjaka medijacija prirunik za voditelje radionica iz
oblasti obrazovanja za vetine medijacije (J. Vranjesevic, Z. Triki, D. Koruga, S. Vidovi i
V. Dejanovi). Kindererg and !TZ, "eograd, #$$%.


"
stavova i usvajanje socijalno odgovornog ponaanja (9avig&urst! "#65). 3romene koje se
u adolescenciji deavaju izuzetno su zna(ajne za dalji razvoj i od na(ina ostvarivanja
razvojni& zadataka u tom periodu u velikoj meri zavisi uspeno prilago%avanje i dalji
razvoj odrasle osobe.
1.1. PROMENE U ADOE!"EN"#$#
".".". Promene fizi%ko& iz&leda
, periodu rane adolescencije dolazi do brojni& promena u telesnom )unkcionisanju i
)izi(kom izgledu me%u kojima su najzna(ajnije*
- promena &ormonskog statusa organizma (poja(ano lu(enje polni& &ormona*
testosterona i estrogena koji uti(u na razvoj jajne elije i spermatozoida i
ubrzavaju metaboli(ke procese)
- pojava sekundarni& polni& karakteristika kao rezultat promene &ormonskog
statusa
- razvoj skeleta! nagli porast visine i tezine
've promene su veoma zna(ajne poto uti(u na na(in na koji adolescenti opa-aju
sebe u ovom periodu! tj. na sliku koju o sebi imaju. 7udui da je za identitet u
adolescenciji i za sliku o sebi va-an kontinuitet! adolescenti su suo(eni sa problemom
kako da novonastale promene uklope u postojeu sliku o sebi! tako da se oseaju
adekvatno. 4ajupadljiviji je nagli rast visine i te-ine koji cesto dovodi do toga da se
adolescent oseca nezgrapno i nespretno u pokuajima da se prilagodi novonastalim
promenama. 7rojna istra-ivanja pokazuju da su adolescenti veoma osetljivi na
promenu telesno& $a! pogotovo ako se ta promena ne poklapa sa onim sto se u datoj
kulturi smatra po-eljnim izgledom (Lerner 0 /arabenick! "#6:). ' zna(aju koji
telesno Ja ima za sliku o sebi govore i podaci da adolescenti u periodu rane
adolescencije ("$ do "2 godina) koriste gotovo isklju(ivo telesne karakteristike da bi
opisali sebe i to obi(no karakteristike koje smatraju nepo-eljnim (debeo! krupan!
nizak! isl.). ;ek kasnije u periodu pozne adolescencije! adolescenti opisuju sebe kroz
neke intelektualne! socijalne i emocionalne kategorije! obicno po-eljne (drutven!
iskren! pametan! isl.) (.immons 0 <osenberg! "#62).
,vremenjenost telesni& promena je jo jedan va-an )aktor koji uti(e na na(in na koji
se slika o sebi )ormira u ovom periodu. =stra-ivanja pokazuju da su de(aci koji se
kasnije razviju manje popularni me%u vrnjacima! manje privla(ni suprotnom polu i
manje sigurni u sebe od oni& koji su se razvili ranije. >a razliku od nji&! devojice
koje se razviju prerano imaju problema u adaptaciji i cesto su nesigurne i povucene!
iako i& sredina pri&vata. 4euvremenjenost ima vise negativni& implikacija za decake
nego za devojcice (7l?t& 0 .immons! "#@2)! budui da de(aci koji se kasnije
razvijaju odstupaju u veoj meri od stereotipa o sna-nom mukarcu koji je
dominantan u veini kultura. >a razliku od nji&! devoj(ice koje se kasnije razvijaju!
uklapaju se u stereotip o ne-nim i slabim -enama i zbog toga imaju manje problema u
prilago%avanju.
".".5. Promene u ko&niti'nom funkcionisanju
, periodu adolescencije dolazi do kvalitativnog skoka u intelektualnom razvoju*
prelazak sa konkretni& na )ormalne operacije. /arakteristike )ormalnog miljenja su*
5
- sposobnost apstraktnog miljenja A miljenje se osloba%a dominacije konkretnog!
javlja se &ipoteti(ko deduktivno miljenje! adolescent je u stanju da misaono
eksperimentie! da )ormulie &ipoteze! koje onda misaono proverava. 4a taj na(in
adolescenti stvaraju svoje teorije o uzrocima pojava! nji&ovoj povezanosti i
implikacijama! kao i o razli(itim is&odima jednog procesa. >a&valjujui
apstraktnom miljenju adolescenti su u stanju da razumeju meta)ore! poslovice i
analogije svi& vrsta! kao i da u-ivaju u ironiji i satiri.
- vea )leksibilnost u miljenju A u periodu rane adolescencije ("5 i "$ godina)!
osoba ne moze da razume da problem moze da ima vie od jednog resenja! ona
razmilja isklju(ivo u ekstremima (ili crno! ili belo! ili dobro ili loe) i ne razume
da postoje i prelazi izmedju ekstrema (nijanse sivog). Ve sa ": i "2 godina mlada
osoba postaje svesna da postoje razliciti pogledi na stvar! svesna je razliciti&
aspekata argumenata i u stanju je da zauzmu relativisticko g)lediste. Bisljenje
postaje pokretljivije! kriiti(kije i pragmaticnije (Adelson! "#6")
- pojavljuje se dimenzija budunosti A za razliku od dece koja razmiljaju u
terminima sadanjosti! u adolescenciji se vremenska dimenzija proiruje tako da
obu&vata i blisku i daleku buducnost. Adolescenti postaju zaokupljeni
budunou! planiranju i predvi%anju! to sve poma-e nji&ovom uklju(ivanju u
uloge odrasli& i preuzimanju odgovornosti koja se o(ekuje iz ti& uloga.
- 3ojavljuje se dimenzija mogueg A ovo je jedna od najzna(ajniji& karakteristika
miljenja u adolescenciji. >a razliku od mla%eg deteta koje polazi od stvarni&!
konkretni& opa-ajni& podataka u procesu zaklju(ivanja! adolescent polazi od onog
to je mo&u(e i to onda proverava upore%ujui sa pret&odnim iskustvom! ili sa
podacima koje ima u okru-enju. Cormalno miljenje polazi od onoga to je
mogue da bi se stiglo do onoga to stvarno jeste.
.ve ove promene u kognitivnom )unkcionisanju! imaju veliki uticaj na ponaanje!
stavove i na(in na koji adolescenti do-ivljavaju svet oko sebe. +imenzije mogueg i
budunosti! omoguavaju adolescentima da razumeju i da )ormulisu drutvene teorije
i da Daktivno u(estvuju u ideologijama odrasli&! to je obicno udruzeno sa -eljom da
menjaju drutvo! (ak i da ga (u mati) unite da bi napravili boljeE (3iaget! "#@F) .
,koliko je stvarnost neto to se do-ivljava kao negativno! a ve postoji dimenzija
mogueg! onda nije (udo to adolesecnti ispoljavaju -elju za promenom svega
postojeeg to se od strane odrasli& tuma(i kao bunt.
1.1.). !ocijalna ko&nicija * razume'anje socijalni+ odnosa
.ocijalna kognicija predstavlja na(in na koji razmiljamo o drugima i o sebi! tj. na(in
na koji saznajemo svet oko sebe. 'vaj pojam u osnovi sadr-i pretpostavku da sa
uzrastom deca i adolescenti sti(u sve slo-enije kognitivne vetine i socijalne strategije
da bi razumeli medjuljudske odnose i probleme koji se u tim odnosima pojavljuju.
.ocijalna kognicija se odnosi i na sposobnost procene i predvi%anja na(ina na koji e
se osoba ponaati u odre%enoj situaciji i kako e se pri tom oseati i za&teva
sposobnost decentracije tj. sagledavanja ta(ke gledita druge osobe. Gancova pominje
pet pitanja koja se odnose na klju(ne aspekte socijalne kognicije (prema* Buuss!
"##H)
". ,ta dru&a osoba 'idi- .posobnost zaklju(ivanja o tome ta je osoba u stanju da
vidi sa svoje ta(ke gledita
$
5. ,ta dru&a osoba ose(a- Cokus je na razumevanju emocionalni& stanja osobe I
empatija
$. ,ta dru&a osoba misli- .posobnost da zaklju(ujemo o misaonim procesima druge
osobe i da i& razlikujemo od sopstveni&
:. ,ta dru&a osoba namera'aJ >aklju(ivanje o motivaciji druge osobe
2. .ako dru&a osoba iz&ledaJ 3ercepcija druge osobe i to ne samo kroz uo(avanje
vidljivi& karakteristika (visina! gra%a! snaga! isl.) ve i izvesni& crta li(nosti
(otvorena! zainteresovana! iskrena! isl)
<obert .elman! autor jedne od napotpuniji& teorija socijalne kognicije! smatra da je
ovo slo-eni pojam koji uklju(uje empatiju! moralno miljenje! sposobnost reavanja
problema u interpersonalnim odnosima! razvoj svesti o sebi i drugima (igranje uloga)
i promenu ta(ke gledita (decentracija). 'n razlikuje pet )aza u razvoju socijalne
kognicije od koji& su poslednje dva vezane za period adolescencije (.elman! "#@F).
<azvoj socijalne kognicije .elman posmatra kroz (etiri oblasti* s'est o sebi!
/rijateljst'o i konflikti! 'rnja%ki odnosi i odnos roditelji * dete (koncept ka-njavanja).
Faza 0 I Egocentrina faza (od $ do H godina) u kojoj dete nije u stanju da razdvoji
ono to ono misli od onoga to misle drugi ljudi. +ete smatra da je njegova ta(ka
gledita jedina i nije u stanju da se stavi na ta(ku gledita druge osobe. , ovom
periodu kon)likt se s&vata kao situacija u kojoj jedna strana ne dobija ono to -eli!
zbog ponaanja druge strane i strategije reavanja kon)likta su ili povla(enje i
poslunost! ili nasilno ostvarivanje svog cilja (napr. dete grabi igra(ku i odlazi)
Faza 1. Poetak decentracije (od 2 do # godina) A u ovom periodu deca po(inju da
s&vataju da druga osoba mo-e da ima pogled na svet koji je druga(iji od nji&ovog. ,
ovoj )azi dete po(inje da razumeva ulogu subjektivni&! tj. psi&oloki& )aktora u
kon)liktu (neslaganje)! ali je reavanje kon)likta u ovoj )azi i dalje jednostrano (jedna
strana gubi! druga dobija). 'bi(no se tra-i arbitra-a oni& koji se percipiraju kao
moniji (odrasli)! dete (esto koristi pretnje ili silu da bi dobilo ono to -eli! ili se posle
neuspeli& pokuaja da dobije ono to -eli povla(i i ponaa kao -rtva tra-ei ute&u i
odobravanje odrasli&.
Faza 2. Reciprocitet (od 6 do "5 godina) A u ovom periodu deca ne samo da
razumeju da drugi ljudi imaju svoj pogled na svet! nego su u stanju i da se stave na
ta(ku gledita drugi&
!'est o sebi A u ovom periodu dete pravi razliku izme%u unutranje i spoljanje
realnosti i (esto krije svoje unutranje Ja da bi izbeglo neodobravanje ili oseanje
stida. 3oto je dete sada u stanju da sagleda kako ga drugi opa-aju! unutranje!
privatno Ja postaje zna(ajnije od onoga to je vidljivo i to se javno prezentuje
drugima.
.onflikti i /rijateljst'a A dete postaje svesno da obe strane doprinose kon)liktu! tako
da zbog toga obe strane moraju da sara%uju da bi se kon)likt reio. Be%utim! u ovoj
)azi i dalje dominira sopstveni interes i -elja da se cilj ostvari po svaku cenu. , ovoj
)azi dete ne nare%uje! ve koristi razne )orme prijateljskog ube%ivanja i manipulacije*
pozivanje na ono to je )er (D&ajde da bacamo kockuE)! na prola iskustva (Dproli put
sam ja tebe pustioKE)! na zajedni(ki interes (Dto e i tebi doneti koristKE)! pronalazi
saveznike koji e zastupati njegove interese. Lesto se manipulie oseanjem krivice!
kao i pozivanjem na ono to grupa o(ekuje (kon)ormizam).
:
Faza 3. Uzajamnost ("F do "2 godina) I karakteristi(na za period rane adolescencije
u kojoj adolescent ne samo da mo-e da se stavi na ta(ku gledita druge osobe! ve je u
stanju da sagleda i sebe i drugu osobu sa optijeg stanovita! tj. sa stanovita neke
tree osobe. 3ogled iz Dtreeg uglaE pru-a adolescentu mogunost da bude posmatra(
svoji& odnosa sa drugima i da istovremeno mo-e da koordinie i uzima u obzir i svoju
i tu%u ta(ku gledita. Adolescent je sada sposoban da razgrani(i sopstveno gledite od
onoga to se mo-e smatrati gleditem Dprose(nog pripadnikaE grupe.
!'est o sebi Aadolescent je u stanju da jasnije sagledava sebe i svoje karakteristike.
Prijateljst'a i konflikti A u ovoj )azi prijateljstvo se veoma vrednuje! ono ne
predstavlja samo puko provo%enje vremena u grupi! ve uklju(uje uzajamnost!
razmenu oseanja i me%usobnu podrku. /on)likti se u ovom periodu vide kao
prirodni! skoro neop&odni deo prijateljski& odnosa! budui da je svaka osoba
jedinstvena sa svojim potrebama i vrednostima., ovoj )azi na kon)likt se gleda kao na
neto to e pomoi da se odnos produbi i pobolja i adolescenti tragaju za reenjem
kojim e obe strane biti zadovoljne! uzimajui u obzir potrebe svi& strana u sukobu. ,
stanju su da sagledaju kako se svaka strana osea u vezi sa predlogom druge strane i
potuju se oseanja i potrebe drugi&. /on)likti se reavaju kroz uzajamno
pregovaranje* D+am I daE. , ovoj )azi primarni cilj nije vie interes pojedinca! ve
zadr-avanje bliskosti! prijateljstva to dovodi do pri&vaenosti od strane grupe i
oseanja pripadnosti.
0rnja%ki odnosi A razvija se lojalnost prema grupi i spremnost da se doprinosi
dobrobiti grupe (lojalnost po tipu* !'i za jedno&). Mrupna solidarnost postaje veoma
va-na.
Odnos roditelj 1 dete A , ovoj )azi adolescenti posmatraju kaznu kao neto to je vie
primenjivo na mla%u decu nego na nji&. , stanju su da razumeju da kazna za roditelje
zna(i sigurnost! ostvarivanje autoriteta i kontrole! ali misle da postoje i drugi metodi
za poslunost i kontrolu osim kazne.
Faza 4. Produ!jena dru"t#ena perspekti#a ("2 godina i vie) A tokom ove )aze!
adolescent dolazi do vii& i apstraktniji& nivoa kognicije koji uklju(uju koordinaciju
drutvene perspektive i perspektive pojedinca i grupe kojoj pripada. Adolescenti
postaju svesni relativnosti svoji& i tu%i& gledita i razumeju da ne(ije stanovite
zavisi od usvojenog sistema vrednosti! grupe kojoj pripada! isl. 3ostaju svesni uloge
psi&oloki& )aktora! kao to su motivacija! oseanja! vrednosti! kao i uloge nesvesni&
procesa. 3ostaje im bliska ideja da su ljudi osoben sklop crta li(nosti! vrednosti!
uverenja! stavova i da imaju jedinstvenu istoriju razvoja.
!'est o sebi A u ovom periodu ideja nesvesnog postaje zna(ajna! tj. uverenje da u
osnovi naeg unutranjeg sveta postoji jo dublja realnost koje nismo svesni! ali koja
uti(e na nae celokupno do-ivljavanje i ponaanje
Prijateljst'o i konflikti A u ovoj )azi se ideja o uzajamnosti i bliskosti koja je bila
klju(na u pret&odnoj )azi odbacuje! ukoliko se kosi sa individualnim razvojem.
=ndividualnost je zna(ajnija od povezivanja i oslanjanja na grupu. 'va )aza je
obele-ena sukobom dve potrebe* za autonomijom i bliskou! tako da mlada osoba
pokuava da prona%e balans izme%u nezavisnosti sa jedne i pripadanja grupi sa druge
strane i to kroz spremnost na komunikaciju i razmenu. Adolescenti su u ovoj )azi
svesni da (esto kon)likt unutar jedne osobe uzrokuje kon)likte izme%u nje i okoline.
,speno reavanje kon)likta zna(i produbljivanje odnosa! razmenu intimni& oseanja
i potreba.
2
0rnja%ki odnosi A na lojalnost grupi gleda se kao na o(uvanje jedinstvenosti grupe!
tako da je mlada osoba spremna da se -rtvuje za dobrobit grupe odustajanjem od
svoji& ciljeva u ime ciljeva grupe
Odnos roditelj dete A u ovoj )azi adolescenti opa-aju kaznu kao nesvesni napor
roditelja da uspostave kontrolu nad njima i da se tako osete sigurni.
.elmanova istra-ivanja pokazuju da adolescenti pokazuju vie nivoe razumevanja
drugi& kada su u pitanju nji&ovi vrnjaci! nego kada su u pitanju roditelji! to on
objanjava do-ivljajem ravnopravnosti8neravnopravnosti u odnosima. <ezultati
pokazuju da su devoj(ice uspenije u reavanju kon)likata! to mo-e da bude zbog
uloge -ene u odre%enom drutvu! poto se od te uloge o(ekuje bri-nost! vo%enje
ra(una o drugima i o nji&ovim odnosima.
/ada je u pitanju korienje strategija u kon)liktima (poputanje! povla(enje! ili briga
o sebi i svojim potrebama)! .elmanova istra-ivanja govore o tome da je )leksibilnost
strategija osnova zdravog prilago%avanja adolescenata i da oni adolescenti koji
pokazuju probleme u prilago%avanju )unkcioniu uglavnom primenjujui samo jednu
od strategija (ili se stalno povla(e! ili brinu isklju(ivo o sebi i svojim potrebama).
1.1.).1. E&ocentrizam u adolescenciji
Jedna od bitni& karakteristika socijalne kognicije u adolescenciji je sposobnost
decentracije! tj. uzimanje u obzir razli(iti& ta(aka gledita. =zgleda da upravo ova
sposobnost uzimanja u obzir miljenja drugi& ljudi! predstavlja osnovu za novu vrstu
egocentrizma koji je karakteristi(an za ovaj period. Adolescenti egocentrizam se
ispoljava na dva na(ina (Nlkind! "#H6)*
- 4emogunost da se napravi razlika izme%u onoga to drugi misle od sopstveni&
preokupacija. Adolescenti podrazumevaju da su i drugi ljudi preokupirani i da
bave se onim (ime se i oni bave! kao i da je ono to je za nji& (adolescente) va-no!
va-no i drugim ljudima. 7udui da je u adolescenciji bitan utisak koji e da se
ostavi na druge i budui da su adolescenti zbog toga veoma kriti(ni prema sebi!
oni onda podrazumevaju da su i drugi kriti(ni prema njima! da i& procenjuju i da
su preokupirani njima i nji&ovim celokupnim imid-om. Nlkind koristi termin
izmi"!jena pu!ika da bi objasnio (injenicu da adolescenti misle da su svi ostali
zaokupljeni njima! kao to su oni zaokupljeni sobom.
- ,verenje o sopstvenoj neunitivosti i svemonosti A upravo zbog toga to veruju
da su zna(ajni za veinu ljudi koji se bave njima i razmiljaju o njima! adolesecnti
po(inju da gledaju na sebe! svoja oseanja i uverenja kao na neto specijalno i
jedinstveno. Adolescent je uveren da niko ne pro-ivljava stvari kao on sam! da je
to to se njemu doga%a neto jedinstveno i nikada ranije do-ivljeno. 'vaj !ini mit
kako ga Nlkind zove! (esto uklju(uje i mitove o adolescentnoj svemonosti i
neunitivosti! to mo-e da objasni (esto veoma riskantna ponaanja adolescenata
(eksperimentisanje sa drogama! promiskuitet! opasne avanture! isl)! upravo zbog
uverenja da se njima nita loe ne mo-e desiti.
1.1.2. Promena slike o sebi
Gto se ti(e slike o sebi u ovom periodu! adolescencija je s&vaena i kao period promene i
kao period konsolidacije (Ooleman 0 9endr?! "##H). >a ovaj period su vezane brojne
promene* )izi(ki rast i razvoj! intelektualni razvoj! socijalni razvoj (-ivotni prostor se iri
i di)erencira! poveava se broj uloga koje su adolescentima dostupne! postoji mogunost
H
aktivnog eksperimentisanja sa razli(itim ulogama)! emocionalni razvoj (poveanje
autonomije u odnosu na roditelje! tra-enje emocionalni& izvora van porodice)! koje uti(u
i na promenu slike o sebi.
Jedna od promena u ovom periodu je na(in na koji adolescenti opisuju sebe* , ranom
detinjstvu sliku o sebi (ine jednostavni opisi ponaanja i pre)erencija (ta se voli! ili ne
voli)! u srednjem detinjstvu slika o sebi se uglavnom sastoji iz pore%enja sa drugima! dok
u ranoj adolescenciji sliku o sebi (ine psi&oloki i socijalni pojmovi koji se ti(u odnosa
sa drugima i razne socijalne vetine koje su va-ne za te odnose i na(ine na koje e se
neko predstaviti. , poznoj adolescenciji sliku o sebi (ine li(na uverenja i verovanja!
vrednosti! planovi i razmiljanja! s&vatanje sebe kao aktivnog delatnika (+amon 0 9art!
"#@@).
3rema mnogim autorima (9arter! "##FP +amon 0 9art! "#@@)! slika o sebi u
adolescenciji postaje sa jedne strane apstraktnija! bolje organizovana! strukturisanija i
ko&erentnija! a sa druge strane di)erenciranija u odnosu na razli(ite socijalne kontekste.
Va-an zadatak u adolescenciji postaje integracija razli(iti& vidova slike o sebi u jednu
ko&erentnu sliku o sebi*
- integracija ja'no& i /ri'atno& $a A adolescencija je period u kojem je razlikovanje
ova dva Ja uo(ljivo i za adolescente veoma va-no. 'ni po(inju da razlikuju ono to
oni konstruiu kao "/ra'o $a" koje je samo nji&ovo! osobeno i skriveno od drugi&! i
ono to predstavlja na(in na koji sebe prezentuju raznim va-nim drugim osobama.
=stra-ivanja pokazuju da su motivi za prikazivanje javnog Ja* -elja da se zadive ili
zadovolje drugi! eksperimentisanje sa razli(itim ulogama i nji&ovim drutvenim
e)ektima! ili pak zatita privatnog Ja iz stra&a da nee naii na odobravanje ili
podrku (9arter! "##F).
- =ntegracija sadanje& i budu(e& $a A dimenzija budunosti je u adolescenciji veoma
va-na. " Adolescent ima dve koncepcije o sebi I onu koja mu govori ta sada jeste i
onu koja mu govori ta e biti I i na(in na koji integrie sliku budunosti u sliku
sadanjosti odre%uje u velikoj meri stepen njegove trenutne integrisanosti" (+ouvan
0 Adelson! "#HH! str. 5$). 4a pitanje ta se sve promenilo u na(inu na koji opa-aju
sebe! adolescenti naj(ee navode promene koje se odnose na o(ekivanja koja oni
imaju od uloga odrasli&! a to su zrelostP ozbiljnost! odgovornostP razmiljanje o
budunosti! planiranjeP poveanje -ivotnog iskustva! kao i vie obaveza i briga. 'ni
naro(ito isti(u dimenziju budunosti i svoj proaktivni stav! govorei da im je va-na
promena ta to sada razmiljaju o budunosti! imaju i neke planove vezane za
budunost i ne -ive kao ranije samo u sadanjem trenutku (Vranjeevi! 5FFF).
- =ntegrisanje idealno& i realno& $a A iako je razlikovanje idealnog i realnog Ja!
normalan razvojni )enomen u periodu adolescencije! koji neki autori povezuju sa
razvojem miljenja u tom periodu! suvie veliki raskorak izme%u ova dva Ja!
poveava verovatnou javljanja problema u prilago%avanju i pri&vatanju sebe.
;ekou predstavlja i ukoliko se nepo-eljno Ja suvie pribli-i realnom Ja! tj. ako se
)ormira negativni identitet.
- =ntegrisanje rodne uloge u sliku o sebi! razvoj rodnog identiteta
5
A rodna uloga
predstavlja skup ponaanja i normi koje se u odre%enom drutvu o(ekuju od
pripadnika mukog i -enskog pola. <odni identitet predstavlja stepen u kojem osoba
opa-a slaganje izme%u svog ponaanja i o(ekivanja i onoga to je u drutvu unapred
de)inisano kao muka i -enska rodna uloga. <azvoj rodnog identiteta! zapo(et jo u
5
&ako se u 'iteraturi po'ni i rodni identitet esto koriste kao sinoni(i, rodni identitet trea
raz'ikovati od tzv. po'nog identiteta koji predstav'ja io'o)ku datost ((u)ki i *enski po')
6
ranom detinjstvu! re)ormulie se i preispituje u periodu adolescencije. , periodu
detinjstva rodne uloge su jasno de)inisane i opa-ene kao sasvim razgrani(ene i
odvojene! u periodu rane adolescencije granice rodni& uloga se gube ()aza
preispitivanja! nejasnoe! eksperimentisanja sa ulogama i ciljevima)! da bi se na kraju
u poznoj adolescenciji ponovo uspostavila jasna razlika izme%u rodni& uloga. ;okom
adolescencije postoji veliki pritisak i roditelja i vrnjaka da se usvoje ponaanja koja
drutvo o(ekuje od odre%eni& uloga! to mo-e da ote-a proces prilago%avanja!
pogotovo kada adolescent opa-a da odstupa od standarda propisane uloge. 4eka
istra-ivanja pokazuju da je usvajanje rodnog identiteta u adolescenciji posebno
problemati(no za devojke! poto se od nji& za&teva da posle perioda aktivnosti i
orijentacije na uspenost postanu pasivne i zavisne da bi ispunile svoju rodnu ulogu
-ene i majki! to one do-ivljavaju kao veliki diskontinuitet i teko se prilago%avaju
(prema* Ooleman and 9endr?! "##H).
9arterova govori o tri )aze u razvoju ko&erent&e slike o sebi (9arter! "##F)*
" I Adolescenti u periodu rane adolescencije uvi%aju izvesne kontradiktornosti u okviru
slike o sebi! ali im ne pridaju va-nost! tj. te kontradiktornosti ne opa-aju kao potencijalno
kon)liktne.
5 I , periodu srednje adolescencije adolescenti opa-aju kon)likt izme%u razli(iti& uloga
koje imaju i ponaanja koja te uloge odre%uju! ali ne umeju da integriu te razlike u
jednu jedinstvenu sliku o sebi i zato taj kon)likt do-ivljavaju kao stresan.
$ I , periodu pozne adolescencije! iako te suprotnosti postoje i dalje! one ne prouzrokuju
zabrinutost! kon)likt i stres! poto su adolescenti u stanju da te suprotnosti integriu u
ko&erentnu sliku o sebi. , okviru tako integrisane slike o sebi! te suprotnosti su vi%ene
kao neto normalno i po-eljno.
1.1.3. #dentitet u adolescenciji
+oprinos N. Nriksona teorijama o razvoju identiteta u adolescenciji je dvojak. 3rvo! za
razliku od oni& teoreti(ara koji se prvenstveno usmeravaju na rano detinjstvo do
puberteta! smatrajui taj period najzna(ajnijim za razvoj li(nosti! Nrikson posebnu pa-nju
poklanja periodu preadolescencije i adolescencije koje smatra jako zna(ajnim za dalji
razvoj! zbog va-ni& razvojni& zadataka pred kojima se nalazi mlada osoba. +rugo!
Nrikson ponovo uvodi pojam identiteta u psi&oanaliti(ku teoriju i praksu i problem
identiteta smeta u centar adolescentne dinamike.
3rema Nriksonu! razvoj li(nosti i proces )ormiranja identiteta odvija se kroz osam
sukcesivni& etapa! od koji& je svaka od velike va-nosti za )ormiranje zrele li(nosti. ,
svakoj od nji& dolazi do javljanja razvojni& kriza! koje su rezultat privremenog nesklada
izme%u razvojni& mogunosti pojedinca i za&teva socijalne sredine. Nrikson naglaava
razvojni aspekt krize! poto je ona podstaknuta samim razvojem i kroz nju se ostvaruje
rast i dalje napredovanje! uspostavljanje ravnote-e na viem nivou od pret&odne.
<azvojne krize u svim stadijumima Nrikson tuma(i kao pokuaj postizanja oseanja
celovitosti. Oelovitost koju treba postii u stadijumu puberteta i adolescencije! jeste
oseanje unutranjeg identiteta. ;o je oseanje unutranjeg kontinuiteta izme%u onoga to
mlada osoba jeste i to e tek biti! izme%u onoga to ona misli da jeste i onoga to opa-a
da drugi o njoj misle i od nje o(ekuju.
3roces )ormiranja identiteta je krupan razvojni korak! koji zavisi i od na(ina na koji je
osoba reila sve pret&odne razvojne zadatke i koji se odvija postepeno! kroz
@
mnogobrojne uspone i padove. 'dnos rani& i novi& poistoveenja je posebno
zna(ajan za )ormiranje identiteta! poto identitet sadr-i sva poistoveenja iz detinjstva!
ali i& istovremeno i prerasta! stvarajui jedan novi kvalitet sa novim identi)ikacijama!
ulogama! potrebama! o(ekivanjima i ciljevima. 3oistoveenja iz detinjstva su
asimilovana i apsorbovana u tu novu kon)iguraciju (identitet)! koju karakterie
oseanje celovitosti! istovetnosti i kontinuiteta. Adolescencija je vreme veoma burni&
)izi(ki& i psi&oloki& promena! vreme lutanja u potrazi za novim ljudima i idejama u
koje mlada osoba mo-e da veruje. 'na mora da integrie nova poistoveenja! nove
elemente identiteta (me%u kojima najva-niji postaje polni identitet)! sa
poistoveenjima ranog detinjstva. 'vo predstavlja krupan razvojni zadatak! ali
neop&odan za postizanje oseanja celovitosti. Adolescentu je potrebno vreme! tokom
kojeg e eksperimentisati sa razli(itim ranim poistoveenjima! ulogama i ciljevima!
pokuavajui da u nekoj od nji& prona%e sebe. >a vreme tog "psi&olokog
moratorijuma" (Nrikson! "#6H)! adolescent se udaljuje od roditelja i eksperimentie sa
drugim osobama i ulogama. , tom periodu je naro(ito va-na drutvena podrka! poto
postepeno uz nju adolescent pravi kona(an izbor! opredeljuje se i postepeno preuzima
obaveze koje od njega drutvo o(ekuje.
Bedjutim! ukoliko osoba nije razreila neke od zadataka iz pret&odni& razvojni& )aza!
ona se u traganju za celovitou vraa na te nerazreene zadatke! to onda zaustavlja dalji
razvoj. , pokuaju )ormiranja oseaja identiteta! ona mo-e da pro%e kroz )aze izbora
ne&ati'no& identiteta! ili potpune konfuzije identiteta. , tim situacijama psi&oloki
moratorijum se produ-ava! kona(na odluka se odla-e i to mo-e da se mani)estuje (estim
menjanjem opredeljenja i uloga! razli(itim neuroti(nim reakcijama! delikventnim
ponaanjem! i sl.
3rema Nriksonu! postignut identitet i kon)uzija identiteta se odnose na razli(ite is&ode
psi&osocijalne krize koja se odvija u adolescenciji i predstavljaju suprotne polove jednog
kontinuuma. Barsija (Barcia!"#HHP "#H6) je jedan od prvi& autora koji je pokuao da da
empirijsku potvrdu tog kontinuuma i on razlikuje (etiri statusa identiteta koji
predstavljaju "individualne stilove koje osoba koristi da bi izala na kraj sa krizom
identiteta" (Barcia!"#HHP "#H6). 'snovno merilo za nji&ovo razlikovanje je stepen
opredeljenja i prisustvo! ili odsustvo krize.
Posti&nut identitet
'sobe sa postignutim identitetom su prole kroz krizu i iz nje izale sa jasnim
opredeljenjima! de)inisanim ulogama i ciljevima.
Difuzni status
7ez obzira na to da li su osobe sa di)uznim identitetom iskusile krizu! ili nisu! nji&ovo
glavno obele-je je nedostatak -elje i borbe da se opredele. 'ne nisu mnogo
zainteresovane za bilo kakvo trajnije opredeljenje. .vaka! makar i najslabija pre)erencija
nekog izbora mo-e da bude brzo odba(ena! poto se razli(ite mogunosti stalno javljaju!
a poto su sve podjednako primamljive! osoba nije sklona da posebno razmatra svaku od
nji&. 'na jednostavno ostaje neopredeljena.
Moratorijum
, moratorijumu! kao i kod di)uznog statusa! postoji veliki broj alternativa i mogui&
izbora. ;o je period u kojem se meaju razli(ite vrednosti! uloge i ciljevi! adolescent je
zaokupljen naizgled nereivim pitanjima. Be%utim! ono to odvaja moratorijum od
di)uznog statusa! jeste -elja i borba adolescenta da se opredeli. =ako su -elje i vrednosti
njegovi& roditelja jo uvek va-ne! on pokuava da na%e kompromis izme%u nji&!
socijalni& za&teva i svoji& sopstveni& mogunosti.
#
#sklju%i' status
'sobe sa isklju(ivim statusom nisu nikada iskusile krizu identiteta. 'ne su opredeljene!
ali su ta opredeljenja uslovljena -eljama i vrednostima nji&ovi& roditelja. ;akve osobe
postaju ono to drugi (roditelji) od nji& -ele. /arakterie i& rigidnost i kada se suo(e sa
situacijama u kojima roditeljske vrednosti vie nisu primenljive! postaju zastraene.
, osnovi ovi& statusa le-i kontinuum koji je zasnovan na blizini! tj. udaljenosti od
postignutog identiteta! koji je po Nriksonu osnovni zadatak koji treba postii u
adolescenciji. , Nriksonovom s&vatanju adolescencije! naglasak je na traganju za
identitetom! kao glavnim i univerzalnim problemom (itavog adolescentnog perioda.
4aglasak je tako%e! na svesnoj borbi adolescenta da se usaglasi sa normama svoje
socijalne sredine i da pri&vati uloge koje se od njega o(ekuju. ,pravo zbog velike uloge
koju drutvo ima u procesu )ormiranja identiteta! Nrikson smatra da je jako va-no da
drutvo dozvoli slobodu "eksperimentisanja" mlade osobe sa razli(itim ulogama i na taj
na(in omogui javljanje moratorijuma kroz koji e proces )ormiranja identiteta biti
ubrzan. Va-no je omoguiti adolescentima da pro%u kroz moratorijum! bez etiketiranja te
)aze kao "poremeaja identiteta" i u tom smislu uloga drutva je presudna.
".".H. Emocionalni raz'oj u adolescenciji
Nmocionalni razvoj u adolescenciji obele-ava traganje za emocionalno podrkom van
porodi(ni& okvira. <oditelji u ovom periodu prestaju da budu jedini izvor sigurnosti i
emocionalne razmene! adolescent zapo(inje proces psi&olokog odvajanja od roditelja
i postizanja autonomije i emocionalnu podrku i pri&vatanje tra-i i van porodice*
me%u vrnjacima i partnerima.
".".H.". 'dnos sa roditeljima
Jedan od najva-niji& zadataka u adolescenciji! neop&odan da bi se prelo iz perioda
detinjstva u period zrelosti! je psi&oloko odvajanje od roditelja. 'snovna tema u
periodu adolescencije je sticanje autonomije i nezavisnosti. 7ez obzira da li taj proces
sticanja autonomije predstavlja raskidanje rani& in)antilni& zavisnosti od roditelja da
bi se uspostavile nove zrele &eteroseksualne veze! kao to to tvrde psi&oanaliti(ari! ili
je taj proces obele-en promenom i rede)inisanjem socijalni& uloga! kao to to tvrde
socijalni psi&olozi! on ipak predstavlja jedan od najzna(ajniji& razvojni& zadataka u
ovom periodu. 3rema nekim autorima (Nrikson! "#6HP Barcia! "#HH! "#H6) postojanje
kon)likta izme%u adolescenata i nji&ovi& roditelja je ne samo po-eljno! ve i
neop&odno u cilju postizanja jasnog identiteta. 3otrebno je i po-eljno da adolescent
po(ne da preispituje sistem verovanja i vrednosti koji je usvojio od roditelja i da ga
podvrgne testu i kritici. 'no to se podrazumeva pod adolescentnom krizom! zapravo
je proces u kojem se roditeljske vrednosti i rana poistoveenja kriti(ki preispituju! u
cilju )ormiranja identiteta koji nee biti "preuzet" od roditelja! kao to je slu(aj kod
osoba koje imaju tzv. isklju(iv status (Barcia! "#HH! "#H6) i koje nikada nisu ni prole
kroz krizu identiteta! poto su sve vrednosti bez preispitivanja preuzele od roditelja.
+a bi autonomija uopte bila mogua potreban je kon)likt. 3itanje je samo! da li
nu-no taj kon)likt mora da bude toliki! da uzrokuje veliki jaz i neslaganje izme%u dve
generacije i da prouzrokuje trajne i duboke probleme u prilago%avanju. , istra-ivanju
ra%enom na populaciji beogradski& adolescenata! u kojem je od nji& tra-eno da
navedu najzna(ajnije promene u na(inu na koji opa-aju sebe u periodu adolescencije!
kao i ta je to to je va-no! a to se nije promenilo! dobijen je podatak da je
"F
najzna(ajnija promena do-ivljaj autonomije u odnosu na roditelje! a da je ono to se
nije promenilo a to im je va-no! to to i dalje imaju dobar odnos sa roditeljima. '
tome koliko im je o(uvanje dobrog odnosa sa roditeljima va-no govori i podatak da bi
se veina adolescenata pre odrekla autonomije nego dobrog odnosa sa roditeljima
(Vranjeevi! 5FF"). 'vaj nalaz je naizgled kontradiktoran sa podatkom o zna(aju
koji postizanje autonomije od roditelja ima za adolescente* sa jedne strane izgleda da
je adolescentima va-no to to postaju nezavisniji od roditelja! a sa druge strane im je
isto toliko va-no to to i dalje imaju dobar odnos sa njima i nji&ovu podrku tokom
odrastanja. 'vu ambivalenciju adolescenata prema autonomiji! roditelji prepoznaju u
svakodnevnom ponaanju svoji& adolescenata* u jednom trenutku se bune to su
roditelji suvie kontroliui i to se meaju u sve! da bi ve u sledeem trenutku po(li
da se -ale da su zanemareni i ostavljeni.
=zgleda da su roditelji u ovom periodu jako va-ni kao adekvatan model koji
adolescentu poma-e da se uspenije sna%e u novim ulogama i o(ekivanjima koja idu
iz nji&! kao i zbog mogunosti pru-anja podrke i oslonca. 3roces autonomije! ma
koliko bio po-eljan! istovremeno predstavlja i pretnju za adolescente! poto su suo(eni
sa novim ulogama i o(ekivanjima i stupaju na tlo za koje Djo uvek nemaju razvijene
mapeE. Adolescenti se nalaze pred velikom implikativnom dilemom! koja bi mogla da
se iska-e ovako* ako postanem samostalan mogu da izgubim podrku i pomo
roditelja! a u isto vreme mi je jako va-no da postanem samostalan i da se odvojim od
nji& poto to zna(i da odrastam. /ao mogue reenje te implikativne dileme!
adolescenti biraju da postaju samostalni! ali uz o(uvanje dobrog odnosa sa
roditeljima.
4asuprot uobi(ajenom s&vatanju da su roditelji zna(ajniji kao model u detinjstvu
nego u adolescenciji! neka istra-ivanja pokazuju da su roditelji upravo u ovom
periodu najzna(ajniji modeli i uzori koji uti(u na mnoge izbore koji adolescenti prave
(prema* Ooleman 0 9endr?! "##H). <oditelji u ovom periodu imaju ulogu nekoga ko
validira promene koje nastaju i ukazuju adolescentu na mogue pravce razvoja. .amo
u atmos)eri pri&vatanja od strane roditelja! adolescenti mogu da eksperimentiu sa
novim ulogama i vrednostima! da donose va-ne odluke i na taj na(in postepeno
postaju autonomni u odnosu na roditelje. , prilog ovom s&vatanju su i rezultati neki&
istra-ivanja! koja pokazuju da je o(uvanje a)ektivni& veza sa roditeljima u )unkciji
zatite adolescentovog oseanja sigurnosti i ravnote-e (Mreenald! "#@F)! kao i to da
u periodu pozne adolescencije! vie nego u bilo kom drugom periodu! adolescenti
opa-aju vezu sa roditeljima kao vezu sa najvie ljubavi (3ipp! Jennings! .&aver!
Lamborn 0 Cis&er! "#@2).
".".H.5. 'dnos sa vrnjacima
3relaz od detinjstva do adolescencije obele-en je va-nim promenama u drutvenom
-ivotu* -ivotni prostor se iri! adolescentu je sada dostupno vie uloga nego ranije! on
ulazi u neke oblasti -ivota koje mu nisu bile poznate ranije! porodica prestaje da bude
jedini re)erentni okvir. , periodu adolescencije! mlade osobe su suo(ene sa novim
ulogama! odnosima i drutvenim situacijama koje za&tevaju druga(ije socijalne
vetine od oni& koje su im bile potrebne na ranijim uzrastima. , usvajanju i
ovladavanju tim sposobnostima klju(nu ulogu ima vrnja(ka grupa kao novi
re)erentni okvir! koji je podjednako va-an! (esto i va-niji od roditeljskog. , okviru
vrnja(ke grupe adolescent mo-e da eksperimentie sa raznim ulogama i da ne osea
anksioznost i pretnju zbog toga. Vrnja(ka grupa je je va-na kao re)erentna grupa! tj.
""
oslonac za adolescenta u njegovom traganju za identitetom i kao uvod u
&etroseksualno ponaanje (+unp&?! "#65). Vrnjaci tako%e slu-e kao izvor validacije
za neka va-na! ali u isto vreme i probna verovanja i vrednosti (+uck!"#6$). Vrnja(ka
grupa u po(etku slu-i prevazila-enju oseanja usamljenosti i pru-a mogunost
upoznavanja novi& prijatelja i proirivanja kruga poznanstava! a kasnije postaje va-na
i zato to pru-a adolescentima oseanje pripadnosti! poverenja i podrke! emocionalne
sigurnosti! samopouzdanja! mogunost da se bude popularan i priznat. Vrnja(ka
grupa tako%e uti(e na )ormiranje slike o sebi i poma-e adolescentu da de)inie svoja
uverenja! vrednosti i ciljeve.
'no to se u periodu adolescencije menja je zna(aj vrnjake grupe! kao i njena
struktura* od vezanosti za gomilu! postepeno se prelazi na vezanost za manji broj
prijatelja sa kojima su sada odnosi vie intimni i bliski (7ron! Nic&er 03etrie! "#@H).
3romena strukture grupe zna(i i promenu kvaliteta prijateljstava u adolescenciji.
Adolescenti navode da se u ovom periodu kod nji& menja kvalitet odnosa sa
vrnjacima! tj. prijateljstva u ovom periodu postaju iskrenija i (vra. Bnogi
adolescenti navode da sada imaju (ak i manje prijatelja nego ranije! ali da je kvalitet
prijateljstava bolji (Vranjeevi! 5FF"). >animljivo je da mladii u veoj meri nego
devojke navode promenu u kvalitetu prijateljstava i smatraju da su sada drutveniji
nego ranije! imaju vei krug prijatelja i iskrenija prijateljstva! dok devojke u znatno
veoj meri nego mladii smatraju da se u ovoj oblasti dru-enja i kontakata sa
vrnjacima nita nije promenilo! tj. i dalje se dru-e kao i ranije! to tako%e ide u prilog
pretpostavki teoreti(ara i istra-iva(a o razli(itom zna(aju koje vrnja(ka grupa ima za
devojke i mladie. 4eka istra-ivanja pokazuju da se mladii u veoj meri nego
devojke identi)ikuju sa grupom i da su podlo-niji grupnom pritisku (prema* Ooleman
0 9endr?! "##H).
,ticaj i zna(aj vrnja(ke grupe opada tokom adolescencije! poto se tokom odrastanja
pojavljuje potreba za samostalnou! identitet postaje sve stabilniji! osoba postaje
sigurna u sebe i nije joj vie neop&odno odobravanje i sigurnost koju vrnja(ka grupa
pru-a. ;ako%e! pri kraju adolescencije! pojavljuje se i potreba za intimnou i
intimnom razmenom sa malim brojem ljudi! tako da je i to razlog to vrnja(ka grupa
gubi svoj uticaj.
>na(aj vrnja(ke grupe u periodu adolescencije(pogotovo u periodu rane i srednje
adolescencije)! nipoto ne zna(i da su roditelji prestali da budu va-an re)erentni okvir.
Bnoga istra-ivanja pokazuju da su u ovom periodu roditelji (esto podjednako va-ni
ako ne i va-niji od vrnjaka i da se (esto saveti roditelja vrednuju vie od saveta
vrnjaka! pogotovo kada su u pitanju neke va-ne odluke i izbori. 3okazano je tako%e!
da to to se adolescenti (esto radije obraaju vrnjacima za pomo i podrku! ne zna(i
da im nije va-an dobar odnos sa roditeljima! poto je zadovoljstvo u odnosu sa
roditeljima vie povezano sa dobrim prilago%avanjem i mentalnim zdravljem u
adolescenciji nego zadovoljstvo u odnosima sa vrnjacima (prema* Ooleman 0
9endr?! "##H).
2. $%&'E()E*)+,$ - .&*/+*U+/E/ +'+ %+(.&*/+*U+/E/
Bada postoji mnogo teorija koje govore o adolescenciji i promenama do koji& u ovom
periodu dolazi! one se mogu grubo podeliti u dve grupe* sa jedne strane su one teorije
"5
koje naglaavaju koncept "bure i stresa"! tj. adolescenciju posmatraju kao period
diskontinuiteta! veliki& i burni& promena i smatraju da je adolescencija prekid dotada
mirnog razvoja koji otvara mogunost mnogobrojnim poremeajima. .a druge strane su
teorije koje govore o adolescenciji kao o periodu kontinuiranog razvoja! suprotstavljaju
se s&vatanju adolescencije kao nu-no burnog i problemati(nog perioda. Autori koji
zastupaju koncept bure i stresa! posmatraju adolescenciju kao bioloki uslovljen
)enomen! dok autori koji se tom konceptu suprotstavljaju smatraju da su problemi koji se
pripisuju adolescenciji reakcija na drutvene i kulturne uslove i da je pod druga(ijim
uslovima (drutvenim i kulturnim) mogua i druga(ija slika adolescencije! kao jednog
mirnog razvojnog perioda u kojem nema burni& i traumati(ni& promena.
<ut 7enedikt je jedna od autora koja smatra da je adolescencija pre kulturni nego
bioloki )enomen i u svom (lanku * "/ontinuitet i diskontinuitet u kulturnom
uslovljavanju" (7enedict! "#6H) predla-e dimenziju zna(enja* kontinuitet 1 diskontinuitet
pomou koje objanjava uticaj drutva i kulture na razvoj pojedinca. +iskontinuitet u
razvoju nastaje zbog razli(iti& za&teva! ograni(enja i o(ekivanja koje ima drutvo u
odnosu na pojedinca. <azli(ite uloge su vezane za razli(ita ponaanja i o(ekivanja koje
drutvo ima od ti& uloga i diskontinuitet u razvoju nastaje kada osoba! da bi postala
odrasla! treba da se odu(i od stavova! vrednosti i vetina koje je nau(ila u detinjstvu. ;o
zna(i da su uloge odraslog i deteta i o(ekivanja koja iz nji& idu! u suprotnosti. ;okom
adolescencije postoje tri va-ne promene koje treba da se dese da bi se ulo u ulogu
odraslog. ;o su* od&o'ornost naspram neod&o'ornosti! dominantnost naspram
submisi'nosti i us'ajanje seksualne ulo&e. ;o sve stvara diskontinuitet u razvoju! poto
se od adolescenta o(ekuje da odjednom usvoji potpuno razli(ite obrasce ponaanja od
oni& koji su u(eni u detinjstvu. 4a osnovu toga <. 7enedikt izvodi zaklju(ak da je
adolescentna kriza pre svega proizvod drutva i kulture i da od drutveni& o(ekivanja i
jaza koji postoji izme%u razli(iti& uloga zavisi i to &oe li adolescencija biti buran! ili
relativno miran i postepen prelaz izme%u deteta i odraslog.
.ledee pitanje kada je o adolescenciji re( je pitanje univerzalnosti tog perioda* da li je
adolescencija proizvod modernog industrijskog drutva kao to neki autori smatraju! ili
je to univerzalan! ili skoro univerzalan razvojni period u svim drutvima i kulturama.
Autori koji zastupaju prvi stav (Casick! "##:)! to obrazla-u time da adolescencije (kao
posebnog prelaznog razvojnog perioda) nema u preindustrijskim drutvima i tokom
raniji& istorijski& perioda! to zna(i da je ona proizvod modernog drutva. =ndustrijska
revolucija koja donosi veu razli(itost i srecijalizaciju u okviru pro)esija! produ-eno
obrazovanje! veliki broj mogunosti koje adolescentima stoje na raspolaganju! zna(ajno
produ-avaju period prelaska iz detinjstva u svet odrasli&. .a druge strane teoreti(ari koji
zastupaju tezu da je adolescencija univerzalan )enomen (.c&legel 0 7arr?! "##")! na
osnovu svoji& istra-ivanja govore o tome da je adolescencija u svim drutvima priznata
kao poseban period razvoja i da bez obzira to se kriterijumi za odre%ivanje tog perioda
razlikuju od drutva do drutva! kao to se razlikuje i du-ina tog perioda! sama (injenica
da je adolescencija u svim drutvima identi)ikovana kao poseban period prelaska iz
detinjstva u svet odrasli&! govori u prilog pretpostavke o njenoj univerzalnosti.
4eki autori smatraju da veina dilema oko kontinuiteta8diskontinuiteta u adolescenciji!
nastaju zbog tzv. QQcentriranog pogleda na adolescencijuQQ od strane odrasli& (Valsiner!
"#@#! str. $:$)! koji nameu svoja zna(enja i osmiljavaju sa svoje ta(ke gledita
promene do koji& dolazi u adolescenciji. ,mesto da se stave na ta(ku gledita
adolescenata! tj. da pokuaju da konstruiu nji&ov na(in opa-anja sebe i sveta oko sebe!
"$
odrasli (esto ukaluplju adolescente u unapred utvr%ene i de)inisane uloge
problemati(ni&! buntovni&! neopredeljeni&! zbunjeni& adolescenata. 'no to je sa ta(ke
gledita adolescenata traganje za smislom i novim vrednostima! eksperimentisanje sa
novim ulogama i ciljevima! pokuaj postizanja autonomije! isl. sa ta(ke gledita odrasli&
je bunt! bes i problemati(no ponaanje. .ve vie autora zbog toga pokuava da problem
adolescencije posmatra sa stanovita sami& adolescenata i nji&ovi& napora da osmisle
svoje promene.
'iteratura
". A+NL.'4! J. ("#6")* ;&e political imagination o) t&e ?oung adolescent.
Daedalus4 Call! "F"$ A 2F.
5. 7N4N+=O;! <. ("#6H)* "ontinuities and Discontinuities in "ultural
"onditionin&. ,* .kolnick! A. (Nd.)! <et&inking O&ild&ood* 3erspectives on
+evelopment and .ociet?. 7oston* Little! 7ron and Oompanu.
$. 7LR;9! +. A. 0 .=BB'4.! <. M. ("#@2)* .atis)action it& bod? image )or
earl? adolescent )emales* t&e impact o) pubertal timingit&in di))erent sc&ool
environments! $ournal of 5out+ and Adolescence4 ":* 5F6 A 5H
:. 7<'14! 7. 7.! N=O9N<! .. A.! 0 3N;<=N! .. ("#@H)* 6+e im/ortance of /eer
&rou/ 7cro8d9 affiliation in adolescence. Journal o) adolescence! 7r.""! str. "5" I
"$$.
2. O'LNBA4! J. O. 0 9N4+<R! L. ("##H)* 6+e nature of Adolescence 1
adolescence and societ:. London and 4e Rork* <outledge
H. +',VA4! N.! 0 A+NL.'4! J. ("#HH)* 6+e Adolescent E;/erience. 4e Rork*
Jo&n 1ile?.
6. +,O/! .. 1. ("#6$)* !imilarit: and /ercie'ed similarit: of /ersonal constructs
as influences on friends+i/ c+oice. 7ritis& Journal o) .ocial and Olinical
3s?c&olog?! 7r. "5! str. " I H.
@. +,439R! +. O. ("#65)* Pear &rou/ socialisation. ,* 9unt! 3. J. (Nd.)!
.ocialisation in Australia. .?dne?* Angus 0 <obertson
#. +AB'4! 1. 0 9A<;! +. ("#@@)* !elf 1 understandin& in "+ild+ood and
Adolescence. Oambridge* Oambridge ,niversit? 3ress.
"F. NL/=4+! +. ("#H6)* Ngocentrism in adolescence! "+ild De'elo/ment $@* "F52 A
$:.
"". N<=/.'4! N. ("#6H)* Omladina4 kriza4 identifikacija. ;itograd* 4=3 3objeda.
"5. CA.=O/! C. A. ("##:)* On t+e in'ention of adolescence. Journal o) Narl?
Adolescence! 7r. ":! str. H I 5$.
"$. M<NN41AL+! A. M. ("#@F)* 6+e totalitarian e&o< =abrication and re'ision of
/ersonal +istor:. American 3s?c&ologist! 7r. $2! str. HF$ I H"@.
":. 9A<;N<! .. ("##F9< "auses4 correlates and t+e functional role of &lobal self1
8ort+< A life 1 s/an /ers/ecti'e. ,* /olligian! J. 0 .ternberg! <. (Nds.)!
3erceptions o) competence and incompetence across t&e li)eIspan. 4e 9aven!
O;* Rale ,niversit? 3ress.
"2. 9AV=M9,<.;! <. J. ("#65)* De'elo/mental 6asks and Education. 4e Rork*
Bc/a?.
"H. /=BBNL! +. O.! 0 1N=4N<! =. 1. ("##2)* Adolescence 1 A De'elo/mental
transition. 4e Rork* Jo&n 1ile? 0 .ons! =nc.
"6. LN<4N<! <. B. 0 /A<A7N4=O/! .. ("#6:)* 3&?sical attractiveness! bod?
attitudes and sel)Iconcept in late adolescents! $ournal of 5out+ and Adolescence $*
6 A "H
":
"@. LN1=4! /. ("#$#)* =ield t+eor: and e;/eriment in social /s:c+olo&:. Ooncepts
and met&ods. American Journal o) .ociolog?! 7r. ::! str. @H@ I @#H.
"#. BA<O=A! J. N. ("#HH)* +evelopment and validation o) ego identit? status. Journal
o) 3ersonalit? and .ocial 3s?c&olog?! 7r. $! str. 22" I 22#.
5F. BA<O=A! J. N. ("#H6)* Ngo identit? status* <elations&ip to c&ange in sel) I
esteem! "general maladjustment" and aut&oritarianism. Journal o) 3ersonalit?! 7r.
$2! str. ""@ I "$$.
5". B,,..! <. N. ("##H)* 6+eories of Adolescence. 4e Rork* BcMra I 9ill.
55. 3=AMN;! J. ("#@F)* =ntelectual evolution )rom adolescence to adult&ood. ,*
Buuss! <. N. (Nd.) Adolescent >e+a'ior and !ociet:. 4e Rork* <andom 9ouse.
5$. 3=33! ..! JN44=4M.! ..! .9AVN<! 3.! LAB7'<4! ..! 0 C=.9N<! /. 1.
("#@2)* Adolescents? t+eories about t+e de'elo/ment of t+eir relations+i/s 8it+
/arents. Journal o) 3ersonalit? and .ocial 3s?c&olog?! Vol. :@! 7r. :! str. ##" I
"FF".
5:. .O9LNMNL! A.! 0 7A<<R! 9. ===. ("##")* Adolescence< An ant+ro/olo&ical
in@uir:. 4e Rork* Cree 3ress.
52. .NLBA4! <. L. ("#@F)* 6+e &ro8t+ of inter/ersonal understandin&<
De'elo/mental and clinical anal:ses. 4e Rork* Academic 3ress.
5H. .=BB'4.! <. 0 <'.N47N<M! .. ("#62)* .eS! seS roles and sel) image!
$ournal of 5out+ and Adolescence :* 55# A 2H.
56. VAL.=4N<! J. ("#@#)* Auman De'elo/ment and "ulture< 6+e !ocial Nature of
Personalit: and #ts !tud:. Bassac&usetts 8 ;oronto * LeSsington 7ooks.
5@. V<A4JNGNV=T! J. (5FF")* Promena slike o sebi< auto/ortret adolescencije.
7eograd* >adu-bina Andrejevi.

"2