UVOD

VRSTE PRAVNIH SREDSTAVA

Pravna sredstva su procesne radnje kojima se omogucava pobijanje nepravilnih I
nezakonitih akata donetih u upravnom postupku. Osnovna podela pravnih sredstava je
na redovna I vanredna, a kriterijum za podelu izveden je prema momentuu kom se
mogu koristiti, razlozima I mogucnostima za njihovo koriscenje.
Redovna pravna sredstva su ona koja su uobicajena kao mogucnost osporavanja
upravnog akta pre nego sto on postane konacan. Postupak po njima je zalbeni I
redovna je faza upravnog postupka. Jedino redovno pravno sredstvo u upravnom
postupku je zalba. Rokovi za njeno koriscenje su kratki I ona po pravilu ima odlozno
dejstvo , a u nacelu moze se ulagati zbog bilo koje povrede materijalnih ili procesnih
zakona.
Vanredna pravna sredstva se koriste protiv konacnih , izvrsnih I pravosnaznih upravnih
akata, tj.protiv akta koji se ne mogu osporavati zalbom. Po pravilu, vanredna pravna
sredstva nemaju odlozno dejstvo. U izvesnom smislu, postupak po njima je novi
postupak I mogu se koristiti samo ako je prethodno koriscena zalba. Ulazu se zbog
tezih povreda zakona I rokovi za njihovo koriscenje su duzi (u odnosu na rokove za
zalbu). Ima ih sedam:
Ponavljanje postupka
Menjanje I ponistavanje resenja u vezi sa upravnim sporom
Zahtev za zastitu zakonitosti
Ponistavanje I ukidanje po osnovu sluzbenog nadzora
Ukidanje I menjanje pravosnaznog resenja uz pristanak ili po zahtevu stranke
Vanredno ukidanje I
Oglasavanje resenja nistavim.
Konacan upravni akt je onaj protiv koga nema mesta redovnom pravnom sredstvu,
odnosno koji se ne moze napadati zalbom, a takvi su svi drugostepeni upravni akti, kao
I prvostepeni kod kojih nije dopustena zalba. Pravosnazan upravni akt je onaj protiv
koga se ne moze koristiti zalba ni voditi upravni spor (resenje je postalo konacno ,
upravni spor nije dopusten, rok za zalbu je protekao ili je upravni spor vodjen I tuzba je
odbijena). Izvrsan upravni akt je svaki konacan I pravosnazan upravni akt, kao I onaj
kod kog zalba nema odlozno dejstvo iako jos nije postao ni konacan ni pravosnazan.



ZALBA
Zalba predstavlja jedino redovno pravno sredstvo u upravnom postupku, kojim se
ostvaruje nacelo dvostepenosti postupka. Zalbom se osporava zakonitost I pravilnost
prvostepenog resenja I pokrece se drugostepeni postupak. Cilj zalbe je otklanjanje
povrede zakona ili drugog propisa pricinjene prvostepenim resenjem. Zalbom se
ostvaruje redovna upravna kontrola uprave u okviru drugostepenog ili zalbenog
upravnog postupka. Sa stanovistva zalioca, ona je pravni lek koji omogucava
preispitivanje prvostepenog upravnog akta kojim zalilac nije zadovoljan.
Osnovno pravilo je da se zalba moze koristiti protiv svih prvostepenih resenja I to
pravilo daje osnov nacelu dvostepenosti u upravnom postupku. Naglasavanje da se
zalba moze koristiti samo protiv prvostepenih resenja ima smisao da istekne da zalba
nije moguca protiv drugostepenih resenja, jer bi se time uvela trostepenost u upravnom
postupku koju ZUP izricito onemogucava.
Pravo na zalbu ipak nije apsolutno pravo, jer postoje stvari u kojima je zalba iskljucena.
Takvi slucajevi imaju rang izuzetaka, pa je zalba iskljucena samo kada je to izricito
predvidjeno zakonom, I to pod uslovom da je u takvim slucajevima obezbedjen drugi vid
pravne zastite. Kljucni razlog na kom se temelje slucajevi iskljucenja prava na zalbu
jeste taj da je u prvom stepenu resavao hijerarhijski najvisi organ, iznad kog nema viseg
organa koji bi kontrolisao njegov upravni rad.
Zalba po ZUP-u iskljucena:
Ako nema drugostepenog organa koji bi resavao po zalbi ( odnosi se na prvostepena
resenja I republickih ministarstava I samostalnih republickih organizacija), s tim sto tu
zalbu moze da se izuzetno koristi ako je to izricito predvidjeno zakonom ili se radi o
upravnim stvarima u kojima je iskljucen upravni spor; I
Apsolutno je iskljucena protiv resenja.
Sledecu istu logiku proizilazi da je iskljucena mogucnost zalbe I protiv resenja Narodne
skupstine kao I sefa drzave, iako to nije izricito propisano ZUP-om.
Zalbu mogu podneti :
Stranke;
Lica koja nisu ucestvovala u prvostepenom postupku, a trebalo je da ucestvuju kao
stranke;
Treca zainteresovana lica radi zastite svojih prava I interesa, ukoliko su imala prava da
ucestvuju u prvostepenom postupku, bez obzira da li su ucestvovala;
Svedoci,vestaci, tumaci u pogledu onog dela resenja koji se tice njih (troskovi ,
nagrade I sl.) I
Javni tuzilac, javni pravobranilac, I drugi drzavni organi kada su zakonom ovlasceni, I to
protiv resenja kojima je povredjen zakon u korist pojedinca ili pravnog lica, a na stetu
javnog interesa.
NADLEZNOST ZA RESAVANJE O ZALBI Pravilo je da o zalbi uvek resava
drugostepeni organ, a ne organ koji je resavao u prvom stepenu. Kada je u prvom
stepenu resavalo ministarstvo , a zalba je izuzetno dopustena, onda ce o njoj resavati
Vlada. Po zalbi na prvostepeno resenje organa koji vrsi poverene poslove iz okvira
prava I duznosti Republike ( opstinska, gradska I pokrajinska uprava), resava republicki
ministar, ako zakon nije to poverio okrugu ili pokrajinskom organu. Ministar takodje
resava po zalbi na prvostepeno resenje podrucnog organa svog ministarstva. O zalbi na
prvostepena resenja preduzeca I drugih organizacija koja vrse javna ovlascenja resava
organ odredjen opstim aktom tog preduzeca , odnosno organizacije , a ako tim aktom
takav organ nije odredjen, onda ce resavati drzavni organ uprave koji je nadlezan za
odgovarajucu upravnu oblast.
- See more at: http://studenti.rs/skripte/pravo/vrsta-i-pojam-pravnih-sredstava-u-
upravnom-postupku/#sthash.7kmkk2Li.dpuf