Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?

368
Ad r i a n a Z a h a r i j e v i }
Kratka
istorija
sporova:
ta je feminizam?
I ta j e, na kraj u kraj eva, f emi ni zam?
To se pitanje feministkinjama esto upuuje, kao da bi se jednom
denicijom, jednim jednostavnim zahvatom, moglo obuhvatiti
obilje praksi i iroko teorijsko polje koje se otkriva u ovom pojmu.
Feminizam je kao i mnogi drugi -IZMI pokret, ideologija, lino
uverenje, mrea teorijskih pozicija, polazna taka u razmatranju
fenomena koji se vie i ne moraju ticati ena, pojmovni okvir,
skup razliitih (ponekad izrazito kreativnih, ponekad teskobno
arhivarskih) aktivnosti iji je cilj pospeenje poloaja u kojem se
ene danas nalaze, a neretko i pokuaj da se istorija proita drugaije,
da se iz njenog tkanja izvuku neka nevidljiva mesta koja bi mogla
posluiti kao putokaz za budue prakse. Katkad se tokom tog
369
preitavanja povesti potkrade i neka greka, sluajna ili namerna,
a katkad naunost ustupi mesto mati. Sve to ostaje ukljueno u
feminizme, to ih ne ini nita manje verodostojnim.
Feminizam nije lako zahvatiti jednom denicijom. Najzad,
to moda nije ni mogue. Razlozi za to su viestruki. Pre svega,
feminizam se nikada ne moe svesti bilo na teoriju bilo na praksu.
Odnos teorije i prakse, sa svoje strane, ni u jednom trenutku ove
burne istorije nije bio jednoznaan i lien spora. Inter/multi-
disciplinarnost koja lei u temelju (ako je o temelju ovde uopte
umesno govoriti) feministike teorije, takoe oteava objanjenje
ovog fenomena. Teko je, zatim, rei da li je dobrobiti savremenih
ena vie doprineo liberalni ili, recimo, radikalni feminizam.
Jednako je teko tvrditi da su osetniji uticaj na promenu svesti
pojedinaca i pojedinki imale izmene u zakonima od ulinog teatra
i proznih tekstova, kakav je, primera radi, Sopstvena soba Virdinije
Vulf (Virginia Voolf ). Najzad, a to svakako nije zanemarljivo,
feminizam predstavlja svaka ena koja sebe smatra feministkinjom.
Neizmerne razlike meu konkretnim pojedinkama, epohama u
kojima su one delovale i kulturama iz kojih su dolazile, klas, ras i
seksualnosti koje su predstavljale i ije su interese esto promovisale,
ostavljaju neizbrisiv trag na celokupan razvoj onoga to pokuavamo
da odredim kao feminizam.
Utoliko, umesto da pokuam da ponudim jednu i jedinstvenu
deniciju koja bi postavila temelje ovom, inae teko utemeljivom,
projektu, nastojau da pokaem njegovu procesualnost i naelnu
nedovrivost. Feminizam ima svoje poetke u koje je upisana njegova
budua istorija, a to je istorija stalnih uspona i padova, ponekih
izneverenih i ostvarenih oekivanja, konstruisanja novih poredaka
i dekonstruisanja postojeih, istorija spora sa pisanom istorijom,
sporova sa ustanovljenim sistemima vrednosti, i sporova meu
samim enama koje su gradile feminizam irom sveta u poslednja
tri stolea.
1

1. U ovom tekstu u se ograniiti na zapadni feminizam, odnosno na feministiku
praksu i teoriju u tri dominantne regije britansku ameriku i francusku.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
370
Kako j e sve poel o?
Reima jedne engleske prostitutke:
Samo se sa mukarcima i jedino s mukarcima moramo hvatati
u kotac! Najpre sam zgreila to sam htela da zadovoljim jednog
mukarca, da bih se potom vukla od jednog do drugog. U policiji
nas mukarci dre u aci. Mukarci nas pregledaju, dodiruju
nas rukama, lee i odbacuju. U bolnici nam opet mukarac ita
molitve i Bibliju. Vode nas sudijama koji su takoe mukarci... A
ovaj zakon koji me ini izgrednicom donela je Skuptina u kojoj
nema drugih do mukaraca.
2

Pre no to se vratimo u viktorijansko doba kojem pripada glas
ove bezimene ene, u doba kada je donet sporni Dekret o zaraznim
bolestima koji je u izvesnom smislu inicirao dugotrajnu borbu
britanskih sifraetkinja, treba se podsetiti vremena Revolucija.
U XVIII stoleu jenjava neprikosnoveni uticaj religije u svetovnim
stvarima, prosvetiteljska reforma javnog mnjenja sve vie uzima
maha, tampane informacije postaju prvi put iroko dostupne, u
Evropi polako poinju da se formiraju nacionalne drave, gradovi se
uveavaju velikom brzinom usled sve brojnijih migracija, kapitalistiki
nain ubrzano istiskuje sve ranije oblike proizvodnje, raznovrsna
otkria se nezaustavljivo umnoavaju napravljeni su prvi klaviri,
parne maine, termometri, telegra, podmornice, katanci, bicikli,
litograje i baterije a apsolutni vladari prvi put oseaju masovno
nezadovoljstvo naroda. Dve revolucije Amerika i Francuska
sasvim e izmeniti tok istorije zapadnog sveta, a, samim tim, i sveta
uopte.
Uprkos tome to se oveanstvo priziva razumu i, kako bi
prosvetitelji rekli, najzad odluuje da ga samostalno koristi, jedan od
najdrevnijih temelja drutvene kohezije dominacija mukaraca nad
2. Phillips, Melanie (2003). The Ascent of Women. A History of the Suffragette
Movement and the Ideas Behind it. Little, Brown, str. 92.
371
enama ostaje nepoljuljan. Polna razlika koja enama dodeljuje
nie mesto u vrednosnom smislu, i dalje slui kao objanjenje zbog
ega enama nije mesto u javnosti u politici, zakonodavstvu,
obrazovnim, kulturnim i verskim ustanovama. ene su, tako se od
pamtiveka nauava, po prirodi slabiji pol, i tu prirodnu/boansku
hijerarhiju ljudi ne mogu i ne treba da menjaju.
Upravo na osnovu razliitih, a opet slinih tumaenja polne
razlike, vajcarkinje nisu osvojile pravo glasa sve do 1971. godine;
ene irom Evrope nisu mogle da budu svedokinje pri potpisivanju
dokumenata (poetkom XX veka Austrijanke su to pravo imale samo
u sluaju da se radilo o testamentu napisanom negde na puini, a
panjolke samo ukoliko je testament pisan tokom neke epidemije);
Francuskinje nisu imale pravo staranja nad sopstvenom decom sve
do 1907. godine; francuski zakon je propisivao obavezne razliite
obrazovne sisteme za deake i devojice sve do 1925. godine; Englezi
su do 1870. godine odgovarali za zloine koje bi poinile njihove
supruge; a do pred Drugi svetski rat mnoge Evropljanke nisu mogle
da rade, odlaze na lekarski pregled, upiu fakultet, otvore raun u
banci, dobiju paso ili vozaku dozvolu bez muevljeve dozvole.
3
A
kada se u pravnom smislu uopte govorilo o eni kada ju je, dakle,
javnost prepoznavala kao subjekt gotovo uvek se radilo o udatoj
eni, supruzi belog, heteroseksualnog pripadnika srednje klase.
Feminizam se, dakle, javlja u doba kada se sve menja sve osim
poloaja ena. Uprkos tome to su 5. oktobra 1789. godine, ene prve
krenule ka Versaju,
4
zapoevi tako Francusku revoluciju, baklje
Francuske nisu dobile status graanina, a samim tim ni oveka,
kako ga je denisala slavna Deklaracija o pravima oveka i graanina.
Olimpija de Gu (Olympia de Gouges) upravo stoga pie paralelnu
Deklaraciju o pravima ene i graanke. Pitanje koje pola stolea ranije
postavlja Meri Astel (Mary Astell) ako se svi ljudi raaju slobodni,
3. Arnaud-Duc, Nicole (1993). The Laws Contradictions, trans. Arthur Goldham-
mer, u A History of Women in the West IV, str. 80-113.
4. Godineau, Dominique (1993). Daughters of Liberty and Revolutionary Citizens,
trans. Arthur Goldhammer, u A History of Women in the West IV, str.16.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
372
kako to da se sve ene raaju kao robinje?
5
sve je blie stvarnim
okolnostima, jer XVIII stolee bar u teoriji okonava tiraniju oeva,
zamenjujui je vladavinom slobode, jednakosti i bratstva. ene, koje
zbog svog pola ne mogu biti adekvatna braa, ostaju, meutim, liene
i slobode i mogunosti da se raaju i ive jednake u pravima.
6

Prvi put se, dakle, u doba Francuske revolucije pojavljuje
konzistentna ideja o neophodnosti da ene istupe iz prostora
privatnosti (dom i porodica), iako se zahtevi o njihovom ueu u
javnoj sferi razlikuju. De Gu insistira na politikim pravima en
koja e ih uiniti jednakima s mukarcima, dok se Meri Vulstonkraft
(Mary Wollstonecraft), u prosvetiteljskom duhu, pre svega zalae za
obrazovanje ena, koje bi pokazalo da slabijem polu ne nedostaje ni
razuma ni vrline.
7
Meutim, po svretku revolucija, ene su neslavno
vraene u kuu, ostavi bez politikih prava i s vrlo ambivalentnim
graanskim statusom.
Vi ktori j anci , ropki nj e i si f raetki nj e
XIX stolee ostaje upameno kao vek progresa, optimizma,
naizgled neuzaustavljivog uspona nauke, nastanka svetskih imperija,
i prvog organizovanog delovanja ena u istoriji. Pitanje graanstva i
politikih prava i dalje ostaje u prvom planu ove borbe, iako se u XIX
veku o njima pre svega govori iz vizure institucije braka, moralnosti
5. Pejtmen, Kerol (2001). Polni ugovor, prev. Ranko Mastilovi, Feministika 94,
Beograd, str. 99.
6. Prvi lan Deklaracije prava oveka i graanina glasi Ljudi se raaju i ive slobodni
i jednaki u pravima, cit. prema Mrenovi, Duan (1989). Temelji moderne
demokratije. Izbor deklaracija i povelja o ljudskim pravima. Nova knjiga, Beograd,
str. 137.
7. Vulstonkraft pita: Ako, dakle, ene nisu roj kratkotrajnih leptirica, zato ih treba
drati u neznanju, pod privodno lepim imenom ednosti?; vidi Vulstonkraft, Meri
(1994). Odbrana prava ene, prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji, Beograd, str.
45. Meutim, iako zduno brani ideju obrazovanja ena, ona ostaje u dozvoljenom
registru svog doba, jer trai samo ono to je za ene toga vremena mogue. Kada
pita: Da li se od njih (ena) moe oekivati da razumno upravljaju porodicom ili
da se staraju o sirotoj deici koju donose na svet? (Isto, str. 30), ona sasvim udo-
voljava revolucionarnom duhu koji je ene na oba kontinenta tolerisao samo kao
majke valjanih republikanaca (v. Godineau, str. 28-29).
373
Gl a v n i t a b a s o c i j a c i j e
p r o t i v n e e n s k o m p r a v u
i seksualnosti. Da bi ene bile graanke,
odnosno da bi imale mogunosti uea
u javnoj sferi, mogunosti odluivanja
o njoj i njenog denisanja, one su
morale biti prepoznate kao pravna
lica. To pravo, meutim, nije pripadalo
udatim e nama, to jest najveem broju
ena irom sveta. Utoliko se pria o
feminizmu u XIX stoleu naelno
vezuje za pitanja nezavisnosti, prava na
rad, prava na posedovanje svojine i prava
na razvod.
8
Drugim reima, sve dok je vaila maksima po kojoj su
mu i ena jedno, a to jedno je mu,
9
pitanje enske emancipacije
nije se moglo razluiti od pitanja branog ugovora.
Iako se njena patrijarhalna priroda ne menja, brana ustanova u
XIX veku ima vrlo protivrean poloaj u odnosu na ranija razdoblja.
Ideal pobone majke valjanog republikanca koja treba da razvije
i ouva moralne vrednosti i vrlinu mukarca/graanina, u javnom
diskursu se nikada nije vie podsticao. S druge strane, nova nauna
objanjenja evolucionog rasta, isprva primenjivana samo na prirodni
svet, dala su podstreka da se na nov nain objasni socijalna dinamika
i hijerarhijska uslojenost drutva. Brano zdruivanje jemilo je
napredak vrste (reprodukcija van braka nije se, u drutvenom registru,
prepoznavala kao legitimno produenje vrste!?), dok je probitano
spajanje suprunika jemilo njeno zdravlje. Isti nauni model nudi,
meutim, i opravdanje odsustva heterogenih socijalnih grupacija
sa politike i ire drutvene scene: iracionalnost i nepodobnost za
razvoj dodelie enama, radnikoj klasi i sirotinji, te kolonizovanim
narodima (osobito crncima) preistorijski, atavistiki prostor na
evolutivnoj lestvici.
10
Najzad, nove naune discipline i prakse, poput
8. O svakom od ovih prava pojedinano videti tekstove Marije Perkovi, Tijane Krstec i
Diane Miladinovi u ovoj knjizi.
9. Arnaud-Duc, Ibid., str. 107.
10. Mek Klintok, En (2005). Genealogija imperijalizma, prev. Veljko Antonijevi i
Adriana Zaharijevi, III Program I-II, br. 125-126, str. 151.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
374
medicine, psihijatrije, antropologije i demograje, iji je cilj opis i
popisivanje moguih oblika ljudskosti, samo su ojaavale postojee
shvatanje polne razlike (nauno ga podupirui), koje nije ilo u
prilog liberalizaciji braka i polnoj ravnopravnosti.
11

Feministiki aktivizam izrasta iz ove duhovne klime. Prve
feministkinje su mahom udate, ugledne bele ene iz srednje ili vie
klase, iji uticajni supruzi (i/ili oevi) odobravaju njihovo delovanje
(to vai, primera radi, za Herijetu Tejlor Mil [Harriet Taylor Mill],
Milisent Foset [Millicent Fawcett] i Emelin Pankhrst [Emmeline
Pankhurst]). Ne udi stoga da upravo one teme iz kojih se britanski
i ameriki feminizam pomalja, otkrivaju svu njegovu unutranju
napetost. U SAD je to ropstvo, u Engleskoj prostitucija. Iako se
razvijao uporedo sa abolicionistikim pokretom,
12
rani ameriki
feminizam ni u jednom trenutku nije teio univerzalnom enskom
pravu glasa, niti je u svom napadu na ropstvo uinio dovoljno da se
rasizam u amerikom drutvu smeka ili sasvim poniti.
13
A kada
je 1864. godine engleski Parlament doneo Dekret o zaraznim
bolestima,
14
malo je ena bilo spremno da ustane protiv njega i
da se zaloi za tako kakljivu stvar kakva je dobrobit moralno
posrnulih ena.
11. tavie, ilo se upravo u suprotnom smeru. Brak je oduvek predstavljao primarno
drutvenu instituciju (bez obzira na duhovne i emotivne veze izmeu dvoje ljudi
koji u brak stupaju) koja slui utvrivanju i razvoju srodstva, prenoenju imena i
dobara, v. Fuko, Miel (1982). Istorija seksualnosti I. Volja za znanjem, prev. Jelena
Staki, Prosveta, Beograd, str. 94. U XIX veku je ekonomska, politika i medicinska
socijalizacija gotovo sasvim fiksirala uloge branih drugova, ojaavajui predstave
o svrsi branog zdruivanja kao brizi o plodnosti i razvoju nacije/imperije, inei
suprunike neposredno odgovornim za proizvodnju drutveno poeljnih jedinki.
12. Veza feminizma i pokreta za ukidanje ropstva veoma je snana. Reima Ebi Keli
(Abby Kelly): Imamo dobrih razloga da budemo zahvalne robu zbog koristi koja
je pripala nama, dok smo radile za njega. udei da udarimo na njegove bukagije,
shvatile smo da smo i same okovane, v. hooks, bell (1981). Aint I a Woman. Black
Women and Feminism, South End Press, Boston, str. 126.
13. v. hooks 1981: pogl. 4
14. Policiji je davao pravo da privede prostitutku, da je primora na pregled spekulu-
mom i da je pritvori ukoliko je obolela. Nekoliko godina kasnije, lekari su nastojali
da proire svoje pravo i na preostalu ensku populaciju izvan zanata. (Phillips,
Ibid., str. 76-78). O prostituciji naelno, videti tekst Milene Timotijevi Prosti-
tucija na feministikoj politikoj agendi u ovoj knjizi.
375
Prve feministkinje su zapravo veoma taktino manevrisale
pitanjima morala, paljivo birajui retoriku koja je najee
iskljuivala i inae drutveno neprihvatljive prakse i slojeve. Kada
su prvi put organizovano poele da lobiraju za pravo glasa, moralna
superiornost ena, ije je poreklo u bitno enskim/majinskim
vrlinama estitosti, nenosti, brizi za druge postala je glavni
adut u ovoj borbi. Ukoliko se enama da pravo glasa, drava e biti
ureena kao porodica (u kojoj e mukarac biti glava, a ena srce), to
dravi obeava moralnu reformu i nacionalnu obnovu. Moralnost je
klju za razumevanje razliitih stavova i praksi prvih feministkinja:
iz naina na koji se moralnost tumaila, formirao se i njihov odnos
prema braku, enskom ropstvu, mukoj seksualnosti, ali i nain
formulisanja zahteva za pravo glasa.
Ve tada se postavlja pitanje koje e pratiti itavu istoriju enske
emancipacije: ta ene hoe? Da budu kao mukarci? Da reformiu
postojee (muko) drutvo? Da ostvare drutvo bez mukaraca?
Iako su razliite ene imale na umu razliite strategije kako da
ostvare svoje tenje, Viktorijanke su se nekako najvie pridravale
umerene, moralno-reformatorske retorike, bilo da su se odluivale
na militantne akcije, bilo da su pokuavale da sprovode ustavne
reforme.
15

Prel az vekova
Seljanke su stajale predamnom irom otvorenih usta dok
sam im govorila o pravu glasa. Radnice su se smejale, trgovkinje
slegale ramenima, a gospoe iz viih klasa sklanjale s uasom.
16

15. O tome reito govori jedan od najdugotrajnih sporova koji je zahvatio prvi talas
feminizma pitanje da li i udate ene treba da steknu pravo glasa ili ne. Prvi zahtev
za pravo glasa (u Engleskoj formulisan 1866. godine) nije potovao ideju polne
ravnopravnosti: peticijom koju je potpisalo 1 499 ena (Phillips, Ibid., str. 97),
zahtevalo se da se glas odobri svim vlasnicima nepokretnosti, bez obzira na pol.
Graanski status se, prema tome, traio samo za vlasnice svojine, to udate ene
toga doba nisu mogle biti. Ovaj stav je opstajao decenijama, da bi konano podelio
sifraetski pokret u vreme njegove najvee snage.
16. Sohn, Anne-Marie (1993). Between the Wars in France and England, trans.
Arthur Goldhammer, u A History of Women in the West V, str. 116.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
376
Organizovana i politiki prolisana borba sifraetkinja, pred vo-
enih enskim delom porodice Pankhrst,
17
simboliki oznaava kraj
XIX veka, ali i jedne znatno postojanije epohe. Odnosi koji su do tada
delovali toliko prirodno, uprkos vatrenom protivljenju mukaraca,
ali i nemalog broja ena, vie se nisu mogli vratiti na staro.
Meutim, prvi talas feminizma koji se moe svesti na razliite
vidove borbe za sticanje legitimnog prava na uee u politikom
ivotu, ni u jednom trenutku svog razvoja nije bio jednoznaan.
Zadrimo se na primeru Britanki: naime, sve su se ene borile za
pravo glasa, ali su njihove strategije, ideoloke pozicije i politika
opredeljenja esto bila sasvim nepomirljiva. Militantnost jednih
stajala je u otroj suprotnosti prema sporoj i postepenoj pre-
govarakoj taktici drugih; malobrojni zahtevi za univerzalnim
enskim pravom glasa bili su nespojivi s kompromisnim zahtevom
za deliminim politikim pravom koje bi pripalo samo neudatim
enama i udovicama (odnosno vlasnicama imovine); najzad,
lojalnost liberalima (a kasnije i laburistima) nailazila je na otpor kod
feministkinja koje su podravale konzervativnu politiku Torijevaca.
Ako je postojala ijedna taka u kojoj se veina opet, ne sve
prvih feministkinja slagala, onda je to bio zajedniki impuls za
seksualnu i moralnu reformaciju ljudskog roda, to je esto vodilo
krajnje regresivnom shvatanju enske seksualnosti i seksualnih
sloboda. Taj recidiv viktorijanske polne politike, toliko nespojiv sa
dananjim predstavama o feminizmu, opstajae u razliitim vidovima
sve do revolucionarnih ezdesetih godina XX veka.
17. U Velikoj Britaniji je delovalo nekoliko organizacija koje su se borile za pravo glasa.
Umerene i politiki srodne liberalima bile su sifraistkinje (suffragists), predvoene
Milisent Foset. Emelin Pankhrst, uz svoje tri keri, Sliviju, Adelu i Kristabel (Sylvia,
Adela, Christabel Pankhurst), bila je idejni voa organizacije koja je strateki pribe-
gavala nasilju i zastraivanju (paljevini, unitavanju imovine, napadima na javne
linosti, masovnim protestnim skupovima, remeenju javnog reda itd.). Daily Mail
je za ovu skupinu ena skovao pogrdan naziv sufragettes.
Pored ostalog, ova podela odraava i prvi sukob generacija u istoriji feminizma. Te reza
Bilington (Teresa Billington), jedna od aktivnijih mlaih suffragettes, iz zatvora pie
o tome kako su starije sifraetkinje verovale u snagu argumenata, utivosti i razuma.
Razoaranje je mlae feministkinje navelo da u povesti svog pokreta prepoznaju skan-
dalozni niz izdaja, podlih taktika i izneverenih obeanja (Phillips, Ibid., str. 182).
377
ene i ratovi
Rat iz 1914. godine bio je 1789. godina za ene.
18

Tik pred pobedu sifraetkinja u Evropi, izbija prvi rat svet-
skih razmera. Feminizam tada na svojevrstan nain biva skrajnut
sa politikih, ali i sa naelno enskih agendi. Uzroci za to su
viestruki i ponovo odraavaju udnovatu, nelinearnu prirodu
enskog pokreta.
Temeljno neslaganje oko toga da li svaka ena (zato to je ena
ili zato to je ovek) treba da bude politiki aktivna graanka, ili to
pravo valja nekako ograniiti, poetkom Prvog svetskog rata dobija
sasvim novu dimenziju na meunarodnom planu, kada feministkinje
biraju da li e ostati odane naciji ili e se boriti za globalni mir.
Patriotkinje, gde spadaju sve slavne sifraetkinje, u predstavnicama
neprijateljskih nacija takoe prepoznaju neprijatelje,
19
ime se jasno
distanciraju od svojih uverenja da samo ene, ujedinjenim naporima,
mogu voditi poboljanju celokupnog ljudskog roda. Sve dok
traju patnje nae zemlje, pie Mizm, govorei tako u ime brojnih
feministkinja iz razliitih zaraenih nacija, nikome nije dozvoljeno
da govori o pravima. Sada imamo samo dunosti.
20
Pacistkinje,
kojih je bilo nesrazmerno manje, te se njihov glas znatno tee
mogao uti jer je bio u opreci prema zvaninim politikama, bile su
vesnice onog zbilja internacionalnog pokreta sa kakvim se danas
poistoveuje feminizam.
Od feminizma se, meutim, nije odustajalo samo iz usko
patriotskih razloga. Na prvi je pogled udnovato da je drugi snani
internacionalni pokret socijalizam koji je u to vreme imao osobit
18. Legrave, Rose-Marie (1993). A Supervised Emancipation, trans. Arthur
Goldhammer, u A History of Women in the West V, str. 455.
19. Urednica vodeeg francuskog umereno feministikog asopisa, La Franaise, an
Mizm (Jeane Misme), 1914. godine autoritativno izrie: Sve dok rat traje, ene
neprijatelja takoe e biti neprijatelji, vidi Thbaud, Franoise, ed. (1993).
A History of Women in the West V, Harvard University Press, Harvard, str. 58.
20. Thbaud, Ibid., str. 27.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
378
zamah, u feminizmu prepoznavao buroasku
ideologiju koja je pogreno tumaila pre-
raspodelu moi u drutvu. Socijalisti su drali
da bi polne nejednakosti nestalo ukoliko bi
se ukinula klasna nejednakost, zbog ega je
borba za ravnopravnost polova, odvojena
od globalnih revolucionarnih stremljenja,
smatrana izlinom i nepotrebnom.
Ne treba posebno isticati da su prve
slavne feministkinje uglavnom pripadale
srednjoj ili vioj klasi,
21
i da su njihova ide-
oloka polazita esto sasvim iskljuivala
stvarnost onih ena koje e prvo nematina,
a potom i rat primorati na emancipaciju. Jer,
dok su se ene iz srednje i vie klase borile
za mogunost jednakih drutvenih pozicija,
to se moglo ostvariti promenom postojeeg
odnosa javnog i privatnog,
22
ene iz niih
drutvenih slojeva tu su mogunost osvojile
moda i protiv svoje volje, nagnane siromatvom i oskudicom. U
Francuskoj, primera radi, do 1914. godine radi ve 7,7 miliona ena,
a 1918. godine ene predstavljaju 40% ukupne radne snage. Mnoge
su ene, dakle, bile prisiljene na to da preuzmu one obaveze koje su
do tada suvereno pripadale mukarcu u porodici, ali i izvan nje.
Prvi svetski rat je tome dao poseban zamah. Kada je postalo
oevidno da e rat potrajati due od nekoliko meseci, kako se isprva
mislilo, i da e novo leto zatei polja neobraena, britanska vlada
poziva ene da se late pluga. Ubrzo potom, kada ratna industrija
poinje da trpi zbog manjka muke radne snage, ene ulaze u
fabrike i jednako veto i ekasno proizvode oruje. Najzad, kako
21. Sifraetkinje, posebno pod uticajem Kristabel Pankhrst, tendenciozno su radile na
tome da pridobiju podrku aristokratkinja, ostavljajui radnice i siromane ene po
strani, poto je to davalo vei legitimitet kako pokretu, tako i samoj enskoj stvari.
22. O ovom problemu videti opirnije tekst Marije Mladenovi ene izmeu privatnog
i javnog u ovoj knjizi.
Engleski plakat iz I sv. rata
Pomoni Korpus Vojske
Kraljice Meri

iza mukarca
iza puke.
379
rat nikako ne prestaje, enama se nudi da osvoje i poslednji bastion
muke nadmoi u prolee 1917. godine osniva se enski britanski
korpus koji e do kraja rata brojati oko 40 000 ena.
23

I premda je zvanina politika inila sve da ovaj istup uini to
manje vidljivim,
24
ili da bar umanji njegove mogue uinke, ovaj
rat je nedvosmisleno dokazao da je stoletna podela rodnih uloga
na temelju zikih i intelektualnih sposobnosti, bila pogrena i
nametnuta bezupitnim i drutveno poeljnim od nosima. Neposredne
posledice rata dramatini skok u broju razvoda brakova, nesluene
promene u doivljajima ero tinog, moderni par koji zamenjuje tra-
dicionalnu mnogolanu porodicu, novi modni trendovi koji toleriu
kratku kosu, pantalone, skidanje korseta itd. sasvim su poremetile
vaee standarde muko-enskih odnosa.
Da li je feminizam doprineo tim promenama? Danas, kada
nam se ini da sve navedene stavke spadaju u zasluge feministikog
pokreta, rekli bismo da jeste. Meutim, kako je ve naznaeno, malo
je feministkinja prvog talasa tako zamiljalo emancipaciju. A kada
je rat okonan i kada je mnogim Evropljankama do deljeno pravo
glasa,
25
femi nizam je polako poeo da i ezava sa javne scene. Dobile
su zahtevano; ta je enama jo preostalo da trae?
Poratna pol i ti ka, i l i kako ene vrati ti u kuu
Posleratna politika prema enama zasnivala se na dva principa:
tamo gde su stekle pravo glasa, enama se jasno stavljalo do znanja da
im to pravo pripada zato to su majke i/ili supruge palih heroja. Na
taj nain je, na materijalnoj ravni, kompenzovan broj glasaa, dok se
na simbolikoj upuivalo na ulogu koju ene treba da zauzmu prema
23. Thbaud, Ibid., str. 33.
24. U asopisu Jai vu (16. jun 1917) pod crteom koji prikazuje nasmeenu radnicu
kako levom rukom obgrljuje artiljerijsku granatu, dok desnicom dri puku, pie:
Odgovarajui na poziv ugroene otadbine, ene u Velikom ratu daju sve od sebe.
Vidimo ih kako nose muke kombinezone u fabrikama, gde obrauju granate, prave
topovsku ulad i eksploziv. Pa ipak, dok u toj atmosferi smrti izvode teak rad koji
pristaje samo mukarcima, krei svoja nena tela, one uspevaju da ostanu ene, ne
rtvujui nimalo svoje ljupkosti (Thbaud: 36).
25. Videti Dodatak 1. u ovoj knjizi.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
380
trajno oteenoj dravi. Da bi opravdale steeni graanski status, ene
su se morale oduiti dravi, to e uiniti samo njenim ponovnim
omasovljenjem. U tu svrhu, po ratna propaganda intenzivno radi
na istiskivanju ena iz svih sfera javnog ivota, sluei se razliitim
dostupnim sredstvima: javnom osudom ene koje posle rata ne
naputaju radna mesta svojevoljno, u Nemakoj se na zivaju Totengrber
(grobari), a u Italiji se po svom moralu izravno poistoveuju sa
prostitutkama;
26
demobilizacijom brzim i bespotednim ukidanjem
svih radnih povlastica na temelju navodne nestrunosti ena;
slavljenjem uloge majke i supruge na dravnom nivou u Francuskoj
je 1920. godine ustanovljena Porodina medalja, dodeljivana
mnogorodnim majkama,
27
dok je 1934. godina u Nemakoj proglaena
godinom domaice;
28
promovisanjem nove moderne ene ameriki
model dvadesetih, koji se poput poara iri zapadnim svetom, enu
vraa u dom nudei joj domainstvo iz snova, poniklo iz jedne sasvim
nove konzumeristike kulture.
29

26. Thbaud, Ibid., str. 37, 43.
27. Ibid., str. 69.
28. Legrave, Ibid., str. 457.
29. Videti izvanredan tekst Nancy F. Cott Te Modern Women of the 1920s, American Style.
Tradicionalni status ene u domainstvu i njene heteroseksualne usluge sada su branjene i
ak agresivno reklamirane u svetlu enskog izbora, slobode i racionalnosti. Reklame su
neprestano razraivale ideju da je kupovina prostor odluke i kontrole, gde ene mogu da iz-
raze svoju razboritost i vrednosti (str. 89). Poto joj je omogueno da ivi lagodnije, da bira
koji e tip friidera i maine za ve ivot njene porodice uiniti kvalitetnijim, modernoj
eni je uloga domaice predoena kao izvor nove snage i radosti. Isti trend se jo snanije
ponavlja tokom pedesetih godina XX veka, posle Drugog svetskog rata.
Ameriki plakat iz II sv. rata
Nala sam posao gde se
najbolje uklapam!
NAI SVOJ RATNI POSAO
u industijipoljoprivredibiznisu
381
Isti trend ma kolike razlike postojale
izmeu dva svetska rata ponavlja se i posle
Drugog svetskog rata. Kada su sa zidova skinuti
plakati sa koji je snana Zakivaica Rozi
pozivala Amerikanke da odmene mukarce u
fabrikama, dokazujui im da ene to mogu,
usledila je jo jedna, jednako regresivna faza po
ensku emancipaciju, poznata kao Baby boom.
30

Po svretku ratova, zapadne drave planski
rade na posvemanjoj normalizaciji ivota, organizujui ga u
poznate i poeljne matrice. U sreditu tog biopolitikog projekta je
vraanje ene u privatnost doma i porodice, iji je cilj rast nacije i
revitalizacija njenog zdravog tkiva. Jer za bolest drave, jednom kada
ratovi prou, odgovara pre svega enski deo populacije: niko drugi
ne moe snositi krivicu za opadanje nataliteta, porast mortaliteta
novoroenadi, propadanje porodice, izopaenje moralnih vrednosti
i neprikladno vaspitanje dece
31
do ene, i to pre svih, udate ene.
I premda su uinci ratne emancipacije posle ratova splanjavali,
feministika bi revolucija ezdesetih bez njih bila potpuno nezamisliva.
Iako je teko premeriti konkretne zasluge ena za promene koje su se
odigrale tokom prve polovine XX veka, moe se tvrditi da su glasovi
feministkinja u ovom periodu bili toliko prigueni i retki, da su se
kljuni aspekti emancipacije, pre konane emancipacije ezdesetih i
sedamdesetih godina XX veka, odigrali izvan feminizma.
Ovo nas, konano, ne sme zauditi, ukoliko imamo u vidu da se
feminizam do sada svodio gotovo iskljuivo na praksu, ostavi rastrzan
izmeu meusobno nekoherentnih pojedinanih formulacija koje
su pristajale uz postojee teorijske i/ili politike okvire. Feminizam
nije imao sopstvenu teoriju. Njegova teorijska opravdanja od XIX
veka gravitiraju izmeu liberalne teorije i socijalistikih doktrina, ne
iscrpljujui se ni u jednoj od njih, a razmimoilaenja koja se neprestano
30. O tome videti slavnu knjigu Betty Friedan, The Feminine Mistique, Penguin, New
York and London, 1963.
31. Legrave, Ibid., str. 456.
Amerika potanska markica
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
382
nameu kada je re o sukobljenim
shvatanjima identiteta ene, koja
samo produbljuju jaz izmeu ena i
mukaraca, i egalitarnih tenji da se
ta razlika sasvim prenebregne, one-
moguuju produktivan teorijski spoj
koji bi na zadovoljavajui nain opisao i
objasnio stvarnost i mogunosti ena.
Sam pojam feminizam...
oznaavao je skueno, antidemokratsko
i zbilja bur oasko stanje duha, koje je za
sobom nosilo nezahvalno ponavljanje
starih te goba s kojima je ve davno
trebalo svriti.
32
Tako bi verovatno i ostalo da Simon de Bovoar
(Simone de Beauvoir) 1949. godine nije objavila Drugi pol.
Uj edi nj eni drugi tal as
One nemaju vlastitu prolost, istoriju, religiju: nemaju, kao
proleteri, solidarnost u radu i interesu. Meu njima nema ak ni
one prostorne pomeanosti koja od amerikih crnaca, Jevreja iz
geta, radnika iz Sen Denia ili fabrike Reno, ini jednu zajednicu.
One ive rasute meu mukarcima, vezane kuom, radom,
ekonomskim interesima, drutvenim poloajem za izvesne
mukarce oca ili mua mnogo vre nego za druge ene.
Burujke su solidarne sa burujima a ne sa enama proleterima;
bele ene s belim mukarcima a ne sa crnkinjama.
33

Simon de Bovoar uinila je presudni korak za feministiku
teoriju: denisala je uzrok podreenosti ena i naine na koje je
podreenost jedne polovine oveanstva opstajala kroz vekove.
Feministkinje drugog talasa mahom Amerikanke i Francuskinje
32. Riley, Denise (1988). Am I Tat Name?, University of Minnesota Press, Minneapolis, str. 59.
33. Bovoar, Simon de (1982). Drugi pol, prev. Zorica Milosavljevi i Mirjana
Vukmirovi, BIGZ, Beograd, str. 15.
Ja sam feministkinja,
ali, ta sad?
383
(i u neto manjoj meri Britanke) gradile su na ideji da se enom ne
raa, nego se njom postaje, izvodei iz toga razliite, no bar u poetku
neprotivrene teze o enskoj istoriji i poloaju ena u savremenom
drutvu. Pored osnaujue ideje da je lino politiko, koja se tako esto
mogla uti u raznovrsnim enskim aktivistikim grupama,
34
Simon
de Bovoar je feministikoj teoriji u naslee ostavila tri polazine
take na kojima se dalje moglo graditi u nesluenim pravcima:
35

izmeu mukaraca i ena postoji temeljna razlika koju je
nemogue prenebregnuti. Polna razlika je utoliko osnova
svakog poreenja, vrednovanja i analize hijerarhijskog sistema
odnosa moi. Razlika izmeu mukarca i ene je osnovna
razlika ljudskog roda
36
;
ensko (polna razlika) nije, meutim, po sebi ne/bez-vredno.
Drutvo, kultura, istorija, civilizacija u celini ga je uinila
takvim. ena je (kao i mukarac, uostalom) skup dodeljenih,
drutveno nametnutih, steenih odlika, nekakav rodni okvir
u koji se svaka pojedinka uklapa s manje ili vie uspeha. Rod
(gender) utoliko postaje kategorija kojom se opisuju uinci
patrijarhata na svaku enu;
34. Neformalne grupe za podizanje svesti (consciousness raising groups) koje su poele da
iskrsavaju sredinom ezdesetih godina u SAD, voene su upravo ovom idejom. Iznoenje
linih iskustava trebalo je da pokae da ene samo na osnovu svog pola dele slina ili
ista iskustva podreenosti. Cilj ovih sesija utoliko je bio neposredno osnaenje ena koje
su na njima uestvovale, ali je zajednikost njihovih iskustava predstavljala i podlogu
za razvijanje radikalne feministike teorije, brojnih oblika feministike umetnosti i
feministikih inicijativa (kursevi samopomoi, borilakih vetina, to je kasnije vodilo
osnivanju sigurnih kua za pretuene i silovane ene, ene rtve porodinog nasilja i
incesta itd.). Te su grupe neposredno odgovorne za implementaciju revolucionarne ideje
sestrinstva izmeu ena.
35. Odmah valja istai da su sve tri premise na mnogovrsne naine i u razliitoj meri
eksploatisane u feministikoj teoriji. To nam, pored ostalog, govori da je teko
tvrditi postojanje celovitog i jednoznanog korpusa feministikog znanja. Pored
toga, feministika teorija, suprotno ishitrenim oekivanjima, ne gradi na nekim
sasvim novim temeljima, ve preuzima postojee modele miljenja, nastojei da
im prui drugaije znaenje. Ovu tendenciju osvetlie, meutim, tek feminizam
treeg talasa, ukazujui uvek iznova na to da u tome ne lei nekakav nedostatak
feministike teorije, nego njena najvea vrlina.
36. Rivolta femminile cit. prema Ergas, Yasmine (1993). Feminisms of the 1970s u
A History of Women in the West V, str. 539.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
384
najzad, sistem vrednosti u kojem enska i muka bia (pol)
postaju mukarci i ene (rod), naziva se patrijarhatom. To
je sistem u kojem mukarci imaju mo da negiraju ensku
seksualnost ili da nameu njene poeljne okvire; da upravljaju
radom i proizvodom enskog rada; da kontroliu ensko
potomstvo; da ih ziki ograniavaju i spreavaju kretanje
ena; da ih koriste kao objekte u mukim transakcijama; da
onemoguavaju njihovu kreativnost i da im uskrauju pristup
drutvenom znanju i kulturnim dostignuima.
37
Da bi se izgradila kon zistentna teorijska oblast fe ministika
teorija prvi teorijski pokuaji, u biti esencijalistiki,
38
ili su u
nekoliko pravaca. Pre svega, ponovo se itala istorija (history njegova
pria po staje herstory njena pria): ovde se katkad doitavalo, s
ciljem da se postojea istorijska graa ispuni previenim, preutanim
mestima, a katkad se i uitavalo. Ukoliko se isto rija tumaila recimo,
u nastojanjima da se objasni kako je patrijarhalno drutvo postalo
tako stabilno i sveprisutno pribegavalo se sociolokim i antropolokim
nalazima. Poetkom sedamdesetih, na feministiku teoriju posebno
snano utie knjievna kritika, odnosno pokuaji novih interpretacija
kulturne batine, i veoma mona psiholoka itanja postojeih
psihologija, poput Frojdove psihoanalize, koja e ubrzo iznedriti i
feministiki orijentisane psihologije (etika brige, primera radi).
39

37. Gough cit. prema Rich, Adrienne (2002). Prisilna heteroseksualnost i lezbijska egzis-
tencija, prev. Suzana i Sanja Kovaevi, Kontra, Zagreb, str. 36-39.
38. Esencijalizam, jedna od odlika teorije drugog talasa koju su feministkinje ve
osamdesetih godina otro osuivale, odnosi se na pretpostavku da postoji sutina ili
esencijalno svojstvo koje tako dominantno odreuje neki entitet da ga je zapravo
mogue svesti samo na njega. Ako kaemo da je sutina ene njena mogunost da
bude majka, dok bi sutina mukarca bila, na primer, da je po prirodi tlaitelj, time
govorimo da se svaka ena moe u krajnjoj instanci redukovati na materinstvo, a
svaki mukarac na sopstvenu tlaiteljsku prirodu. Drutveni konstruktivizam, veoma
pomodna struja sedamdesetih koja je umnogome zasluna za teorijsko izumevanje
roda, s druge strane insistira na tome da sutinskih svojstava nema, ve da je
svaka tobonja sutina zapravo proizvod drutva i kulture kojoj pripadamo. Vano
je, meutim, upamtiti da je rana feministika teorija spajala ove dve tendencije,
insistirajui na biolokoj datosti pola i drutvenoj konstruisanosti roda.
39. O antropologiji i psihologiji i njihovom znaaju za feminizam, videti tekstove Jane
Baevi, i Ksenije Perii i Ane Bukvi u ovoj knjizi.
385
Multidisciplinarnost feministike teorije postaje i vie no oigledna,
kada se sredinom sedamdesetih ustanovljuju programi enskih/rod-
nih studija na univerzitetima irom Sjedinjenih Amerikih Drava.
40
Podel j eni drugi tal as
Polna razlika, rod i patrijarhat ujedinili su bar na anglo-
saksonskom govornom podruju feminizam, ujedinjujui tako
prvi put i feministiku teoriju i praksu. ene koje su organizovale
sahranu tradicionalne enskosti, bacajui grudnjake i lane
trepavice u kantu slobode, vrlo verovatno su poznavale ideje
ulamit Fajerston (Shulamith Firestone), koja usklikuje: Ljudski
rod je poeo da nadrasta prirodu vie ne moemo opravdati
odranje diskriminatornog polno-klasnog sistema samo zato to se
zasniva na Prirodi.
41

injenica da delimo istu bioloku strukturu, pruala je prirodnu
osnovu za ujedinjenje svih ena, bez obzira na razlike koje meu nama
postoje. injenica da jo uvek ivimo u patrijarhalnom sistemu, ali da
smo prozrele da je rod drutveno konstruisana kategorija, omoguuje
nam sestrinsku solidarnost u borbi protiv nametnutih zahteva
enskosti i osnovu za stvaranje nekog boljeg ili sasvim drugaijeg
sistema vrednosti. Budui da smo sve u biolokom smislu ene i
40. Na ovom mestu valja spomenuti razliku izmeu amerikog i francuskog feminizma,
koja se esto svodila na veoma pojednostavljenu predstavu o tome kako su sve
francuske feministkinje teoretiarke, a sve amerike feministkinje aktivistkinje,
v. Marks E. i Isabelle de Courtivron, eds. (1981). New French Feminsm, Harvester,
University of Massachusetts Press, str. x. Tekstovi francuskih feministkinja odista su
kasno doprli do amerike publike, a i tada samo do akademskih krugova, uz druge
uticajne strukturalistike i poststrukturalistike tekstove. Francuska filozofija XX
veka, uz izrazito snaan uticaj psihoanalize, bila je izvorite avangardnih i alterna-
tivnih itanja humanistikih nauka, a francuske feministike teoretiarke za tim nisu
zaostajale. Najpoznatije meu njima, de Bovoar i Lis Irigaraj (Luce Irigaray) bile su
filozofkinje, Julija Kristeva (Julia Kristeva) psihoanalitiarka i lingvistkinja, Elen
Siksu (Hlne Cixous) teoretiarka knjievnosti odgovorna za ideju feminine criture
(ensko pismo). Sve one imae presudan uticaj na formiranje amerike teorije kasnih
osamdesetih godina, kada takozvani postmodernizam zahvata feminizam u SAD, v.
Snitow, Ann (1990). A Gender Diary u Conflicts in Feminism, str. 18.
41. Firestone, Shulamith (1997). The Dialectic of Sex u The Second Wave. A Reader
in Feminist Theory, str. 24.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
386
samim tim rtve patrijarhata na isti nain (ovaj neopravdani zakljuak
mesto je pucanja svih teorijskih nastojanja drugog talasa), to nam
pokazuje feministika teorija svima nam je zajedniki impuls da ovo
stanje promenimo, to pada u deo feministikom aktivizmu.
Sr feminizma ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka
esencijalistika politika identiteta, zasnovana na pretpostavci da je za
sve ene ovoga sveta odluujue to su ene, a da su odlike poput boje
koe, klasnog statusa, sposobnosti tela i duha, seksualne orijentacije,
starosne dobi, dela sveta iz kojeg dolaze itd., sekundarne, pa ak i
sasvim nebitne zajednika je, uz neznatna odstupanja, svim njegovim
vidovima. Drugim reima, ak i kada se javljaju kritike razliitih
feministikih pozicija, ta kritika nije kritika iznutra, ve je to kritika
teorijskih i ideolokih okvira u koje se feminizmi smetaju.
Ti okviri ve su nam poznati od ranije, iako ezdesetih godina stiu
nove zastupnice. Naime, u doba kada se u Sjedinjenim Amerikim
Dravama rasplamsava antiratni aktivizam, hipi kontrakultura koja
sa sobom donosi seksualnu revoluciju, crnaki Pokret za graanska
prava i Stounvolska pobuna, nastaju i dva mona enska pokreta.
Liberalni Pokret za enska prava koji zastupa interese zaposlenih
ena i belih dobrostojeih domaica, ija retorika ne odstupa odvie
od opteprihvaenih amerikih vrednosti, i Pokret za osloboenje
ena koji e, nastavi kao ogranak Nove levice, pod snanim uticajem
marksizma iznedriti prve feministike teorijske tekstove.
42
Iz marksistikog feminizma e, u naletu teorijske kreativnosti i
revolucionarnog ara ezdesetih, proizii radikalni i socijalistiki
feminizam,
43
koji isprva zadravaju marksistiki metod, jer je pruao
metanarativ o drutvenoj celini koji je mogao da objasni sva ranija
drutva, pokazujui istovremeno njihove razlike i isto rijske promene,
i ostavljajui otvorenu mogunost postojanja nekog budueg dru-
tva,
44
u kojem ranije nepravde vie nee vaiti. Ono to je u njima
42. Nicholson, Linda (ur). (1997). The Second Wave. A Reader in Feminist Theory,
Routledge, New York, str. 1-2.
43. O slinostima i razlikama meu dominantnim feministikim okvirima videti
Dodatak 6. u ovoj knjizi.
44. Nicholson, Ibid., str. 2.
387
bitno feministiko jeste teza oko koje su se ranije socijalistkinje
snebivale, teza da je polna nejednakost starija i dugovenija od klasne
nejednakosti.
A pominjanjem ne/jednakosti, ponovo se dotiemo bolne take
feminizma od njegovog nastanka do danas. Dilema jednakost ili
razlika proima, kako je na nekoliko mesta naznaeno, itavu
povest feminizma, te je ni drugi talas nipoto nije ostao poteen.
Malobrojnije liberalne feministkinje, podupirane, meutim,
itavom armijom ena koje su ubirale plodove emancipacije izvan
feministikog pokreta, zadovoljavale su se time da se enama
omogui jednak pristup svim poloajima koji su inae pripadali
mukarcima, bez osobene strategije korenitog menjanja drutva. S
druge strane, revolucionarne feministkinje, kojem god teorijskom
taboru pripadale, nisu se zadovoljavale odranjem statusa quo, ve
su teile temeljnoj promeni drutvenog stanja koje je vekovima ilo
na tetu ena (ideje o tome kako do te promene treba da doe bile
su tako raznovrsne i esto nepomirljive kao i, u naelu, sva bitnija
mesta feministike teorije, poput pitanja seksualnosti i enske
reproduktivne funkcije).
I, ta se tano podrazumeva pod jednakou? ta, pak, pod
razlikom? enama koje tee jednakosti s mukarcima nedostaje
ambicija,
45
glasio je jedan radikalno-feministiki slogan. No, nisu li
ene morale da dosegnu bar izvestan stepen jednakosti sa mukarcima,
da bi uopte mogle isticati sopstvenu razliitost u odnosu na njih,
kao neto to ima pozitivnu vrednost? Zato je razlika (bilo polna,
bilo rodna) neto to staje na put jednakosti? Kada je iskljuenje
ena iz pojma graanina legitimisano upuivanjem na razliite
bioloke strukture ene i mukarca, polna razlika je ustanovljena ne
samo kao prirodna injenica, ve i kao ontoloka osnova drutvene i
politike diferencijacije... Feminizam je bio protest protiv politikog
iskljuivanja ena: njegov je cilj bilo eliminisanje polne razlike u
politici. No, on je morao da proizvodi zahteve u korist ena. I u meri
45. Ibid., str. 3.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
388
u kojoj je predstavljao ene, sam feminizam je proizvodio polnu
razliku koju je pokuavao da ukloni.
46

Sedamdesetih godina nije bilo nita drugaije: zahtevalo se da se
prepoznaju neke bitno enske odlike, potrebe i zasluge na temelju
kojih e se organizovati drutvo, da bi ene i mukarci mogli imati
ravnopravan status u neravnopravnom drutvu.
47
Ovoj zbrci
prilino je doprinosila i viesmislenost pojmova jednakosti i razlike
jednakost se odve esto potkradala u znaenju istosti, to je
osobito uslonjavalo stvari u kontekstu ravnopravnosti, kao pravnog
koncepta; dok se pod razlikom toliko esto isticala razliitost
mukaraca i ena, da se razlika meu samim enama gotovo sasvim
previala. Ta inicijalna pojmovna ambivalentnost ostavljala je irok
prostor za disparatna tumaenja: [j]ednakost, primera radi, moe
znaiti bilo ta od najumerenije liberalne reforme (ovo je onaj
feminizam koji se zadovoljava delom kolaa, po kojem ene treba
samo ukljuiti u svet kakav ve jeste) do najradikalnijeg svoenja
roda na neto potpuno nevano. Razlika se moe odnositi na bilo ta
od uverenja Meri Dejli (Mary Daly) u prirodnu superiornost ena,
do psihoanalitikih teorija o tome kako su ene nuno Drugi, poto
nemaju penis.
48
46. Scott, W. Joan (1999). The Conundrum of Equality, neobjavljen tekst, dostupan
na stranici www.sss.ias.edu/publications/papers/papertwo.pdf, str. 6-7.
47. Ovde je re o takozvanoj pozitivnoj diskriminaciji (ili afirmativnoj akciji). Uzmimo
jedan primer iz radnog prava: ranije, kada ene po pravilu nisu radile, drugo stanje
i staranje o potomstvu neproblematino su se uklapali u ivot u kojem je jedino
mukarac zaraivao za sve lanove porodice. Kada ene, meutim, poinju da rade,
postavlja se pitanje kako tretirati period u kojem je ena opravdano onesposoblje-
na za rad. Neke ene e se tada odluiti na to da ne zasnivaju porodicu, ime su im
poetne pozicije pri zapoljavanju jednake kao i pozicije mukaraca. Sve one koje su
se, pak, odluivale na to da rade i istovremeno osnivaju porodicu, pravno su morale
biti prepoznate kao posebni sluajevi (posebni, naravno, u odnosu na pravilo na
mukarca). Da bi se pravo proirilo tako da mukarac vie ne predstavlja normu,
odnosno da bi ene imale ravnopravne uslove pri zapoljavanju, feministkinje su
zahtevale da se trudnoa i porodiljsko odsustvo tretiraju kao neto to enama
posebno pripada kao enama. U tom smislu, da bi se dolo do naelne jednakosti
mukaraca i ena u svetu rada, radno pravo se moralo proiriti povlasticama u korist
ena, zasnovanih na njihovim razliitim potrebama.
48. Snitow, Ibid., str. 26.
389
Sve dugi ne boj e enskog pokreta
Jedna grupa feministkinja koje su ezdesetih godina poele da
daju jasne obrise svojoj vekovima sistematski brisanoj egzistenciji,
osobito se dri teze o korenitoj razlici meu enama i mukarcima,
koju ne samo da nije mogue, nego nije ni neophodno poravnavati.
Lezbejski feminizam istovremeno i jeste i nije izdvojeno
poglavlje unutar drugog talasa. Iako neretko ostaju na marginama
feministikog pokreta, lezbejke su na njemu i voljno i nevoljno
ostavile neizbrisiv peat.
Izrazi lavender menace (ruiasta napast) i lavender herring
(ruiasta varalica),
49
aktuelni ezdesetih godina XX stolea,
doaravaju odnos ire javnosti, ali i heteroseksualnih feministkinja
prema lezbejkama u pokretu. Kako se za feminizam od njegovih
najranijih poetaka vezuju stereotipi o muevnim enama koje kre
naloge sopstvenog pola i ugroavaju stabilnost osnovne drutvene
jedinice, feministiki pokret se oduvek s nelagodom vezivao uz
lezbejke, paradigmu ene koja, uslovno reeno, uopte ne zavisi od
mukaraca. Ruiasta varalica odnosi se utoliko na esto veoma
uspenu taktiku kojom se heteroseksualne ene u javnom diskursu
odvraaju od feminizma, njegovim potpunim poistoveivanjem sa
lezbejstvom. Druga anegdota svoju upotrebu nalazila je i u samom
feministikom pokretu: Beti Fridan (Betty Friedan), osnivaica
Amerike nacionalne organizacije za ene (NOW), i danas
najbrojnije enske organizacije u SAD, 1969. godine u lezbejkama
prepoznaje ruiastu napast koja je koila ostvarenja interesa
celokupnog enskog pokreta.
50

Gledan sa strane, najee mukim oima, feministiki pokret
nije mogao izbei ovakvo etiketiranje. Lezbejka je etiketa koju je
izmislio Mukarac, nametnuta svakoj eni koja se usuuje da bude
jednaka, da se usprotivi njegovim preimustvima (...), da istakne
49. Ruiasta boja se dovodi u vezu sa lezbejstvom. Idiom red herring upuuje na neto
uzgredno ime se skree panja sa same stvari, dok medijski esto koriena fraza red
menace u doba hladnog rata upuuje na opasnost koja dolazi iz Rusije.
50. Videti www.wikipedia.org/wiki/lavender_menace, stranica poseena 5.5.2006.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
390
prvenstvo sopstvenih potreba... Starije
ene e se prisetiti da je donedavno svaka
uspena, nezavisna ena iji se ivot ne
okree samo oko mukarca, o sebi tako
neto mogla uti. Jer ako je ena nezavisna
u ovom seksistikom drutvu, ona ne moe
da bude ena ona mora biti lezbejka.
51

Etiketiranje je imalo dvostruko negativne
uinke po feministiki pokret: odista je
usporavalo realizaciju enskih zahteva,
ostavljajui pritom specino lezbejske
probleme na rubovima opteenskih
okvira.
Pristanak heteroseksualnih femi-
nistkinja, odnosno veinske grupe, na ovu
patrijarhalnu strategiju iskljuivanja, direktno je doveo u pitanje
smisao sestrinstva. Jer, kako god da se denie lezbejski identitet
(ena koja se identikuje kao ena, ena koja voli enu, ena koja
je u potpunosti nezavisna od mukarca, samo su neke od tadanjih
denicija), on je pre svega enski, a za politiku identiteta ovo je bilo
presudno odreenje. Zbog toga e Beti Fridan kasnije povui re, a
feministiki pokret e se tokom sedamdesetih godina umnogome
otvoriti prema lezbejkama, iako ni to ponekad nije prelazilo prag
politike korektnosti. To ne treba da zaudi, ukoliko imamo na
umu da je teza o prisilnoj heteroseksualnosti, primera radi, obja-
njavala nain na koji funkcionie patrijarhat, sa ime se nikako
nisu mogle sloiti mnogobrojne ene koje su doslovno spavale s
neprijateljem. Iako je, dakle, sm pokret davao osnova za teze kakva
je ona o lezbejskom kontinuumu,
52
budui da su ene u ovo doba
intenzivno otkrivale ensko prijateljstvo i, uopte uzev, odnose koji
nisu ogranieni na tradicionalne heteroseksualne odnose (gde se ne
51. Radicalesbians (1997). The Woman Identified Woman u The Second Wave. A
Reader in Feminist Theory, str. 154.
52. V. Rich 2002.
391
misli nuno na seksualni odnos dveju ena), zakljuci do kojih su
dolazile lezbejske feministkinje neretko su bili odve radikalni i za
najradikalnije meu heteroseksualnim enama.
53

I upravo e ta dvosmislena pozicija koju su lezbejke zauzimale
u enskom pokretu, njima omoguiti da, s jedne strane, na naj-
konsekventniji nain izvedu esencijalistike odlike enskog identiteta
(lezbejka je zapravo jedina prava ena, budui da se investira
iskljuivo u ene), i da, s druge, identitet ene prve dovedu u pitanje,
ne prepoznajui se u njemu.
54
Uz rasprave o pornograji i takozvane
seksualne ratove koji otpoinju krajem sedamdesetih godina,
55

upravo e ova praznina lezbejskog iskustva u univerzalnom iskustvu
ene zapoeti jednu dugu fazu unutranje kritike feminizma.
53. Sugestivni tekst kolektiva Radicalesbians govori upravo o tome. Posle sjajne analize
(ljubavi, seksualnosti, svojine) koju je mogue primeniti u optem feministikom
kontekstu, sledi zakljuak sa kojim se ne mogu sloiti sve ene, ma koliko uverljivo
i konsekventno bio izveden: Sve dok pokret za ensko oslobaanje nastoji da oslo-
bodi ene ne sueljavajui se sa osnovnom heteroseksualnom strukturom koja nas
vezuje za nae tlaitelje, ogromne koliine energije oticae na pokuaje da se usklade
svi pojedinani odnosi sa mukarcem (...) u nastojanju da se od njega stvori novi
mukarac, u zabludi da e nam to omoguiti da budemo nove ene. To oito deli
nau energiju i zalaganja, onemoguujui nam da se predamo konstruisanju novih
obrazaca koji e nas osloboditi (Radicalesbians, Ibid., str. 157).
54. V. Wittig, Monique (1997). One is Not Born a Woman u The Second Wave, ed.
Linda Nicholson, Routledge, New York and London.
55. Ako se kontroverzno pitanje pornografije ostavi po strani (v. Zaharijevi, Adriana
(2005). Fenomen pornografija u ene u javnom prostoru: od nevidljivosti ka vid-
ljivosti i nazad, ur. Marija Luki, Glas razlike, Beograd), sex-wars nam reito govore
o moguim tipovima praktinih sporova koji e kasnije izroditi plodne teorijske
potomke. Queer teorija, recimo, svoje zaetke nalazi upravo u ovom esto marginali-
zovanom problemu.
Lezbejski feminizam sedamdesetih bio je, naime, usredsreen na kritiku penetrativnog
seksualnog odnosa, koji je predstavljan kao paradigma muko-enskog odnosa
uopte. Insistiralo se na seksu u kojem nema odreenih uloga, u kojem se podstie
iskljuivo nenost, koji zapostavlja ili ak ponitava mogunost vaginalnog orgazma
zbog drugih aspekata seksualnog uitka, to se u prenesenom znaenju moe
poistovetiti sa idejom lezbejskog kontinuuma Edrien Ri (Adrienne Rich). Tako-
zvane pro-seks lezbejke, koje se pojavljuju poetkom osamdesetih godina, otro
se suprotstavljaju ovoj ideji, insistirajui na tome da je klju lezbejstva upravo
seksualna elja prema drugoj eni, pokreui pitanje radikalnih seksualnih praksi u
lezbejskom odnosu, kakve su SM, butch/femme uloge, pornografija itd., to kasnije
nalazimo na krajnje neoekivanim mestima, kakva su hermetine filozofske kon-
strukcije teoretiarki poput Dudit Batler (v. Batler, Dudit (2001). Tela koja neto
znae, prev. Slavica Mileti, Samizdat B92, Beograd).
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
392
Zar j a ni sam ena? O grani cama sestri nstva
Feminizam je politika teorija i praksa koja predstavlja borbu
za osloboenje svih ena: tamnoputih, radnica, siromanih
ena, hendikepiranih ena, lezbejki, starih ena kao i belih,
ekonomski privilegovanih, heteroseksualnih ena.
56

Poetkom osamdesetih godina XX veka, javljaju se sve brojniji
glasovi crnih feministkinja koji e doprineti temeljnoj promeni
kursa feministikog pokreta. Ideologija sestrinstva je toliko
dovedena u pitanje tekstovima crnih feminstkinja, da je ova kritika
iznutra pretila razaranjem svega steenog i zaustavljanjem naizgled
nezaustavljivog hoda feministikog pokreta. Frazu Sisterhood is
global (Sestrinstvo je globalno), crne feministkinje su najotrije
suoile s pitanjem: Kada kaemo sestrinstvo, na koje mi to sestre
tano mislimo?
Slavni izraz Beti Fridan, problem koji nema ime, esto
navoen da bi opisao stanje ene u ovom drutvu, zapravo se odnosi
na nezgodu izdvojene grupe visoko obrazovanih, udatih belih
ena koje pripadaju srednjoj ili vioj klasi. On se, dakle, odnosi na
domaice kojima je dojadilo slobodno vreme, dom, deca, kupovina
raznih proizvoda, na domaice koje ele vie od ivota.
57

Pitanje rasizma unutar feminizma postalo je jedno od
najkakljivijih pitanja u kojem se umnogome oituje paradoksalnost
pokreta. ene koje su se u XIX i poetkom XX veka borile za pravo
glasa, retko su, kako bismo danas mogli pretpostaviti, na umu imale
univerzalni zahtev koji je u svim enama prepoznavao ljude, pa
samim tim, na nekoj hijerarhijskoj lestvici vrednosti ni svim enama
nije dodeljivao jednak status. Britanske sifraetkinje su tako pruale
zdunu podrku brutalnoj imperijalistikoj politici, koju je gotovo po
pravilu pratila politika naunih dokaza o inferiornosti osvojenih
56. Bhavnani, Kum-Kum i Margaret Coulson (2001). Transforming Socialist Femi-
nism: The Challenge of Racism u Feminism & Race, str. 65.
57. hooks, bell (2001). Black Women: Shaping Feminist Theory u Feminism & Race,
str. 33.
393
rasa.
58
Priklanjajui se socijaldarvinistikim i eugenikim naunim
trendovima XIX veka, prve feministkinje su moralnu superiornost
ena neretko dovodile u vezu sa idejom istote rase i primarnom
enskom dunou da je unaprede, istiui da e se tako unaprediti
Imperija, pa i itav ljudski rod. Amerikanke, u iju je istoriju
upisana vekovna tradicija ropstva, esto su svoje zahteve formulisale
u izravno diskriminatornoj formi, bilo da su odista bile rasistkinje,
bilo da su samo koketirale sa dominantnim politikim strujama u
zemlji. Od poetka pokreta za enska prava, njegove nepopustljive
zagovornice insistirale su na tome da je drutvena jednakost za
ene nuan korak u patriotskoj izgradnji nacije. Naglaavale su da
se ene ne suprotstavljaju amerikom drutvenom ili politikom
poretku, ve da naprosto ele da prue aktivnu podrku postojeem
sistemu vlasti.
59
Pola stolea kasnije, crne ene su se nale usred dva revolucionarna
pokreta pokreta za enska prava i Pokreta za graanska prava crne
amerike populacije. U jednom su bile skrajnute zato to su bile
crnkinje, u drugom zato to su bile ene. I kao to su lezbejke u
feministikom pokretu previane svaki put kada bi se sudbina ene
poistovetila sa sudbinom supruge, tako su i crnkinje isputane iz
vida kad god bi se iskustva bele ene postavljala kao iskustva ena
uopte. A u robovlasnikoj Americi, koja je sve do sredine ezdesetih
godina XX veka sprovodila otru segregaciju u veini junjakih
drava, ta su iskustva ponekad bila toliko nesamerljiva, da je njihovo
asimilovanje pod optu kategoriju ene moglo samo da vrea zdrav
razum brojnih crnih aktivistkinja. Jer nemogue je govoriti o istim
iskustvima svih ena i njihovoj istoj istoriji, ako u toj istoriji s jedne
strane stoji ropkinja, s druge, pak, robovlasnica.
58. Pojam rase danas se uobiajeno koristi pod znakovima navoda, zbog njegove bitno
rasistike istorije, te ga esto odmenjuje neutralniji termin boja koe. O rasi videti
tekst Marine Simi Kratak pregled razumevanja pojmova rase i roda u zapodnev-
ropskoj nauci u ovoj knjizi. O problemu rasizma videti i tekst Vere Kurti ivot
Romkinja.
59. hooks, str. 175.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
394
Da bih opisala razlike u tim iskustvima, uzeu za primer dve
gorue teme u enskom pokretu sedamdesetih godina porodicu
i seksualnost. Ropstvo i segregacija temeljno su uticali na strukturu
crnake porodice. injenica da su ropkinje pripadale samo belom
gospodaru, koji je imao puno pravo da ih ubije, obogalji ili siluje,
60

da im u svakom trenutku oduzme potomstvo koje mu je po zakonu
pripadalo, da nadeva imena robovima i da ih po volji menja, da prekine
i osujeti svaki oblik udruivanja meu njima, da zahteva seksualne
usluge od verenih ropkinja, emu njihovi muevi nisu mogli da
se suprotstave osim po cenu ivota, odnos crnih mukaraca i ena
sutinski se razlikovao od patrijarhalno strukturirane, jednosmerno
monogamne bele porodice. Kada je ropstvo stavljeno van zakona
(1865), crne ene, koje su i do tada pomagale u kuama svojih
vlasnika, to nam, recimo, upeatljivo predoava rani holivudski lm,
mnogo e lake dobiti posao, dodue najnie vrednovan i najtee
odriv, od crnih mukaraca, zbog ega e esto biti jedine koje u
porodici zarauju, sasvim suprotno belim enama.
Odnos prema crnkinjama u robovlasnikom sistemu, gde se
pristup njihovom telu zakonski ne ograniava (a danas je oito
da su i druge institucije, poput crkve, zatvarale oi pred ovom
protabilnom praksom), u kojem one postaju maine za raanje
novih robova, dostupne svim mukarcima bez razlike, u bitnome je
denisao drugaija shvatanja seksualnosti kod crnih i belih ena.
Belaka kulturna uobrazilja ni danas se nije sasvim oslobodila mita o
60. Prisilno seksualno optenje je, izmeu ostalog, predstavljalo doputeni vid omas-
ovljenja radne snage na plantaama, posebno kada je obustavljena prekookeanska
trgovina robljem. Godine 1662, generalna skuptina Virdinije donosi ukaz kojim
se dete roeno od majke ropkinje takoe proglaava robom, bez obzira na pravni
status oca, ime ropstvo postaje pravno definisano kao doivotno, dok su praktine
implikacije ovog dekreta bile podsticanje belih robovlasnika na beskrupulozno seks-
ualno zlostavljanje crnih ena radi ubrzane proizvodnje radne snage. S druge strane,
ubrzo se uvode i zakoni koji zabranjuju rasno meanje (miscegenation), iako se oni
oito odnose samo na zajednice belih ena i svih tamnoputijih mukaraca. Kako je
brak jedan oblik ugovora, a robovi, kao svojina, nemaju mo da ih sklapaju, brakovi
meu robovima nisu imali pravno vaenje, a deca roena u takvim zajednicama,
pripadala su robovlasniku koji je imao pravo da ih proda ili ubije (Zaharijevi
i Mladenovi. Ropstvo i Segregacija u Renik multikulturalizma, u tampi).
Razliite nijanse tamnoputosti, kakve primeujemo u savremenoj Americi, duguju
upravo tim beskonanim meanjima koja su svojevremeno podizala cenu robovima.
395
egzotinoj, uvek dostupnoj crnoj eni (kao ni mita o crnom silovatelju,
kojim se dugo odravala drutveno poeljna distanca izmeu crnih
mukaraca i belih ena),
61
kojoj ne pristaje estitost i devianski
status, tako cenjen kod belkinja.
Iskustva crnih ena i gotovo svih pripadnica marginalizovanih
slojeva, kakvo je, na primer, prisilna sterilizacija, kojom se sprovodila
dravno projektovana selekcija poeljnih rasa, klasa i seksualnosti,
ila je ruku pod ruku sa a priori neuspenim pokuajima asimilacije.
To kolebanje izmeu izgradnje i odranja sopstvenog identiteta
(linog ili grupnog), i priklanjanja vaeim standardima dominantne
grupe, proizvelo je itav niz malih politika identiteta, koje su tokom
sedamdesetih ostajale na margini feministike politike sestrinstva.
Odri Lord (Audre Lord), jedna od prvih crnkinja koju su belkinje
ule, o tome kae: ene bele rase koncentriu se danas, unutar
enskog pokreta, na represiju koja se nad njima vri kao nad enama,
i ne uzimaju u obzir razlike u rasi, u polnim sklonostima, u klasnoj
pripadnosti i starosnom dobu. One stvaraju iluziju da re sestrinstvo
podrazumeva homogenost iskustva koje, u stvari, ne postoji.
62

Osamdesete stoga poinju ponovnim preispitivanjem iskustva,
odnosno razliitih iskustava uglavnom sa margine, ime se odluno
nalae odustajanje od nekakvog enskog iskustva na kojem je potom
izgraena ktivna, apstraktna konstrukcija, nazvana enom. Da bi
sestrinstva uopte moglo biti to je bila poruka crnih feministkinja
mora se odustati od iluzije da postoji jedinstveni identitet ene. No,
kakva je alternativa politici identiteta? Zbog ega ba sada, kada je
feminizam najzad dobio svoj konani oblik, treba pristupiti njegovom
podrivanju iznutra?
63
61. Davies, Angela (1997). Rape, Racism and the Myth of the Black Rapist u Femi-
nism & Race.
62. Lord, Odri (2002). Sestra autsajderka, prev. Dragana Starevi, ene u crnom i
Feministika 94, Beograd, str. 147.
63. Ovde parafraziram rei Nensi Hartsok (Nancy Hartsock), koja e poetkom devedesetih
postaviti slino pitanje u kontekstu feministike teorije treeg talasa. Ona kae: zato su
koncept subjekta i mogunost otkrivanja/stvaranja oslobaajue istine postali sumnjivi
u zapadnoj povjesti ba u trenutku kad su prethodno utiane populacije poele govoriti
u svoje ime na temelju vlastite subjektivnosti? (cit. prema Stefano, Christine di (1999).
Dileme razlike: feminizam, modernitet i postmodernizam, prev. Lidija Zafirovi, u
Feminizam/postmodernizam, ur. Linda Nicholson, enski studiji, Zagreb, str. 68.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
396
U ta se to pretvara feminizam? Rastoen brojnim protivre-
nostima i naizgled oslabljen, kako udarima iznutra, tako i konzerva-
tivnom politikom klimom osamdesetih, ini se da feminizmu preti
uruavanje. Sve snanije postmodernistike teorije, koje pri po-
vrnom itanju ponekad deluju veoma reakcionarno, i prakse mul-
tikulturalizma, kojima se na dravnom nivou gui revolucionarni
naboj marginalizovanih grupacija, dovode feminizam u najozbilj-
niju krizu do sada. Gubitak teorijskog temelja (identitet ene) koji
je na pomolu, potencijalno vodi beskonanom umnoavanju femini-
zama, a sredinom osamdesetih godina u tome malo ko vidi vrlinu.
ena i ene
Ako je sedamdesetih godina feministika praksa dobila adekvatno
teorijsko utemeljenje u ijem je sreditu bila kategorija roda,
64

devedesete svedoe o postepenom, ali sveobuhvatnom rastemeljenju
feminizma. Teoretiarke, sve izrazitije supro t stavljene aktivistkinjama,
na ta utie otkrie francuskog femi nizma, poststrukturalistike
lozoje i, u naelu, sve vei otpor esencijalizmu, esto tako znaajnom
za bilo kakvu udruenu aktivnost,
65
ine sve da feministiku teoriju
lie njenog dugo traenog i teko uspostavljenog subjekta. Njihov
motiv za to deluje udnovato: ponekad veoma sloenim i neprozirnim
jezikom koji ne komunicira sa veinom ena, one zapravo pokuavaju
da enama vrate feminizam. Svim onim enama koje su iz njega de
facto bile iskljuene. Alternativa politici identiteta koja se mnogim
feministkinjama drugog talasa uopte ne doima kao alternativa
izumljena je na univerzitetima, uz raanje novih teorijskih disciplina,
kakve su queer i postkolonijalna teorija, crnake studije ili studije
etniciteta. A ta defragmentacija znanja sasvim odgovara novoj ideji
politika razlike.
64. Kornel, Drusila (2003). Rod, prev. Ranko Mastilovi, Genero 2, 2003.
65. Ti ne moe govoriti u moje ime. Ja ne mogu govoriti u nae ime. Dve misli: nema
osloboenja koje zna kako da kae samo ja; nema kolektivnog pokreta koji sve
vreme govori za svaku od nas (Rich, Adrienne (1987). Notes toward a Politics of
Location (1984) u Blood, Bread, and Poetry, Virago Press, London, str. 224).
397
Svi ti teorijski izumi nastaju u svojevrsnom otklonu od vrstih
identitetskih pozicija, tako vanih za revolucionarne sedamdesete,
u nastojanju da se pronau neki drugaiji oblici odnosa i alijacija,
koji e politiki biti jednako delotvorni ili delotvorniji od politike
identiteta. Feministkinje treeg talasa zalau se za to da neke nove
koalicije od sada treba zasnivati na anitetu, a ne na identitetu.
66
Iako je jednim potezom nemogue obuhvatiti sve projekte
dekonstruisanja kategorije ene/roda, budui da je mozainost
i razjedinjenost njegova sr, moglo bi se tvrditi da je osnovni cilj
savremenih teoretiarki liavanje feminizma njegovih metazikih
temelja i pokuaj stvaranja jednog novog i bitno drugaijeg polazita
za ensku politiku.
67

Opte je mesto savremene teorijske misli da je svaka, naizgled
apstraktna i neideoloka kategorija, iznutra zapravo proeta dru-
tvenim odnosima i politikim stremljenjima dominantnih socijalnih
grupacija. Stari slogan da su sve ene rtve patrijarhata poeo je
da funkcionie kao vanvremeni, vanprostorni, metaziki temelj.
ena=rtva patrijarhata, kao i svaki aksiom, tako ne podlee
preispitivanju. Feministika teorija otuda postaje zasnovana na
ktivnom entitetu ene koji, iako bi trebalo da bude primenljiv na
sve pojedinane ene, zapravo ne pristaje nijednoj od njih. Ili, pak,
pristaje samo onim enama koje su ga i uzdigle na nivo principa.
66. Haravej, Dona (2002). Manifest za kiborge, prev. Ivana Spasi, u Uvod u
feministike teorije slike, Centar za savremenu umetnost, Beograd, str. 316. Dona
Haravej u svom uticajnom Manifestu za kiborge zamilja drutvo koje e biti
posveeno izgradnji takve politike forme koja e uspeti da udrui vetice, inenjere,
starce, perverznjake, hriane, majke i lenjiniste, drei (ih) na okupu dovoljno dugo
da izazovu razoruanje drave (str. 315).
67. Valja odmah istai da je terminologija koju koristimo u kontekstu feminizma treeg
talasa uvek izvor potencijalnih problema, budui da je ovde sm jezik podvrgnut
najtemeljitijoj analizi. Dakle, kada se kae da je ovaj projekt nov, s tim valja biti
oprezan, jer to novo ovde nastoji da u sebi obuhvati sve staro, neprestano ga
preispitujui; kada kaemo da je u re o enskom pokretu, moramo imati na umu
da u njemu, s jedne strane, nikada nije bilo vie mukaraca, a i da sm taj pokret
nikada vie nije ispitivao enskost enskog i otvarao nebrojene mogunosti za
umnoavanje rodnih odreenja. Najzad, iako bi se moglo rei da nikada pre nije
bio tako decidno politiki, ovaj projekt stalno insistira na redefinisanju politike i
ponovnom promiljanju njenih mogunosti.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
398
A kako je ve pokazano na primeru crnkinja i lezbejki, u tu toboe
praznu, uplju formu (ena), u koju se mogla uliti svaka ena,
mnoge se ene uopte nisu mogle prepoznati. Stvaranje tog prostora
postaje cilj feminizma treeg talasa.
Na poetku XXI veka, kada ene irom sveta uivaju prava i
mogunosti o kojima prve feministkinje nisu mogle ni da sanjaju,
za feminizam jo uvek ima mesta. Za to je zasluno drutvo koje se
i dalje sporo menja i teko odrie tradicionalnih obrazaca; za to su
odgovorne ene i mukarci koji razliito ive promene uslovljene
feminizmom; za to je, najzad, odgovoran sporni karakter elja koje u
enski pokret ulaemo, mogunosti koje nam se nude, vizija budueg
drutva i feministike prolosti koja nam slui kao uzor.
Umesto zakl j uka, pol i ti ka l okaci j e
Pokret za promenu je pokret koji se menja, menjajui sebe...
postajui kritina masa koja kroz toliko glasova, jezika, gestova i
inova izrie: mora se promeniti; mi ga moemo promeniti.
Mi koje nismo iste. Mi kojih je mnogo i koje ne elimo da
budemo iste.
68

68. Rich, 1987, str. 225.
399
Kor i ena l i t erat ura
Arnaud-Duc, Nicole (1993). Te Laws Contradictions, trans. Arthur
Goldhammer, u A History of Women in the West IV.
Batler, Dudit (2001). Tela koja neto znae, prev. Slavica Mileti, Samizdat
B92, Beograd.
Batler, Dudit i Doan Skot (2006). Feministkinje teoretizuju politiko, prev.
Adriana Zaharijevi, Centar za enske studije, Beograd.
Bhavnani, Kum-Kum (2001). Feminism & Race, Oxford Univerity Press,
Oxford.
Bhavnani, Kum-Kum i Margaret Coulson (2001). Transforming Socialist
Feminism: Te Challenge of Racism u Feminism & Race.
Bok, Gizela (2005). ena u istoriji Evrope, prev. Ljubinka Milenkovi, Clio,
Beograd.
Bovoar, Simon de (1982). Drugi pol, prev. Zorica Milosavljevi i Mirjana
Vukmirovi, BIGZ, Beograd.
Braybon, Gail i Penny Summereld (1987). Out of the Cage. Womens
Experiences in the World Wars, Pandora Press, London.
Cott, Nancy F. (1986). Feminist Teory and Feminist Movements: Te
Past Before Us u What is Feminism?, eds. Juliet Mitchell and Ann Oakley,
Pantheon Books, New York.
Cott, Nancy F. (1993). Te Modern Women of the 1920s, American Styleu
A History of Women in the West V.
Davies, Angela (1997). Rape, Racism and the Myth of the Black Rapist u
Feminism & Race.
Delmar, Rosalind (1986). What is Feminism? u What is Feminism?, ur. Juliet
Mitchell i Ann Oakley, Pantheon Books, New York.
Godineau, Dominique (1993). Daughters of Liberty and Revolutionary
Citizens, trans. Arthur Goldhammer, u A History of Women in the West IV.
Gouge de, Olympia (1791). Declaration of the Rights of Woman and Female
Citizens. Stranica poseena 14.12.2005. http://www.pinn.net/~sunshine/
book-sum/gouges.html
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
400
Gri n, Christine (1996). Experiencing Power. Dimensions of gender,
race and class, Practicing Feminism, ur. Nickie Charles i Felicia Hughes-
Freeland, Routledge, NYC i London.
Gros, Elizabet (2002). Preoblikovanje tela u enske studije, br. 14/15.
Ergas, Yasmine (1993). Feminisms of the 1970s u A History of Women in the
West V.
Faludi, Susan (1991). Backlash, Doubleday, New York.
Firestone, Shulamith (1997). Te Dialectic of Sex u Te Second Wave. A
Reader in Feminist Teory.
Fraisse G. i Michelle Perrot, eds. (1993). A History of Women in the West IV,
Harvard University Press, Harvard.
Friedan, Betty (1963). Te Feminine Mistique, Penguin, New York and
London.
Fuko, Miel (1982). Istorija seksualnosti I. Volja za znanjem, prev. Jelena Staki,
Prosveta, Beograd.
Haravej, Dona (2002). Manifest za kiborge, prev. Ivana Spasi, u Uvod u
feministike teorije slike, Centar za savremenu umetnost, Beograd.
Hill Collins, Patricia (1991). Black Feminist Tought, Routledge, New York.
Hirsch M. i Evelyn Fox Keller eds. (1990). Conicts in Feminism, Routlegde,
New York.
hooks, bell (1981). Aint I a Woman. Black Women and Feminism, South End
Press, Boston.
hooks, bell (1994) Postmodern Blackness, u Williams, Patrick i Chrisman
Laura, Colonial Discourse and Post-Colonial Teory, Columbia University
Press, New York.
hooks, bell (2001). Black Women: Shaping Feminist Teory u Feminism &
Race
hooks, bell (2002). Black Looks. Race and Representation. South End Press,
Boston.
huks, bel (2006). Od margine ka centru, Feministika 94, Beograd.
Irigaray, Luce (1974). Speculum of the Other Woman, prev. Gillian C. Cill,
Ithaca: Cornell University Press.
Irigaraj, Lis (1990). Taj pol koji nije jedan, prev. Aleksandar Zistakis,
Gledita 1-2: 9-16.
401
Kappeli, Anne-Marie (1993). Feminist Scenes, prev. Arthur Goldhammer, u
A History of Women in the West. IV.
Kornel, Drusila (2003). Rod, prev. Ranko Mastilovi, Genero 2, 2003.
Kristeva, Julija (1990). ensko vreme, prev. Ranko Mastilovi i Daa
Duhaek u Gledita, 1-2: 17-38.
Legrave, Rose-Marie (1993). A Supervised Emancipation, trans. Arthur
Goldhammer, u A History of Women in the West V.
Lord, Odri (2002). Sestra autsajderka, prev. Dragana Starevi, ene u crnom i
Feministika 94, Beograd.
Marks E. i Isabelle de Courtivron, eds. (1981). New French Feminsm,
Harvester, University of Massachusetts Press.
Mazower, Mark (1998). Dark Continent: Europes Twentieth Century, Penguin,
London.
Mek Klintok, En (2005). Genealogija imperijalizma, prev. Veljko
Antonijevi i Adriana Zaharijevi, III Program I-II, br. 125-126: 130-160.
Millet, Kate (1981). Teorija politike polova, Marksizam u svetu, br. 8-9.
Mitchell, Juliet (1986). Reections on Twenty Years of Feminism u What
is Feminism?, eds. Juliet Mitchell and Ann Oakley, Pantheon Books, New
York.
Mohanti, andra Pod pogledom zapada. Feministiko uenje i kolonijalni
diskursi, prev. Una Popovi, u III program, 125-126, I-II, 2005.
Mrenovi, Duan (1989). Temelji moderne demokratije. Izbor deklaracija i
povelja o ljudskim pravima. Nova knjiga, Beograd.
Nei-Dojinovi, Biljana (1993). Ginokritika, Knjievno drutvo Sveti Sava,
Beograd.
Nicholson, Linda ed. (1997). Te Second Wave. A Reader in Feminist Teory,
Routledge, New York.
Phillips, Melanie (2003). Te Ascent of Women. A History of the Suragette
Movement and the Ideas Behind it. Little, Brown.
Pejtmen, Kerol (2001). Polni ugovor, prev. Ranko Mastilovi, Feministika 94,
Beograd.
Radicalesbians (1997). Te Woman Identied Woman u Te Second Wave. A
Reader in Feminist Teory.
V I I p o g l a v l j e : p r e s e c i , p a v o r k
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
402
Rich, Adrienne (2002). Prisilna heteroseksualnost i lezbijska egzistencija, prev.
Suzana i Sanja Kovaevi, Kontra, Zagreb.
Rich, Adrienne (1987). Notes toward a Politics of Location (1984) u Blood,
Bread, and Poetry, Virago Press, London.
Riley, Denise (1988). Am I Tat Name?, University of Minnesota Press,
Minneapolis.
Scott, W. Joan (1999). Te Conundrum of Equality, neobjavljen tekst,
dostupan na stranici www.sss.ias.edu/publications/papers/papertwo.pdf
Snitow, Ann (1990). A Gender Diary u Conicts in Feminism.
Sohn, Anne-Marie (1993). Between the Wars in France and England, trans.
Arthur Goldhammer, u A History of Women in the West V.
Stefano, Christine di (1999). Dileme razlike: feminizam, modernitet i
postmodernizam, prev. Lidija Zarovi, u Feminizam/ postmodernizam, ur.
Linda Nicholson, enski studiji, Zagreb.
Tbaud, Franoise, ed. (1993). A History of Women in the West V, Harvard
University Press, Harvard.
Tbaud, Franoise (1993). Te Great War and the Triumph of Sexual
Division, trans. Arthur Goldhammer, u A History of Women in the West V.
Vittig, Monique (1977). One is Not Born a Woman u Te Second Wave. A
Reader in Feminist Teory.
Vulstonkraft, Meri (1994). Odbrana prava ene, prev. Ranko Mastilovi, Filip
Vinji, Beograd.
Zaharijevi, Adriana (2005). Fenomen pornograja u ene u javnom
prostoru: od nevidljivosti ka vidljivosti i nazad, ur. Marija Luki, Glas razlike,
Beograd.
Zaharijevi, A. i Marija Mladenovi. Ropstvo i Segregacija u Renik
multikulturalizma, u tampi.
Wittig, Monique (1997). One is Not Born a Woman u Te Second Wave, ed.
Linda Nicholson, Routledge, New York and London.