Herodot o Libijcima i Etiopljanima u Egiptu

Vladavine Libijaca i Etiopljana nad Egiptom prpadaju vremenu treeg meuperioda.

Osvajaki ratovi koji su vodili faraoni Novog carstva dovelii su do nedostatka ive sile
materijalni re!ervi u Egiptu. "vadeseta# sve$tenika diinastija koja je vladala poetkom %&
veka p. n. e. nije bila u stanju da odri svoju vlast nad celom !emljom. 'avaen unutra$njim
borbama Egipat se raspao na vi$e samostalni oblasti. (ako oslabljenu egipatsku dravu ubr!o
su osvojili Libijci a potom i Nubijci )Etiopljani*.
+prkos opadanju politike i vojne moi !emlje# privredni ivot se i dalje ra!vijao.
Veliki napredak ostvaren je u metalurgiji# koja je u proi!vodnji oruja# orua i posua u
potpunosti !amenila obradu kamena. (akoe# umesto bron!e sve v$e se koristilo gvoe# koje
se uvo!ilo i! ,alestine# -ale .!ije i podruja Egejskog mora.
+ ru$evnama palestinskog grada "erara pronaene su pei !a topljenje gvoa i
mnogobrojni predemti i!raeni od gvoa. 'avidan nivo dostigla je i tkaka ve$tina# pa su se
ra!vila dva velika centra tekstilne proi!vodnje .mim i -emfis. Veoma ra!vijena bila je i
proi!vodnja fajansa od koga se pravio nakit i statuete.
+ ovom periodu do$lo je do $irenja i komplikovanja trgovine. /ao i u pretodnim
periodima Egipani su najvi$e trgovali sa 0irijom. 0auvani su dokumenti koji svedoe o
kupovini drveta u 1iblosu# koje se koristilo !a gradnju svete barke boga .mona. + periodu
%%& i %%&& dinastije roba se ra!menjivala !a 2i!liveno3 ili 2oi$eno3 srebro.
"alji ra!voj trgovine doveo je do jo$ veeg imovinskog i klasnog raslojavanja u
egiipatskom dru$tvu. Velike koliine bogatstva i robova nala!ile su se u vlasni$tvu
aristokratije i sve$tenstva. Oni su u svojim rukama drali i ogromne !emlji$ne posede koje su
kupovali od seljaka $to je dovelo do daljeg propadanja seoski op$tina i sitni sopstvenika.
Ne!adovoljstvo# robova i sirotinje# koje je bilo i!a!vano surovom eksploatacijom i pljakom
esto se pretvaralo u otvorenu borbu protiv vlasti. ,ostoje dokumentii koji govore o ustancima
robova i sirotinje !a vreme vladavina 4e$onka & (akelota. ,ojedinii faraoni poku$avali su da
ublae velike klasne suprotnosti i da pobolj$aju poloaj sirotinje. (ako je# na primer# faraon
1ooris i! %%&V dinastije !abranio privatni licima da Egipane 5 dunike pretvaraju u roblje i
omoguio je slobodnu prodaju !emlje.
6
Libijska plemena su oduvek naseljavala oblasti koje su se graniile sa !apadnim delom
"elte# severnim delovima doline Nila i !apadniim egipatskim oa!ama. Egipani su veoma est
vodil ratove sa ovim ne!avisnim i kulturno !aostalim plemenima ali od perioda Novog
7arstva sve vei broj Libijaca ula!i u sastav egipatski trupa kao najamnici. (o je pogotovo
bilo i!raenu u periodu vladavine faraona %% i %%& dinastije koji vi$e nisu bili u mogunosti
da okupe veliku vojsku sastavljenu od domai trupa. 8araoni su im !a u!vrat davali velike
!emlji$ne parcele# uglavnom u "elti# i vremenom neki od ugledniji Libijaca dola!e na mesta
visoki vojni inovnika i sve$tenika. ,ronaen je natpis na kome je naveden rodoslov jednog
libijskog aristokrate i! koga se vidi da se njegov predak 9Libijac 1ujuvava: naselio u
;erakleopolju u periodu vladavine %&% dinastije. Njegvi potomci nosili su titulu 9veliki
voa: libijski trupa i bili su prvosve$tenici ;erakleopoljskog rama boga ;er$efa.
Osniva %%&&# libijske# dinastije bio je 4e$onk & koji je bio pretstavnik ovog
aristokratskog libijskog roda. ,restonica njegove drave bio je (anis# grad u "elti. On je imao
podr$ku Libijaca i tebanskog sve$tenstva# na ije je elo postavio svog sina# tako da je uspeo
da !avlada itavom !emljom. 4e$onk & je vodio aktivnu spoljnu politiku. + vojnim poodima
na ,alestinu uspeo je da osvoji gradove 4unem# (aan# 1et<4an i -egido. O 4e$onku & pisao
je i ;erodot koji ga na!iva .!iis i pripisuje mu podi!anje istonog predvorja rama u
/arnaku. (akoe# ;erodot tvrdi da je on uveo i !akon po kome je svako prilikom u!imanja
duga morao davati le$ svoga oca kao !alog.
Njegovi naslednici imali su teak !adatak da ouvaju jedinstvo drave. 'a vreme
vladavine Osorkona && dola!i do jaanja .sirije tako da je on bio primoran da prua pomo
koaliciji sirijsko 5 palestinski kneeva u borbi protiv asirskog cara 0almanasara. (okom
vladavine (akelota && dola! do velikog graanskog rata !bog poku$aja tebanskog sve$tenstva
da formira samostalnu dravu pod svojom upravom. (akelot && je uspeo da ugu$i ustanak ali
centtralna vlas u dravi je bila jako oslabila i postepeno Egipat je poeo da se raspada na vi$e
oblasti kojima su upravljali pretstavnici vi$e ra!liiti dinastija.
Oblast juno od prve katarakte naseljavali su Nubijci. ,re svega !bog brojni rudnika
!lat koji su se nala!ili u njoj Nubija je bila predmet osvajanja egipatsk faraona. =o$ faraoni
0tarog carstva su predu!imali vojne poode na Nubiju koji su im donosili bogati ratni plen i
veliki broj robova. (okom vladavina faraona %V&&& & %&% dinastije Nubiija se sve do etvrte
katarakte nala!ila u sastavu egipatske drave ali !a vreme vladavine faraona %%& i %%&& pod
>
kojima mo Egipta opada# ona ponovo postaje ne!avisna. -eutim# Nubiija je bila pod
velikim kulturnim uticajem Egipta tako da su njeni vladari sebe na!ivali egipatskim
faraonima# korstili su se ijeroglifskm pismom i po$tovali su egipatskog boga .mona.
Nubijski voa /a$ta koj je bio u dobrim odnosima sa faraonima %%&& dinastje# osvojio je
(ebu i prinudio je vrovnu sve$tenicu .mona egipatsku prince!u 4epenopet da posvoji
njegovu kerku .menirdis $to mu je omoguilo da vr$i konttrolu nad tebanskim sve$tenstvom.
Njegov sin ,janki uspeo je krajem V&&& veka p. n. e. da postane egipatski vladar. Ovaj
vojni uspe ,jankija je opisan na pobednikoj steli koj se nala!ila u njegovoj prestonici
Napati. Najvei otpor pruio mu je saiski vladar (efnat prpadnik %%&V dinastije faraona. "o
odluujue bitke do$lo je oko ?6@. god. p. n. e. kod grada -emfisa. ,janki# po$to je uspeo da
osvoji -emfis ubr!o je !avladao i "eltom. Ove dogaaje opisao je ;erodot. ,o njegovom
delu etiopski car 0abak do$ao je sa velkom vojskom u Egipat i smenio je slepog cara .ni!ija
koji se tokom njegove vladavne sakrivao u movarnm oblastima "elte. Na osnovu toga
moemo pretpostaviti da pojedin delovi "elte nisu bili pod nubijskom vla$u.
Aad na jaanju centralne vlasti nastavili su njegovi naslednici 4abaka i (aarka.
-eutim# on nisu mogli da spree upad .siraca u Egipat. Bodine C?6. p. n. e. .saradon
pobedio je ,jankijeve naslednike i od tada poinje period asirske vladavine nad Egiptom.

D