FAKULTET ZA INFORMATIKU I

MENADMENT











IZRADA MUZIKOG VIDEO SPOTA


-Diplomski rad-











Student: Mentor:
Kuzmanovi Milo Prof. dr DraganCvetkovi
82/2003




Beograd, 2008.



FAKULTET ZA INFORMATIKU I MENADMENT









IZRADA MUZIKOG VIDEO SPOTA


-Diplomski rad-







Student: Mentor:
Kuzmanovi Milo Prof. dr DraganCvetkovi
82/2003







Beograd, 2008.


FAKULTET ZA INFORMATIKU I MENADMENT


UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA INFORMATIKU I MENADMENT
Beograd, Danijelova 32

Broj:___________/2005.


Kandidat: Kuzmanovi Milo

Broj indeksa: 82/2003

Smer: Grafiki dizajn


Tema: IZRADA MUZIKOG VIDEO SPOTA

Zadatak:
Objasniti osnove video-montae i nelinearne video-montae.
Opisati program za video-montau, Canopus EDIUS, korien za izradu muzikog
video spota.
Opisati i objasniti nain izrade muzikog video spota korienjem Canopus EDIUS,
programa za video-montau.


MENTOR

__________________________
Prof. dr Dragan Cvetkovi



Datum odobrenja teme:
??.??.2008.


DEKAN

__________________________
Prof. dr Milan Milosavljevi

SADRAJ


Uvod ......................................................................................................................... 5

Rezime ..................................................................................................................... 6

1. Video montaa ..................................................................................................... 7

1.1. Istorija i razvoj video-montae .................................................................... 8
1.2. Osnove video-montae .................................................................................. 9
1.2.1. Perzistencija vida .............................................................................. 9
1.2.2. Kadar ................................................................................................. 9
1.2.3. Kadriranje ....................................................................................... 10
1.2.4. Osnovni planovi .............................................................................. 10
1.2.5. Kompozicija .................................................................................... 12
1.2.6. Sastav slike ..................................................................................... 13
1.2.7. Vrste signala ................................................................................... 14
1.3. Zvuk ............................................................................................................. 15
1.3.1. Jaina zvuka .................................................................................. 15
1.3.2. Frekvencija .................................................................................... 16
1.3.3. Zvuk na filmu ................................................................................. 16

2. Sistemi za video-montau ................................................................................. 17

2.1. Razlike u sistemima za video-montau ..................................................... 17
2.2. Budunost video-montae .......................................................................... 19

3. Nelinearna montaa .......................................................................................... 20

3.1. Razvoj nelinearne montae ....................................................................... 20
3.2. Nelinearna montaa danas ........................................................................ 21
3.3. Programi za nelinearnu montau ............................................................. 21

4. Proces izrade muzikog video spota ................................................................ 26

4.1. Korieni programi .................................................................................... 26
4.1.1. Canopus EDIUS Pro 3 .................................................................. 26
4.2. Ideja ............................................................................................................. 30
4.3. Proces montae ........................................................................................... 31

5. Zakljuak ........................................................................................................... 35

Literatura .................................................................................................................. 28






- 4 -
UVOD


Nelinearna montaa (Non-linear editing) za film i televizijjsku produkciju je
moderan nain montae koji veoma olakava pristup bilo kojem delu snimljenog
materijala. Ovaj metod je konceptualno slian cut and paste tehnici koja se koristi u
filmskoj montai od samog poetka. Meutim, kada se radi sa filmom, to je
destruktivan proces, zato to se sam negativ filma mora sei. Nelinearni metod je
poeo da se pojavljuje sa pojavom digitalne video-tehnologije. Nelinearnom
montaom uva se osnovni video materijal koji takoe ne podlee izmeni u procesu
montiranja, to omoguava laki pristup materijalu a samim tim olakava i ubrzava
rad.
Zbog neophodnosti to breg prenosa informacija danas je nezamislivo da jedna
televizija u svom sistemu nema nelinearni sistem, kako za montau tako i za
emitovanje programa.
Cilj ovog rada je da predstavi osnove video-montae, postupak pravljenja
muzikog video spota i nain rada nelinearnog sistema za montau.
U prvom poglavlju bie objanjen pojam video-montae, osnovni pojmovi i pravila
video-montae.
Drugo poglavlje odnosi se na sisteme za video montau, kao i objanjenje razlike
izmeu linearnog i nelinearnog sistema za montau.
Tree poglavlje bavi se istorijom i razvojem sistema za nelinearnu montau, i u
njemu su prikazane osnovne karakteristike najpopularnijih programa za nelinearnu
montau.
U etvrtom poglavlju opisan je nai izrade muzikog video spota: od teme i ideje za
muziki video spot do programa koji su korieni za realizaciju procesa montae kao i
sam proces montae.



















- 5 -
REZIME


Tema ovog diplomskog rada je nain rada programa za nelinearnu montau i izrada
muzikog video spota korienjem te vrste montae. Opisan je nastanak i razvoj
programa za nelinearnu montau. Glavni deo rada odnosi se na nain izrade muzikog
video spota.







































- 6 -
1. VIDEO-MONTAA


Video-montaa se moe definisati kao proces odabiranja, araniranja i modifi-
kovanja slika i zvuka zabeleenog video kamerom na video traci, dobijenog od nekog
grafikog programa ili snimnjen u studiju. Cilj video montae je isti kao i kod filmske
montae a to je odstranjivanje nepoeljnog dela video-materijala, izdvajanje
eljenog dela i njegova obrada.
Nakon naglog razvoja raunara, devedesetih godina prolog veka, i pojave neli-
nearne montae zasnovane na kompjuterskoj tehnici, video-montaa dobija novo ime,
linearna video-montaa. Tako se dolo do osnovne podele video-montae na linearnu
i nelinearnu video-montau.






Slika 1. Sistem za video-montau














- 7 -
1.1. ISTORIJA I RAZVOJ VIDEO-MONTAE


Do pojave video kasete televizija je bila glavni medij. Montaa se obavljala u
realnom vremenu prebacivanjem slike izmeu dve ili vie video kamera. Ovo se
obavljalo, i jo uvek se obavlja, uz pomo video prekidaa, sprave sposobne da
upravlja sa dva ili vie sinhronizovana video ulaza i da ih kombinuje u video izlaz.
Montaa na televiziji danas se u osnovi obavlja na isti nain kao i pedesetih godina
prolog veka, iako je tehniki mnogo naprednija. J edini nain da se neka emisija
prikazuje vie puta, pre video traka, bilo je prikazivanje emisija putem kinoskopa, koji
je u stvari predstavljao video monitor uparen sa filmskom kamerom. Meutim,
kinoskop je imao veliku manu jer je vremenom korienjem slika slabila, od distorzije
slike preko linija koje su se pojavljivale na ekranu do pojave kontrasta i gubitka
detalja.
Tako je prvobitna ideja sa razvojem video traka bila da one predstavljaju kratko-
roni ili dugoroni skladini medij.
U poetku montani postupak se obavljao tako to se pravila kopija pozitiva od
negativa filma, koja se bukvalno sekla na eljene parie koji su predstavljali kadrove,
i zatim lepila trakom. Mane ovog naina montae bile su velike: montirane trake se
nisu mogle ponovo koristiti za snimanje, to je u sutini ovaj nain montae inio
veoma skupim, zahtevao je veliko umee i oduzimao je dosta vremena a najvea
mana je bila to je dolazilo do gubitka sinhronizacije izmeu slike i zvuka.
Razvojem tehnologije i pojavom video kaseta poela je nova era u montanom
svetu. Najvea prednost ovakvog rada bila je ogromna uteda u vremenu, koja je veo-
ma znaajna posebno u televiziji, a tu je i ekonomski efekat.
Meu prvim profesionalnim sistemima za montau preko kaseta bio je U-Matic,
koji se pojavio 1971. godine a njegov tvorac je bila kompanija Sony. Ovaj sistem
predstavljao je pravu revoluciju u televizijskom svetu jer je omoguio mnogo bri
prenos slike sa terena.
1972. godine, Sony na trite izbacuje sistem, koji se i dan dan-danas koristi u
mnogim televizijskim kuama, pod imenom Betacam SP. Ovaj sistem bio je jo bolji
od svog prethodnika jer je montani postupak bio mnogo bri a i kvalitet slike je bio
neuporedivo bolji.
Trei sistem koji se pojavio 1996. godine pod nazivom DVC Pro, predstavljao je
istinski napredak: to je bio digitalni kasetni sistem to znai da je imao mogunost
neograninog presnimavanja bez uticaja na kvalitet materijala jer je snimnjeni
materijal zapisivan u digitalnom obliku a ne u analognom, kao to je bio sluaj sa U-
Matic i Betacam SP sistemima.
Poslednja i najznaajnija promena u svetu video-montae bila je pojava nelinearnog
sistema za montau. Ovaj sistem doneo je niz novina, a svakako najvea jeste to to je
mogue menjati redosled sekvenci po elji. Osim toga ovaj nain rada znatno je
jeftiniji i prua mnogo vee mogunosti, o emu e biti vie rei malo kasnije.







- 8 -
1.2. OSNOVE VIDEO-MONTAE


Pre bilo kakvog rada u montai, potrebno je znati osnovne pojmove i pravila
montae. ta je kadar, a ta kadriranje, koje vrste planova postoje, ta je frame itd.
Ova pravila su standard i koriste se pri svakoj montai, i na filmu i na televiziji.
Nepoznavanje ovih pravila ili njihovo zanemarivanje moe dovesti do toga da
obraeni materijal ne zadovoljava osnovne zahteve kvaliteta, kako u tehnikom tako i
u estetskom smislu.


1.2.1. PERZISTENCIJA VIDA


Vizuelni fenomen u kojem ovekovo oko zadrava sliku neto due vremena nego
to se ona nalazi pred njim.
Naziva se jo i retinalna perzistencija (lat. persistentio retinalis). Zahvaljujui ovoj
osobini ljudskog oka, kada se pojedinane slike sa filmske ili video tejp trake
projektuju ili emituju jedna za drugom, vide se kao kontinuirana slika u pokretu bez
treperenja. To je efekat produenog delovanja svetlosne drai na mrenjau (retinu)
oka i poto je iezla iz vidnog polja. Za svaki svetlosni izvor koji emituje svetlost u
odreenim intervalima, postoji kritina frekvencija preko koje normalno oko nije u
stanju da uoi treperenje svetlosti.
Perzistencija vida predstavlja osnovu postojanja kinematografske i TV iluzije, ije
se sliice kreu brzinom od 24, odnosno 25 sliica u sekundi.


1.2.2. KADAR


Osnovna jedinica filma. Definie se kao neprekinuti protok eksponirane filmske
trake kroz kameru od ukljuenja do iskljuenja kamere (tehnika definicija). Deo
filmske trake izmeu dva reza/montana spoja ili danas u doba el. i digitalne
tehnologije i nelinearne montae deo materijala izmeu taaka in i out.
U praksi se kadrom esto naziva i sadrina obuhvaena vidnim poljem objektiva, tj.
sam izrez filmske slike, pa, ak, i izdvojeni kvadrat filmske trake, tzv. fotogram.
Odreen je trima vrednostima: veliinom odnosno planom, duinom (trajanjem) i
kompozicijom (skladom vizuelnih elemenata - linearnih, tonalnih, koloristikih,
dinamikih).

Koliko traje kadar?
Od jednog kvadrata/frejma do itave rolne/kasete dok ima trake. Postoje itavi
filmovi koji su snimljeni u jednom kadru.
Na poecima kinematografije prvi snimatelji su snimali prizore iz svakodnevnog
ivota dok im ne bi ponestalo trake.
Duinu kadra odreuju sledei inioci: karakter sadraja, veliina plana, pokret
kamere i unutar kadra, karakter osvetljenja, kao i kontekst u kojem se kadar nalazi.
Od poetka osamdesetih godina, razvojem nekih specifinih anrova na televiziji
(TV reklame, muziki spotovi), duina kadra u kinematografiji je znatno smanjena.
- 9 -
1.2.3. KADRIRANJE


Stvaralaki postupak kojim filmski reditelj vri selekciju stvarnosti, odnosno see i,
eventualno, organizuje odlomak stvarnosti ispred objektiva kamere, koji e se,
istovetan ili transformisan, pojaviti kasnije na ekranu naziva se kadriranje.
Obuhvata uklapanje zbivanja i ambijenta u okvire kadra, to podrazumeva sintezu
mizanscena, scenografije i svetla, kontinuiteta kretanja, taaka i uglova snimanja,
kompoziciju kadra i, eventualno, pokrete kamere.
Ograniavanjem odabranog prostora na fotografsko-pokretni okvir, osloboenog
svega suvinog i nepotrebnog, i isputanjem meuvremena, suava se realan svet i
skrauje objektivno vreme, ime se gledaocu prezentiraju neposredni rezultati
kadriranja - kadrovi, tematski objedinjeni idejom filma, njegovom radnjom i fabulom.
Meusobnim kombinovanjem kadrova stvaraju se nove znaenjske celine koje
imaju svoje zakonitosti. Iako je film naizgled najsliniji realnosti, u njemu postoje
sasvim drugaije vreme i drugaciji prostor, koji se konstituiu upravo kadriranjem,
snimanjem i montaom.


1.2.4. OSNOVNI PLANOVI


Planovi se mogu podeliti u tri osnovne kategorije: opti, srednji i krupni. Iako ta
podela nije potpuno ujednaena obino se povezuje sa prosenom visinom ljudske
figure. U svakom od planova, najznaajnija stvar je koliko ljudskih tela sadri.
J ednom kadru odgovara jedan odreeni plan, ali kretanje objekata po dubini unutar
kadra, kretanje kamere i velika dubinska otrina kadra, mogu stvoriti vei broj
planova.
U praksi se najee koristi sledea lestvica planova: daleki total, total, poluopti
plan/polutotal, srednji plan, ameriki plan, srednje krupni plan, krupni plan, vrlo
krupni plan i detalj.

Daleki total
Vrsta opteg plana (daleki opti plan), u kojem je ljudska figura udaljena vie od
100 metara od kamere koja snima sa irokougaonim objektivom. Figura je gotovo
neprimetna; pol, delovi tela, doba starosti, detalji kostima, ne mogu se prepoznati.
Veoma je pogodan za otvaranje ili zatvaranje scene, posebno itavog filma, jer
poseduje mo uoptavanja i zakljuivanja.

Total
Prostor u filmskoj slici u kojem se odigrava radnja, sagledana u svojoj celosti,
najee sa velikim brojem ljudskih figura. Glavni plan za orijentaciju u prostoru i za
prostorne odnose izmeu aktera.
Kamera je udaljena od objekta snimanja najmanje 20-30 metara.

Polutotal
Polutotal prikazuje prostor u kojem se ljudska figura vidi cela, a ispod i iznad nje se
nalazi slobodan prostor za priblino polovinu figure.
Vie ljudskih figura nalazi se u prostoru koji svojim karakterom i veliinom dominira.
- 10 -
Srednji plan
Prostor u kojem se ljudska figura vidi u celosti, od gornje do donje ivice kadra.
ovek slobodno moe da se kree levo-desno, ali je pokret prema kameri ogranien
jer bi u tom sluaju figura bila seena.
Precizira za radnju najvanije podatke iz opteg plana, prikazuje akciju veeg broja
linosti, povezuje elemente gde (prostor) sa elementom ko (akteri).

Ameriki plan
Filmski plan u kojem se ljudska figura vidi od temena do neto ispod kolena. Nazi-
va se jo i ameriken.
U amerikom planu, panja gledalaca je ravnomerno rasporeena izmeu prostora
u pozadini i sadaja u prednjem planu, ali je mnogo ei sluaj da se teite panje sa
pozadine prenosi na oveka u prednjem planu.

Srednje krupni plan
Ljudska figura u kadru, snimljena od temena do pojasa. J edna varijanta krupnog
plana u kojem se istie enska figura (dekolte, grudi, nakit, frizura i sl.).

Krupni plan
Ljudska figura snimljena od temena do ramena, odnosno do pazuha. Naziva se jo i
veliki plan ili groplan (gros plan). Kod kadrova sa enskom figurom, esto je malo
iri, neto ispod pazuha, odnosno grudi, kako bi se
istakla lepota dekoltea, nakita i sl.
Kretanje je veoma ogranieno, ali je zato dinamiki veoma intenzivno.

Vrlo krupni plan
Filmski plan u kojem se lice aktera kadrira od ela do brade. Naziva se jo i veliki
ili narezani plan. Okolni prostor se uope ne zapaa, pa ak i ne nasluuje.

Detalj
Naziv za filmski plan koji svojim izrazom obuhvata samo deo ljudskog tela (prsti,
usta, oi) ili, u istoj srazmeri, neki predmet odnosno neki njegov deo (obara na
revolveru, pepeljara, pismo).














- 11 -
1.2.5. KOMPOZICIJA


Pod ovim pojmom podrazumeva se, sa izvesnim ukusom, rasporeivanje ljudi i
predmeta u filmskom kadru.
Filmski kadar je dvodimenzionalna slika, pa i za njega vae sve teorije i uputstva iz
slikarstva i fotografije. Pri kompoziciji filmskog kadra mora se voditi rauna da se
ovde radi o ivoj slici sa pokretima unutar kadra i pokretima kamere. Od svih ele-
menata koji uestvuju u kompoziciji filmskog kadra izdvaja se jedan koji se naziva
centar panje. Gledalac percipira ceo kadar, ali direktno posmatra centar panje.
Zbog ovoga, centar panje mora biti uvek otar (na njemu se vri uotravanje) i
pravilno fotografski eksponiran i kopiran. Ukoliko se centar panje kree u kadru, on
mora biti praen otrinom za vreme snimanja. Centar panje su obino glumci koji su
ukadru aktivni.
Kompoziciju filmskog kadra vri direktor fotografije prema uputstvima reditelja, u
toku prve faze stvaranja jednog filmskog kadra. Kompozicija filmskog kadra, prvo,
mora biti usklaena sa susednim kadrovima, i drugo, mora se prilagoavati i menjati
zbog pokreta u kadru (linosti, objekata i kamere).
Slika se deli na tri dela po visini i irini, ime se stvara jaa likovna napetost
(pravilo treine) i zanimljiviji likovni raspored.
Usklaivanjem tonova, boja i svetlosti, moe se stvoriti odgovarajua ravnotea
prema radnji ili atmosferi scene ili itavog filma.
Predmeti u prednjem planu, koji uokviruju zonu panje i time je naglaavaju,
predstavljaju estetski odnos statikih i dinamikih elemenata u vidnom polju.
Raznolikost kompozicijekadra postie se i promenom veliine planova, i snima-
njem iz gornjeg ili donjeg rakursa. Dijagonalna kompozicija kadra, naroito kod siste-
ma irokog ekrana, daje vei utisak dinamike, za razliku od vertikalne, a naroito ho-
rizontalne ili krune kompozicije.




Slika 2. Kompozicija
- 12 -
1.2.6 SASTAV SLIKE


Slika se sastoji iz vie elemenata a najosnovniji su: format, piksel, okvir, rezolucija
okvira.

Format slike odnosi se na visinu i irinu koja se na kraju prikazuje na ekranu.
Odreuje veliinu zahvaenog prostora u kadru, kao i raspored elemenata unutar
njega. Taj format moe biti 4:3, televizijski standard, ili 16:9 (Widescrean), filmski
standar koji se sve vie koristi i na televiziji.
Piksel (Pixel) je najmanji element na ekranskom prikazu i on predstavlja taku sa
odreenom bojom i nivoom intenziteta. Piksel predstavlja osnovnu jedinicu slike jer
skup piksela u stvari ini sliku na ekranu.
Okvir (frame) predstavlja jedan deo slike, na primer, u sistemu PAL koji se koristi
u Srbiji, jedna sekunda slike sadri 25 okvira, dok ih u NTSC sistemu ima 30 u se-
kundi. Veoma je vano prilikom montae voditi rauna na to kiji sistem se koristi.
Ako se spoje dva razliita sistema dolazi do skoka u slici.
Rezolucija predstavlja broj piksela u svakom okviru.












Slika 3. Prikaz formata slike



















- 13 -
1.2.7. VRSTE SIGNALA


Postoje dva osnovna video-signala: analogni i digitalni. Stariji od ova dva signala je
analogni. Analogni signal je kontinualni promenljivi elektromagnetni talas koji se
moe prostirati putem razliitih medijuma, zavisno od njegovog spektra. Za razliku od
analognog, digitalni signal se prenosi kao precizna taka odreenog intervala na krivi.
Digitalni signal predstavlja sekvence naponskih impulsa koji se mogu prenositi putem
inog medijuma.
Prednost digitalnog signala nad analognim je to je njegovo generisanje i prenos
jeftinije a takoe je manje podloan smetnjama, to znai da je kvalitetniji pa zbog
toga predstavlja primarni signal za emitovanje u svetu. Velika mana mu je to dolazi
do mnogo veeg slabljenja, prilikom prenosa, nego kod analognog, pa nije pogodan
za prenos na velike daljine.
Iako mnoge televizije u Srbiji danas rade na digitalnim sistemima, krajnji signal je i
dalje analogni, jer u Srbiji jo uvek nema digitalnih predajnika za televizijsku sliku.








Slika 4. Vrste signala





- 14 -
1.3. ZVUK


Sve do nedavno, mnogo vie panje se posveivalo slici nego tonu. Od pojave na-
prednog digitalnog zvuka i oekivanja publike postala su mnogo vea. Pre nego to
ita kaemo o nekim osnovnim audio-konceptima u produkciji, najpre treba rei neto
o samom zvuku.
Postoji mnogo definicija kojim se objanjava pojam zvuka. J edna od njih je da je
zvuk niz talasa koji se ire vazduhom, tj. promena pritiska molekula sredine nastala
usled vibriranja nekog predmeta.
Zvuk se moe javiti u obliku tonova i umova. Ukoliko izvor talasa harmonijski os-
ciluje, onda izvor zvuka stvara ton. Ukoliko oscilacije nisu harmonijske, izvor tada
proizvodi um.
Zvuk ima dve osnovne karakteristike o kojima se mora voditi rauna, a to su: jaina
i frekvencija tj. uestanost.


1.3.1. JAINA ZVUKA

J aina zvuka se meri u decibelima (dBs) i odnosi se na nivo i intenzitet zvuka.
Intezitet zvuka predstavlja objektivnu jainu zvuka, i definisan je kao energija zvu-
nog talasa emitovana kroz jedininu normalnu povrinu u jedinici vremena.



Za razliku od nje nivo zvuka predstavlja subjektivnu (fizioloku) jainu zvuka koja se
ne moe tano kvantitativno meriti ali je mogue da se izvri ocena intenzivnosti
oseaja na osnovu Veber-Fehnerovog psihofizikog zakona.
Po ovom zakonu promena inteziteta oseaja proporcionalna je logaritmu kolinika
energija nadraaja, koji izazivaju oseaje koji se uporeuju.



Da bi zvuni talas izazvao oseaj zvuka , neophodno je da jaina zvuka prelazi
neku minimalnu vrednost. Ta minimalna vrednost naziva se prag ujnosti.











- 15 -
1.3.2. FREKVENCIJA


Visina zvuka zavisi od frekvencije, odnosno od broja talasa koji prou pored
nepomine take u jednoj sekundi. J edinica frekvencije naziva se herc (Hz)
oveije uho je najosetljivije za oscilacije ije frekvencije lee u opsegu od 1000
do 3000 Hz. Uho je znatno manje osetljivo na frekvencije zvuka ispod 20 Hz i preko
20000 Hz (prag bola). Ispod odnosno iznad ovih granica ljudsko uho ne osea
oscilacije kao zvuk pri bilo kojoj jaini.
Zvukove frekvencije ispod 20Hz nazivamo infrazvukovima, a iznad 20000Hz ultra-
zvukovima.
Poto opseg od 20Hz-20000Hz predstavlja prilino ekstremne granice , raspon koji
se najee koristi u TV produkciji kree se izmeu 50Hz i 15000Hz. Iako ne pokriva
kompletan ujni opseg , ovo je dovoljno da pokrije skoro sve zvukove u prirodi.


1.3.3. ZVUK NA FILMU


Filmski stvaralac moe koristiti tri vrste zvuka: stvarni zvuk, zvune efekte i
dodatni zvuk.
Stvarni zvuk naziva se onaj zvuk koji je zabeleen prilikom snimanja i koji je
sinhronizovan sa slikom. Stvarni zvuk moe biti i asinhroni to znai da je zvuk
snimljen na mestu snimanja slike ali nezavisno od kamere. On se moe koristiti kao
zvuna pozadina neke sekvence.
Zvuni efekti mogu biti snimljeni za vreme snimanja radnje, poput koraka ili
razbijanja stakla, meutim na tako zabeleeni zvuni efekti esto izgledaju neubed-
ljivo. Zbog toga se ee koriste takozvani proizvedeni efekti koji zvue zauujue
dobro, ak i bolje od stvarnih.
Dodatni zvuk Zvuk je pratilac filma od njegovih poetaka. Dok je bio nemi film
pretilac slike bio je klavir eventualno orkestar ili peva. Savremeni filmski stvaralac
sa pojavom ton filmova na raspolaganju ima gotovo neograniene mogunosti, a u
mnogim sluajevima mata bolje radi bez ogranienja koje postavlja stvarni zvuk.
















- 16 -
2. SISTEMI ZA VIDEO-MONTAU


Slino usponu koji se 80-tih godina desio sa stonim izdavatvom, danas se to
deava sa digitalnom desktop (stonom) video produkcijom. Poto je neophodan
hardver i softver za video produkciju i post-produkciju postao pristupaniji, korisnici
Mac i Wintel (Windows +Intel) raunara mogu svoje raunare da pretvore u kom-
pletne radne sisteme za video produkciju na kojima mogu da stvaraju materijal
vrhunskog profesionalnog kvaliteta. Uz pomo digitalnog videa, korisnici mogu
materijal sa traka maksimalno da iskoriste; od istih originalnih digitalnih datoteka
mogu da stvore materijale za korienje na filmu, video trakama, DVD-u, CD-ROM-u
ili Internetu.


2.1. RAZLIKE U SISTEMIMA ZA VIDEO-MONTAU


Ve smo napomenuli da u video montai postoji osnovna podela na linearnu i
nelinearnu montau, to u startu predstavlja prvu razliku u sistemima za linearnu i
nelinearnu montau. Ova razlika se sama po sebi vidi u imenu, jer kod linearnog
naina montiranja nije mogue praviti bilo kakve izmene u ve izmontiranom
materijalu. Tako da ukoliko se potkrade neka greka prilikom montae ceo postupak
od te greke se mora ponoviti. Najvea prednost nelinearnog sistema jeste upravo mo-
gunost bilo kakve izmene u ve izmontiranom materijalu u bilo koje vreme na bilo
kom mestu.
J edina prednost linearnog sistema nad nelinearnim, sve do pojave kamera sa hard
diskom, bila je u tome to nije bilo potrebe za unoenjem materijala u ranar radi
obrade. Montani postupak je mogao da pone odmah jer se montiralo sa kasete na
kasetu.





Slika 5. Izgled sistema za nelinearnu montau
- 17 -
J o jedna veoma bitna razlika tie se unoenja efekata, teksta (titla), tona, pretopa...
Kod linearnih sistema bilo je potrebno posedovati itav niz ureaja: generator efekata,
video mikser, tonska mikseta, titl se ubacivao preko kompjutera sa posebnim soft-
verom koji je povezan sa generatorom efekata, i ceo taj postupak zahtevao je mnogo
vremena koje se drastino smanjilo sa pojavom nelinearnih sistema koji sve ove
ureaje stavljaju pod jedan softverski krov ime se montani postupak znatno skra-
uje ime se zadovoljavaju ogromni brzinski zahtevi modernog doba.
Takoe, ne manje bitna razlika jeste cena. Ureaji za linearnu montau, kada su se
pojavili bili su veoma skupi i zahtevali su prostor jer su bili glomazni. Sistem za ne-
linearnui montau zahteva jedan raunar i grupu programa to je svakako jeftinije i
prua vee mogunosti.







Slika 6. Izgled sistema za linearnu montau












- 18 -
2.2. BUDUNOST VIDEO-MONTAE


Video-montaa u linearnom obliku predstavlja veoma spor, naporan i ne ba jeftin
proces koji nije bio dostupan ba svakome. Tenja da se video materijal to bre
obradi i prenese krajnjem korisniku doveo je video-montau do povezivanja sa
digitalnim tehnologijama iji vrtoglavi proboj u svim sferama naih ivota uinio da
svi nedostaci linearnih sistema budu otklonjeni. Zato danas imamo mnogo bre
raunare sa sve veom ponudom programa za obradu video-materijala, koji tede
dragoceno vreme i novac, koji su mnogo jednostavniji za rukovanje i na taj nain
pristupaniji veem broju ljudi. Sve ovo dovodi do poveanja kvaliteta, to znai
znatno bolji kvalitet obrade i bolji kvalitet slike na kraju. Zbog svega gore navedenog,
ukratko moemo rei da budunost video-montae lei upravo u sve veoj upotrebi
raunara, digitalnim sistemima za obradu video-materijala, odnosno u nelinearnoj
montai.


































- 19 -
3. NELINEARNA MONTAA


Slino usponu koji se 80-tih godina desio sa stonim izdavatvom, danas se to
deava sa digitalnom desktop video-montaom tj. nelinearnom montaom. Poto je
neophodan hardver i softver za video produkciju i post-produkciju postao
pristupaniji, korisnici Mac i Wintel (Windows +Intel) raunara mogu svoje raunare
da pretvore u kompletne radne stanice za video produkciju na kojima mogu da
stvaraju materijal vrhunskog profesionalnog kvaliteta. Uz pomo digitalnog videa,
korisnici mogu materijal sa traka maksimalno da iskoriste; od istih originalnih
digitalnih datoteka mogu da stvore materijale za korienje na filmu, video trakama,
DVD-u, CD-ROM-u ili Internetu.
Video projekti se ostvaruju u dve glavne faze: produkciji i post-produkciji. Faza
produkcije obuhvata digitalizovanje materijala sa video traka.
Digitalna video montaa obuhvata pretvaranje snimaka sa video trake u podatke
koji mogu da se smetaju na hard disk raunara (ili na bilo koji drugi digitalni
memorijski medijum) i kojima moe da se pristupa kada su smeteni na taj medijum.
Digitalna video montaa je nelinearna i ona dozvoljava da svaki video klip, zvuk,
scena ili efekt mogu da se uklone, zamene, premeste ili preprave u svakom trenutku,
bez prepisivanja ili menjanja originalnog klipa. Post-produkcija postaje fluidni
fleksibilni proces u kojem je samo imaginacija ogranienje.


3.1. RAZVOJ NELINEARNE MONTAE


Digitalna video revolucija poela je sa uvoenjem visoko specijalizovanog,
namenskog video hardvera na kojem su korisnici mogli da stvaraju digitalne video
efekte (DVE), kao to je obrtanje ili rotiranje slike na ekranu, ili superponiranje jedne
video slike preko druge. Zatim su se pojavili digitalni sistemi za video montau tzv.
zatvorene arhitekture. Iako nelinearni, ovi sistemi su bili veoma skupi i koristili su
zakonski zatien (patentiran) hardver i softver koji nisu doputali meusobnu
kompatibilnost sistema i primorali korisnike da se oslone na jednog proizvoaa u
obezbeivanju kreativnih alata i tehnike podrke. Danas preovlauju digitalni video
sistemi otvorene arhitekture; oni koriste hardver i softver nezavisnih proizvoaa koji
je kompatibilan sa skoro svim raspoloivim personalnim raunarima.











- 20 -
3.2. NELINEARNA MONTAA DANAS


Reenja otvorene arhitekture omoguavaju integraciju veine razliitih vrsta
digitalnih medijuma, kao to su zvuk, mirne slike, 2D i 3D animacije i video klipovi.
Pored toga, izvorne datoteke mogu se lako ponovo upotrebiti za stvaranje materijala
za video trake, CD-ROM, televizijsku ili Internet distribuciju. Prednosti sistema
otvorene arhitekture su kontrola koju oni nude korisniku u svakoj fazi stvaralakog
procesa i sloboda izbora najboljih tehnologija i komponenata. Poto, uglavnom,
koriste raspoloive tehnologije, oni su ekonomski veoma isplativi.
Otvoreni sistemi rade na Mac i Wintel raunarima i omoguuju korisnicima da
proire svoje mogunosti u pogledu video obrade poto modernizuju svoje raunare.
Pored toga, korisnici ne moraju da se oslanjaju na jednog proizvoaa hardvera,
softvera i dodataka; oni mogu da izaberu softver za montau, efekte i obradu slike
koji je najpogodniji za odreenu primenu.


3.3. PROGRAMI ZA VIDEO-MONTAU


Na tritu postoji veliki broj programa za obradu video-materijala, i svi oni imaju
prednosti i mane. Na poetku treba napomenuti da je jedna od glavnih prednost ili
mana to to su neki od tih programa besplatni a neki idu i do hiljadu dolara u
zavisnosti od broja funkcija i stepen ozbiljnosti u radu koji omoguavaju.
Programi za obradu video materijala se grubo mogu podeliti u dve grupe. U prvu
grupu spadaju programi za instalaciju na svaki raunar koji zadovoljava minimalne
specifikacije, i koji ne zahtevaju poseban hardver (PCI kartica). A u drugu grupu
spadaju programi koji zahtevaju dodatni hardver kojim se upravlja preko programa, i
koji se uglavnom prodaju kao jedan proizvod a esto jedno bez drugog ne mogu da
funkcioniu.



















- 21 -
Avid - Xpress PRO (HD, DV)
Kao jedan od najzaslunijih za razvoj nelinearne montae Avid je proizveo Xpress
PRO koji pripada samom vrhu programa za video montau. Od pojave prvog Xpress
PRO pa do danas Avid je uveo mngobrojna poboljanja kako u samom programu tako
i u pokuaju da smanji njegovu cenu koja u dananje vreme iznsi negde oko 1500 $.
Iako cena nije mala kad se uporedi sa ostalim programima iste namene mogunosti
koje ovaj program prua su zaista velike pa sa pravom nosi epitet jednog od najboljih
ako ne i najbolji program za video montu.




Slika 7. Avid Xpress Pro


Adobe - Premiere CS3 (PRO, HD)
Kada se pojavio na tritu Premiere PRO je bio veoma dobar alat ali je ipak bio iza
Avid-a. Nakon izlaska verzije 1.5, Adobe je ubacio nekiliko znaajnih poboljanja,
kao to je podrka za Panasonikovu liniju 24P DV camcordere. Ovim poboljanjem i
prelaskom sa 60fps na 24fps (ovim smanjenjem frejmova video je dobijo filmski
kvalitet) trka sa Avid-Xpress PRO je postala tesna, posebno kad se cena ovog
programa kree oko 700$.



Slika 8. Adobe Premiere Pro CS3
- 22 -
Apple - Final Cut Pro HD
Mlai brat Apple-ovog profesionalnog alata za video montau Apple - Final Cut
Pro HD predstavlja veoma dobar alat koji prua profesionalni izgled sa skoro pa ne-
primetnim nedostacima. Sa svojom podrkom za HDV (High-Deffinition Video), ne
samo da je jedini program u svom cenovnom rangu koji podrava ovaj standard, ve
predstavlja prvu aplikaciju ovog tipa koja pravi iskorak ka standardima visokog
kvaliteta.



Slika 9. Apple Final Cut Pro


Canopus - Edius Pro 4
Poseduje veoma intuitivan interfejs, bez grubih prelaza mea DV, MPEG-1,
MPEG-2 i nekomprimovani video u stvarnom vremenu, bey renderovanja. Veoma je
jednostavan za rukovanje. Poseduje niz veoma korisnih funkcija kao sto su
neogranieni undo/redo, snimanje glasa direktno na timeline, filtere u realnom vre-
menu, 2D i 3D prelaze, efekat slika u slici. Takoe zajedno sa njim ide i Pro Coder
koji skoro sve poznate formate konvertuje u AVI, jer je jedna od retkih mana ovog
programa to to radi samo sa AVI formatom. Poslednja verzija je Edius Pro 4.



Slika 10. Canopus Edius Pro 4

- 23 -
Pinnacle - Studio
Poseduje sve ono to je potrebno za obradu video-materijala. Ono to ga malo izdvaja
od ostalih slinih programa jest mogunost snimanja gotovog montiranog video-
materijala na CD ili DVD. Cena mu je oko 100$.



Slika 11. Pinacle Studio


Sony - Vegas Video
Vegas Video spada u grupu profesionalnih alata za video-montau, audio produk-
ciju, komponovanje i ubacivanje titlova na PC platformi. Poseduje veoma intuitivan
interfejs i veoma je dobar u obradi zvuka. Cena mu se kree oko 600$.



Slika 12. Sony Vegas Video Pro8







- 24 -
Ulead - Media Studio Pro
Nelinearna obrada videa, preged u stvarnom vremenu, video slikane, CG grafika
Namenjen i profesionalcima i amaterima. Poseduje veliki broj specijalnih efekata.
Cena: 300$.



Slika 13. Ulead Media Studio Pro


Ovo su samo neki od alata za nelinearnu obradu video-materijala, koji se posebno
istiu jer zauzimaju sam vrh liste, i predstavljaju najbolja reenja za ljude u ovom
poslu. Koji je od njih najbolji? Na to pitanje ne postoji odgovor, svaki od ovih
programa ima svoje prednosti i mane. Oni koji se istiu visinom cene pruaju neto
vee mogunosti u manipulaciji digitalnog video materijala ali to nee mnogo uticati
na kvalitet krajnjeg rezultata, bilo koji od njih da se odabere za rad.
Kad smo ve kod cene treba napomenuti i programa koji se ne mogu pohvaliti
brojem opcija koje poseduju ali za neki amaterski rad su sasvim dovoljni i mogu
posluiti odlino a da ne ostave posledice na budet:


Windows Movie Maker
Potpuno besplatan program. Dolazi uz svaku verziju Windows-a. Poseduje naj-
osnovnije funkcije i efekte: prelazi, dodavanje zvuka, muzike, kontrola jaine zvuka,
rad sa slikama, titlovima, kreiranje DVD-a.

Virtual Dub
Ovaj besplatan program iako spada u grupu programa za nelinearnu montau,
takoe moe posluiti i kao izvrstan primer programa za linearnu montau. Program
omoguuje rezanje scena i efekte koji se primenjuju na ceo sadraj. Koristi se veoma
esto jer podrava AVI i MPEG datoteke.







- 25 -
4. PROCES IZRADE MUZIKOG VIDEO SPOTA


U ovom poglavju bie detaljno objanjen postupak izrade mizikog video spota,
konkretno muzikog video spota za pesmu Home, autor Damir Beiri, koji i izvodi
pesmu. Detaljnije e biti opisan program korien za montau, zatim koja je bila ideja
za spot, i sam proces izrade.


4.1. KORIENI PROGRAMI


Za proces montae video spota za pesmu Home, korien je program Canopus
EDIUS Pro3.


4.1.1. CANOPUS EDIUS PRO 3



Kada se pojavio na tritu Canopus EDIUS Pro 3, bio je najbolja verzija alata za
nelinearnu obradu video-materijala, koja je izala iz Canopusove radionice, do tada.
Oslobaajui video-montaere ogranienja do tada poznatih sistema za montau,
EDIUS Pro 3 omoguava podrku u realnom vremenu svih priznatih formata, uz
montau razliitih HD/SD formata za montau u realnom vremenu, u vie traka, uz
podrku chroma key efekta, alata za pravljenje titlova, i timeline mogunosti.
Unapreujui do tada ne ba poznatu real-time transcoding tehnologiju, EDIUS
Pro 3 izvodi konverziju izmeu razliitih HD i SD rezolucija, formata i frejm rejtova
u realnom vremenu.
EDIUS Pro 3 takoe sadri playback u realnom vremenu i DV izlaz svih efekata,
keyera, prelaza i titlova, i moe eksportovati materijal u bilo koji format ili potreban
medijum, ukljuujui i DVD-video.









- 26 -
Radni prostor je veoma intuitivan. Podesiv za jedan i vie monitora. Veoma lako se
podeava prema potrebama korisnika i manipulie prozorima. Sastoji se iz tri osnovna
prozora vidljivih u svakom trenutku i tri osnovne palete koje se mogu ukljuivati i
iskljuivati po potrebi: timeline prozor, prozor sa monitorima (preview prozor),
biblioteka (bin prozor), paleta sa efektima (effect), paleta sa markerima (marker) i
informaciona paleta (information)



Slika 14. Radni prostor Edius Pro 3

Timeline prozor - veoma brz i pogodan za manipulisanje. Na timeline se smeta
video materijal prilikom obrade. Sastoji se iz vie traka koje se mogu naknadno
ubacivati i izbacivati:
VA (video/audio) traka - na koju se smata video sa sinhronizovanim audio zapisom.
Ima mogunost direktne manipulacije i videa i zvuka koji ostaju sinhronizovani u
svakom trenutku.
V (video) traka automatski odstranjuje zvuni zapis. Poeljno je da ih ima to vie
ukoliko je montaa komplikovanija. Mogu se naknadno ubacivati po potrebi.
A (audio) traka - veoma pogodna za dodavanje zvunih efekata i odvajanje zvuka od
video klipa.
T (title) traka usko povezana sa ediusovim alatom za pravljenje titlova. Slui za
manipulaciju titlova tj. za sinhronizaciju titlova sa slikom i zvukom.



Slika 15. Timeline
- 27 -
Prevew prozor - sastoji se iz dva monitora
Source monitor - na kojem se prikazuje ne montiran materijal i preko kojeg se pri-
stupa capture alatu koji slui za prebacivanje video materijala sa kamere u program
radi dalje obrade.
Timeline monitor na kojem se prikazuje sve ono to se nalazi na timeline-u.



Slika 16. Preview prozor

Bin prozor sav video materijal sa kojim se manipulie u EDIUS-u prilikom uba-
civanja u program smeta se u Bin prozor. Odatle se na vrlo jednostavan nain drag-
drop tehnikom prebacuje na timeline radi dalje obrade. Tu se takoe belei svaka pro-
mena na video materijalu.





Slika 17. Bin prozor










- 28 -
Effect paleta - sadri veliki broj efekata koji su podeljeni u sedam grupa: video
filteri, audio filteri, tranzicije (prelazi), AudioCrossFades (audio prelazi), Title Mixers
(efekti za titlove), Keyers (sloeni efekti za direktnu manipulaciju svih parametara
slike), sistemski preseti (kombinacije najee korienih efekata, kao i kombinacije
efekata koje napravi sam korisnik)
Skoro svi ovi efekti mogu se meusobno kombinovati osim Keyers-a, sto prak-
tino predstavlja neogranien broj efekata za obradu videa.

Marker paleta - markeri su veoma korisna alatka koja slui za obeleavanje
znaajnih mesta na timeline-u. U Marker paleti se smetaju svi markeri koji se trenut-
no nalaze na timeline-u i rasporeeni su po rednom broju ili hronoloki, a mogu im se
dodavati i komentari. Preko ove palete omoguava se pristup vanim mestima nati-
meline-u veoma brzo i jednostavno.

Information paleta - bilo kakva promena da se napravi na delovima video materi-
jala, dodavanje efekta ili promena duine trajanja video materijala, koji se nalaze na
timeline-u belei se u ovoj paleti. Ukratko sve informacije vezane za odreeni deo
video materijala upisane su ovde.





Slika 18. Palete


Treba napomenuti i hardversku zahtevnost Cnopus EDIUS Pro 3:
IntelPentium4 3.0GHz CPU ili bri, 512MB RAM (1GB RAM preporuljivo),
800MB slobodnog prostora na hard disku, WindowsXP Home ili WindowsXP
Professional, DirectX 9.0, 32 bitna grafika karta, 1024x768 resolucije (128MB
grfike memorije kada se radi sa HD rezolucijama), zvuna karta.





- 29 -
4.2. IDEJA

Ideja za izradu video spota za pesmu Home, rodila se upravo iz samog naslova.
Nakon kraeg intervjua sa autorom pesme, postali su jasni motivi zato se pesma zove
ba tako Home, i ta je inspirisalo autora da komponuje ovu pesmu. Nakon tih
saznanja odlueno je da se spot radi na otvorenom, na lokacijama koje su obeleile i
ostavile snaan uticaj na njegov ivot, Beograd i Novi Sad. Poto su ti gradovi
obeleili njegovo detinjstvo, Beograd, i mesto gde trenutno ivi, Novi Sad, odlueno
je da se napravi paralela izmeu ova dva grada, i upravo zbog toga su birane spe-
cifine lokacije a opet u neku ruku zajednike za oba grada. Da bi se to posebno
naglasilo, spot je raen tehnikom 3D picture in picture, o kojoj e biti rei malo
kasnije, koja za rezultat dala sliku podeljenu na tri dela, gde se vodilo rauna da kad-
rovi gde se nalazi izvoa budu izmeu kadrova napravljenih na pomenutim loka-
cijama.































- 30 -
4.3. PROCES MONTAE

Da bi montaa uopte mogla da pone najpre video materijal treba prebaciti sa
kamere na raunar, i prebaciti ga u digitalni oblik. Ali, pre toga po pokretanju EDIUS
treba odrediti parametre projekta, lokaciju na hard disku, standard, PAL, NTSCE,
HD, kao i razmeru slike 4:3 ili 16:9.




Slika 19. Podeavanje parametara projekta


Poto smo sve to odradili i dali ime projektu, na red je dolo postavljanje audio
materijala. Poto je re o muzikom video spotu audio zapis je smeten na timeline, A
traku, i fiksiran, da ne moe da se menja jer je bilo potrebno, ovog puta, da se slika
sinhronizuje sa zvukom.
Zatim je na red dolo kadriranje, tj. odabiranje kadrova koji e se nai u video
spotu i nad kojim ce se vriti dalja obrada.








- 31 -
Nakon kadriranja poinje postupak montae. Ona je raena najvie uz pomo
efekta 3D Picture In Picture koji se nalazi u paleti effect (keyers/3D Picture In
Picture)
3D Picture In Picture - ovaj efekat, kada se dodeli nekom video clip-u na prvi
pogled ne napravi nikakvu promenu. Kad se otvori setup dialog dobije se itav niz
opcija za manipulaciju tog video clip-a. Slika se tada moe sei, kropovati, pozicio-
nirati bilo gde na ekranu, dodavati granice i senke, podeavati transparenciju, roti-
rati... Poseduje cak i mali timeline na kojem se sve ove promene mogu podesiti da se
obavljaju u realnom vremenu.
Uz pomo ovog efekta slika je podeljena na tri dela, split screen, tako da se prelazi
svaki za sebe mogu menjajti u ritmu muzike, a opet na pojedinim mestima svi za-
jedno.








Slika 20. 3D Picture In Pocture prozor











- 32 -
Nakon ovog postupka bilo je potrebno da se poradi na boji i osvetljenju, kako bi se
slika predstavila ivljom. To je raeno uz pomo kombinacije color balance efekta,
koji se nalazi u paleti Effect (Video filters/Color Correction/Color Balance)






Slika 21. Podeavanje boje

















- 33 -
Kada se dobio eljeni izgled video klipa (u ovom sluaju muzikog video spota),
sledei korak je renderovanje. Renderovanje se vri tako to se selektuje ceo klip i
desnim klikom iz padajueg menija odabere opcija rendering.
Poslednja faza u procesu montae je izvoz krajnjeg rezultata preko opcije
Export/Print to file gde se otvara prozor sa vie opcija u zavisnosti u kakav format
elimo da izvezemo izmontirani video.





Slika 22. Exportovanje zavrne verzije video spota
















- 34 -
5. ZAKLJUAK

Termin montaa se koristi u dva sluaja: kada se odnosi na proces biranja i
presnimavanja dobrog materijala, i kad se odnosi na itav proces postprodukcije, koji
pored klasine montae obuhvata titlovanje, obradu slike, dodavajne specijalnih
efekata ili animacije itd.
Trenutna budunost programa za nelinearnu montau vezana je za televiziju i
postprodukciju gde kompjuteri polako ali sigurno istiskuju linearni sistem kako u vidu
montanog procesa tako i u snimanju video materijala, to e se sigurno nastaviti,
time pre to svi tee ka uvoenju digitalnog sistema koji prua brojne prednosti u
odnosu na analogne.
Pojavom digitalnih tehnologija i digitalnih alata, proces televizijske proizvodnje je
ubrzan, olakana i postao je kreativniji nego ranije!































- 35 -
- 36 -
LITERATURA

Simultana elektronska montaa
ivojin S. Lali

Snimanje kamerom
David Chesire

Leksikon filmskih i televizijskih pojmova
Rihard Merc

http://www.cet.co.yu/CETcitaliste/

http://www.emotionfilm.si/jmv/kodek/soft.htm

http://www.wikipedia.org/Nonlinear_editing