Univerzitet u Travniku Saobraajni Fakultet

Seminarski rad iz predmeta Informatika

Tema: Blu-ray

Mentor: Doc.dr Muharem Kozi

Student: ustovi Ervin

U Travniku, februar !"". #odine

$%u&ra'

Sadraj
1. ". !. ). 5. 3. UVO .......................................................................................................................................................... ! OS#OV#I $%&%'(T&I .......................................................................................................................... ) I*V( +( S,-O$% *% IT%#.( /(#0-. $I1, U$2 .......................................................................... 3 ST&U,TU&% IS,% ............................................................................................................................... 4 % &(SI&%#.(........................................................................................................................................... 6 S#I'%#.( $O %T%,% ....................................................................................................................... 17 (." (. 8. 4. 6. 17. )*+*K, *+-ED$, ................................................................................................................................ "! ./*01*. S0*M,02,3/E./4DUK1*2E .................................................................................................... ""

'O U-%1I.%.......................................................................................................................................... 1" +-U9&%: VS. ; 9 V .......................................................................................................................... 1) *%,-.U%, ........................................................................................................................................... 15 -IT(&%TU&% ......................................................................................................................................... 13

$%u&ra'

1. Uvod
Kada 5e 6o7etkom 8!&tih #odina 6ro9%o# sto%5ea 6o 6rvi 6uta 6redstav%5en di#ita%ni medi5 : 1D ;en#%. 1om6act Disc<. .redstav%5a%o 5e to ve%iki iskorak i na neki na7in obi%5e=i%o 6o7etak nove, di#ita%ne ere. 4no 9to 5e tada 6onudio 1D u odnosu na dotada k%asi7ne kasete i >. bio 5e ?revo%ucionarna@ kva%iteta audio za6isa uz mno#o dru#ih mo#unosti ko5e su u 6rvom redu 6ovea%e komfor kori9ten5a. .ro9%o 5e dosta vremena od tada i 1D se 5o9 uvi5ek zadr=ao i duboko ukori5enio u na9u svakodnevicu. U6ravo zbo# n5e#ove ve%ike ra9irenosti i na6retka tehno%o#i5e do9%o se na ide5u da se na disk, fizi7kih dimenzi5a 5ednakih kao i 1D osim #%azbe za6i9e i video za6is. Tako 5e "AA(. #odine nastao D-D ;en#%. Di#ita% -erstati%e Disc<. D-D 5e donio na6redak u kva%iteti s%ike, dodatne interaktivne sadr=a5e, odnosno B do "! 6uta vei ka6acitet za za6is 6odataka u odnosu na 1D. MeCutim, da%5n5im razvo5em tehno%o#i5e, te 6o5avom DDT-&a ;Di#h Definition Te%evision< niti ono 9to 5e mo#ao 6onuditi D-D ni5e bi%o dovo%5no za 6ohranu 6ro#rama visoke kva%itete 6ros5e7no# tra5an5a od sata. Tako 5e !! . #odine $%u&ra' Disc ,ssociation ;$D,< razvi%a i 6redstavi%a novi standard : $%u&ra' disk ;$D<. E%avna novost ko5u 5e uveo $%u&ra' 5e kori9ten5e 6%ave %aserske zrake za raz%iku od crvene, odnosno infracrvene ko5a se koristi kod D-D&a, odnosno 1D&a. U6ravo zbo# kori9ten5a zrake man5e va%ne du%5ine bi%o 5e mo#ue, uz niz dru#ih tehni7kih r5e9en5a, 6ohraniti na disk 5ednakih fizi7kih dimenzi5a kao i D-D do B E$ 6odataka u 5ednom s%o5u, dok 5e u dva s%o5a ka6acitet do B! E$. To 5e dovo%5an 6rostor za sniman5e vi9e od sata T- 6ro#rama visoke kva%itete, 9to 5e i bio osnovan zaht5ev ko5i 5e 6ostav%5en na novi standard. Kao 9to 5e i D-D 6onudio kom6atibi%nost sa 1D formatom, tako 5e 6ostav%5en zaht5ev da svi $%u&ra' ureCa5i mo#u re6roducirati, odnosno snimati na D-D i 1D. Svi ti, kao i mno#o dru#ih zaht5evi i 6rob%emi ko5i su se 6o5avi%i u razvo5u $%u&ra' formata biti e 6odrobni5e o6isani u nastavku teksta ovo# seminarsko# rada.

$%u&ra'

". Osnovni parametri

$%u&ra' sustav ima tri osnovna 6arametra: G -a%na du%5ina %asera: H!B nmI G 0umeri7ki otvor %ee: !.8BI G Deb%5ina za9titno# s%o5a: !." mm. Ka6acitet 6odataka ko5i 5e mo#ue 6ohraniti na o6ti7ki disk odreCen 5e va%nom du%5inom ;J< i numeri7kim otvorom ;en#%. 0umeric ,6erture : 0,<. 4va ovisnost dana 5e s%i5edeom formu%om: Ka6acitet K ;0,3J< Kako 5e vid%5ivo iz formu%e, da bi se 6oveao ka6acitet 6otrebno 5e 6oveati numeri7ki otvor i sman5iti va%nu du%5inu. Kori9ten5em Ea0 %aserske diode 6osti#nuta 5e na5man5a va%na du%5ina od svih dioda. 4dreCeno 5e da va%na du%5ina ne bi treba%a biti man5a od H!! nm, 5er se is6od te vri5ednosti 5av%5a5u 6rob%emi sa o6ti7kim karakteristikama 6%astike ko5a na#%o #ubi karakteristike. 0umeri7ki otvor definira se kao stu6an5 konver#enci5e sv5et%osne zrake ko5u %ea mo=e 6ostii. S%ika ". 6rikazu5e zna7en5e numeri7ko# otvora.

Slika 1. Uz ob5a9n5en5e numeri7ko# otvora

Kao 9to se na s%ici mo=e vid5eti numeri7ki otvor ;0,< 5ednak 5e sinusu kuta L. Teoretski na5vea vri5ednost mo=e biti ". +bo# 6o5ave odstu6an5a ko5e nasta5e zbo# titran5a diska oko o6ti7ke osi %ee 6ri%ikom vrtn5e, odabrana 5e vri5ednost !.8B. 0a s%ici 5e takoCer nazna7ena ve%i7ina =ari9ne to7ke D.

$%u&ra'

Da bi se 6osti#ao zadovo%5ava5ui ka6acitet osim 6ovean5a numeri7ko# otvora i sman5en5a va%ne du%5ine bi%o 5e 6otrebno o6timizirati deb%5inu za9titno# s%o5a. S 5edne strane sman5en5em deb%5ine za9titno# s%o5a mo=e se %ak9e 6ostii 6ovean5e ka6aciteta, meCutim u6ravo 5e za9titni s%o5 zas%u=an za neos5et%5ivost o6ti7kih diskova na 6ra9inu. 2asno 5e samo 6o sebi da se sman5en5em deb%5ine to# s%o5a 6oveava os5et%5ivost na 6ra9inu, a samim time i 6oveava5u #re9ke 6ri%ikom 7itan5a medi5a. 2edno r5e9en5e ovo# 6rob%ema 5e u kori9ten5u sk%o6ova za korekci5u 6o#re9aka. *6ak, kako 5e na5man5a 5edinica za ka%ku%aci5u 6o#re9aka 5edan b'te, mo=e se do#oditi da #re9ka od 5edno# bita bude 6retvorena u #re9ku od 5edno# b'te&a. S dru#e strane se sman5en5em deb%5ine za9titno# s%o5a sman5u5e os5et%5ivost sustava na 6rom5enu kuta u6adne zrake na 6ovr9inu diska, a zbo# nesavr9eno ravne 6ovr9ine diska i%i zbo# drhtan5a diska za vri5eme rotaci5e. +bo# ci5ene i s%o=enosti 6roizvodn5e odabrana 5e deb%5ina za9titno# s%o5a od !." mm. S%ika 6rikazu5e raz%iku u 6o#re9ci ko5a nasta5e zbo# drhtan5a diska za s%u7a5 D-D i $%u&ra' diska. U tab%ici " dane su us6oredne karakteristike $D, D-D i 1D standarda.

Slika ". .o#re9ka zbo# drhtan5a diska

Valna duljina /nm2 #umeri7ki otvor ebljina za<titno= sloja /mm2 ,apa>itet /0+2

$%u&ra' H!B !.8B !." H.F

D-D (B! !.( !.( H.M

1D M8! !.HB ". !.M

Tabli>a 1. Us6oredne karakteristike $D, D-D i 1D formata

$%u&ra'

!. Izvedbe sklopa za 7itanje /en=l. pi>k up2

+bo# 6osto5an5a raz%ike u deb%5ini za9titnih s%o5eva izmeCu $D&a, D-D&a i 1D&a i raz%i7itih va%nih du%5ina, 1D i D-D diskove 5e nemo#ue re6roducirati u ureCa5ima isk%5u7ivo za re6rodukci5u $D&a. Kako 6osto5i zaht5ev 6rema ko5emu svi novi ureCa5i za re6rodukci5u $%u& ra' diskova mora5u biti kom6atibi%ni sa stari5im formatima, bi%o 5e 6otrebno razviti kom6atibi%an sustav, ko5e e to i omo#uiti. Trvrtka >E E%ectronics razvi%a 5e tehno%o#i5u ko5om se omo#uava kom6atibi%nost sa starim formatima. Kako bi se ostvari%a kom6atibi%nost 6otrebno 5e 6ostii s%i5edee: 6otrebno 5e sa7uvati dovo%5an razmak izmeCu %ea, kom6enzirati sferna odstu6an5a, te kontro%irati numeri7ki otvor za svaki format. Sustav ko5i 5e tvrtka razvi%a sasto5i se od %ee sa numeri7kim otvorom !.8B, te sa tzv. D4E ;en#%. Do%o#ra6hic 46tica% E%ement< e%ementom. Koristi se 6oseban materi5a% ko5i se na%azi izmeCu dva5u su6strata. Materi5a% ima 5ednak indeks %oma kao i oko%ni materi5a% za 5edan sm5er 6o%arizaci5e, a%i ima dru#i indeks %oma za okomiti sm5er 6o%arizaci5e u odnosu na ona5 6rvi. D4E 5e na6rav%5en tako da ne ut5e7e na va%nu du%5inu 6%avo# va%a ;H!B nm<, ve samo na va%ne du%5ine (B! nm ;D-D< i M8! nm ;1D< onda kada 5e n5ihov sm5er 6o%arizaci5e okomit na sm5er 6o%arizaci5e 6%avo# va%a. Da bi se ovo 6osti#%o mora 6osto5ati fazni 6omak izmeCu va%ova od (B! nm i M8! nm, a zbo# raz%ike indeksa %oma sredi9n5e# i oko%no# materi5a%a u D4E&u. +a kontro%u numeri7ko# otvora D-D&a i 1D&a koristi se fi%tar ko5i se mo=e 6ostaviti na D4E kako bi s6ri5e7io ut5eca5 %om%5ene zrake izvan efektivno# 6odru75a rada. +a dobivan5e %ee sa numeri7kim otvorom od !.8B u6otreb%5ava5u se dvi5e %ee sa man5im otvorom, ko5e su 6ostav%5ene 5edna 6reko dru#e. S%ika F 6rikazu5e 6ick u6, a s%ika H 6rikazu5e na7in rada D4E ureCa5a.

Slika !. *z#%ed 6ick u6 sk%o6a

$%u&ra'

Slika ). 0a7e%o rada D4E e%ementa

Kako bi se 6osti#%a kom6atibi%nost i sa 1D&om, razvi5ena 5e o6ti7ka #%ava ko5a 5e kom6atibi%na sa F va%ne du%5ine. Koristi se hibridna %aserska dioda i %ee ko5e od#ovara5u trima va%nim du%5inama. 0a ta5 na7in se 6osti=e za5edni7ka o6ti7ka 6utan5a za sve tri va%ne du%5ine i samim time 6o5ednostavn5u5e ci5e%a struktura 7ita7a. +a dobivan5e hibridne %aserske diode crveni %aser ;"B! mN< i infracrveni %aser ; !! mN< se 6recizno montira5u na 6%avi %aser ;" ! mN<, ko5a ima dobru to6%insku vod%5ivost, 6a u5edno s%u=i kao h%adi%o za dru#e dvi5e. +a vri5eme rada ureCa5a radi samo 5edna od ove tri diode, ovisno ko5i 5e medi5 6risutan u 7ita7u. -5eru5e se da e ova o6ti7ka #%ava za 7itan5e i sniman5e svih tri5u standarda imati k%5u7nu u%o#u u eks6anzi5i tr=i9ta hibridnih ureCa5a.

$%u&ra'

). Struktura diska
.o strukturi diska osnovna 6od5e%a 5e na 5ednos%o5ne i dvos%o5ne. *ako 6osto5e i diskovi ko5i ima5u do 8 s%o5eva oni ovd5e nee biti razmatrani, budui da 5o9 nisu s%u=beno odobreni za u6orabu. 2ednos%o5ni disk mo=e 6ohraniti do B E$ 6odataka, dok dvos%o5ni mo=e do B! E$. 0a s%ikama B i ( 6rikazani su 6res5eci 5ednos%o5no# i dvos%o5no# diska.

Slika 5. .res5ek 5ednos%o5no# diska

Slika 3. .res5ek dvos%o5no# diska

Kao 9to se na s%ici B mo=e vid5eti, 5ednos%o5ni disk sasto5i se od "." mm debe%e 6o%ikarbonatne 6od%o#e, nakon n5e na%azi se s%o5 na ko5em se za6isu5u 6odaci, te !." mm debe%i za9titni s%o5. S%o5 izmeCu s%o5a za 6odatke i 6ovr9ine diska iz sm5era u6adno# zra7en5a 5e u 6ot6unosti 6ro6ustan za sv5et%ost va%ne du%5ine H!B nm.

$%u&ra'

Mo#ue 5e nani5eti i dodatni za9titni 6remaz 6reko za9titno# s%o5a, za dodatno 6ovean5e ot6ornosti na mehani7ka o9teen5a. 4va5 s%o5 5e 6osebno zna7a5an 5er su 6rve verzi5e $D&/E diskova bi%e u za9titnom ku7i9tu, a s as6ekta tro9kova 6roizvodn5e bo%5e 5e da diskovi budu bez ku7i9ta. +ak%5u7eno 5e da 5e na5bo%5i kandidat za ova5 s%o5 U-&obnov%5ivi ko%oida%no& si%ikatni s%o5 deb%5ine Om. Struktura dvos%o5no# diska 5e s%i7na 5ednos%o5nom, s raz%ikom da se izmeCu 6od%o#e i za9titno# s%o5a na%aze dva 6odatkovna s%o5a, izmeCu ko5ih se na%azi B Om debe%i s%o5 za odva5an5e. Deb%5ina za9titno# s%o5a ovd5e 5e ne9to man5a & MB Om, kako bi uku6na deb%5ina diska osta%a ". mm, us6rkos dodatnom s%o5u za odva5an5e. .odatkovni s%o5 5e fazno 6rom5en5iv.

5. %dresiranje
$%u&ra' disk sa7in5ava koncentri7no s6ira%na staza od centra 6rema kra5u diska. Kako 5e ova staza ne6rekidna od 6o7etka do kra5a 6otrebno 5e osi#urati metodu adresiran5a ko5om bi se mo#ao utvrditi to7an 6o%o=a5 6o5edino# 6odatka, te o%ak9ati 7itan5e3sniman5e 6odataka na disku. )ormat adresiran5a ko5i se u6otreb%5ava kod $%u&ra' standarda 5e tzv ?vob%@ ;en#%. Pobb%e<. +a raz%iku od 1D&a i D-D&a ko5i ima5u 6oseban sektor 6odataka ;en#%. 6it< na 6o7etku na ko5em su zabi%5e=ene sve adrese 6o5edinih 6odataka na disku, $%u&ra' disk nema ta5 sektor. /az%o# tome 5e 9to bi se uvoCen5em takvo# sektora mora%a zna7a5no 6oveati #ustoa za6isa, te bi imao ve%iki ut5eca5 na sniman5e na dru#im s%o5evima. Modu%aci5ska tehnika ko5a se koristi 5e kombinaci5a MSK ;Minimum Shift Ke'in#< i STN ;SaP Tooth Nobb%e<. -e%i7ina b%oka 6odataka 5e (H K$. 4snovna du%5ina vob%a 5e B."H Om. $itovi ?!@ i ?"@ su 6redstav%5eni kao m5esto #d5e se sinusoida%ni si#na% modu%ira MSK 6ostu6kom. 4vako dobiveni si#na% 5e zbo# ve%ike #ustoe za6isa 6odatak 6od%o=an raznim smetn5ama. +bo# to#a u6otreb%5ava se si#na%, nazvan STN, ko5im se doda5u dru#i harmonici na sinusoida%ni si#na% vob%a. U ovom s%u7a5u ?! i ?"@ adresnih 6odataka od#ovara5u 6o%aritetu dodano# dru#o# harmonika. Kako 5e STN si#na% ras6odi5e%5en dru#a7i5e od MSK, te kako se detektira inte#riran5em, tako 5e ot6oran na smetn5e. Kombinaci5om ovih dvi5u metoda 6osti#nuto 5e da 5e adresiran5e kod $%u&ra'&a ot6orno na smetn5e, 6res%u9avan5a, 6omak vob%a i s%.

$%u&ra'

3. Snimanje podataka
.osto5i mno#o studi5a u vezi na7ina za6isivan5a 6odataka na medi5. +a raz%iku od D-D&a kod ko5e# 6osto5i neko%iko raz%i7itih formata, kod $%u&ra' diskova 5e 6osti#nut do#ovor o kori9ten5u 5edno# fizi7ko# formata. TakoCer 5e od%u7eno da e se 6rvo uvesti 6rebrisivi medi5i ;$D&/E<, a zatim medi5i za 5ednostruko sniman5e ;$D&/<, te na kra5u $D&/4M. 3.1 Fizi7ka izvedba )izi7ku strukturu diska sa7in5ava5u staze ;en#%. tracks<. )ormat staze 5e sniman5e urezivan5em ;en#%. #roove&recordin#<, 6odaci se za6isu5u u utor ;en#%. in #roove < i%i na utor ;en#%. on #roove<, kao 9to 5e 6rikazano na s%ici M.

Slika 8. 4n&#roove i in #roove sniman5e

Utor ;en#%. #roove< se definira kao dio diska na ko5e# se snima 6omou %aserske zrake. *zmeCu dva5u sus5ednih utora na%azi se udub%5en5e ;en#%. %and< ko5i s6r5e7ava 6ri5e%az to6%ine 6ri%ikom sniman5a na sus5edne utore i na ta5 na7in s%ab%5en5e kva%itete snimke zbo# ut5eca5a na 6odatke u sus5ednom utoru. /azmak izmeCu dva5u utora 5e !.F Om. Kod dvos%o5nih diskova za sniman5e, 6otrebno 5e da 6odatkovni s%o5 " ;vidi s%iku (< ima 6ro6usnost za %asersku zraku B!Q i%i vi9e, bez obzira da %i 5e na n5emu za6is i%i ni5e. 4vo 5e 6otrebno zbo# osi#uravan5a dovo%5ne 6ro6usnosti to# s%o5a kako bi se mo#%o 7itati, odnosno 6isati na 6odatkovni s%o5 !.

"!

$%u&ra'

3." $rin>ip snimanja?reproduk>ije .odaci ko5i se snima5u modu%ira5u se i%i kodira5u u "&M.. 0/+* si#na%. 4va5 si#na% se da%5e 9a%5e u im6u%sni kom6enzator #d5e se modu%ira u vi9e im6u%sni. .ode9avan5em rastue# brida 6rvo# im6u%sa i 6ada5ue# brida zavr9no# im6u%sa mo=e se kontro%irati ko%i7ina to6%inske ener#i5e u ovisnosti o du%5ini tra#a. 0a ova5 se na7in omo#uava 6recizno 6ozicioniran5e rubova tra#a. *m6u%sni va%ni ob%ik se 9a%5e do 6o#onsko# sk%o6a %asera, ko5i 6ode9ava sna#u %aserske zrake za sniman5e tra#a3razmaka na disk. Kod 7itan5a 6odataka, 6ro7itani si#na% se vodi kroz iz5edna7iva7 do 6et%5e fazne sinkronizaci5e ;.>><. *z%azni si#na% iz5edna7iva7a se takoCer odvodi do ana%o#no&di#ita%no# 6retvara7a ;,3D<, kako bi se 6retvorio u di#ita%an si#na% koristei kontro%ni si#na% .>>&a. 0akon ,3D 6retvorbe si#na% se 6ro6u9ta kroz ./>M kana% kako bi se is6ravi%e #re9ke. *z%az 5e 0/+* si#na% ko5i se 5o9 demodu%ira 6omou "&M.. koda. 0a s%ici 8 6rikazan 5e b%ok di5a#ram 6rinci6a sniman5a3re6rodukci5e $%u&ra' diska.

Slika 4. $%ok di5a#ram ureCa5a za sniman5e3re6rodukci5u

)ormiran5e tra#a na fazno 6rom5en5ivom medi5u 5e 6rikazano na s%ici A. Kako se medi5 zra7i sa nizom o6ti7kih im6u%sa du%5ine T, FT i HT tako nasta5u tra#ovi od#ovara5ue du%5ine. Ti6i7no amorfni tra#ovi nasta5u na i oko 6odru75a d5e%ovan5a %aserske zrake. 0a m5estu #d5e %aserska zraka zra7i medi5 sa veom sna#om do%azi do za#ri5avan5a i s6a5a5u se dva s%o5a bakra ;1u< i si%ici5a ;Si< tvorei 5edan 1uSi s%o5 ko5i ima man5u ref%ektivnost. .odru75e izmeCu tra#ova osta5e ne6romi5en5eno kako 5e intenzitet %aserske zrake na tom m5estu man5i. .ri%ikom 7itan5a diska u6orabom %asera 7ita5u se raz%ike u fizi7kim svo5stvima materi5a%a na m5estu #d5e 5e tra#, odnosno razmak. 0a m5estu tra#a 5e man5a ref%ektivnost ne#o na m5estu razmaka, te se na ta5 na7in stvara binarni 6odatak u ovisnosti o stu6n5u ref%eksi5e. Kod sniman5a na $D&/E medi5e, amorfni tra#ovi snim%5eni u6orabom sredn5e sna#e ;en#%. erasin# 6oPer< se bri9u u6orabom sredn5e sna#e kako bi 6osta%i razmaci ;krista%<. Dak%e, osnovna raz%ika kod sniman5a $D&/ i $D&/E medi5a 5e u snazi u6orab%5ene %aserske zrake, te u samom medi5u.

""

$%u&ra'

Slika 6. 0astanak tra#ova u ovisnosti o bro5u im6u%sa

8. 'odula>ija
Modu%aci5a 5e 5edan od k%5u7nih e%emenata 6ohrane 6odataka na di#ita%ne o6ti7ke medi5e 6o6ut 1D&a, D-D&a i%i $D&a. Mo#ue 5e izdvo5iti dva di5e%a di#ita%no# sustava: 6ri5enosni dio, uk%5u7u5ui kana% za 6isan5e i 6ri5emni dio, uk%5u7u5ui kana% za 7itan5e. Kako bi se 6osti#ao visok stu6an5 6ouzdanosti 6odaci se kodira5u 6ri5e 6ohrane. 0a57e9e se koristi kod za kodiran5e 6o#re9aka ;E11< i modu%aci5ski kod ;M1<. 0a strani 6ri5enosa su E11 i M1 koderi. 0a strani 6ri5emnika na%azi se o6ti7ka #%ava ko5a 7ita 6odatke sa diska, zatim modu% za detekci5u bitova, te M1 koder i na kra5u E11 koder. .rinci6i5e%na b%ok shema kana%a 6rikazana 5e na s%ici "!.

Slika 17. $%ok shema kana%a

"

$%u&ra'

E11 koder doda5e 6aritetne bitove, te na ta5 na7in 6oveava redundanci5u za6isa. Tako 5e omo#ueno dobivan5e izvorno# za6isa i u s%u7a5u kada 5e do9%o do 6o#re9ke kod 7itan5a medi5a. Kod o6ti7kih medi5a, na57e9e se koristi 0/+* modu%aci5ski 6ostu6ak. Kao 9to 5e ve rani5e re7eno, bitovi ?0@ i ?1@ 6redstav%5eni su razmakom, odnosno tra#om ;6odru75em vee, odnosno man5e ref%ektivnosti<. 0/+* niz bitova se mo=e 6odi5e%iti na 6odnizove, #d5e se svaki 6odniz sasto5i od neko# bro5a uzasto6nih bitova isto# ti6a. $ro5 bitova u nizu se naziva du%5ina niza. .otrebno 5e osi#urati da du%5ina to# niza bitova bude o6tima%na. To zna7i da ne smi5e biti niti 6rekratka, niti 6redu#a. 4vo se 6osti=e u6orabom />> koda, ko5i 5e odreCen sa dva 6arametra: d i k. Minima%na du%5ina niza 5e d+1, a maksima%na k+1. Kod 0/+ za6isa niz bitova du%5ine m+1 5e za6isan kao bit ?1@ nakon ko5e# s%i5edi m bitova ?0@. .retvorba 0/+ za6isa u 0/+* za6is ,6otrebna za 6ohranu na o6ti7ki medi5, se izvodi 6omou "T 6rekodera. To 5e inte#rator modu%o , ko5im se bitovi ?0@ iza vodee# bita ?1@ 6retvara5u u bitove ?1@. .ostu6ak modu%aci5e 5e 6rikazan na s%ici "".

Slika 11. />> dR" kodiran5e za sniman5e na $D disk

"F

$%u&ra'

U tab%ici

dani su bitni5i 6arametri $%u&ra' standarda. ,apa>itet Valna duljina lasera #umeri7ki otvor lee +rzina prijenosa podataka 'aksimalna rezolu>ija $romjer diska ebljina diska 'etoda snimanja 'odula>ija si=nala Staza 'etoda adresiranja Video poda>i %udio poda>i 'etoda %V multipleksiranja B E$ ;5edan s%o5< H!B nm !.8B F( Mb6s ;"S< "A !T"!8! " ! mm ". mm .rom5ena faze "&M.. ?Eroove recordin#@ ?Nobb%e@ M.EE& video ,1F, M.EE&", >a'er , osta%i M.EE& Trans6ort Stream

Tabli>a ". .arametri $%u&ra' formata

4. +lu9ra@ vs. ; 9 V
.ara%e%no sa 6redstav%5an5em $%u&ra' standarda 6redstav%5en 5e i DD&D-D standard od strane tvrtki 0E1 i Toshiba, ko5e su razvi%e dana9n5i D-D&/ i D-D&/N standard. E%avni raz%o# za ovakvu inici5ativu %e=i u 7in5enici da 5e $%u&ra' 6ot6uno novi standard sa ve%ikim raz%ikama u odnosu na 6ri5a9n5e, dok 5e DD&D-D neka vrsta nado#radn5e na ve 6osto5ei. +bo# to#a bi 6roizvodn5a DD&D-D ureCa5a bi%a znatno 5eftini5a uz minima%na 6otrebna u%a#an5a u 6roizvodni 6roces. To bi zna7i%o da e DD&D-D biti 6ristu6a7ni5i kra5n5em korisniku, barem u 6o7etno5 fazi. Unato7 ovo5 inherentno5 6rednosti, du#oro7no #%edano DD&D-D ima neko%iko zna7a5nih nedostataka u odnosu na $%u&ra'. *ako oba formata koriste 6%avi %aser, zbo# numeri7ko# otvora kao i kod k%asi7no# D-D&a ;!.(B< i deb%5ine za9titno# s%o5a od !.( mm, na DD&D-D medi5 ni5e mo#ue 6ohraniti vi9e od "B E$ 6odataka u 5ednom s%o5u, odnosno F! E$ u dva s%o5a. ,ko se uzme u obzir 7in5enica da DDT- sve vi9e zauzima tr=i9te, vr%o uskoro DD&D-D vi9e ne bi bio u mo#unosti zadovo%5iti 6otrebe ko5e DDT- nosi sa sobom. 2o9 5edna 6rednost $%u&ra' formata o7itu5e se u 7in5enici da $%u&ra' disk asoci5aci5u sa7in5ava5u #otovo svi vodei sv5etski 6roizvoCa7i 6otro9a7ke e%ektronike. Sa #%edi9ta vodeih sv5etskih fi%mskih izdava7kih kua za sada 5e situaci5a H 6rema F.

"H

$%u&ra'

A. *aklju7ak
$%u&ra' format obeava 6uno, a%i istovremeno zaht5eva nema%a u%a#an5a kako u 6roizvodn5u, tako i u marketin#. $udui da 5e od iz%aska 6rve verzi5e 6ro9%o H #odine dosta se to#a na6ravi%o na usavr9avan5u. .rva verzi5a diska bez za9titno# ku7i9ta, $D&/E - .!, zatim $D&/ -".! i $D&/4M -".! iza9%e su !!H. #odine. Sniman5e 6odataka biti e mo#ue brzinama do HS ;"HH Mb6s<, a teoretski maksimum 5e " S na van5skom di5e%u diska, 9to od#ovara brzini 6ristu6a 6odacima tvrdih diskova. )ormat $D&/4M 6redstav%5en 5e kao $D&M- -".! ;$%u&ra' Disc Movie<, a s%i5edea verzi5a $D&M- - .! omo#ui%a 5e inte#rirani 6ristu6 *nternetu 6utem ureCa5a za re6rodukci5u3sniman5e, te dodati 5edan na6redni video kodek 6ored M.EE& . 47eku5e se da e se u budunosti 6oveati brzina 6ri5enosa 6odataka, ka6acitet i da e se 6o5aviti hibridni diskovi ko5e e ob5edin5avati vi9e formata na 5ednom disku. Dak%e, mo=e se zak%5u7iti da $%u&ra' ima dobre iz#%ede za du#oro7no osva5an5e tr=i9ta.

"B

$%u&ra'

17.-iteratura
U"V U V UFV UHV UBV U(V HWke'techno%o#ies&" 8FB.6df, ko%ovoz !!H htt6:33PPP.b%u&ra'disc.com3Section&"FHM!3Section&"F( 83*ndeS.htm% #enera%Wb%ura'discformat&" 8FH.6df, ko%ovoz !!H htt6:33PPP.b%u&ra'disc.com3Section&"FHM!3Section&"F( 83*ndeS.htm% $D&/W.h'sica%WFrdWeditionW!(! f"&"FF $D&/EPhite6a6er !!(! .6df, ve%5a7a !!( htt6:33PPP.b%u&ra'disc.com3Section&"FHM!3Section&"F( 83*ndeS.htm% Mc%ean&"FF ".6df, ve%5a7a !!( &"F (H.6df, studeni !!B htt6:33PPP.b%u&ra'disc.com3Section&"FHM!3Section&"F( 83*ndeS.htm% $D&/4MPhite6a6er !!B"" Fc%ean $%u&ra'DD&D-D.6df, 6rosinac !!H htt6:33PPP.dravis#rou6.com htt6:33PPP.b%u&ra'disc.com3Section&"FHM!3Section&"F( 83*ndeS.htm%

"(