TM G. XXXVI Br. 1 UDK 159.922.8 Originalni nauni rad Primljeno: 18.02.2009.

Str. 47-66

Ni

januar - mart

2012.

Jelica Petrovi Marija Zotovi Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet, Odsek za psihologiju Novi Sad

ADOLESCENTI U SRBIJI: U TRAGANjU ZA NOVIM VREDNOSTIMA

Apstrakt Osnovni predmet istraivanja u okviru ovog rada je ispitivanje zastupljenosti pojedinih vrednosnih dimenzija, kao i ispitivanje korelata vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji. Istraivanje prikazano ovim radom sprovedeno je na uzorku od 1000 adolescenata prosenog uzrasta 16 godina sa teritorije Vojvodine. Rezultati ovog istraivanja su pokazali da najveu popularnost meu mladima imaju vrednosti samoaktualizacije i hedonistiko utilitarne vrednosti ija nam prisutnost govori o injenici da mladi ljudi pokazuju sklonost ka kulturi narcizma. Sutinu polnih razlika na ispitivanom uzrastu ini razlika izmeu individualistike orijentacije i orijentacije ka drugim ljudima. Rezultati dalje pokazuju da ispitanici iz grada smatraju bitnijim relacione vrednosti, dok ispitanici sa sela znaajnijim procenjuju religiju i vrednosti usmerene na odranje tradicije. Deca najnie obrazovanih roditelja i loijeg materijalnog stanja visoko vrednuju popularnost i ugled u drutvu, kao i hedonistiko utilitarne i religijsko tradicionalistike vrednosti. Kljune rei: vrednosti, adolescenti, vrednosne orijentacije mladih

petrovicns@ptt.rs Rad je deo projekta Pordoica kao vrednost u drutvu u procesu tranzicije koji podrava Pokrajinski Sekretarijat za nauku u i tehnoloki razvoj

48

UVOD
Vrednosti spadaju u grupu fundamentalnih pojmova pomou kojih se definiu neki drugi pojmovi, i stoga je odreenje vrednosti uvek veoma sloen posao. Iako u literaturi nikada nije postignut konsenzus oko definicije vrednosti, uopteno moemo rei da vrednosti ukljuuju sve oblike drutvene svesti i delanja ljudi. ini se da sutinu definisanja vrednosti ini aspekt sa kojeg se vrednosti i vrednosne orijentacije izuavaju. Tanije, radi izbegavanja terminoloke zbrke u istraivanjima se najee polazi od operacionalne definicije kakvu nalau primenjene skale. Neto detaljnija odreenja vrednosti vide kao centralne orijentire za ponaanje, miljenje i oseanja, i podrazumevaju pruanje mogunosti da se zauzme neki stav, da se unese smisao u nain i stil ivota pojedinca ili drutvene grupe. One nam govore o tome gde smo, ta hoemo, emu se posveujemo i teimo, ta je vanije, ta cenimo i podstiemo kod sebe i drugih ljudi u svojoj okolini. Oigledno je da vrednosti nisu samo individualne, ve i drutvene tvorevine. Upravo zbog toga se o njima najee govori u vremenima brzih drutvenih promena, kada se uslovi ivota i ciljevi brzo menjaju, kada stari referentni okviri ne odgovaraju novim ciljevima. Drutvena tranzicija se esto i definie kroz slogan vrednosnog vakuuma koji sugerie da stare vrednosti nastaju, a nove, koje bi zauzele mesto prethodnima, jo nisu stvorene. Koje bi bile osnovne karakteristike vrednosti? Pre svega, vrednosti su stabilne one predstavljaju relativno trajnu karakteristiku drutvene svesti i svesti pojedinca. Kada bi vrednosti bile potpuno stabilne, individualne i socijalne promene bile bi nemogue. S druge strane, kada bi bile potpuno nestabilne, kontinuitet ljudske linosti i jednog drutva takoe ne bi bio mogu. Vrednosti su i selektivne, jer se rukovode izborom izmeu razliitih mogunosti i ciljeva (tj. upuuju na neki izbor izmeu razliitih mogunosti). Poeljnost je karakteristika vrednosti koja odreuje ta treba initi i kako treba iveti, jer podrazumeva koncepciju o neemu to je lino i (ili) drutveno poeljno. Vrednosti su uvek pozitivne za pojedinca koji ih prihvata; i na kraju, vrednosti predstavljaju verovanje, u kojima se ciljevi ili sredstva delovanja ocenjuju kao poeljna ili nepoeljna ( 2005). Pojmovi kao to su vrednosti, vrednosne orijentacije, ivotni stil i vrednosni sistem se vrlo esto upotrebljavaju kao sinonimi. ini se da, kada se govori o linosti, prihvatljiviji termin predstavljaju vrednosne orijentacije, a kada se raspravlja o drutvu, onda su to vrednosti ili sistem vrednosti. Naime, nai su postupci ee odreeni ne jednom vrednou, ve jednom organizovanom grupom vrednosti. Kada se nove vrednosti ue i usvajaju, one se zapravo integriu u ve postojei, naueni sistem vrednosti, koji je hijerarhijski organizovan gde svaka vrednost ima svoje mesto i prioritet.

49 Nasuprot vrednostima i vrednosnom sistemu, vrednosnim orijentacijama se pridaje usmeravajua funkcija u ponaanju, tako da moemo rei da vrednosne orijentacije podrazumevaju opte principe ponaanja i delovanja u vezi sa odreenim ciljevima, dok se vrednosti odnose na prihvaene i cenjene ideje o drutvenim odnosima koje nastojimo da ostvarimo. Moemo rei da su vrednosne orijentacije zapravo kristalizovane vrednosne dimenzije u neijem sistemu vrednosti. Kuzmanovi (1995) smatra da su vrednosne orijentacije iroki, manje artikulisani sistemi uverenja, a vrednosti vie artikulisane odreenije koncepcije o poeljnom. Slino tome, Radin (Radin 1988; prema: ram 2003) smatra da su za razliku od vrednosti, koje predstavljaju poeljne ciljeve, vrednosne orijentacije modeli ponaanja u funkciji ostvarenja vrednosti. Ako su vrednosne orijentacije modeli ponaanja, onda su one, u krajnjoj liniji, produkt odreene strukture linosti koja generie dati model ponaanja. Stoga, moemo rei da su vrednosne orijentacije konstrukti utemeljeni na meusobnoj povezanosti pojedinanih vrednosnih preferencija koja formira strukturu na latentnom nivou, tj. da su vrednosne orijentacije faktorske komponente pojedinih vrednosti (ram 2003). Kada je u pitanju razlika izmeu vrednosnih orijentacija i ivotnog stila, moemo rei da vrednosna orijentacija predstavlja opti cilj, a ivotni stil nain ostvarivanja tog cilja ( 1990). Neki autori smatraju da ivotni stilovi zapravo predstavljaju operacionalizaciju vrednosti, tj. da je jedan od moguih naina operacionalizacije vrednosti opis pojedinih stilova ivota, na osnovu koga se zakljuuje o vrednosnim orijentacijama za koje se pretpostavlja da lee u osnovi odreenog stila ivota ( 2006). U savremenim sociolokim teorijama naglaava se sve vea individualizacija i pluralizacija ivotnih stilova, te se koncept ivotnog stila tretira kao najadekvatniji pristup fenomenima diferencijacije u postindustrijskim drutvima. S obzirom na to da koncept ivotnog stila povezuje individualno delovanje sa drutvenim sistemom, on se shvata kao idealan model prelaza sa mikro do makro nivoa socioloke analize (Tomi-Koludrovi i Leburi 2002). Kao to ne postoji konsenzus oko definicije vrednosti, tako ne postoji ni kada je re o vrstama vrednosti. Razlog tome je, izmeu ostalog, i postojanje razliitih kriterijuma klasifikacije jedan od njih bio bi po nosiocima vrednosti, u kom sluaju bi smo ih podelili na individualne, grupne i opte; druga klasifikacija po sadraju vrednosti podrazumevala bi npr. estetske, politike, teorijske, socijalne, moralne, religiozne, ekonomske, itd.. Podela vrednosti koja se smatra najbolje diferenciranom je Rokieva (Rokeach 1973) po kojoj postoje dve grupe osnovnih vrednosti: terminalne koje predstavljaju ciljeve ljudske egzistencije i dele se na personalne (centrirane na sopstveno Ja) i socijalne (fokusirane na drutvo). Drugu grupu vrednosti predstavljaju

50 instrumentalne vrednosti, koje se dalje dele na moralne vrednosti i na vrednosti kompetencije. Odnos izmeu terminalnih i instrumentalnih vrednosti je funkcionalni odnos zavisnosti jer su instrumentalne vrednosti sredstva za postignue terminalnih vrednosti. Za Rokia (1973) vrednosti imaju centralno mesto u strukturi linosti, i predstavljaju trajno verovanje da je specifian nain ponaanja ili ivljenja drutveno ili lino poeljniji u odnosu na suprotni ili obrnuti nain ponaanja ili ivljenja. Rokieva teorija vrednosti je dominirala psiholokom scenom vie od dvadeset godina. Osnovni nedostatak istraivanja inspirisanih njegovom teorijom bio je fokusiranje na iskljuivo specifine vrednosti. Naime, naglaavano je da vrednosti imaju vanu usmeravajuu ulogu u ponaanju pojedinca tek onda kada postoji vrednosni konflikt, tj. kada neko ponaanje rezultira posledicama koje su u skladu sa jednom vrednou, ali su istovremeno u sukobu sa nekom drugom vrednou koju pojedinac poseduje. varc (Schwartz 1992) sa ciljem prouavanja vrednosti kao integrisanih celina, njihove dinamike i strukture postavlja teoriju sadraja i strukture vrednosti koja obuhvata tipologiju sa 10 vrednosnih orijentacija: nezavisnost, stimulacija, hedonizam, postignue, mo, sigurnost, konformizam, tradicija, dobronamernost i univerzalizam. varc (1992) smatra da ponaanja usmerena prema odreenom tipu vrednosti imaju psiholoke, drutvene i praktine posledice koje mogu biti ili kompatibilne (i u tom sluaju imaju zajedniku motivacionu orijentaciju) ili u konfliktu sa drugim tipovima vrednosti. Tako autor kreira dvodimenzionalni model vrednosti, ije su dimenzije: 1. sopstveno odricanje (koje obuhvata univerzalizam i dobronamernost i odraavaju prihvatanje drugih i brigu za njihovu dobrobit) naspram samounapreenja (koje obuhvata dostignue i mo i oznaava postizanje linog uspeha i dominacije nad drugima) 2. otvorenost za promene (nezavisnost i stimulacija koje podrazumevaju slobodu misli i delovanja i sklonosti ka promenama) nasuprot zadravanju tradicionalnih odnosa (sigurnost, konformizam i tradicija) (Feri 2007). Istraivanja vrednosti, vrednosnih orijentacija i ivotnih stilova adolescenata Sigurno najobimnija, i po svim kriterijumima impozantna komparativna Svetska studija vrednosti (World Value Survay) sprovedena je na reprezentativnim uzorcima u vie od 65 drutava koja obuhvataju 85% ukupne populacije na zemlji, u trajanju od skoro etvrt veka (tanije, od 1981. godine, videti u: Pavlovi 2006; Panti 2005). Analize podataka prikupljanih preko dvadeset godina dovele su do svojevrsnog kulturnog mapiranja sveta (global culture map) i, samim tim, stvorena je mogunost

51 da se razliite nacije i kulture meusobno porede s obzirom na dimenzije vrednosti (Inglehart 2004; prema: 2006). Prvu fundamentalnu dimenziju kulturnih varijacija ini dimenzija tradicionalne nasuprot sekularno-racionalnim vrednostima. Jedan pol dimenzije ine tradicionalne vrednosti koje predstavljaju stavove o vanosti Boga i religije, apsolutne standarde dobra i zla, potinjavanje autoritetu, dominaciju mukaraca u drutvenom, politikom i ekonomskom ivotu, kao i netolerantnost prema abortusu, razvodu, eutanaziji i samoubistvu. Suprotnost ovim tradicionalnim vrednostima su sekularno-racionalne vrednosti koje se esto nazivaju moderne ili postmoderne vrednosti. Drugu dimenziju ini kontinuum koji na jednom svom polu ima vrednosti oskudice (survival values), a na drugom vrednosti samoizraavanja (self expression values). Glavna komponenta vrednosti blagostanja jeste polarizacija izmeu materijalnih i postmaterijalnih vrednosti, odnosno pomak s naglaska na ekonomskoj i fizikoj sigurnosti ka poveanju naglaska na samoizraavanju, subjektivnom oseaju blagostanja i kvaliteta ivota ( 2006). Kulturno mapiranje sveta pokazalo je nedvosmisleno da bive komunistike zemlje (i Srbija meu njima) dele veoma sline vrednosti koje podrazumevaju kombinaciju vrednosti oskudice, tj. preivljavanja i sekularno racionalni autoritet. Kao uzroke ovoj pojavi navodi se iri deterministiki splet istorijskih, ekonomskih, socijalnih, politikih i kulturolokih faktora ( 2005). Svetska studija vrednosti jo je jednom potvrdila da promene u kulturi i drutvu u kome pojedinac ivi neminovno donose preureivanje vrednosnih prioriteta, to dalje naruava stabilnost vrednosnog sistema i postojei red meu vrednostima. S obzirom na to da su za nama (ali i ispred nas) turbulentna vremena u kojima su se promene odvijale velikom brzinom u svim segmentima drutva, neophodno je sagledati kakve je tragove na sistem vrednosti ostavilo ovo vreme velikih drutvenih kriza. Populacija na kojoj se najbolje sagledavaju otisci ovih promena su mladi, jer, naalost, oni predstavljaju jednu od najranjivijih grupa u procesu tranzicije (Kovatacheva 2002; prema: Mihajlovi 2004). Sutina je u tome da je period adolescencije sam po sebi tranzitoran, jer su sve velike tranzicije u ljudskom ivotu uglavnom skoncentrisane u ovom razvojnom periodu. I upravo ta preklapanja drutvene krize sa prirodnim krizama, odnosno drutvene tranzicije sa prirodnom tranzicijom u odraslost po pravilu ima katastrofalne posledice po omladinu, u smislu da drutvena tranzicija remeti i pomera u korenu tokove prirodne tranzicije (Mihajlovi 2004). Kako izgleda trend promene vrednosti kod mladih u Srbiji? Sobzirom na to da su vrednosti, vrednosne orijentacije i ivotni stilovi veoma esto korieni pojmovi u naunim istraivanjima oko ijeg definisanja i razraniavanja jo traju ive naune rasprave, ne udi heterogenost ni brojnost njihovih konceptualizacija. Kako je naredni deo ovog teksta posveen komparaciji rezultata istraivanja vrenih u naoj

52 zemlji, koja su na razliite naine definisala predmet svojih ispitivanja (uglavnom koristei pomenute pojmove kao sinonime) odustaemo od daljnjeg ulaenja u teorijske dileme definisanja i klasifikovanja vrednosti i vrednosnih orijentacija i predoiti neke od najrelevantnijih studija. Jedno od prvih istraivanja vrednosti kod nas obuhvatilo je sledee vrednosne orijentacije: estetska, hedonistika, ekonomsko-utilitarna, altruistika, delatna, saznajna, altruistika i usmerenost na mo i ugled ( 1973; prema: 2006). Podaci su pokazali da srednjokolci najvie prihvataju delatnu vrednosnu orijentaciju, zatim saznajnu i altruistiku, dok su najmanje prihvaene ekonomsko-utilitarna i orijentacija na mo i ugled. Sline raspodele dobijene su i drugim istraivanjima (npr. 1988; 1987): za veinu mladih, najprivlaniji bili su socijalni, odnosno stvaralaki stil, dok je najmanje izraena bila usmerenost na mo i ugled. Istraivanja devedesetih godina ( 1990; 1995) bila su usmerena na ispitivanje preferencije sledeih dimenzija: porodino sentimentalni stil, altruistiki, saznajni, utilitarni, orijentacija na popularnost, egoistika orijentacija, prometejski aktivizam, hedonizam, religijsko-tradicionalni stil i orijentacija na mo. U prvom merenju ( 1990) pokazalo se da je porodini stil najprivlaniji, a kao najmanje privlana religijsko-tradicionalistika orijentacija i orijentacija na mo. Rezultati drugog merenja ( 1995) ukazuju na odreene promene u vrednosnim prioritetima mladih: raste popularnost religijsko tradicionalistikih vrednosti, hedonistikog naina ivota i egoistike orijentacije, dok su altruistiki i aktivistiki stil postali manje popularni. O porastu popularnosti religijskog naina ivota u toku ovih godina izvetavaju i drugi autori ( 1995). Rezultati ispitivanja istim instrumentom 2000. godine (Mladenovi i Knebl 2000) pokazuju da je da je porasla popularnost hedonistikog na raun saznajnog stila ivota, odnosno da i dalje raste popularnost stilova ivota usmerenih na linu dobrobit. Dakle, istraivanja promena vrednosnih orijentacija u protekle dve decenije u naoj zemlji govorila su o opadanju popularnosti ivotnih stilova koji podrazumevaju zalaganje za opte interese i dobrobit drugih, a raste afinitet za naine ivota koji govore o usmerenosti ka linoj dobrobiti. Neki autori smatraju da ove promene nisu ni toliko velike kolike bi se, s obzirom na radikalne drutvene promene i dramatine dogaaje proteklih godina, mogle oekivati ( 2006).

PREDMET ISTRAIVANjA
Podaci izneti u ovom lanku deo su kompleksnog istraivanja koje je sprovedeno u okviru projekta Porodica kao vrednost u drutvu u

53 procesu tranzicije koji podrava Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj. Osnovni predmet istraivanja u okviru ovog rada je ispitivanje zastupljenosti pojedinih vrednosnih dimenzija, kao i ispitivanje korelata vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji, u prvom redu pola, mesta stanovanja, materijalnog stanja i obrazovanja roditelja. S obzirom na to da su na naim prostorima vrednosti mladih bile est predmet istraivanja, cilj nam je bio i praenje nekih optih tokova u ovoj oblasti, jer su upravo mladi ona snaga koja na sebi nosi breme budunosti.

METOD
Uzorak Istraivanje prikazano ovim radom sprovedeno je na uzorku od 1000 adolescenata prosenog uzrasta 16 godina sa teritorije Vojvodine. Uzorak je bio ujednaen po polu, tako da procenat mukih ispitanika u uzorku iznosi 50,5%, a enskih 49,5%. Iz gradskih sredina dolazi 40,9% ispitanika, a iz seoskih 59,1%. Podaci o stepenu obrazovanja roditelja i proceni materijalnog stanja dati su u tabelama 1 i 2. Tabela 1. Stepen obrazovanja roditelja
Stepen obrazovanja roditelja Osnovna kola Srednja kola Vie i visoko obrazovanje Majka % 9,8 60,8 29,4 Otac % 7,4 64,4 28,2

Tabela 2. Procena materijalnog stanja ispitanika

Procena materijalnog stanja Odlino Dobro Srednje Loe % 14,8 46,1 32,8 6,2

Varijable i instrumenti istraivanja Ispitanici su davali informacije o pomenutim socio-demografskim obelejima, i popunjavali Skalu vrednosnih orijentacija od 23 ajtema. Tvrdnje koje ine skalu delom su preuzimane iz drugih istraivanja (pri emu smo se rukovodili interpretacijama samih istraivaa koji su ove tvrdnje prikazivali kao najdiskriminativnije), a delom formulisane za potrebe ovog istraivanja. Ispitanici su stepen slaganja sa tvrdnjom iskazivali etvorostepenom Likertovom skalom. Ponuene vrednosne

54 orijentacije svakako da pokrivaju samo deo vrednosnog prostora mladih, tj pokazuju samo iseak njihovog sveta ideja o poeljnom, ali ipak, dobijeni rezultati ukazuju na neke bitne relacije u vrednosnom sistemu adolescenata. S obzirom na to da je Skala vrednosti konstruisana za potrebe ovog istraivanja, te prvi put primenjena, uraena je provera njene faktorske strukture. Latentni prostor skale ispitivan je primenom faktorske analize sa Promax rotacijom. Na osnovu karakteristinih vrednosti izdvojeno je 6 faktora koji objanjavaju 50.4% varijanse stavki (vidi tabelu 3). Tabela 3. Karakteristine vrednosti faktora i procenti objanjene varijanse
FAKTOR 1 FAKTOR 2 FAKTOR 3 FAKTOR 4 FAKTOR 5 FAKTOR 6 TOTAL karakteristina vrednost 3.5 3 1.7 1.3 1.1 1.1 procenat objanjene varijanse 15.1% 13% 7.4% 5.5% 4.8% 4.6% 50.4%

Prvi izdvojeni faktor objanjava 15,1% ukupne varijanse. Sklop prvog izdvojenog faktora dat je u tabeli 4. Tabela 4. Sklop prvog izdvojenog faktora
Sadraj stavke Lepo je kad se te ljudi prepoznaju, kad se pojavljuje u javnosti, u novinama i TV-u Vano je postati poznat i popularan Lepo je kad ti ljudi govore da super izgleda Vano je da ti se drugi ljudi dive Treba se moderno ponaati i oblaiti bez obzira svia li se to veini

R ,879 ,689 ,638 ,582 ,574

Stavke kojima je zasien ovaj faktor opisuju tendenciju ka popularnosti, praenju trendova i socijalnom prestiu. Ovako opisan faktor imenovali smo kao popularnost. Drugi izdvojeni faktor objanjava 13% ukupne varijanse (vidi tabelu 5).

55 Tabela 5. Sklop drugog izdvojenog faktora

Sadraj stavke Bitno je u ivotu znati da postoje ljudi koje voli i koji te vole Vano je podeliti ivot sa nekim koga voli Vano je imati iskrene i trajne odnose sa bliskim ljudima R ,728 ,638 ,633

Stavke koje zasiuju drugi izdvojeni faktor opisuju visoko vrednovanje interpersonalnih relacija i kvaliteta socijalnih odnosa. Ovaj faktor imenovan je kao relaciona orijentacija. Trei izolovani faktor objanjava 7,4% ukupne varijanse. Stavke koje u najveoj meri odreuju ovaj faktor prikazane su u tabeli 6. Tabela 6. Sklop treeg izdvojenog faktora
Sadraj stavke Treba uvek pomoi ljudima u nevolji, bez obzira ko su i odakle Svi pojedinci treba da imaju ista prava, bez obzira na pripadnost razliitim grupama Vanije je imati slobodu govora nego vlast ili bogatstvo Novac reava sve, i zato ovek treba da ga stvori to vie P ,784 ,679 ,616 -,381

Ovaj faktor zasien je stavkama koje ukazuju na altruistiko ponaanje, visoko vrednovanje jednakosti meu ljudima i nematerijalnu orijentaciju. Trei izdvojeni faktor imenovali smo kao altruistiko liberalistika orijentacija etvrti izdvojeni faktor objanjava oko 5,5% ukupne varijanse, i stavke kojima je on zasien date su u tabeli 7. Tabela 7. Sklop etvrtog izdvojenog faktora
Sadraj stavke Treba iveti u skladu sa pravilima i zahtevima svoje vere Ljudski ivot odreuje Boja volja Prolost naeg naroda bi trebala za sve nas da bude svetinja R ,806 ,769 ,642

Stavke koje ulaze u sklop etvrtog izdvojenog faktora opisuju snanu religijsku orijentaciju i potovanje tradicionalnih vrednosti, te je nazvan religijsko-tradicionalistika orijentacija. Peti izdvojeni faktor objanjava oko 4,8% ukupne varijanse, i stavke kojima je on zasien date su u tabeli 8.

56 Tabela 8. Sklop petog izdvojenog faktora

Sadraj stavke Vano je da se svaki ovek iskae ka stvaralaka i potpuna linost Vano je da ivot pojedinca bude smislen i kompletan U svemu to radimo treba nastojati da to bude drugaije i bolje Vano je da se ovek celog ivota razvija i ui neto novo R ,783 ,608 ,484 ,380

Stavke koje ulaze u sklop petog izdvojenog faktora opisuju sklonost ka neprestanom usavravanju i linom rastu, te je nazvan samoaktualizacija. esti izdvojeni faktor objanjava oko 4,6% ukupne varijanse, i stavke kojima je on zasien date su u tabeli 9. Tabela 9. Sklop estog izdvojenog faktora
sadraj stavke Treba iveti veselo i bezbrino Treba to vie ugaati samom sebi U svim stvarima u ivotu treba prvo sagledati svoj lini interes Treba voditi ivot ispunjen prijatnostima i zadovoljstvom R ,728 ,571 ,557 ,471

Stavke koje ulaze u sklop estog izdvojenog faktora opisuju tendenciju ka lagodnom ivotu i sagledavanju sopstvene koristi. Ovaj faktor nazvan je hedonistiko-utilitarna orijentacija.

REZULTATI
Ispitivanje zastupljenosti pojedinih vrednosnih orijentacija Pregled zastupljenosti ponuenih vrednosnih dimenzija dat je u tabeli 10. Tabela 10. Zastupljenost pojedinih vrednosnih orijentacija
Samoaktualizacija Hedonistiko-util. Relacione Altruistiko-lib Popularnost Religijsko-tradic. min 1 2 0 0 0 0 Max 12 12 9 12 15 9 AS 9,8 8,6 8,3 7.5 7,5 5,2 SD 1,6 1,9 1,1 2,0 3,1 2,3

Rezultati pokazuju da najveu popularnost meu mladima (u smislu najvee prosene vrednosti, tj. slaganja sa njihovom vanou za

57 pojedinca) imaju vrednosti samoaktualizacije, a za njima slede hedonistiko utilitarne i relacione vrednosti. Altruistiko-liberalne vrednosti i popularnost su nie cenjene, a najmanje vanosti ispitanici pridaju religijsko-tradicionalnim vrednostima. Relacije izmeu vrednosnih orijentacija adolescenata i pola, mesta stanovanja, materijalnog stanja i obrazovanja roditelja Vrednosne orijentacije i polne razlike. Analiza je ukazala na statistiki znaajne polne razlike u pojedinim vrednosnim orijentacijama adolescenata (vidi tabelu 11). Tabela 11. Razlike u vrednostima s obzirom na pol
POL Popular. Relacione Altruistliberal. as tas t-test as t-test test 20 ,05 ,15 4,49 ,12 3,41 ,20 <.01 15 <.01 11 <.01 Religijsko Samoakt. Hedonist tradicion. utilitar. as t-test as tas t-test test 12 ,65 ,17 5,04 06 nije ,12 <.01 16 <.01 -06 stat. zna

Muki enski

Ispitanici mukog pola imaju izraenije vrednosne orijentacije koje se odnose na popularnost i socijalni presti i religijsko tradicionalistike vrednosne orijentacije, dok ispitanice postiu vie skorove na relacionim, zatim altruistiko liberalistikim orijentacijama i vie su usmerene ka linom razvoju (vrednosti samoaktualizacije). Na hedonistiko utilitarnoj vrednosnoj orijentaciji nisu dobijene statistiki znaajne razlike. Vrednosne orijentacije i mesto stanovanja. Ispitanici iz grada smatraju bitnijim relacione vrednosti, dok ispitanici sa sela znaajnijim procenjuju religiju i vrednosti usmerene na odranje tradicije. Na ostalim faktorskim skorovima nisu dobijene statistiki znaajne razlike (tabela 12). Tabela 12. Razlike u vrednostima s obzirom na mesto stanovanja
Popular. as t-test Grad ,03 nije Selo ,01 stat. zna Relacione Altruistliberal. as t-test as t-test 08 ,13 ,07 nije ,06 <.05 05 stat. Zna Religijsko tradicion. as t-test ,15 3,84 <.01 11 Samoakt. Hedonist utilitar. as t-test as t-test 02 nije ,07 nije stat. ,01 stat. 05 zna zna

Vrednosne orijentacije i obrazovanje roditelja. Analiza varijanse potvrdila je postojanje razlika u vrednosnim orijentacijama adolescenata u odnosu na obrazovanje oca. Post hok analizom (Scheffe test) utvreno

58 je da deca najnie obrazovanih oeva visoko vrednuju popularnost i ugled u drutvu, kao i hedonistiko utilitarne i religijsko tradicionalistike vrednosti. Izmeu dece srednje i visoko obrazovanih oeva nisu naene razlike (tabela 13). Tabela 13. Razlike u vrednostima s obzirom na obrazovanje oca
Popular. Relacione Altruistliberal. as tas t-test as t-test test Osnov. 33 ,561 ,22 nije ,09 nije Srednje ,04 01 stat. 00 stat. Visoko ,01 <.05 04 zna 00 Zna Religijsko Samoakt. Hedonist tradicion. utilitar. as t-test as t-test as t-test 25 04 ,13 ,252 05 nije 45 ,01 stat. 01 <.05 03 zna ,16 ,244 <.01

Kada je u pitanju obrazovanje majke, slika je ista kao i u prethodnom sluaju. Deca najnie obrazovanih majki visoko vrednuju popularnost i ugled u drutvu, kao i hedonistiko utilitarne i religijsko tradicionalistike vrednosti (tabela 14). Tabela 14. Razlike u vrednostima s obzirom na obrazovanje majke
Popular. Relacione Altruistliberal. as tas t-test as t-test test Osnov. 15 ,372 ,07 nije 21 nije Srednje 04 ,02 stat. ,01 stat. Visoko ,13 <.05 09 zna ,07 Zna Religijsko Samoakt. Hedonist tradicion. utilitar. as t-test as t-test as t-test 22 02 ,13 ,225 ,22 nije 16 03 stat. 05 <.05 04 zna ,18 002 <.05

Vrednosne orijentacije i procenjeno materijalno stanje ispitanika. Analiza varijanse potvrdila je postojanje razlika u vrednosnim orijentacijama adolescenata u odnosu na procenjeno materijalno stanje. Post hok analizom (Scheffe test) utvreno je da deca koja svoje materijalno stanje procenjuju kao odlino visoko vrednuju popularnost i ugled u drutvu, kao i hedonistiko utilitarne vrednosti u odnosu na vrnjake koji materijalno stanje svoje porodice ide drugaije. Takoe je uoljiv i jasan trend opadanja vanosti hedonistiko-utilitarnih vrednosti i popularnosti sa loijom procenom ("opadanjem") materijalnog stanja ispitanika (tabela 15).

59 Tabela 15. Razlike u vrednostima s obzirom na materijalno stanje ispitanika

Procen Popular. Relacione mater. Stanja as t- as t-test test odlino 40 1,20 ,19 nije Dobro 01 02 stat. srednje ,16 <.01 02 zna Loe ,28 09 Altruist- Religijsko Samoakt. Hedonist liberal. tradicion. utilitar. as t-test as t-test as t-test as t-test ,16 04 00 ,01 nije 05 stat. 05 Zna ,03 ,38 nije ,09 nije 30 stat. 00 stat. ,00 zna 01 zna ,11 18 ,05 ,350 <.01

DISKUSIJA REZULTATA
Prvi cilj ovog istraivanja bio je ispitivanje vanosti ponuenih vrednosnih orijentacija. Rezultati pokazuju da najveu popularnost meu mladima imaju vrednosti samoaktualizacije, hedonistiko utilitarne i relacione vrednosti. Altruistiko-liberalne vrednosti i popularnost su nie cenjene, a najmanje vanosti ispitanici pridaju religijsko-tradicionalnim vrednostima. Moemo rei da se dobijeni rezultati slau sa nalazima nekih skorijih istraivanja, gde je zakljueno da samoaktualizacija (npr. Kuzmanovi i Petrovi 2007; Popadi 1995) i hedonizam (Joksimovi 1992; ram 2004) jesu visoko prihvaene vrednosti, dok se popularnost dosledno predstavljala kao najmanje vaan cilj. Ako znamo da je jedna od osnovnih karakteristika perioda adolescencije traganje za identitetom i smislom, kada se ispituju sopstvene granice i potrebe za linim rastom i razvojem su na vrhuncu, oekivano je da su vrednosti samoaktualizacije ubedljivo najcenjenije. S druge strane, adolescencija je i normativno period ivota kada se zadovoljstva ostvaruju direktno, po hedonistikom principu, tako da moemo rei da i prisustvo hedonistiko utilitarnih vrednosti u aksiolokom sistemu adolescenata jeste oekivano, kao uzrasni fenomen. Meutim, mogli bismo oekivati i da vrednosti samoaktualizacije predstavljene pre svega idejama o iskazivanju sebe kao stvaralake linosti budu u negativnoj korelaciji sa idejama o lagodnom ivotu, line koristi i hedonistikim obrascem koji podrazumeva potrebu za neposrednim zadovoljavanjem svojih elja. Koegzistenciju ovih vrednosnih orijentacija neki autori tumae postojanjem jedne vrste konflikta izmeu individualnih i kolektivnih vrednosti. ram (2004) smatra da su na individualnom nivou kod srednjokolske omladine prisutne intrizine vrednosti, dok je na kolektivnom nivou prisutna internalizacija drutvenih ekstrizinih vrednosti koje pre svega podrazumevaju lagodan i bezbrian ivot. Tanije, radi se refleksiji vrednosnog sistema koji postoji u globalnom drutvu.

60 Visoka pozicija relacionih vrednosti takoe je opravdana, posebno na ispitivanom uzrastu, kada se pojavljuju prve heteroseksualne veze, a potreba za druenjem i produbljivanjem bliskosti sa vrnjacima je veoma izraena. Ovaj rezultat je u skladu sa prethodnim nalazima kod kojih je utvrena visoka popularnost socijalnog stila ivota (npr. 1988). Relativno nisko vrednovanje altruistiko-liberalistike orijentacije ne predstavlja novinu u odnosu na prethodna istraivanja. Ve je pomenuto da su ispitivanja promena vrednosnih orijentacija u protekle dve decenije u naoj zemlji bila saglasna da su ivotni stilovi koji podrazumevaju zalaganje za opte interese i dobrobit drugih bili u opadanju, dok je meu mladima rastao afinitet za naine ivota koji govore o usmerenosti ka linoj dobrobiti ( 2006). Tako je na primer, u istraivanju Joksimovieve (1992) utvreno da je najprihvaeniji ivotni stil utilitarni, zatim hedonistiki, dok su altruistiki i prometejski stil manje privlani. Manja izraenost altruistike orijentacije pripisuje se strahu od materijalne oskudice (Schaff 1989) i drutvenoj krizi (tj. klimi koja podstie egoistiku orijentaciju), ali se takoe naglaava da uvek postoji alternativa koja zavisi od opteg usmerenja drutva, jer kriza moe podsticati i altruistike i egoistike vrednosti, u zavisnosti od toga da li se reenja tekoa trae u solidarnosti ili u linoj snalaljivosti ( 2003). Moemo se sloiti sa ovim stanovitem, tim pre to ajtemi koji u naem istraivanju ine faktor altruistiko-liberalistikih vrednosti opisuju i toleranciju ("Svi pojedinci treba da imaju ista prava, bez obzira na pripadnost razliitim grupama"), kao i nematerijalistike vrednosti (Vanije je imati slobodu govora nego vlast ili bogatstvo; i negativna korelacija sa ajtemom: novac reava sve, i zato ovek treba da ga stvori to vie), to su svakako vrednosti koje su u irem drutvenom okruenju potisnute na marginu. U nekim istraivanjima se opominje da se egoistika klima odrazila i na kolsku sredinu, gde se naglasak stavlja na takmienje i lino postignue, uz zanemarivanje saradnje i uzajamnog pomaganja. Potrebno je jo istai da je hedonistiko utilitarna orijentacija pozitivno povezana sa agresivnou, a negativno sa altruistikim vrednostima ( 2003). Na poslednjem mestu u aksiolokom sistemu mladih nalaze se religijsko tradicionalne vrednosti. U toku devedesetih godina rasla je popularnost religijsko tradicionalistike orijentacije ( 1995; 1990; 1995), iako ne treba ispustiti iz vida injenicu da je ova orijentacija i tada zauzimala poslednji rang meu ostalim ponuenim vrednosnim dimenzijama. Poto religiozna orijentacija predstavlja komponentu tradicionalistikog vrednosnog sistema, promene u religioznoj orijentaciji smatrale su se znakom retradicionalizacije, koja se poela javljati u toku raspada socijalistikog sistema i jugoslovenske dravne zajednice, kao jedan od odgovora na drutvenu krizu i krizu vrednosti. Veina autora (Bei i ukanovi 2000; 2005) smatra

61 da je odnos prema religiji u naoj sredini vie pod uticajem aktuelne ideoloko-politike klime (pre svega one u kojoj je religioznost bila socijalno poeljna) nego to je odraz dubljih i trajnijih linih uverenja i vrednosti, te da je uzlet religioznosti u tranziciji privremenog karaktera. Miljenja smo da dolazi do stagnacije interesovanja mladih za religiju u odnosu na period od pre nekoliko godina, i to pre svega usled intenziviranog pojavljivanja nekih oblika svetovnih religija. Uz to, ne treba zanemariti injenicu da ajtemi koji govore o religioznim vrednostima uglavnom sadre barem implicitnu predpostavku o spoljanjem lokusu kontrole (ljudski ivot odreuje Boja volja), a kognitivno funkcionisanje u adolescentnom periodu karakterie intelektualni egocentrizam koji se javlja u formi mesijantva, tj. oseanju moi u kreaciji i sprovoenju ideja o reformi postojeeg poretka stvari, to svakako podrazumeva unutranji lokus kontrole. Drugi cilj istraivanja odnosio se na ispitivanje postojanja razlika u vrednosnom sistemu adolescenata s obzirom na pol, mesto stanovanja, obrazovanje roditelja i materijalno stanje. Kada su u pitanju polne razlike, rezultati su pokazali da ispitanici mukog pola imaju izraenije vrednosne orijentacije koje se odnose na popularnost i religijsko tradicionalistike vrednosne orijentacije, dok ispitanice vie cene relacione, altruistiko liberalistike vrednosti i vrednosti samoaktualizacije. To bi praktino znailo da sutinu polnih razlika na adolescentnom uzrastu ini razlika izmeu individualistike orijentacije i orijentacije ka drugim ljudima. Ova razlika uglavnom se pripisuje razliitim socijalizacijskim uticajima kada je muko, odnosno ensko dete u pitanju. Sutinu feminine orijentacije ini oseanje povezanosti sa drugima, pa su tako devojice od najranijih dana usmerene na povezanost i privrenost drugima, i ta orijentacija ih predodreuje da budu zainteresovane za skladne intimne odnose i emocionalni ivot uopte (Gilligan 1977; prema: 1988). Nasuprot tome, izgleda da se tipina maskulina orijentacija u naem drutvu ogleda u zadravanju jo uvek dominantnog tradicionalistikog patrijarhalnog obrasca, koji moe biti i posledica transgeneracijkog prenosa, odnosno porodine i drutvene klime. Rezultati dalje pokazuju da ispitanici iz grada smatraju bitnijim relacione vrednosti, dok ispitanici sa sela znaajnijim procenjuju religiju i vrednosti usmerene na odranje tradicije. Ovakav nalaz je u skladu sa ostalim istraivanjima i u naoj zemlji, ali i u regionu (npr. 2005; - 2002; prema: 2005). Ovaj rezultat je takoe i oekivan, s obzirom da je selo tradicionalno uporite klasine religioznosti koja se na selo kao centar drutvenog ivota oslanjala vekovima, u vremenu kada je imala apsolutnu dominaciju u drutvu. Neki autori smatraju da e narednom periodu (paralelno sa jaanjem graanskog drutva) klasina religija zauzeti manje znaajno mesto, jer e proces tranzicije pomoi rastakanje jedne globalne drutvene zajednice i nastanak partikularnih i relativno autonomnih drutvenih grupa, ime se automatski poveavaju neki

62 alternativni, svetovni oblici religije (Bei i ukanovi 2000). Iako bi se moglo oekivati da je otuenje u gradskim sredinama zastupljenije, podatak da su relacione vrednosti (vanost slobode izbora u ljubavi i iskrenih i trajnih odnosa sa bliskim ljudima) cenjenije u gradovima govori nam o ubrzanoj emancipaciji i izraenijem oseanju mogunosti izbora kod mladih iz urbanih sredina. Kada je u pitanju obrazovanje roditelja, slika je sledea: deca najnie obrazovanih roditelja visoko vrednuju popularnost, kao i hedonistiko utilitarne i religijsko tradicionalistike vrednosti. Podatak da religioznost raste sa opadanjem strune spreme roditelja potvren je i u drugim istraivanjima (- 2002; prema: 2005), gde se naglaava da se religioznost vezuje za nii, manje privilegovan drutveni poloaj i veu otuenost od kljunih institucija drutveno-politikog sistema. Podatak o visokom vrednovanju hedonistiko utilitarne orijentacije u porodicama nieg obrazovnog statusa moemo protumaiti u svetlu ireg drutvenog konteksta, sa ime se slau i drugi autori ( 2006). Naime, hedonistiko-utilitarna orijentacija podrazumeva ugaanje samom sebi, orijentaciju ka linoj koristi i uivanje u neposrednim zadovoljstvima. U vremenu naglih drutvenih promena, pre svega vremenu opte nesigurnosti i materijalne oskudice najvie su ugroeni najnii slojevi drutva. U ovakvim vremenima, odricanje i planiranje "na dui rok" i nema puno smisla, ime se moe objasniti visoko vrednovanje hedonistiko-utilitarnog stila ivota. U vezi sa prethodno reenim je i visoko vrednovanje popularnosti (slave, socijalnog prestia, modnih trendova i sl.). Moemo pretpostaviti da je u porodicama nieg obrazovnog statusa i kulturni nivo porodice nii, te da je prodor masovne kulture ovde laki. Tanije, mediji kao vani tvorci vrednosti najlake nau put do najniih slojeva drutva koje nekritiki guta plasirane trendove obilate kvazi vrednostima i populisanjem idolatrije. Nadalje, rezultati naeg istraivanja pokazuju da adolescenti koji svoje materijalno stanje procenjuju kao odlino visoko vrednuju popularnost i ugled u drutvu, kao i hedonistiko utilitarne vrednosti u odnosu na svoje vrnjake loijeg materijalnog stanja. Tanije, postoji jasan trend opadanja ovih vrednosti sa loijom procenom (opadanjem) materijalnog stanja ispitanika. Skloni smo verovanju da ovaj podatak ne govori samo o vrednosnim orijentacijama, ve i o upranjavanom nainu ivota, jer su vrednosti, tj. Stilovi ivljenja determinisani ne samo linim eljama i preferencijama, ve i objektivnim mogunostima za njihovu realizaciju, a mogunosti svakako rastu sa porastom materijalnog stanja.

ZAKLJUAK Rezultati ovog istraivanja su pokazali da najveu popularnost meu mladima imaju vrednosti samoaktualizacije i hedonistiko utilitarne

63 vrednosti ija nam prisutnost govori o injenici da mladi ljudi pokazuju sklonost ka kulturi narcizma. Miljenja smo da drutvene korene ove slike treba traiti u spoju uslova i naina ivota mladih, ali i u specifinom kulturnom i vrednosnom nasleu. injenica da vrednosni sistem mladih ljudi predstavlja meavinu samoaktualizirajuih vrednosti i pragmatizma i hedonizma govori nam o nekoj vrsti konflikta izmeu individualnih i kolektivnih vrednosti, tj. o refleksiji vrednosnog sistema koji postoji u globalnom drutvu (ram 2004). Tanije, adolescenti na individualnom nivou prihvataju intrizine vrednosti, dok su, sa druge strane, u dananjem vremenu i prostoru obasuti kvazi vrednostima kojih ima u svim sferama drutvenog ivota i kulture. Nepostojanje ureenog sistema i nedostatak oseanja sigurnosti svakako da ne podstie planiranje na due staze, ve pre jednu drutveno destruktivnu filozofiju lagodnog ivota koja podrazumeva uivanje u neposrednim zadovoljstvima (filozofiju prezenta). injenica da socio demografske varijable dobro diskriminiu populaciju adolescenta u pogledu prihvatanja ponuenih vrednosti govori u prilog tezi o nepostojanju homogenizacije vrednosti u savremenom drutvu. Ovaj rezultat pre odslikava ve dugo prisutnu nasilnu drutvenu polarizaciju, gde razliitim grupama ljudi nije omoguen pristup slinim materijalnim dobrima, i samim tim slinim nainima ivota. S obzirom na to da je jedan od preduslova za ubrzavanje drutvenog razvoja promena zateenih, esto okotalih vrednosti, koje predstavljaju inilac ometanja tranzitivnih procesa u svim domenima drutvenog ivota ( 2003), postavlja se pitanje na koji nain moemo kontrolisati modifikaciju vrednosnog sistema kod mladih. Istraivanja su pokazala da se vrednosti kao koncepcije poeljnosti u izvesnoj meri mogu planirati, pa ak i implantirati radi akceleracije drutvenog razvoja. Tanije, vrednosti s jedne strane odslikavaju sadanjost, ukljuujui i vezu sa prolou, a s druge strane, sadre potencijal za prevazilaenje stvarnosti, to podrazumeva i okrenutost ka budunosti ( 1990; 2003). Glavnu ulogu u procesu kontrole nad pogledima na svet, stremljenjima a i tenjama mladih ljudi kao snage koja nosi na sebi breme budunosti svakako da ima pre svega porodica. Meutim, upravo se porodica nala na udaru tranzicionih promena koje su postavile otre zahteve na sve aspekte ivljenja (Petrovi 2007). Krizu porodica strunjaci prepoznaju kao refleksiju drutva u tranziciji, a njene efekte najjasnije uoavaju na deci ( 2004; Petrovi 2007). Jedna od najvidljivih promena unutar porodinih odnosa je sve izrazitija tenja za slobodom i individualizmom svih njenih lanova. Meutim, sudei po rezultatima ovog istraivanja, izgleda da ove tendencije podrazumevaju ne samo potrebu za individualnom afirmacijom svakog pojedinca, ve potpunu afirmaciju individualizma. S druge strane, svakako da i kola ima velikog udela u formiranju vrednosti mladih. Pitanje je samo odluke da li e ti uticaji spontani i

64 stihijski ili briljivo planirani, (tj. da li su deo zvaninog ili skrivenog kurikuluma 2003), u emu bi svakako poslednju re trebalo da da ira drutvena zajednica. Opti je utisak autora ovog istraivanja da su dobijeni rezultati ipak daleko od pesimistikih, slaui se sa tvrdnjama da promene unutar sistema vrednosti nisu ni toliko velike, ni mrane. kolike bi se, s obzirom na radikalne drutvene promene i dramatine dogaaje proteklih godina, mogle oekivati ( 2006). Osnovna preporuka za dalja istraivanja bila bi da se napravi iscrpnija kategorizacija ponuenih vrednosnih orijentacija, kao i da se longitudinalnim praenjem promena proveri da li su pomenute vrednosne orijentacija samo deklarativno, povrinski, tj. konformistiki usvojene ili su dublje interiorizovane.

LITERATURA
Bei, Milo i ukanovi Borislav. 2000. Bogovi i ljudi: religioznost u Crnoj Gori. Podgorica: CID i SoCen. , 1988. . , ., 174-216. : . . 2004. . , , , 254-68. : . Joksimovi, Sneana. 1992. Odnos uenika prema pojedinim stilovima ivota kao pokazatelj njihovih vrednosnih orijentacija. Psihologija 25(12):723. , . 2003. . : ,17379. : Friedrich Ebert Stiftung . , . 2005. . 2:11531. , . 2006. : . 2:41529. , . 2005. . : . Kuzmanovi, Borislav. 1990. Vrednosne orijentacije uenika zavrnog razreda osnovne kole. U Obrazovna i razvojna postignua uenika na kraju osnovnog kolovanja, priredio Nenad Havelka i sar., 215-235. Beograd: Filozofski fakultet Institut za psihologiju. , . 1995. . 7:1748. Kuzmanovi, Borislav i Neboja Petrovi. 2007. Struktura preferencija i drutvenih ciljeva srednjokolaca. Psihologija 40(4):56785. , . 1987. . 11:3540. Mihajlovi, Sreko. 2004. Oduzimanje budunosti omladina Srbije u vodama tranzicije. U Mladi zagubljeni u tranziciji, priredio Sreko Mihajlovi, 1739. Beograd: Centar za prouavanje alternativa. , . 1988. -

65
. : . Mladenovi, Uro i Jasna Knebl. 2000. Vrednosne orijentacije i preferencije stilova ivota adolescenata. Psihologija 34:43554. , . 1990. . : . , . 2003. . : , 1321. : Friedrich Ebert Stiftung . , . 2005. ? 118119:4669. , . 2006. . 2:24762. Petrovi, Jelica. 2007. Odnosi u porodicama u Vojvodini: podela uloga, vaspitno ponaanje roditelja i porodina klima. U Porodice u Vojvodini: karakteristike i funkcionalnost, priredili Marija Zotovi i sar., 2347. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu. , . 1990. . , ., 23559. : . , . 1995. . 7:7188. Rokeach, Milton. 1973. The nature of human values. New York: Free Press. Schaff, Adam. 1989. Kamo vodi taj put? Zagreb: Globus. Schwartz, Shalom. 1992. Universals in the content and structure values: Theoretical advances and empirical tests in 20 countries. European journal of social psychology 30:17798. Tomi-Koludrovi, Inga. i Leburi Ani. 2002. Sociologija ivotnog stila. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Feri, Ivana. 2007. Univerzalnost sadraja i strukture vrijednosti: Podaci iz Hrvatske. Drutvena istraivanja 12:326. ram, Zlatko. 2003. Vrijednosne orijentacije i struktura linosti: relacije na srednjokolskom uzorku zavrnog razreda. 34:91114. ram, Zlatko. 2004. Vrednosti i devijantno ponaanje mladih. U Mladi zagubljeni u tranziciji, priredio Sreko Mihajlovi, 6595. Beograd: Centar za prouavanje alternativa.

Petrovi Jelica, Zotovi Marija, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, Department of Psychology, Novi Sad

ADOLESCENTS IN SERBIA: SEARCHING FOR NEW VALUES

bstract The main focus of the research presented in this paper was the analysis of Serbian youth values and the identification of their value-orientation correlates. The research sample consisted of 1.000 adolescents, average age 16, from different parts of the autonomous province of Vojvodina. Research results show that the values of self-actualization andbstracthedonistic-utilitarian values are the most popular ones

66
among Serbian youth. These results indicate that the "culture of narcissism" is present among Serbian youth. Gender differences were found with regard to individualistic orientation and orientation towards other people. We also found significant differences in the degree of rating and the importance assigned to certain values relative to the participants' place of residence. Adolescents from urban areas rated relational values as the most significant, while religious and traditional values were the most popular ones among adolescents from rural areas. The participants whose parents' education level was the lowest and who lived in poorer financial circumstances rated the most highly the values of popularity and social reputation, as well as the hedonistic-utilitarian orientation and religious and traditional values. Key Words: values, adolescents, youth value orientation.