Holesterol

Koliina holesterola u krvi

U krvi je poeljno da bude manje od 5,2 mmol/l (milimola po litru) holesterola. Granino rizino je od 5,2 do 6,1 !!ol"l, a visoko rizino preko 6,2 mmol/l.

#ta je to holesterol$

%trukturna &or!ula holesterola.

Holesterol je jedan od oblika u ko!e se javljaju lipidi, tj. !asti. Holesterol je veo!a rasprostranjen u svi! 'elija!a or(aniz!a, a naroito u nervno! tkivu. Javlja se u ivotinjskim mastima, ali ne i u biljnim. Holesterol, je iz!e)u ostalo(, potreban za iz(radnju 'elijskih !e!brana i proizvodnju nekoliko osnovnih hor!ona *kao npr. adrenalin, estro(en i testosteron+. Ustanovljeno je da oko 2", holesterola nastaje sintezo! u or(aniz!u *kod odrasle osobe oko -../ .. !( na dan+, a sve(a 1", se unosi hrano!. % obziro! na sposobnost or(aniz!a da (a stvara u veliki! koliina!a, dovoljno je da se hrano! unese oko 150 !00 m" na dan. 0e1i je potrebna propor1ionalno ve'a koliina jer holesterol i!a znaajnu ulo(u kao strukturni ele!ent svih 'elijskih i unutar 'elijskih !e!brana. 2ajve'i deo holesterola nastaje u jetri, a !oe nastati i u sluzokoi 1reva i nadbubreni! lezda!a. 3datle se pute! krvotoka prenosi do 'elija or(aniz!a. U krvi se holesterol transportuje tako 4to se vee za proteine (rade'i lipoproteine. 5re!a (ustini lipoproteini se dele na6

#$# *en(l. Low Density Lipoprotein+, lipoproteini !ale (ustine ili tzv. lo% &olesterol, i '$# *en(l. High Density Lipoprotein+, lipoproteini velike (ustine ili tzv. dobar &olesterol.

Holesterol se iz or(aniz!a uklanja preko ui, perutanje! koe, !ala koliina se (ubi urino!, dok ene koje doje, (ube ne4to holesterola i preko !leka.

%adraj holesterola u hrani

,0 !odel holesterola.

7aterije koje pove(avaju nivo holesterola su6

5uter, 7lene !asti, Kokosovo ulje.

5rirodna ulja koja smanjuju nivo holesterola u plaz!i su ulja6

7aslinovo, %oje, Kukuruza, Kikirikija, %un1okreta.

Holesterol je tipini produkt ivotinjsko( or(aniz!a, pa se zato javlja u &rani ivotinjsko" porekla, dok "a u biljnoj &rani nema. 5osebno bo(at izvor holesterola je uman)e *jedno koko4ije jaje sadri oko ,.. !(+, sve iznutri)e,punomasno mleko, meso i mesne prera*evine. %adraj holesterola u !esu nije posebno velik, ali ako je svakodnevni deo ishrane, ipak predstavlja bitan &aktor pove'ano( unosa holesterola hrano!. +rsta namirni)e 7leko obrano sa ,,68 !asti jo(urt *,,28 !asti+ !asla1 puno!asno u prahu 'olesterol (m"/100") 2 19 1, 225 1.

kisela pavlaka *1.8 !asti+ slatka pavlaka *,.8 !asti+ sirni na!az *,.8 !asti+ (auda *958 !asti+ 7ajonez 7eso (ovedina svinjetina teletina ja(njetina ;znutri1e sr1e jetra !ozak 7esne prera)evine vir4le !esni narezak

9, 111 5. 1.5 1.5 6: 6. 6:1 19. 2:. 2... 5. 2

5osledi1e pove'ano( prisustva holesterola u or(aniz!u

<teroskleroza, Ka!ena1 u unoj kesi.

<teroskleroza

<teroskleroza je pove'anje lo%e" &olesterola (#$#) u krvi i nje(ovo na(o!ilavanje na zidovi!a krvnih sudova 4to !oe da dovede do zaepljenja krvni& sudova, s!anjenje njihove prirodne elastinosti, a u kasniji! stadiju!i!a, &or!iranja tromba, 4to !oe da dovede do srano" i modano" udara. 3d znaaja je ne sa!o ukupna kon1entra1ija holesterola u krvi, ve' i odnos nje(ovih delova. 2ajve'i nje(ov deo se u krvi nalazi u obliku lo%e" &olesterola (#$#) (oko ,0- ukupno" &olesterola). 7anji deo se nalazi u obliku dobro" &olesterola ('$#), koji ima za%titni e.ekat u odnosu na pro)es ateroskleroze . =i4e o dobro! i lo4e! holesterolu, njihovi! poeljni! koliina!a u krvi i ishrani koju treba pri!enjivati kako bi se odrali u nor!alni! koliina!a, proitajte na6

0obar holesterol >o4 holesterol

?aktori koji tako)e !o(u i!ati ulo(u u nastajanju ateroskleroze su6

5ovi4eni pritisak, Gojaznost, ?izika neaktivnost, 5ijenje !eke vode za razliku od tvrde.

Ka!ena1 u unoj kesi

5riliko! uklanjanja holesterola iz krvi, holesterol dospeva u u u kojoj je nerastvorljiv. Kod ljudi sa ka!en1e! u unoj kesi, dolazi do &or!iranja abnormalne ui koja postaje prezasi(ena &olesterolom . U ui se vi4ak holesterola taloi u vidu kristala, koji, ako se brzo ne izlue u 1revo, narastaju i .ormiraju kamenje. 2a nivo holesterola u krvi utiu tri ele!enta u ishrani6

=isok sadraj zasi'enih !asnih kiselina, =isok sadraj holesterola, 5reko!erni ener(etski unos, 4to dovodi do (ojaznosti, koja je esto pra'ena povi4enje! holesterola u krvi.

@sen1ijalne !asne kiseline utiu na re(ulisanje koliine holesterola u krvi. 7asti sa ve(im sadrajem esen)ijalni& masni& kiselina mo"u sniziti koliinu &olesterola u krvi.

7asne kiseline
?aktori koji dovode do porasta nivoa slobodnih !asnih kiselina su6

@!o1ionalni stres,

2ikotin iz 1i(areta, 5ijenje ka&e, Uzi!anje nekoliko velikih obroka u!esto kontinuirano( hranjenja.

Aerapija

;zrazito s!anjenje unosa !asti do najvi4e 2. ( na dan i liposolubilnih vita!ina *rastvorljivih u !asti!a+, kao 4to su vita!ini <, 0, @. Unos prirodnih ulja kao 4to su6
o o o o o

7aslinovo, %ojino, Kukuruza, Kikirikija, %un1okreta.

>o4 holesterol ili >0> holesterol

Koliina lo4e( >0> holesterola u krvi
m"/dl B1.. mmol/l B2,6 /umaenje rezultata 5oeljan nivo lo4e( >0> holesterola, predstavlja smanjen rizik za pojavu srani& oboljenja 1.. do 12 2,6 do ,,, %koro pa poeljan nivo lo4e( >0> holesterola

1,. do 15 16. do 1C2..

,,, do 9,1 Grani1a visoko( nivoa lo4e( >0> holesterola 9,1 do 9, C9, =isok nivo lo4e( >0> holesterola =eo!a visok nivo lo4e( >0> holesterola, predstavlja visok rizik za pojavu srani& oboljenja

#ta je to lo4 >0> holesterol$

Holesterol se u krvi prenosi po!o'u jedinjenja koja se nazivaju lipoproteini!a.#ipoproteini male "ustine se skra'eno nazivaju #$# (en"l0 Low Density Lipoprotein), a holesterol koji se nji!a prenosi, >0> holesterol ili lo% &olesterol. Kada je nivo >0> holesterola povi4en, #$# poinje da se lepi za unutra%nju povr%inu krvni& sudova, ime i& suava i smanjuje nji&ovu elastinost0 1va pojava se zove ateroskleroza0 2uavanjem arterija pove(ava se %ansa da do*e do srano" ili modano" udara. Dbo( ovo( razlo(a se >0> holesterol naziva lo4i!. 3vaj naziv dovodi do zabune jer je holesterol koji se prenosi po!o'u >0> isti kao i holesterol koji se prenosi po!o'u H0> *lipoproteina velike (ustine, en(l. High Density Lipoprotein+. Holesterol sa! po sebi nije lo4, ve' nain na koji se holesterol prenosi i nje(ova koliina izazivaju 4tetne posledi1e. Kod zdravih osoba, oko ,0- &olesterola u krvi se prenosi pute! >0>.

Kako s!anjiti lo4 >0> holesterol$

$ijetom i ivotnim stilom. =eliku panju treba posvetiti pravilnoj ishrani6

Unositi vi4e ma&unarki kao %to su pasulj, soivo i soja. %ojin protein znatno sniava >0>, a nalazi se u zrnu soje, sojini! pahulji1a!a, sojino! !leku i to&uu, ali ne i u sojaEsosu i sojino! ulju.

Uzi!ati beli luk. 0va do tri ena belo( luka dnevno !oe da s!anji holesterol za deset posto. U ishrani koristiti maslinovo ulje jer ono sniava lo4 >0>, a povi4ava dobar H0> holesterol. Da razliku od nje(a sun)okretovo, kukuruzno i sojino ulje sniavaju i dobar '$# &olesterol.

1rasi i bademi su bo(ati !ononezasi'eni! !asti!a, koje s!anjuju lo4 >0> holesterol. 3rahe ne treba unositi u veliki! koliina!a jer su dosta kalorini *1.. ( oraha daje 65. kkal+ 4to !oe da dovede do porasta telesne teine. 2ekoliko oraha dnevno je sasvi! dovoljno.

3vokado je bo(at isto! vrsto! !ononezasi'enih !asti kao bade! i !aslinovo ulje. Uzi!ati ja"ode, limun, kivi, papriku, paradajz i dru"o vo(e i povr(e koje sadri dosta 4 vitamina jer je vita!in F, kao i @ i beta karoten, antioksidantni vita!in, koji uni4tava slobodne radikale koji ine >0> holesterol toksini! i opasni!.

Jabuka, dunja i %ar"arepa sadre dosta pektina koji sniava lo4 >0>, a povi4ava dobar H0> holesterol.

Konzu!irati "rejp.rut jer on ne sa!o da sniava nivo holesterola, ve' i s!anjuje !asne nasla(e na zidovi!a arterija. 5rednost treba dati sa!o! plodu *!esu+ (rejp&ruta, a ne soku od (rejp&ruta jer on ne sadri korisna vlakna.

Uzi!ati ovsene mekinje i pa&ulji)e. 2aroito izbe(avati zasi(ene masne kiseline ivotinjsko( porekla, koje se nalaze upunomasnom mleku, siru, masno(i iz mesa (june(e i svinjsko meso, koi)a ivine).

5aziti na jaja, kavijar, di"eri)u i mozak jer su bo(ati holesterolo!. 5iti zeleni aj. 5ove'ati &iziku aktivnost. 5restati sa pu4enje!. %!anjiti (ojaznost.

Kada se (ovori o visoko! riziku povi4enih vrednosti holesterola, zapravo se !isli na visok nivo lo4e( >0> holesterola i nizak nivo dobro( H0> holesterola. ;ako koliina ukupno( holesterola *zbir koliina lo4e( >0> i dobro( H0> holesterola+ !oe biti i ispod 2.. !("dl, to ne znai da je ti!e s!anjen rizik od sranih oboljenja jer je bitno i!ati zdrav odnos koliina lo4e( >0> i dobro( H0> holesterola. /reba teiti %to manjim vrednostima lo%e" #$# &olesterola, a %to ve(im vrednostima dobro" '$# &olesterola. Holesterol sa! po sebi nije lo4 jer poseduje vanu i korisnu ulo(u u na4e! or(aniz!u *iz(radnja 'elijskih !e!brana i nekoliko osnovnih hor!ona+ te se ne treba odri1ati hrane koja poseduje holesterol. Areba sa!o voditi rauna u kojoj koliini se ona unosi i biti u!eren u ishrani. 2edostatak holesterola u or(aniz!u !oe da i!a za posledi1u o4te'enje jetre, s!anjenje pa!'enja i kon1entra1ije.

0obar holesterol ili H0> holesterol

Koliina dobro( H0> holesterola u krvi
m"/dl mmol/l /umaenje rezultata 2izak nivo dobro( H0> holesterola, pove(an rizik za srana oboljenja

B9. za !u4kar1e, B1,., B5. za ene

9.E5

1,.,E 1,55

%rednji nivo dobro( H0> holesterola

C6.

C1,55

=isok nivo dobro( H0> holesterola, poeljna koliina dobro" &olesterola radi spreavanja sranih oboljenja

#ta je to dobar H0> holesterol$

Holesterol se u krvi prenosi po!o'u jedinjenja koja se nazivaju lipoproteini!a.#ipoproteini velike "ustine se skra'eno nazivaju '$# (en"l0 High Density Lipoprotein), a holesterol koji se nji!a prenosi, H0> holesterol ili dobar &olesterol. 5retpostavlja se da '$# uklanja &olesterol iz zidova arterija i vra'a (a nazad u jetru radi nje(ove prerade, 4to je (lavni razlo( za4to se holesterol preno4en sa H0> nazivadobar &olesterol. Uklanjanje! holesterola sa zidova krvnih sudova, spreava se ateroskleroza i ti!e se smanjuje rizik od pojave srano" ili modano" udara. Kod zdravih osoba, oko !0- &olesterola u krvi se prenosi pute! H0>. 7u4kar1i i!aju nii nivo H0>/a u svo! or(aniz!u od ena. Aako)e, ateroskleroza je e%(a kod mu%kara)a ne"o kod ena. %tudije su pokazale da se za &iksni nivo lo4e( >0> holesterola *holesterol koji se prenosi lipoproteini!a niske (ustine, en(l. Low Density Lipoprotein+ rizik sranih oboljenja pove'ava ak 10 puta kako se nivo dobro( H0> holesterola s!anjuje. %a dru(e strane, za dati nivo H0>/a rizik sranih oboljenja se pove'ava ! puta kako se >0> pove'ava. Gak i ljudi sa niski! nivoo! lo4e( >0> holesterola, su donekle izloeni riziku sranih oboljenja ako i! je nizak nivo dobro( H0> holesterola.

Kako pove'ati dobar H0> holesterol$

;zvesne pro!ene u ishrani i ivotno! stilu !o(u i!ati pozitivne e&ekte na pove'anje nivoa H0>/a6

Unositi vi4e maslinovo" ulja. Unositi vi4e 1me"a ! riblje( ulja, ;zbe(avati uno4enje 1me"a 6 riblje( ulja, jer 3!e(a 6 s!anjuje ukupan nivo holesterola, tj. s!anjuje istovre!eno i lo4 >0> i dobar H0> holesterol *3!e(a 6 se nalazi i u orasi!a+.

;zbe(avati uno4enje sun)okretovo", kukuruzno" i sojino" ulja, jer ona tako)e s!anjuju dobar H0> holesterol. ;zbe(avati uno4enja zasi(eni& masni& kiselina. Hedna a4a alkohola dnevno ili !anje, pove'ava nivo H0>/a, dodu4e vi4e kod ena, ne(o kod !u4kara1a. H0> prenosi holesterol nazad do jetre, a poznato je da holesterol i!a za4titni e&ekat na !e!brane 'elija. 5retpostavlja se da se ovako !ani&estuje potreba jetre da se za4titi od 4tetno( uti1aja alkohola.

Jabuka, dunja i %ar"arepa sadre dosta pektina koji povi4ava dobar H0>, a sniava lo4 >0> holesterol. 5ove'ati &iziku aktivnost. 5restati sa pu4enje!. %!anjiti (ojaznost.

Glukoza *4e'er+
Koliina (lukoze u krvi
2or!alna koliina (lukoze je od !,5 do 6,1 mmol/l *!ili !ola po litru+.

#ta je to (lukoza$
Glukoza je "lavni %e(er u krvi koji slui kao najvaniji izvor ener"ije. Glukoza se jo4 naziva dekstroza ili groani eer 4to ne znai da postoji sa!o u (ro)u, ve' je prvi put otkrivena u (ro)u pa je tako dobila i!e. Glukoza ili (ro)ani 4e'er nalazi se i u dru(o! vo'u, suptropsko! vo'u, povr'u i !edu. Glukoza je slatko( ukusa, a neophodna je za or(aniza! jer se priliko! njene raz(radnje u 'elija!a, osloba*a velika koliina ener"ije koja je potrebna za !no(e ivotne &unk1ije.

Kako nastaje 4e'erna bolest *dijabetes+$

Kada (lukoza, nakon probave, dospe u krv, ona se transportuje do 'elija koji!a je potrebna ener(ija. 0a bi !olekul (lukoze u4ao u 'eliju u kojoj 'e se raz(raditi i osloboditi ener(iju, neophodan !u je insulin. Iez insulina !olekul (lukoze ne !oe da u)e u 'eliju. 6nsulin je hor!on ko(a izluuje "u%teraa ili pankreas. Gu4teraa je lezda koja se nalazi iza elu1a uz dvanaestopalano 1revo *poetni deo tanko( 1reva+. ;!e je dobila po obliku koji podse'a na (u4tera. ;nsulin pone da se izluuje kada se nivo (lukoze u krvi pove'a. <ko ne!a dovoljno insulina, 'elije koji!a je potrebna ener(ija, ne !o(u iz krvi da preuz!u !olekule (lukoze./ako nastaje %e(erna bolest ili dijabetes.

5o4to 'elije zbo( !anjka insulina ne !o(u da preuz!u (lukozu, to dovodi do to(a da one ne !o(u da nadoknade iz(ubljenu ener(iju te 1eo or(aniza! poinje da ose'a slabost i !alaksalost. Aada 'elije 4alju si(nal da i! je potrebna dodatna ener(ija na 4ta rea(uje jetra pretvaraju'i rezerve (liko(ena u (lukozu koja prelazi u krv i odlazi do 'elija koje su poslale si(nal. <li ako i dalje postoji !anjak insulina u krvi, te iste 'elije ne'e !o'i da preuz!u (lukozu iz krvi. %a dru(e strane, pove'anu koliinu (lukoze u krvi, or(aniza! doivljava kao opasnost te poinje uklanjati (lukozu iz krvi pute! !okra'e uz veliku koliinu tenosti. 1tuda se javlja pojaan ose(aj e*i. Iolesna osoba se ose'a slabo i !alaksalo te i!a potrebu za pove'ani! unoso! hrane kako bi nadoknadila ener(iju. <li kako or(aniza! ne !oe da stvori dovoljnu koliinu insulina, hrana koja je u obliku (lukoze u4la u krv, se i dalje ne !oe preuzeti od strane 'elija. 5o4to se u krvi nalazi pove'ana kon1entra1ija (lukoze, ona biva odstranjena iz or(aniz!a !okra'o!. 7ato se de%ava da bolesna osoba i pored pojaano" unosa &rane, "ubi na teini jer se deo hrane pretvoren u (lukozu izlui !okrenje!. Dnai, prvi zna1i 4e'erne bolesti ili dijabetesa su6

8ove(an ose(aj e*i, 1bilnije mokrenje, 9mor i 8ostepeno smanjenje telesne teine.

Aipovi dijabetesa
5ostoje dva tipa 4e'erne bolesti6

Aip 1 i Aip 2

/ip 1 / nastaje kada lezda (u4teraa ili pankreas nije sposobna da proizvede dovoljnu koliinu insulina. Aada or(aniza! ne !oe da preuz!e dovoljno (lukoze koja se nalazi u krvi. :olest je naje%(e nasledna. Havlja se kao posledi1a to(a da or(aniza! sopstvene 'elije pankreasa doivljava kao strane i poinje da ih uni4tava *ova bolest spada u tzv.autoimune bolesti+. Jelije koji!a !anjka ener(ije, 4alju si(nal jetri koja rea(uje tako 4to poinje stvarati velike koliine (lukoze iz rezerva (liko(ena, proteina i !asti. 5osledi1a to(a je na(li porast kon1entra1ije (lukoze u krvi koja opet sa dru(e strane i dalje ne !oe da u)e u 'elije bez insulina. 5ove'anu kon1entra1iju (lukoze, or(aniza! doivljava kao

opasnost te zapoinje pro1es njeno( izluivanja iz or(aniz!a pute! !okra'e uz dosta tenosti. Aip 1 4e'erne bolesti prate svi oni tipini si!pto!i kao 4to su obilnije !okrenje, pojaan ose'aj e)i, u!or i postepeno s!anjenje telesne teine. Aip 1 je znatno re)i od tipa 2 dijabetesa. 3d tipa 1 boluje !anje od 1.8 ukupno( broja bolesnika koji boluju od 4e'erne bolesti. Aip 1 se !oe pojaviti u bilo ko! ivotno! dobu, ali se naje%(e javlja u periodu do !0 "odina. Aip 1 dijabetesa se lako otkriva zbo( spe1i&inih znakova koji!a se !ani&estuje, ali je teak za leenje koje se sprovodi davanje! insulina u vidu injek1ija, uzi!anje! insulina kroz pu!pi1u ili ak transplata1ijo! (u4terae. /ip 2 / nastaje zbo( pove'ane telesne teine. Aada je broj !asnih 'elija u or(aniz!u pove'an. Ae 'elije predstavljaju &iziku prepreku ulasku (lukoze u 'elije koji!a je potrebna ener(ija. %to(a (u4teraa poinje da stvara ve'e koliine insulina kako bi se savladao taj otpor. Aip 2 4e'erne bolesti nastaje zbo( pove'ano( otpora pri ulasku (lukoze u 'elije, a ne zbo( !anjka insulina u krvi kao kod tipa 1. %a porasto! telesne teine, raste i otpor ulasku (lukoze u 'elije. Kako bi se taj otpor savladao (u4teraa poinje da lui ve'u koliinu insulina u krv kako bi se nadvladao taj otpor. 7e)uti!, do pojave 4e'erne bolesti dolazi tek onda kad otpor nad!a4i koliinu insulina koju (u4teraa !oe da proizvede. Aip 2 4e'erne bolesti je vrlo pod!ukao jer nastaje postepeno i te4ko (a je uoiti. Iolest !oe ostati neotkrivena i 1. (odina, a u !e)uvre!enu ostaviti ozbiljne posledi1e po zdravlje6

1%te(enje vida, 1%te(enje krvni& ila *arterija i vena+, 2rani udar ili in.arkt. 9pala i "an"rena no"e koja se veo!a esto zavr4i a!puta1ijo! no(e.

Aip 2 4e'erne bolesti je veo!a est *otprilike .8 od ukupno( broja obolelih od 4e'erne bolesti+. Aip 2 se te4ko dija(nostikuje i kasno otkriva 4to esto ostavlja trajne posledi1e na dru(e or(ane. 0a bi se osujetilo pojavljivanje tipa 2 4e'erne bolesti treba pri!enjivati slede'e !ere6

U!ereno se hraniti. U ishrani koristiti itari1e, povr'e, vo'e, vita!ine <, F, @, antioksidanse, =oditi rauna o telesnoj teini, Kedovno vebati, ;zbe(avati stresne situa1ije, 5restati pu4iti.

0ija(noza 4e'erne bolesti

5ovi4ene koliinine (lukoze u krvi *; 6,, mmol/l ujutru, na prazan stomak ili ; 11,1 mmol/l u toku dana+ ukazuju na %e(ernu bolest ili dijabetes. 2eophodno je izvr4iti bare! dva nezavisna !erenja kako bi se potvrdile povi4ene vrednosti (lukoze u krvi.

%niene vrednosti (lukoze

=rednosti (lukoze !o(u biti i sniene zbo(6

Iolesti jetre, =eliko( unosa alkohola, %!anjeno( unosa 4e'era, Arovanja (ljiva!a, 2edostatka hor!ona rasta, @ndokrinih uzroka.

%i!pto!i koji prate sniene vrednosti su nespe1i&ini6

Uzne!irenost, 5reznojavanje, Da!or, Glavobolja, 2ejasan vid, 5ore!e'aj pona4anja, %!anjena kon1entra1ija.

Aerapija koja se pri!enjuje !oe biti6

@tiolo4ka E unos pove'ane koliine proteina i s!anjen unos u(ljenih/hidrata, %i!pto!atska E uzi!anje (lukoze koju lekar propi4e.

2e4to vi4e o 4e'eri!a

%trukturna &or!ula (lukoze.

Jednostavni %e(eri ili monosa&aridi

2ajpoznatiji jednostavni 4e'eri su6

Glukoza, ?ruktoza i Galaktoza.

Hednostavni 4e'eri se sastoje se sa!o od jedno( !olekula. <ruktoza se jo4 naziva i vo'ni 4e'er jer se nalazi u(lavno! u vo'u. ?ruktoza se tako)e !oe na'i i u povr'u i u !edu. ?ruktoza se u prirodi naje4'e povezuje s (lukozo! ine'i sa&arozukoja spada u (rupu dvostrukih 4e'era ili tzv. disaharida *sastoje se od dva !olekula+. =o'e ne sadri sa!o &ruktozu / vo'e sadri i (lukozu i saharozu, tako)e. =alaktoza je !anje poznati 4e'er koji se nalazi se u mlenom %e(eru ili laktozi. $vostruki %e(eri ili disa&aridi 2ajpoznatiji dvostruki 4e'eri su6

%aharoza, 7altoza i >aktoza.

0vostruki 4e'eri se sastoje od dva !olekula. 2a&aroza se sastoji od jedno( !olekula (lukoze i jedno( !olekula &ruktoze. #e'er koji se dobija iz %e(erne repe i 4e'erne trske sastoji se od saharoze. >altoza se sastoji od dva !olekula (lukoze. 7altoza se jo4 naziva i slad, a !oe se proizvesti iz skroba kro!pira ili itari1a. 2ajpoznatiji sladovi su od itari1a, kao npr. p4enini slad, kukuruzni slad i je!eni slad. #aktoza se sastoji od jedno( !olekula (lukoze i jedno( !olekula (alaktoze. >aktoza se jo4 naziva i !leni 4e'er. >aktoza se nalazi u !leku i !leni! proizvodi!a. >no"ostruki %e(eri ili polisa&aridi 2ajpoznatiji !no(ostruki 4e'eri su6

%krob, Gliko(en i Feluloza.

7no(ostruki 4e'eri se sastoje do veliko( broja !olekula (lukoze. 2krob slui kao rezerva &rane u biljkama te je zato hrana biljno( porekla bo(ata skrobo!6 itari1e *hleb, testenine, bra4no, pahulji1e+, kro!pir, !ahunarke i povr'e. U pro1esu varenja skrob se rastavlja na !olekule (lukoze koji se krvlju transportuju do 'elija (de se koriste za dobijanje ener(ije.

=liko"en slui kao rezerva &rane kod ljudi i ivotinja . Gliko(en se, kao i skrob, sastoji od veliko( broja !olekula (lukoze. =liko"en se skladi%ti u jetri i mi%i(imaodakle se osloba)a kada postoji trenutna potreba za ener(ijo!.