SCADA sistemi

DEFINICIJE
SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition) sistemi podrazumevaju nadzor, upravljanje, prikupljanje i analizu podataka o nekom objektu upravljanja. SCADA sistem sadr i mre u ra#unara (distribuiranih) sa zadatkom da u odre% enom vremenskom periodu prikupe podatke iz industrijskog postrojenja, na osnovu njih izvr&e upravlja#ke zadatke, kao i da prikupljene podatke zabele e, odnosno prika u operaterima. Pod nadzorno - upravlja#kim sistemom (SCADA) podrazumeva se skup namenskih, prostorno distribuiranih, me% usobno povezanih ra#unarskih modula, #iji je zajedni#ki cilj ostvarenje funkcija nadzora i/ili upravljanja fizi #kim procesom u realnom vremenu.

Ciljevi uvo% enja SCADA sistema

Razvoj ra#unarstva pratili su pove( ani zahtevi korisnika vezani za potpuniju, pouzdaniju i efikasniju kontrolu nad proizvodnim procesom. Ciljevi koje treba ostvariti u toku projektovanja i izvo% enja SCADA sistema su slede( i: 1. Smanjenje tro&kova proizvodnje. Ono se ostvaruje na dva na#ina. Prvi je vezan za manji obim potrebne radne snage, smanjenje tro&kova prevoza, efikasnije kori&( enje raspolo ivih proizvodnih resursa, pove( anje kvaliteta proizvodnje, i sl. Drugi aspekt se ogleda u pove( anom stepenu sigurnosti izvr&enja tehnolo&kih procesa. 2. Raspolo ivost i integritet sistema. Od sistema SCADA se o#ekuje otpornost na gre&ke, i obezbe% enje kontinualnog rada &to du e. Decentralizacija sistema, distribucija fizi #kih elemenata, podataka i upravlja#kih funkcija AUS umnogome doprinose ostvarenju ovih zahteva. 3. Fleksibilnost i pro&irivost sistema. Modularnost fizi#kih i programskih elemenata AUS, kao i jasno definisane sprege (* interface+) izme% u njih, su osnovni uslovi za postizanje ovog cilja.

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

4. Pouzdanost sistema. Pouzdanost SCADA sistema uslovljena je pouzdano&( u njegovih sastavnih komponenti. Izra ava se preko srednjeg vremena izme% u ispada MTBF Mean Time Between Failure. Savremena tehnologija obezbe% uje vrlo pouzdane komponente #ija vrednost MTBF prelazi preko 100.000 #asova. Za pretvara#e fizi#kih veli#ina (senzore) va an parametar je vremenska stabilnost njihovih karakteristika, tj. vreme u kom je neophodno izvr&iti njihovu rekalibraciju. 5. Performansa sistema. Generalno, performansa se defini&e preko vremena odziva i propusnosti. Vreme odziva se mo e smanjiti naro#ito ukoliko se glavnina obrade vr&i lokalno, bez potrebe za #ekanje upravlja#kog signala od centralne stanice. Propusnost se odnosi na obim podataka koji se mogu preneti i obraditi u okviru AUS. SCADA sistemi nude slede( e osnovne funkcije: akvizicija podataka; nadzor doga% aja; upravljanje procesom; sakupljanje podataka iz tehnolo& kog procesa; hronologija doga% aja i analiza; vizuelizacija procesa; prora#uni i izve& taji; dodatne funkcije po zahtevu korisnika. SCADA sistemi se sastoje iz vi&e funkcionalno povezanih celinakoje se mogu podeliti na: hardverski podsistem - obuhvata u naj&irem smislu celokupan hardver koji se instalira za potrebe nadzora i upravljanja tehnolo&kim procesom softverski podsistem - obuhvata celokupan softver uklju#uju( i i pomo( ne programe kojima se kontroli&e rad celokupnog hardvera. Sastoji se iz niza programskih paketa instaliranih na pojedinim hardverskim elementima sistema kao &to su: SCADA programi za lokalno upravljanje pomo( u PLC-ova, komunikacioni programi i sl. komunikacioni podsistem izme% u elemenata SCADA sistema - obuhvata softver i hardver za povezivanje elemenata nadzorno-upravlja#kog sistema sa tehnolo&kim procesom i me% usobno. tehnolo! ki proces - predstavlja sistem u koji se eli instalirati SCADA sistem, tj. da se automatski nadzire i upravlja.
2

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

SISTEMI ZA NADZOR I UPRAVLJANJE PROCESIMA ISTORIJAT

v Prvi nadzorno - upravlja#ki sistemi - pre skoro pola veka. v Ne&to kasnije - posebni ra#unarski sistemi za procesnu industriju. Arhitektura tada&njih sistema je bila organizovana oko jednog velikog mainframe ra#unara. v Mikroprocesorska tehnologija je omogu( ila razvoj jeftinih upravlja#kih ure% aja malih dimenzija. v Sa pojavom programabilnih logi#kih kontrolera PLC (Programable Logic Controller), razvijale su se i digitalne komunikacione veze. Arhitektura nadzorno - upravlja#kog sistema je evoluirala u vi&eslojni SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition) sistem.

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

TOKOVI INFORMACIJA
Obrada prikupljenih podataka vr&i se u nekoliko nivoa. Na najni em nivou se nalaze procesni ra#unari sa ulogom izvr&avanja merno - upravlja#kih zadataka. Ovi ra#unari su naj#e&( e tipa: regulatora, PLC - a ili merno - akvizicionog ure% aja. Na drugom nivou se nalaze SCADA aplikacije. Osnovni zadatak ovih aplikacija je prikupljanje podataka od procesnih ra#unara i pretstavljanje podataka operaterima. Na vi&im nivoima obrade se nalaze posebne aplikacije za obradu prethodno prikupljenih podataka (naj#e&( e arhiviranih).

Tokovi informacija u proizvodno - poslovnom sistemu

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

SCADA SOFTVER
Jedan od osnovnih zadataka SCADA softvera je izvr&avanje ili prenos konkretnih komandi do upravlja#kih ure% aja. U okviru SCADA paketa mogu( e je uo#iti nekoliko va nih podsistema: Programsko povezivanje sa upravlja $kim ure&ajima se uglavnom obavlja preko drajvera. (Drajveri predstavljaju softver koji sakriva protokol prenosa podataka, ka i od (udaljenih) ure% aja, od ostatka SCADA softvera.) Nezavisni proizvo% a#i softvera (Wonderware, TA Engineering,...) imaju &iroku paletu drajvera, dok proizvo% a#i upravlja#kog hardvera i softvera (Festo, Siemens, Allen Bradley,...) razvijaju drajvere za sopstvene ure% aje. Runtime baza predstavlja mesto gde se sakupljaju sve informacije o procesu. Stanje procesa se opisuje raznim veli#inama. Ulazne veli#ine predstavljaju vrednosti izmerenih fizi#kih veli#ina iz procesa, dok su izlazne veli#ine vrednosti signala koji se &alju ka upravlja#kim ure% ajima. Pored ovih postoje i memorijske veli#ine (posledice prera#unavanja) i sistemske veli#ine (specifi#ne upotrebljenom programu). Podsistem obrade alarmnih stanja je celina zadu ena za formiranje i rukovanje alarmima. Alarm (ne eljeno stanje) nastaje kada vrednost neke od veli#ina iz baze prekora#i dozvoljene granice. Podsistem za prikaz je celina zadu ena za grafi#ku predstavu stanja sistema koji se nadzire, &to za korisnika predstavlja najzna#ajniji deo. Sastoji se iz ve ( eg broja * dinami#kih slika+ procesa koji korisnik posmatra. Podsistem za prikaz, pored grafi#kog prikaza ima zadatak i da prihvati komande operatera. Istorijski trendovi prikazuju vremenske promene vrednosti veli#ina na dijagramima. Izgled dijagrama, uporedni prikaz nekoliko veli#ina i sl. su neki od parametara koji se mogu podesiti pri konfigurisanju trend dijagrama. Podsistem za arhiviranje vrednosti treba da obezbedi trajno pam( enje vrednosti veli#ina. Arhiviranje se vr&i u baze podataka informacionog sistema. Mre' ni podsistem predstavlja va an deo SCADA softvera iz razloga &to svi podsistemi tesno sara% uju sa njim. Performanse celog sistema u velikoj meri zavise od programskog re&enja ovog podsistema.

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

Funkcionalni zahtevi SCADA sistema

Osnovna funkcija SCADA sistema je cikli #na akvizicija digitalizovanih vrednosti razli#itih fizi#kih veli#ina koje odre% uju stanje proizvoljnog tehnolo&kog procesa. Formiranjem baze merenih podataka u ra #unaru, stvara se osnova za proveru i prikaz trenutnog stanja fizi #kog procesa, odnosno za vr&enje efikasnog nadzora nad njim. Istovremeno, primenom ugra% enog upravlja#kog algoritma mogu( e je odrediti i zahtevati korektivne aktivnosti, tj. izvr &iti upravljanje nad fizi#kim sistemom.

Merenja Fizi ki proces Komande

SCADA -Nadzor -Upravljanje

Povezivanje SCADA sistema i fizikog procesa.

Fundamentalni zahtevi koje SCADA sistem op &te namene mora ispuniti su:

rad u realnom vremenu distribucija ra#unarskih resursa u okviru SCADA -e postizanje maksimalne pouzdanosti i raspolo ivosti

Rad u realnom vremenu proisti#e iz zahteva da SCADA sistem obezbedi adekvatno reagovanje na poreme( aje u fizi#kom procesu kojim se upravlja. Proizvodni procesi obi#no zauzimaju zna#ajan prostor. Stoga se struktura SCADA sistema odlikuje prostornom distribucijom autonomnih ra#unarskih komponenti, koje su komunikacionom mre om spregnute u jedinstven sistem. Razmenom poruka izme% u njih ostvaruje se me% usobna kooperacija u ostvarenju zajedni#kog cilja. Zato se SCADA sistemi svrstavaju u distribuirane ra$unarske sisteme. Pouzdanost SCADA sistema vezana je za kvalitet ugra % ene fizi#ke i programske opreme, i naj#e&( e se defini&e srednjim vremenom izme% u ispada.
6

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

Raspolo' ivost se defini&e procentom neispravnih komponenti koji jo& uvek onemogu( uju funkcionisanje SCADA sistema u celini. Drugim re#ima, raspolo ivost je mera sposobnosti SCADA sistema da nastavi rad i u slu#aju otkaza pojedinih komponenti. Postoje dve osnovne klase SCADA sistema: Prva klasa vezana je za upravljanje slo enim sistemima, kao &to su sistemi za prenos energije (gasovodi, naftovodi, elektroenergetska mre a), sistem za kontrolu vazdu&nog saobra( aja i sl. U ovakvim sistemima, naj#e&( e se izbegava automatsko vo% enje procesa. Druga klasa je orjentisana ka upravljanju industrijskim procesima ili automatizaciji laboratorija. Odlikuje se manjom dislokacijom pojedinih elemenata sistema, pouzdanijim izvr&enjem komunikacionih aktivnosti, i ve( im stepenom automatizacije upravlja#kih aktivnosti.

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

SPREGA SCADA SISTEMA I FIZI, KOG PROCESA Razgrani#enje SCADA i procesnog sistema
Strukturna &ema ukupnog procesno - upravlja#kog sistema ilustruje na#in povezivanja SCADA -e sa fizi#kim procesom.
Merenja (A/D)

Fizi ki proces

Senzori I Izvrsni elementi

Prilagodni Blok

SCADA

Upravljanje (D/A)

Strukturna #ema procesnog sistema.

Senzori
Senzori su pretvara#i neke fizi#ke veli#ine u ekvivalentni elektri#ni signal. Fizi#ka akvizicija podataka se izvr&ava posredstvom procesnih ulaza SCADA sistema. Standardni tipovi procesnih ulaza SCADA sistemu su: 1. Analogni ulazi. Nivo kontinualnog elektri#nog signala na analognim ulazima SCADA sistema u svakom trenutku je proporcionalan trenutnoj vrednosti merene fizi#ke veli#ine. Izvorne fizi#ke veli#ine koje se na ovaj na#in mere su pritisak, temperatura, masa, itd. Digitalizacija analognih ulaznih signala vr&i se kori&( enjem A/D konvertora. 2. Broja#ki (impulsni) ulazi. Za broja#ke ulaze je karakteristi#no da u#estanost elektri#nih impulsa pretstavlja meru trenutne vrednosti fizi#ke veli#ine. Impulsni pretvara#i se naj#e&( e koriste za merenja protoka te #nosti ili gasova, merenje brzine rotacije. 3. Digitalni ulazi. Digitalni ulazi pretstavljaju fizi#ke veli#ine preko kojih se prati stanje izvr &nih elemenata u postrojenju, kao &to su ventili, razni grani #nici i sl.

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

Izvr&ni elementi
Preko izvr&nih elemenata (ure% aja) vr&i se uticaj na sam fizi #ki proces, tj. ostvaruju upravlja#ke funkcije SCADA sistema. U op&tem slu#aju, to su elektro - mehani#ki ure% aji direktno uklju#eni u samo procesno postrojenje. Posredstvom procesnih izlaza, SCADA sistem kontroli&e izvr&ne elemente generisanjem pobudnih elektri#nih signala. Standardni su slede( i tipovi procesnih izlaza: 1. Digitalni izlazi. Posredstvom digitalnih izlaza ostvaruje se upravljanje tipa uklju#i/isklju#i ili otvori/zatvori, za ure% aje kao &to su sklopke, kontaktori i sl. 2. Analogni izlazi. Analognim (kontinualnim) pobudnim signalom zadaje se radna ta#ka izvr&nog elementa (pozicija regulacionog ventila i sl.). Generisanje analognog izlaznog signala vr&i se kori&( enjem D/A konvertora.

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

Arhitektura SCADA sistema

PLC
U/I ka drugim NUS

PLC PLC

NUS Ka poslovno/ informacionom podsistemu

TS

Konfiguracija tipi~nog SCADA sistema!

U/I: procesni ulaz/izlaz PLC : programabilni logi#ki kontroler NUS: nadzorno upravlja#ka stanica TS : terminalska stanica

Programabilni logi#ki kontroler

Programabilni logi#ki kontroler slu i prvenstveno za obuhvat mernih signala sa senzora, kao i za generisanje pobude izvr&nih elemenata. Za ostvarivanje ovih funkcija, koje se ozna#avaju kao U/I, programabilni logi#ki kontroler je dodatno opremljen posebnim elementima fizi#ke arhitekture. Oni vr&e prilago% enje i pretvaranje U/I signala u formi pogodnoj za obradu na digitalnom mikroprocesoru. Njihovu osnovu #ine A/D i D/A konvertori, broja#ka kola. Va an deo PLC-a je podsistem serijskog U/I koji ostvaruje razmenu poruka sa SCADA sistemom - stanicom NUS. Minimalne funkcije koje se na PLC iniciraju prijemom poruke su slanje prikupljenih podataka ka NUS, kao i izvr&avanje primljenih komandi. U poslednje vreme razmena podataka se sve vi&e obavlja kori&( enjem industrijske mre e (fildbus).

Komunikacioni podsistem
Komunikacioni podsistem u okviru SCADA #ine komunikacioni prenosni kanali i komunikacioni kontroler (server) stanice NUS. Komunikacioni kanali povezuju stanicu NUS sa mre om PK ili drugim serijski spregnutim komponentama SCADA sistema.
10

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

Komunikacioni kanal obuhvata svu opremu potrebnu za kvalitetnu razmenu poruka (modemi, koncentratori, prilagodni elementi, i sl. Komunikacioni kontroler je posve ( en obavljanju i kontroli svih komunikacionih aktivnosti stanice NUS. Na ovaj na#in se centralni ra#unar NUS osloba% a komunikacionih prekida koji optere( uju izvr&avanje primarnih funkcija NUS.

Nadzorno upravlja#ka stanica

Nadzorno upravlja#ka stanica (NUS) je je centralni #vor SCADA sistema. Primarna funkcija NUS je objedinjavanje, obrada i prikaz podataka primljenih od PK. Posredstvom dinami#ki osve avanih, posebno definisanih grafi#kih prikaza, operaterski podsistem mora obezbediti pregledno i kvalitetno izve&tavanje o promenama u sistemu, kao i brzo i ta #no prihvatanje operaterovih komandi. Funkcije nadzora mogu biti distribuirane na dodatne, prostorno udaljene stanice terminalske stanice (TS). Na taj na#in se pro&iruje mogu( nost pristupa podacima o stanju nadziranog procesa. U cilju ostvarenja potpunije kontrole nad kompleksnim tehnolo&kim procesima, klasi#ni SCADA sistem se pro&iruje stanicom za podr&ku u odlu#ivanju. Cilj je predvi% anje kriti#nih doga% aja u fizi#kom procesu, kao i upu( ivanje na mogu( e korektivne akcije. Uvo % enjem metoda ve&ta#ke inteligencije u okru enje sistema u realnom vremenu, te i se postizanju slede( ih prednosti: br e re& avanje kriti#nih situacija i smanjenje vremena odziva operatera, pa i celog sistema SCADA. obezbe% ivanje mogu( nosti da se analiti#ki problemi otkriju pre nego &to postanu opasni, ili njihovo re&avanje skupo. unapre% enje u delu odr avanja skupe procesne opreme. Slika ilustruje principijelnu konfiguraciju realizovane u ambijentu LAN mre e. stanice NUS

11

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

Komunikacioni podsistemi
TKL

PIS T2 LOK

T1

SPO FS

LAN magistrala

Puna konfiguracija stanice NUS. T1, T2 : tandem stanice TKL: tandem kontrolna logika LOK: lokalna operaterska konzola SPO: stanica za podr&ku u odlu#ivanju FS: file server PIS: poslovni informacioni sistem U cilju pove( anja pouzdanosti, #esto se primenjuje udvajanje centralnih procesora u tzv. * tandem+ konfiguraciju. U toku rada jedna od tandem stanica je * vode( a+, &to zna#i da ona kontroli&e komunikaciju sa mre om PK. Svi prikupljeni podaci se predaju * prate( oj+ stanici, tako da je u svakom trenutku baza podataka u memoriji oba ra#unara istovetna. Stanice T1 i T2 realizuju udvajanje CPU modula SCADA sistema. Lokalne operaterske konzole (LOK) imaju vi&estruku namenu: pro&irenje operaterskog podsistema (nadzor i upravljanje), pristup istorijatu sistema stati#kim podacima na FS, i sl. File server (FS) ostvaruje vezu sa podsistemom poslovno tehnolo&kih informacija. Sve komponente NUS vezane su me% usobno LAN magistralom i mogu me% usobno komunicirati. Pri tom, sistemska programska podr &ka LAN mre e obezbe% uje pouzdan pristup podacima na FS. Osnovne programske funkcije stanice NUS su slede ( e: 1. Opis nadzorno fizi#kog procesa i sistema telemetrije. Opis fizi#kog procesa podrazumeva definisanje svih potrebnih parametara procesnih veli#ina i ure% aja koji se prate, ili se njima upravlja. 2. Komunikacija sa mre om PK. Primarna funkcija NUS je vr&enje komunikacije sa mre om PK u cilju pribavljanja merenih podataka.
12

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

3. Sekundarna obrada prikupljenih podataka. Sekundarna obrada podataka podrazumeva proveru primljenih podataka i njihovu konverziju u formu koja se pamti u bazi podataka. 4. Alarmiranje i evidencija doga% aja. Doga% ajem u SCADA sistemu smatra se detekcija odre% ene okolnosti u procesnom sistemu ozna#ene eksplicitnom koja se prikazuje operateru, a sam doga% aj trajno memori&e. 5. Iniciranje upravlja#kih akcija. Upravlja#ke akcije mogu se inicirati ru#no ili automatski. 6. Prikaz stanja i funkcije komunikacije sa operaterom. Prikaz stanja obi#no ima dva nivoa. Prvi nivo je potpun prikaz svih procesnih parametara u fiksnom formatu. Drugi nivo je prikaz u formatu koji defini&e korisnik, naj#e&( e u formi tehnolo&ke &eme postrojenja 7. Zapis istorijata. Arhiviranje podataka iz SCADA sistema predstavlja osnovu za analizu rada samog postrojenja, ostvarenih u#inaka, zastoja i sl

Rad u realnom vremenu

Osnovni zahtev SCADA sistema je da obezbedi adekvatno reagovanje na poreme( aje u fizi#kom procesu kojim se upravlja. Adekvatno reagovanje podrazumeva prihvatanje spoljnjeg doga% aja i generisanje upravlja#ke akcije u fiksnom vremenskom periodu. U cilju zadovoljenja razli#itih vremenskih zahteva, programska podr&ka SCADA sistema se deli na procese koji se kvaziparalelno izvr&avaju. Svakom procesu se dodeljuje nivo prioriteta primeren aplikativnoj funkciji koju izvr&ava. U osnovi vi&eprocesnog (* multi tasking+) okru enja je #asovnik realnog vremena i sistem prekida koji vr &i smenu aktivnih procesa. Smena se vr&i na osnovu vremenskih ograni#enja i/ili nivoa prioriteta procesa.

Distribuiranost SCADA sistema

Svojom konfiguracijom SCADA sistem se mora prilagoditi strukturi proizvodnog procesa kojeg prati. Sami po sebi, proizvodni sistemi su #esto prostorno, pa i geografski dislocirani. Stoga SCADA sistem mora obezbediti uspe&an rad i u uslovima distribucije svojih komponenti.

13

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

Distribuirani sistemi - definicija i osobine

Pojmom distribuiranog sistema se ozna#ava integracija autonomnih ra#unarskih sistema u skup kooperativnih ra#unarskih komponenti, koje kao celina nastoje da ostvare zajedni#ki cilj. Koordinacija aktivnosti pojedinih procesora se ostvaruje razmenom informacija (poruka) preko komunikacione mre e. Osnovni elementi koji #ine ra#unarski sistem su fizi #ki resursi, podaci i upravljanje (nad resursima i podacima). Stoga se distribuirani sistem mo e definisati i na slede ( i na#in: Distribuirani sistem= distribuirani fizi #ki resursi i/ili distribuirano upravljanje i/ili distribuirani podaci.

Distribucija fizi#kih resursa u SCADA sistemu

Distribuirani sistem se sastoji od bar dva nezavisna ra#unarska modula, pri #emu svaki poseduje svoju memoriju u procesor. Oni moraju biti me% usobno povezani nekom formom komunikacione mre e. U okviru opisane arhitekture SCADA sistema, lako je prepoznati PLC kao osnovni elemenat distribucije.

Distribucija upravljanja u SCADA sistemu

Upravljanje u okviru distribuiranog sistema se odnosi na rukovanje fizi#kim (CPU, U/I) ili logi#kim resursima (procesi, datoteke i sl.). Upravljanje odre % enim resursima mo e biti centralizovano, hijerarhijski organizovano ili potpuno autonomno. U svakom slu#aju neophodno je koordiniranje aktivnosti koje se izvr&avaju izme% u pojedinih ra#unara u mre i. U okviru procesno - upravlja#kog sistema mogu( e je uo#iti nekoliko hijerarhijskih nivoa upravljanja: 1. Fizi#ko upravljanje. Fizi#ko (izvr&no) upravljanje podrazumeva kontrolu procesnih izlaza SCADA sistema, tj. procesnih izlaza PK. 2. Upravljanje ure% ajima. Upravljanje ure% ajem obuhvata kontrolu nad jednim elementom tehnolo&kog sistema, u
14

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

smislu izvr&enja upravlja#kog algoritma i generisanja izvr&nih komandi. 3. Upravljanje procesom. Upravljanje procesom zahteva potpuni uvid u stanje ukupnog procesnog sistema, i zato se izvr&ava na stanici NUS. 4. Poslovno rukovo% enje. U cilju zadovoljenja ugovorenih obaveza poslovodstvo proizvodne organizacije na osnovu podataka iz proizvodnje kontroli&e dinamiku, obim i kvalitet proizvodnje.

Distribucija podataka u SCADA sistemu

Podaci se distribuiraju umno avanjem (vi&estruke kopije na razli#itim lokacijama) ili podelom (delovi podataka na razli#itim lokacijama). Tok podataka u SCADA sistemu je dvosmeran. Centralna baza podataka na stanici NUS nastaje superpozicijom pojedina #nih baza koje se formiraju na PK. Promene podataka nastale na NUS prenose se odgovaraju( im PK. Udvajanje podataka se primenjuje u slu#aju * tandem+ konfiguracije, a delimi#ne kopije su trajno raspolo ive u prate( im terminalskim stanicama. Umno avanje podataka na me% usobno vrlo udaljenim lokacijama ima za cilj obezbe% enje od uticaja prirodnih katastrofa. Pri gra% enju distribuirane baze podataka, izuzetna pa nja mora biti posve( ena obezbe% enju pouzdanosti postupka a uriranja podataka izme% u dve stanice. Osim toga, mesto kontrole svakog od pojedinih podataka mora biti jednozna#no odre% eno. Sistemom lozinki re &ava se problem neautorizovanog, a pre svega nestru#nog pristupa podacima i upravlja#kim funkcijama SCADA sistema.

Prikaz stanja i operaterski podsistem

Ciljevi i osnovni elementi operaterskog podsistema
Va an deo programske podr&ke SCADA sistema je operaterski (MMI - Man Machine Interface) podsistem. Njegov osnovni zadatak je efikasan prikaz trenutnog stanja i doga% aja u nadziranom procesnom sistemu, kao i prihvatanje operaterskih upravlja#kih direktiva (komandi).
15

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

Osnovne celine operaterskog podsistema SCADA su: grafi#ki prikaz trenutnog stanja i ru#no upravljanje tabelarni prikaz trenutnog stanja maske za prikaz i izmenu stanja i parametara procesnih veli#ina rukovanje dijagramima (potvrda prijema i listanje) kontrola pristupa: prijavljivanje de urnog operatera prikaz i kontrola toka komunikacije sa PLC kontrolni panel SCADA sistema

Grafi#ki prikaz
Grafi#ki prikaz je primarni i najpopularniji vid vizuelizacije trenutnog stanja procesnog sistema kojim se upravlja. Vizuelno, grafi#ki prikazi se formiraju na osnovu tehnolo&kih &ema procesnog sistema. Forma grafi#kog prikaza slobodna i da se mo e izmeniti u skladu sa promenama u nadziranom sistemu, ili sa dodatnim zahtevima krajnjih korisnika. Elementi slike su grafi#ki elementi koji mogu biti osnovni (linija, krug, luk, tekst, i sl.) ili izvedeni (simbol, tekstualni prikaz procesne veli#ine, scroll . graph, bar . chart). Prikaz aktivnog elementa zavisi od stanja procesne veli#ine kojoj je pridru en. Na primer, boja ili smer prikaza simbola kojim se ozna #ava ventil, menja se u zavisnosti od njegovog polo aja (otvoren/zatvoren). Na taj na #in se vr&i dinami#ko osve avanje grafi#kih &ema procesa. Poseban vid prikaza je formiranje scroll . graph i bar . chart grafikona, koji prikazuju promenu kontinualnih veli#ina u odre% enom vremenskom periodu. Uobi#ajena je mogu( nost smene pojedinih grafi#kih &ema na osnovu grafi#kih menija prikazanih na ekranu. Pored prikaza, grafi#ki operaterski podsistem omogu( uje i ru#no upravljanje tehnolo&kim procesom, ta#nije izdavanje operaterskih direktiva za komandovanje izvr &nim ure% ajima u postrojenju.

Tabelarni prikaz
Tabelarni prikaz podrazumeva alfanumeri#ki prikaz trenutnog stanja procesnih promenljivih u predefinisanom (zadatom) formatu. Pored identifikacije procesne veli #ine i njene trenutne vrednosti, prikazuje se i njen statusni atribut. Prikaz kontinualnih veli#ina (analogni ulazi i izlazi, broja #i, ra#unate veli#ine, trend) obuhvata:
16

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

ime i opis procesne veli#ine, vrednost i jedinicu, status (aktivna/neaktivna, alarm/normal, i sl.).

ru #no

zadata/izmerena,

Prikaz digitalnih ure% aja obuhvata: ime i opis procesne veli#ine, stanje ulaza (polo aj), stanje izlaza (komanda), status (aktivna/neaktivna, ru #no alarm/normal, i sl.).

zadata/izmerena,

Maske za a uriranje parametara procesnih veli#ina

Detaljan prikaz stanja i svih relevantnih parametara procesne veli#ine vr&i se posredstvom posebnih ekranskih prikaza, koji su ovde ozna#eni kao operaterske maske. 1. Dozvola/zabrana sekundarne obrade. U odre% enim slu#ajevima, potrebno je procesnu promenljivu izuzeti iz normalnog postupka sekundarne obrade podataka. To se ostvaruje postavljanjem odgovaraju( eg parametra, #ime se procesnoj promenljivi pridru uje status NEAKTIVAN. 2. Promena granica alarma. U skladu sa promenom re ima u tehnolo&kom sistemu, potrebno je uskla% ivati granice alarma i srodne parametre vezane za sekundarnu obradu izmerenih podataka. 3. Dozvola/zabrana ispisa doga% aja. Uzastopne oscilacije odre% ene procesne veli#ine oko alarmne granice izaziva neprestan ispis doga% aja. Stoga postoji mogu ( nost da se operaterskom direktivom zabrani ispis doga% aja, dok se ne otkloni uzrok. 4. Izbor izmerene ili ru#no zadate vrednosti. U toku eksploatacije sistema dolazi do otkaza fizi #kih senzora ili merne procesne opreme. Od interesa je omogu( iti ru#ni unos procenjene vrednosti.

Rukovanje doga% ajima

U okviru operaterskog podsistema, rukovanje doga% ajima obuhvata slede( e funkcije: Potvrdu alarmnih doga% aja na nedvosmislen na#in.
Brisanje doga% aja. Potvr% eni doga% aji se brisanjem uklanjaju iz liste aktivnih doga% aja.

17

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

Listanje aktivnih doga% aja. Ova funkcija podrazumeva prikaz i pregled liste aktivnih doga% aja.

Prijavljivanje de urnog operatera

Va an elemenat u postupku upravljanja tehnolo&kim procesom je odre% ivanje odgovornog lica. Stoga neophodno obezbediti proceduru prijavljivanja de urnog operatera, kojom se na nedvosmislen na#in defini&u i njegova prava pristupa pojedinim operaterskim funkcijama. Po pravima pristupa, uobi#ajena je podela operatera u slede( e klase:
Obi#an operater, & to podrazumeva mogu( nost nadzora, ru#nog i automatskog upravljanja tehnolo&kim procesom. Njegova prava pristupa su u odre % enoj meri redukovana. Prijavljivanje ovakvog operatera ne mora biti kontrolisano lozinkom. Povla&( eni operater, obi#no tehnolog koji je ovla&( en za izmenu parametara procesnih veli#ina ili automatske upravlja#ke procedure. O#igledno se u ovom slu#aju zahteva unos lozinke.

Prikaz i kontrola komunikacije sa PK

Vitalna funkcija SCADA sistema je komunikacija sa procesnim kontrolerima. Mogu( nost pra( enja kvaliteta komunikacije i upravljanja tokom akvizicije je izuzetno korisna operaterska opcija u svakodnevnoj praksi. Prikaz trenutnog stanja i kontrola komunikacionih aktivnosti uklju#uju: prikaz statusa i broja#a gre& aka po komunikacionom kanalu i po PK, pra( enje toka akvizicije, odnosno ozna#avanje PK koji se trenutno poziva, kontrolisanje dinamike i strukture akvizicionih upita, odnosno pode&avanje vremena akvizicije i skupa poruka koje se &alju, prikaz komunikacije sa odre % enim PK, odnosno prikaz komunikacionih poruka koje se razmenjuju.

Kontrolni panel SCADA sistema

Kontrolni panel SCADA sistema slu i za prikaz i pode&avanje niza globalnih parametara SCADA sistema. Realizacija ovog dela u najve( oj meri zavisi od konkretnog re&enja. Ipak, neki od elemenata koji su predmet kontrole kroz ovu funkciju su:
18

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com

prikaz stanja i kontrola &tampa#a, kao i hard . copy funkcija, pode& avanje putanja do sistemskih i konfiguracionih datoteka, pode& avanje datuma i vremena, prikaz stanja periferija PC (disk, memorija).

Zapis istorijata sistema

Zapis istorijata SCADA sistema je izuzetno va na funkcija. Cilj istorijata je obezbe % enje pouzdanih podataka o stanju procesnog sistema i doga% ajima u njemu, kao i o funkcionisanju samog SCADA sistema. Istorijat obuhvata:

Zapis svih doga% aja.

Periodi#an zapis skupa tehnolo&ki zna#ajnih procesnih promenljivih, u formatu pogodnom za pristup izvan SCADA sistema.

19

PDF created with FinePrint pdfFactory trial version http://www.fineprint.com