Pitanje 1 : Objasni vezu tehnologije I organizacije kroz istorijski pristup Period koje je obeleio nagli , skokovit rast tehnologije

nazvat je I vremenom tehnoloke revolucije. Izdavajamo tri kljuna razdoblja u okviru industrijske revolucije vezane za znaajne strukturne promene , pre svega proizvodnju : 1. doba energetskog inenjerstva krajem !"III veka , kada se ljudska energija zamenjuje radom maina#parna maina $ %. doba mehanizacije krajem !I! veka kada je kori&enje elektrine energije uslovilo mehanizaciju operacija '. doba automatizacije zapoelo oko 1()*.godine zasnovano na razvoju in+ormacione I tehnologije mikroipa$ ,d navedenig automatizacija je dovela do najdubljih promena u ekonomskim I drutvenim sistemima. -azliita doba industrijske revolucije mogu se posmatrati I u vezi sa razliitim vrstama pristupa organizaciji I upravljanju : 1. doba predtejlorizma tranzicija $ uvode se nove radne navike , nova disciplina , novi podsticaji privredne aktivnosti , zadaci i uloga menazera prelaze put od najranijih oblika vezanih za radionice , ka zadacima , aktivnostima nadgledanja , vodenje poslova uz odgovornost za disciplinu , nadoknadu za rad I delegiranje posla. %. doba masovne proizvodnje kada se zahvaljuju&i .ejloru uspostavlja nova pro+esija#industrijsko inenjerstvo , pa se razvija veliki broj naunih metoda upravljanja alokaciji sredstava , za merenje I vrednovanje rada , uspostavlja se kontrola I koordinacija proizvodnih procesa '. /oba +leksibilne proizvodnje poseban strateki zanaj se pridaje tehnologijama I ostvarivanju +leksibilnosti u proizvodnim sistemima. /olazi do promena gde menadzeri preuzimaju I domen upravljanja tehnologijom u organizaciji , narocito upravljanje tehnoloskim inovacijama , I ne prepusta se bas sve tehnolozima 0elei se uspon medju teorijskim radovima I u broju empirijskih istraivanja kako se bave odnosima tehnologija#strategija#organizaciona struktura. Postoji I podela : 1. doba masovne proizvodnje poinje u 1/2 13%*#13'* , istie se konstrukcija mree kanala ,eleznice ..tehnoloke inovacije razvijale su se uporedo sa drutvenim promena a I tada nastaje najuspenija organizacija u istoriji 4 poslovna +irma $5oncept konkurencije poeo da se razvija jo 133*.Panja je usmerena ka tome da se razradi I razvije mehanizam masovne proizvodnje koji je progresivno smanjivao jedinian troak proizvoda.5oncept marketinga je jedostavan: ko nudi najje+tinije pobedjuje.Panja menaera je okrenuta ka e+ikasnosti I kao rezultat se javlja skup menadzerskih zapaanja , stavovao I predloga. %. doba masovnog marketinga poetkom 1('* 6eneral motors pomeraju teite sa proizvodne na trinu orijentaciju.7ova tajna uspeha se pomera ka marketing orijentaciji,koja prodire u +ilozo+iju I ponaanje +irmi.5arakteristina je I orijentacija ka tehnolokim inovacijama proizvoda , pre nego procesa.Promene diktiraju vode&e , agresivne +irme koje name&u stil I brzinu. '. postindustrijsko doba od 1()*.god 4 Piter /raker nazavo erom diskontinuiteta , dolazi do znaajnih promena , pomeranje od poznatog sveta marketinga I proizvodnje ka nepoznatnom svetu novih tehnologija , novih ponaanja potroaa . .ehnologija utie kako na ponudu tako I na tranju. 8enadzeri industrijskog doba uglavnom su preokupirani otkrivanjem posla nad poslovima u uslovima raspoloive radne snage , dostupnih resursa I potrebe da se samo otkrije prijemivi potroa. Pitanje 2 : Strateka tehnoloka konkurentnost I strateka pozicija tehnoloke inovacije -azmatranje tehnoloke strategije preduze&a zapoinje globalnim sagledavanjem mesta I uloge tehnologije u ostvarivanju konkurentske prednosti preduze&a..ehnoloka strategija se integralno posmatra u okviru poslovne strategije I posebno se razmatraju dodirne take I kljuni medjusobni uticaji tehnologoje I ostalih +unkcija u strategiji poslovnog sistema..ei se viem stepenu +leksibilnosti tehnologije procesa , sa stanovita da se generie vie ivotnih ciklusa tehnologije proizvoda , pored +leksibilnosti potrebno je kompaniji I sposobnost da ponudi iri asortiman .enja ka ostvarenju rasta pro+itabilnosti I konkurentske prednosti znai orijentaciju ka razvoju ireg asortimana , ve&eg varijeteta. Poznata su tri pristupa u sagledavanju strateke pozicije tehnoloke inovacije : 1. tehnolog9 push 4 zasnovan na tezi da je dovoljno obezbediti uspenu aktivnost istraivanja I razvoja koje &e generisati nove pronalaske, a sve ostalo se podrazumeva uspeh , trini primat , konkurentnost $ %. marketing pull 4 razivo se sa sve ve&om potrebom uvaavanja trita I kupaca .: praksi tehnoloke inovacije ne&e doiveti odgovaraju&u trinu veri+ikaciju ukoliko su inputi generisanja bili iskljuivo vezani za istraivanje i razvoj .1toga se pristup menja , primarnu ulogu igra trite I njegovi zahtevi koji se preko marketinga preduze&a pretvaraju u impulse za istraivanje I razvoj , koji neposredno generiu tehnoloke inovacije '. strateg9 pull 4 u novije vreme se polazi od stratekih pravaca razvoja +irme 102 4 strategic business area $ I stratekih tehnolokih podruja 1.2 4 strategic tehnolog9 area $ koji dugorono anticipiraju promene u okruenju , tee&i poziciju +rme u budu&nosti koja nije strogo odredjena tranjom I diktatom okruenja .,vaj pristup je dozvolio da se zahtevi okruenja uravnotee sa inicijativom I idejama u okruenju. Pitanje 3 :Faktori uspenosti tehnoloke inovacije ;aktori se grupiu u tri osnovne celine :

1. +aktori e+ektivnosti tehnoloke inovacije koji uvaavaju +aktore okruenja , podrazumevaju trinu I strateku orijentisanost , analizu trokova cost#bene+it $ %. +aktori e+ikasnosti uspene promene u organizaciji koji se odnose na savladavanje otpora promenama , razvoj inovativne organizacione klime , obuka I kvali+ikacija ljudi , adaptacija , brzo uenje I prilagodjavanje promenama '. +aktori uspenog vodjenja istraivanja I razvoja projekata koji polaze od potrebe projektnog pristupa u upravljanju tehnolokim inovacijama organizacije. <ista kritinih +aktora koji doprinose uspenosti tehnoloke inovacije : strateka orijentisanost , trina orijentisanost , znaajnost za sveukupne ciljeve organizacije u celini , e+ektivnost izbora projekata I s9stem vrednovanja , e+ektivnost upravljanja I kontrole projekata , izvore kreativnih ideja , spremnost organiazacije da prihati inovaciju , privrenost jednog ili vie pojedinaca inovaciji. Pitanje 4 : arakteristike inovativne organiazacije /a bi inovacije bile uspene mora se polaziti od irokog konteksta njihovog iniciranja , generisanja , primene u organizaciji koja ivi u turbulentnom okruenju , izuzetne dinamike razliitih uticajnih +aktora . 5oncept inovativne organizacije se vezuje za potrebu de+inisanja internog okruenja uspene tehnoloke inovacije. Pokazuje se da organizacija I upravljanje igraju odluuju&u ulogu u razvoju I primeni savremenih proizvodnih tehnologija. /a bi se prednosti nove I +leksibilne proizvodne tehnologije mogle primeniti I u potpunosti iskoristiti , predlae se nova organizaciona struktura 4 +leksibilni sistemi upravljanja proizvodnjom. :vode se da bi se postigla ve&a produktivnost , kako bi se cenom I kvalitetom konkurisalo na tritu. Pitanje ! : O"nos inovativne organizacije i okru#enja /a bi se odrala e+ektivnost organizacije uspenost , poslovni uspeh , eljene per+omanse organizacije $ mora postojati uskladjenosost izmedju organizacije I okruenja.,kruenje organizacije je podeljeno na razliite rangove koji uslovljavaju speci+inu strateku orijentaciju : # pripadna industrijska grana u kojoj je izrazit rast , zrelost ili opadanja ivotnog ciklusa tehnologije proizvoda I procesa # proizvodnja industrijskih ili potroakih proizvoda # +ragmentirana ili koncentrisana industrija 8edjunarodno okruenje se moe klasi+ikovati kao globalno I multidomesticilno . 6lobalno znai da je struktura delatnosti takva da ukida sve nacionalne granice I organizacije moraju da integiru svoju konkurentsku poziciju u svetskim okvirima

1avremeni modeli koji nastoje da celovito sagledaju organizaciju nazivaju se integrativni modeli , oni nastoje da ukau na kljune take organizacije , otkirvaju njene kritine domene koji omogu&avaju : a$ razlikovanje medju organizacijama b$ poredjenje medju njima c$ zaljuivanje o najboljoj praksi d$ uvodjenje promena u kritinim domenima kojima se ostvaruju reinenjering organizacije , njena sutinska tranzicija Imamo tri modela : 1$ model 1edam 1 istie sedam kljunih dimenzija ili sadraja koji su neophodni u odvijanju aktivnosti upravljanja organizacijom : strategija : pravac delovanja kojim se ostvaruje prednost nad konkurentima , struktura : organizaciona ema I ceo paket podele zadataka I odgovornosti , sistemi : ulazno#izlazni tokovi in+ormacioni sistemi , proizvodni sistemi , sistemi +inansiranja , tehnoloki sistemi $ , stil : odnosi se na objektno sagledavanje svih onih kategorija koje se smatraju znaajnim u organizaciji i kojima se utie na ponaanje zaposlenih , vezuje se za odgovaraju&i rukovode&i kadar , menadzment organizacije , kadrovi sta++ $ ljudi u organizaciji koji se sagledavaju kao celina sa stalnim pra&enjem svih promena , vetine skills $ sve ono to je sposobnost I vetina I potencijal organizacije I zajednike vrednsoti shared values $ su vrednosti koje se istiu iznad svih ostalih u organizaciji I prihva&ene od ve&ine. %$ Intergrativni model poslovanja kao kljuni domeni organizacije su : strategija , ljudi , tehnologija I poslovni procesi . 1trategija podrazumeva de+inisanje konkurentske , trine, poslovne , organizaicone I tehnoloke strategije , ljudi podrazumevaju sve organizacione structure , upravljanje , rukovodjenje , stil , tehnologija se odnosi na telekomunikaciju I mree , poslovni procesi podrazumevaju kljune de+inicije procesa , de+inisanje izlaza , tokova rada , mera uspenosti u ostvarivanju osnovnih per+omansi. '$ /eskriptivni reinenjering model se bazira na kljunim elementima : kultura obuhvata zajednike vrednosti , iskustva I ciljeve koji dominiraju u organizaciji $ , procesi sled aktivnosti koji ispunjavaju potrebe eksternih I internih korisnika $ I tehnologija kritina uloga u nastanku , trans+eru I upravljanju in+ormacijama $ Pitanje , : -o"el inovativne organizacije Inovativna organizacija je pod uticajem niza +aktora , a neposredno je determinisana stepenom razvijenosti inovativne organizacije kao modela koji podrazumeva stalnu otvorenost ka promenama I sposobnost da se promene asporbuju uz postizanje eljenih rezultata e+ikasnosti I e+ektivnosti delovanja tehnologije.5arakteristike : otvorena je ka promenama , inovacijama u svim njenim delovima I obalstima +unkcionisanja, uspeno upravlja promenama ostvaruju&i e+ektivnost na tritu I prednost u odnosu na konkurente , uspeno asporbuje promene I ostvaruje visok stepen e+ikasnosti u obavlajnju osnovne delatnosti. 8odel koji integralno povezuje etiri komponente izrazitih kompetencija preduze&a u ostvarivanju konkurentnosti : 1. upravljake kompetentnosti I strateka orijentacija %. kompetentnosti zasnovane na resursima potencijal kadra , materijalnih dobra $ '. kompetentnost zasnovane na trans+ormacijama organizacione sposobnosti koje su neophodne da se uspeno input pretvori u autput > to je inovativnost , organiazciona kultura $ ?. komepentnosti zasnovane na autputu : ono to donosi vrednost preduze&u vidljivo I nevidljivo $ ,snovna svojstva inovativne organizacije obuhvataju : # viziju o komapniji kao celini I njenoj ulozi I mestu # okrenutost ka kupcima I tritu # oslanjanje na tehnologije kao resursa za konkurentnosti # plitke organizacione structure ne vie od pet nivoa $ # internu konkurenciju medju projektantskim timovima # prihvatanje neortodoksnih ideja I reenja # pozitivni odnos prema upravljanju promenama # s9stem nagradjivanja u susret podsticanju inovacija.

: domenu +ilozo+ije menadzmenta istiu se sutinske razlike , jer ve&ina japanskih kompanija : zapoljava svoje kljune ljude doivotno I rotira kroz razne +unkcije , unapredjuje ih prema starosti I dodeljuje odgovornost grupi . ime omogu&ava da svoje ljude tretiraju kao kompletne linosti , da izgrade poverenje , da kontroliu zaposlene na indirektan nain. /ok ameriki metod podrazumeva : ugovor traje samo onoliko koliko pojedinac daje svoj dorpinos , specijalizacija +unkcija , malo bavljenje sa kompletnom linos&u , brz +idbek I unapredjenja , eksplicitni +ormalini s9stem kontrole , individualna odgovornost .. Pitanje 11 1ehnologija kao objekat upravljanja Poreklo tehnologije je u grkoj rei koja oznaava nauku o vetini , ume&u , znanju koje ovek primenjuje da bi u prirodi I u drutvu zadovoljio svoje potrebe. ,buhvata sredstva , naine I orudja koja su rezultat tog svesnog ovekovog napora da pre svega opstane , a zatim zadovolji I ostale potrebe. .ehnologija se posmatra kroz tri osnovne aktivnosti tehnologije : # # # tehnologija proizvoda tehnologija procesa I in+ormacione tehnologije

.ehnologija proizvoda obuhvata slede&e elemente : 1. planiranje proizvoda zapoinje identi+ikacijom potreba potroaa , utrdjivanjem svojstava proizvoda > vezuje se za marketing ,a li je I u tesnoj saradnji sa inenjerima I tehnolozima proizvoda $ %. ininjering proizvoda polazi od konstrukcije I tehnologije izrade proizvoda u skaldu sa zahtevima , podrazumeva unapredjenje samih aktivnosti projektovanja , primena savremenih metoda , mo&ne analitike tehnike , simulacije, predvidjanje per+omansi I ivotni vek proizvoda B$ '. primenjeni inenjering podrazumeva unapredjenje prodaje , zadovoljenje speci+inih zahteva kupaca , kroje&i proizvod prema tim uoenim zahtevima I demonstriraju&i javnosti , potroaima , korisnost I nova svojstva > naje&e je u oblasti marketinga , ali je povezano I sa tehnologijom proizvoda $ ?. inenjering usluga na terenu I inenjering servisa razvoj s9stema I procesa za podrku na terenu , instaliranje , odravanje , od pisanih uputstava do obuke ljudi za rukovanje $ .ehnologija procesa ima est kljunih elemenata : 1. materijal razmatranje , odabir , nabavka , snabdevanje $ %. oprema I alati aktivnosti razvoja i odabira alata $ '. transport materijala skladitenje , lociranje , pra&enje , pomeranje, kretanje materijala I komponenti , veza snabdeva kupac , unutranji I spoljni transport $ ?. proizvodni s9stem uspostavljanje integrisanog in+ormacionog sistema za ostvarivanje kombinacije delova , nabavku , terminiranje , kontrola proizvodnje $ ). kontrola kvaliteta ispunjenost svojstava materijala , komponenti I podsistema u odnosu na zahteve proizvoda $ C. odravanje utvrdjuje uzroke kvara I uspostavlja preventivne mere radi optimalne pouzdanosti maina $ In+ormacione tehnologije ine elementi : 1. in+ormacioni hardver I so+tver +izike I intelektualne principe ugradjenje u per+omanse I. $ %. primenjeni I1 kon+iguracija sistema , hardvera ,operativni sistemi $ '. veza sa +izikim I procesima uenja obuhvata hardver , so+tver I +iziko razumevanje koje povezuje +izike dogaDaje I promene sa I1 : vezivanje ljudi , maina I materijala sa vetakom inteligencijom $ ?. sistemi za podrku odluivanju napredak u e+ikasnsoti u radu rukovodilaca to predstavlja strateku prednost$ ). in+ormacioni sitemi poslovanja novi oblik roba I usluga koji se mogu ponuditi kroz kreativnu primenu nove sposobnosti obrade in+ormacija $ Pitanje 12 1ipovi tehnologije .ehnologija se moe posmatrati kao projektovana celina koja podrazumeva sve potencijalne mogu&e primene , potencijale koji sadre odgovaraju&i kritian skup svih relevantnih karakteristika svojstvenih toj tehnologiji..o bi bilo opte tumaenje kada se tehnologija posmatra kao makro+enomen . 1 druge strane , tehnologiji se moe pristupiti kroz speci+ine oblike njene primene u praksi , kada ona esto ispoljava razlike u odnosu na projektovano reenje I dobija izraz konkretne prakse u kojoj deluje , tada se radi o tehnologiji kao o mikro+enomenu. Po tipu resursa koji koriste razlikuju se : a$ in+ormacione tehnologije I. resursi su in+ormacije koje se obraDuju $ b$ tradicionalne proizvodne tehnologije .P. obraDuju +izike resurse I obuhvataju tradicionalnu opremu $ c$ hibridne tehnologije ili savremene proizvodne tehnologije 1P. obradjuju +izike resurse pod kontrolom automatizovanih in+ormacionih sistema , obuhvataju&i +leksibilne proizvodne sisteme , robote B Izrazite su razlike izmedju in+ormacija I mterijalnih dobara kao roba. In+ormacije ispoljavaju karakteristike javnog dobra za razliku od karakteristika privatnih razmenskih dobara koje se sre&u kod +izikih dobara I usluga. In+ormacije su nedeljive I in+ormacije se ne mogu kao roba I resurs prisvajati. .ri kljune karakteristike od celine I konteksta . Pitanje 13 I. : nedeljivost , potpuna heterogenost , zavisnost

8ultidomesticilno okruenje znai orijentaciju prevashosno na jednu zemlju. 1trategija ovakve organizacije je okrenuta ka jednoj zemlji Pitanje odnosa organizacijei njenog okruenja kljuni je za uspostavljanje osnovnih dimenzija inovativne organizacije. =a I, je karakteristian visok stepen odgovornosti u odnosu na razliite +aktore okruenja , te je potrebno obezbediti kritinu masu +leksibilnosti u svim domenima organizacije. Pitanje $ : Faktori pro%ene organizacije & inovacioni I operacioni ' Inovacioni +aktori promene u organizaciji znaajni su kod ostvarivanja e+ektivnosti , sveukupne uspenostoi organizacije pro+itabilnost , agregatna produktivnost , osvajanje trita $ I in+ormacije o eksternim uticajima , iz okruenja , dominantne su za de+inisanje sadraja ovih promena u organizaciji.7astaju kao odgovori na izrazite zahteve I promene u okruenju ,peracioni +aktori promene u organizaciji prevashosno su okrenuti ka ostvarivanju rasta ukupne e+ikasnosti svih raspoloivih resursa organizacije , in+ormacije o stanju I odnosima unutar organizacije kritine su za odredjivanje pravaca I sadraja ovih promena. , vezana su za +ina doterivanja u pravcu rasta pre svega resursnih kompetentnosti organizacije Pitanje ( : )ein#enjering -einenjeirng se de+inie kao : 1. +undamentalno novo osmiljavanje I radikalna zamena poslovnih procesa da bi se ostvarila dramatina poboljanja u kritinim , savremenim merenjima per+omansi , kao to su trokovi , kvalitet , usluge I brzina %. analiza I redizajniranje poslovnih I proizvodnih procesa kako bi se eliminisalo ono to ne stvara novu vrednost '. radikalno novi proces organizacione promene koji mnoge kompanije koriste da bi unapredile svoju sposobnost ispunjenja usluga potroaima 7apor za obezbedjenje radikalnih promena 0P- 4 0usiness process -eengineering 5arakteristike : podrazumeva potrebu da se pone od poetka I da se promene koje zadiru u sutinu organizacije I njenog +unkcionisanja osmisle I sprovedu , jer se samo +inim doterivanjem I popravkama ne moe zadovoljiti potreba za promenom u savremenim uslovima > savremeni uslovi nametnuli su potrebu sutinskog preispitivnaja svih aspekata organizacije jer je mnogo primera zastarelih , preivelih poslovnih praksi koje su nekada bile uspene , ali to vie nisu > reinenjering stavlja naglasak na poslovne process I tumai ih kao sled aktivnosti koji ispunjava potrebe internih I eksternih korisnika ,I kao skup aktivnosti koji imaju jedan ili vie inputa , a kreiraju autoput koji ima vrednost za kupca.-einzenjering je stalni I neprekidni napor da se anliziraju I rede+iniu kljuni procesi kompanije. Pitanje * : Integrativni %o"eli pre"uze+a

postizanje

,rganizaciona kultura se de+inie kao skup vrednosnih sudova , stavova I mieljenja , verovanja ljudi koji su unutar jedne organizacije. Pitanje 1. : )azlike I sli/nosti a%eri/kih 0 japanskih I evropskih pristupa %ena"z%entu 2meriki menadzment je zasnovan na slede&e etiri osnovne kategorije : 1. konkurencija zadovoljenje kupaca $ %. pro+itna orijentisanost znaaj akcionara $ '. individualizam samoispunjenje , mobilnost $ ?. pro+esionalizam +ormalizacija , pro+esionalni menadzeri $ @apanski menadzment je zasnovan : 1. dugoroan rast rast je dominantan cilj kako za +irmu tako I za naciju $ %. integrisanost vezanost pojedinca za +irmu , medju +unkcijama $ '. konsenzus razvijen ose&aj za grupu , komunikacije $ ?. kvalitet zadovoljene zahteva kupaca , per+ekcionizam $ Avropski menadzment je zasnovan : 1. orijentisanost na ljude znaaj ispunjenosti ,samozadovljstva ljudi, drutvena zatita, znaaj kvaliteta ivota $ %. pregovaranje odvija se ne samo sa spoljnim strejkholderima , ve& I unutar +irme , menadzeri moraju da diskutuju , razmatraju , debatuju , ubedjuju $ '. diversi+ikovanost evropski menadzeri imaju sposbnost da prihvataju diversi+ikovanost I posebno umece da upravljaju internacionalnom diversi+ikacijom $ ?. suprotnost 1ad I @apan se istiu kao ekstreni , ali je Avropa negde izemdju , manje lojalnosti nego u @apanu ali vie nego u 12/ , drugi I kratki rokovi su podjednako zastupljeni , ravnotea izmedju individualizma I kolektivizam

o%ponente tehnologije I njihove karakteristike

2utor =eleni je istakao da svaka komponenta sadri tri nezavisne , medjusobno uslovljene I podjedanko znaajne komponente :

1. hardver : +izika struktura I logiki raspored operme I maina da bih se izvrili neophodni I odgovaraju&i zadaci %. so+tver : obuhvata sva neophodna znanja o tome kako se hardver koristi '. brejnver : obuhvata ovekova znanja I ekspertizu neophodnu da bi se zadaci mogli obaviti .ehnologija se de+inie kao inteligentni miks tehnolokih komponenti postavljen u skladu sa principima naune zasnovanosti , racionalnosti , e+ektivnosti , produktivnosti , zatite ovekove sredine I materijalne tedljivosti. /rugi model tehnologije sastoji se od pet komponenti : hardver , so+tver , tehnoloka znanja , teorijska znanja I praktina znanja. 7apor ka uspostavljanju zajednikog , univerzalnog modela tehnologije , naglaava I njihove znaajne opte karakteristike : # tehnologije su u sutini medjusobno usko povezane # da su isprepletene # da ih je teko razdvojiti # da sutinska analiza podrazumeva objedinjuju&i , zajedniki pristup tehnologiji .ehnoloki paket ine komponente : # tehnoloki knoE#hoE # oprema maine , uredjaji , alati # materijal # ovekov rad # gradjevinski objekti # energija # organizacija # upravljanje # mere I sredstva zatite ovekove sredine # proizvodi usluge $ Pitanje 14 O"nos tehnologije I opre%e : optem sluaju ne postoji jednoznani odnos , tehnologija se moe primeniti uz kori&enje razliite opreme , to znai da jedna tehnologija moe da se realizuje alternativnom opremom : jedna tehnologija 4 alternativna operama."ai I obrnuto , jedna vrste opreme , moe se koristiti u realizaciji vie razliitih tehnologija : jedna maina 4 razliite tehnologije. Poseban sluaj predstavljaju procesne tehnologije kada je naje&e prisutna potpuna jednoznanost izmedju tehnologije I opreme : jedna tehnologija#jedna oprema Pitanje 1! O"nos tehnologije I kno2 3 ho2 .ehnoloki knoE#hoE se de+inie kao znanja , iskustva I tehnike vetine koje se preteno mogu primeniti u industriji. ,buhvata speci+ikaciju sirovina , tehniki standard , maine , uredjaje , njihovo +unkcionisanje , radne norme , speci+ikaciju kvaliteta I per+omansi proizvoda. 8oe se nalaziti kao zati&en u obliku industrijske svojine u obliku : patenta , pronalazakih svedoanstva , modela , uzoraka , igova . 5ada se tehnologija horizontalno prenosi dva su oblika trans+era : 1. prenos putem licenci industrijske sovjine %. prenos putem licenci knoE#hoE Pitanje 1$ 4eza tehnologije I priro"e 0 "rutvenog napre"ka I /oveka .enologija ima znato iri smisao zahvaljuju&i : 1. njenom prisustvu I delovanju u svim oblicima ovekove delatnosti , u materijalnoj proizvodnji I van materijalne proizvodnje %. e+ektima I uticajima tehnologije na sve oblasti ovekovog ivota I delovanja 7a osnovu toga dolazi do kompleksnih odnosa u okviru sistema : priroda# ovek#drutvo#tehnologija , gde se tehnologija moe predstaviti u sri tog odnosa bliske povezanosti I medjuzavisnosti. /elovanje oveka na prirodu I drutvo I razvijanje tehnologije je u cilju zadovoljenja svojih potreba I postizanja odredjenih ciljeva .Fovek inicira naunoistraivaki rad , sprovodi ga , stvara nove tehnologije , primenjuje ih I krajnji je korisnik rezultata primena. 8esto I znaajna povezanost tehnologije I drutva u celini mogu se pokazati kao svojevrsni zatvoreni lanac drutvenog napretka ije su pojedine karike sve podjednako znaajne za razvoj drutva u celini. @edna od karika je tehnoloki napredak , a razvoj tehnologije preko ekonomskog napredka , uslovljava I drutveni napredak. Pa imamo tri zatvorena ciklusa : 1. pove&anje dohodkapo stanovniku dovodi do rasta tehnolokih dostignu&a, to dovodi do ve&e produktivnosti I rasta prihoda %. vii dohodak obezbedjuje tehnoloki napredak koji ujljuuje nove poboljane proizvode , a oni dalje uslovljavaju rast prihoda '. vii prihodi dovode do ve&e tednje po stanovniku ako je sklonost ka tednji $ ,dnos tehnologije sa prirodom se ogleda kroz istorijski razvoj tehnologije , a zapoinje ovekovom borbom za opstanak..ehnologija je proizvodna sila kojom ovek izraava svoj aktivan stav prema prirodi. : pitanju su brojni tehnoloki procesi materijalne I nematerijalne trans+ormacije istraivanje prirodnih resursa , njihova primarna eksploatacija , industrijska prerada , obrazovanje , zdravstvo , umetnost , kultura $ Prva znaajna +unkcija koja se ostavruje u tom odnosu je nastojanje oveka da prilagodi prirodu svojim potrebama. 8edjutim +unkcija tehnologije I tehnoloki razvoj se ogleda pre svega kroz mudro I pravilno iskori&avanje prirodnih resursa ..a +unkcija se ostvaruje kroz neprestano razvijanje proizvodnih tehnologija koje pove&avaju e+ikasnost I e+ektivnost delovanja oveka na prirodnu sredinu , uz potovanje prirodnih granica I ravnotee koja se mora ouvati.

Pitanje 1( O"nos iz%e"ju nove tehnologije I zaposlenosti I zapoljavanja -azvojem tehnologije , kroz istoriju , menja se uloga oveka , karakter ljudskog rada koji je neophodan da bi se odredjena aktivnost mogla obaviti .5ori&enjem ovekovog +izikog rada , troenje njegove +izike energije sve vie se zamenjuje radom maina u periodu mehanizacije , a odredjene ovekove intelektualne aktivnosti zamenjuju se speci+inim mogu&nostima novih in+ormacionim tehnologijama. Promene koje izaziva nova tehnologija na nivou preduze&a : # potrebu za sve viim kvali+ikacijama zaposlenih # potreba za prekvali+ikacijom , dodatnim obukama # potrenu za univerzalnijim kvali+ikacijama usled potrebe za ve&om +leksibilno&u kadrova # skra&ivanje radnog dana , pove&anje udela slobodnog vremena # pomeravanje ovekovih aktivnosti ka sve kreativnijim , sloenijim poslovima , jer rutinske preuzima nova tehnologija # nastanak novog tipa radnog mesta koje nije nuno vezano za boravak u preduze&u 5adrovi su znaajan +actor u tehnolokom sistemu .Problem obrazovanja kadrova za sticanje potrebnih kvali+ikacija postaje sve sloeniji. Posebno znaajno postaje pitanje permanentnog obrazovanja , druga karakteristika je kvantitet.7apredna tehnologija iz razvijenih zemalja se razmatra I tee prihvata upravo sa stanovita mogu&nosti zapoljavanja kadrova.:spena primena tehnologije zavisi od vremena usvajanja , a za to je potrebno odgovaraju&a kvali+ikovanost kadrova. 7ova tehnolgoija smanjuje potrebu za ulaganjem ovekovog rada , ali zamenjuje ulaganje neposrednog ljudskog rada kori&enjem drugih resursa kroz upotrebu savremenijih I savrenijih sredstava za rad .ehnologije su odgovor na potrebe kupca I trita , te tehnoloki +aktori , ekonomski , pravni , politiki uslovljavaju razvoj proizvodnje I upravo sve te promene su I podsticajni I ograniavaju&i +actor razvoja . Pitanje 1* Objasniti para"oks pro"uktivnosti Produktivnost treba sagledavati kroz aspekte : 1. e+ikasnosti odnos autputa I inputa $ %. e+ektivnost vrednost autputa za kupca $ Produktivnost I kvalitet su kljuni +aktori uspensoti preduze&a . tehnoloke promene iziskuju neophodne investicije kao prate&i elemenat , obuku kadrova , odgovaraju&e strukturne promene u privredi , novu organizaciju I upravljanje. 1ve te posebne mere pripreme , pra&enje znatnim ulaganjima u resurse materijalne I nematerijalne prirode uslovljavaju kanjenje u primeni tehnolokih inovacija , to usporava rast produktivnsoti. Prelazak na novu tehnologiju uvek iziskuje znatni porast trokova, to moe da uslovi ak I pad produktivnosti pre nego to se zabelei oekivani rast. ,padanje pokazatelja produktivnosti moe se delimino pripisati problemu merenja I pra&enja odgovaraju&ih pokazatelja razvoja , ali ipak ostaje injenica da je dolo do usporavanja rasta I razvoja , to se naziva paradoksom produktivnosti . /va kljuna pitanja se postavljaju : prvo je pitanje u kojoj je meri opadanje ili usporavanje rasta ustvari problem ili pitanje kanjenja , a drugo je sagledavanje odnosa izmedju usporenog rasta I izmenjene prirode investicija. Produktivnost u ravni e+ikasnosti predstavlja odnos izmedju upotrebljenih resursa I ostvarene proizvodnje nii jedinian troak , ve&i pro+it $ Produktivnost u ravni e+ektivnosti predstavlja se kao ukupna proizvodnost sa aspekta krajnjeg korisnika , kupca ve&a +leksibilnost I ve&i broj razliitih proizvoda $ Pitanje 1, -atrica ciljeva I %erenje pro"uktivnosti 8atrica ciljeva je jedan od metoda koji se moe jednostavno primeniti na ocenu produktivnosit , poto je uvedena nova tehnologija.,snovna prednost sastoji se u tome to se sa oba aspekta e+ikasnosti I e+ektivnosti $ u odnosu na produktivnost mogu ukljuiti u kvantitaivno razmatranje na taj nain to je izvrena dekompozicija sveukupnih +aktora produktivnosti.Iskori&ena je matrica ciljeva da bi se na jednom ilustrativnom primeru prikazao jedan mogu&i pristup , model za vrednovanje produktivnosti nastao primenom nove tehnologije.<ista se moe promeniti ili dopuniti svim onim +aktorima koji se smatraju zanajnim za produktivnosti. 7eki +aktori : rokovi isporuke zadovoljeni , kanjenje u primeni nove tehnologije vreme od trenutka nabavke do ekspoatacije $ kvali+ikaciona struktura , ukupni kart , kori&enje kapaciteta maina , materijalni trokovi proizvodnjeB 5ori&enje matrice ciljeva za izraunavanje indeksa produktivnosti u jednakim vremenskim razdobljima , menadzmentu preduzeca koristi da uvidi promene koje su nastupile primenom nove tehnologije..me se omogu&ava pra&enje per+omansi u preduze&u. Pitanje 2. Osnovna po"ru/ja upravljanja tehnologijo% u pre"uze+u :pravljanje tehnologijom podrazumeva upravljanje inovacijama vertikalnim trans+erom tehnologije 4 proizvoda I procesa $ , upravljanje horizontalnom di+uzijom inovacija I upravljanje primenjenom tehnologijom u preduze&u iji je pojavni oblikk konkretan tehnoloki s9stem preduze&a. ,blast upravljanja tehnologijom u preduze&u je raspodeljen na tri osnovna segmenta. upravljanje horizontalnim trans+erom , vertikalnim trans+erom I upravljanje tehnolikim procesima I operacijama $ 5ada se razmatra odnos nove tehnologije organiazcije , primarno mesto se sve vie pridaje organiazaciji I upravljanju , jer pitanja se u sutini odnose na upravljanje I organiazciju , ne na kompjutere , izbor treba uiniti shodno potrebama poslovanja , a ne kompjuterskog sistema. Pitanje 21 5ivotni ciklus organiazcije I 6aze razvoja 8odel ivotnog ciklusa preduze&a polazi od razliitih +aza rasta kroz koje prolazi organizacija sve do stepena njene

zrelosti .Izdavaja se sedam +aza rasta : 1. novi preduzetniki poduhvat uspostavljanje novog posla , novog preduzetnikog poduhvata > predstavlja projekat uspostavlajnja mree koja se plete oko bazine tehnoloke inovacije, u ovoj +azi su kritine aktivnosti menadzera , jer se sastaoje u identi+ikaciji I pripremi trita za plasman novog proizvoda, istovremeno usavravaju&i sam proizvod , a zavrava se onda kada je obezbedjen planirani plasman za odgovaraju&i planski period , ova +aza je kritina za dalji opstanak , I u mnogome naredne +aze zavise od dobre osnove u prvoj +azi $ %. ekspanzija nastupa naglo , uslovljava veoma bri razvoj poto se prethodna +aza uspeno okonala , jer novi poslovni poduhvat je lansiran , sledi rast prodaje , broj zaposlenih , angaovani kapaciteti.0itno je na vreme prepoznati nastupanje naredne +aze $ '. pro+esionalizacija I integracija prelazak na novi reim organizovanja rade +irme u celini koja integrie novi posao kvalitativno novim izmenjenim odnosom prema njemu..o je najkritinija +aza kada dodje so sutinske promene izazvane rastom , sutinskim izmenama structure I osnovnih procesa. ,tpori u svakoj +azi su veliki, naglasak je na adaptaciji , konsolidovanju, unapredjenju upravljakog sistema I integiranju svih organizacionih resursa $ ?. konsolidacija nastaje sa novim skupom problema , kada je ostavreno pro+esionalno upravljanje integralnim poslovanjem do kraja s9stem planiranja , organizovanja I kontrole , u +irmi se javlja potreba za unapredjenjem organizacione culture .1tavranje povoljne organizacione klime za promenu , izbegavanje estokog otpora , izbegavanje pogrenih tumaenja , sve je to neophodno da bi poduhvat bio uspean , tj. da ne bi bio osudjen na propast $ ). diversi+ikacija prvobitni posao se dalje oboga&uje , razuuje , iri I time se produava ivotni vek inicijanlnog posla I obezbedjuje novi zamah rastu .Inicijalni psolovi koji su pokrenuli lanac ivotnog ciklusa novog posla organiazcije u okviru samog tog ciklusa treba da iznedre , reprodukuju novi poslove , inicirani jakim preduzetnikim duhom ,novim idejama I inovacijama . ,vde se genereu novi proizvodi I usluge oko kojih se ponovo plete mrea poslovnog poduhvata $

1.P se de+inie kroz vie razliitih dimenzija stratekih tehnologija koje +irma treba da razvijekroz inovacione projekte: # novi proizvodi I usluge # novi procesi oprema , materijali , tehnoloki knoE#hoE$ # in+ormacione tehnologije # razvoj organizacije I upravljanja /e+inisanjem 1.P organiazcije stiu mo&no strateko oruje konkurentnosti : jer jasno odredjuju strateka tehnoloka opredeljenja uz izvedene strategije koje se na niim hijerarhijskim upravljakim nivoima dalje razradjuju , ostvaruju e+ikasnije I e+ektivnije upravljanje tehnologijom ,bezbedjuju jasne pravce upravljanja projektima tehnolokih inovacija I obezbedjuju racionalnije raspolaganje resursima I razvojim potencijalima. Pitanje 24 :iljevi upravljanja tehnologijo% u pre"uze+u I proble%i stratekog I operativnog pristupa :pravljanje tehnologijom u preduze&u dugorono se odnosi na usmeravanje, voDenje I koordinaciju svih aktivnosti u vezi sa tehnologijom u preduze&u , sa ciljem da se neprekidno ostvaruje poslovni uspeh koji se meri pro+itom , pro+itabilno&u I produktivno&u. 5rajnji cilj : 2 $ ostvarivanje e+ikasnosti tehnologije ogleda se u nastojanju da se tehnologija primeni u preduze&u to racionalnije I produktivnije , uz to nia ulaganja , to ve&i rezultati $ 0 $,szvarivanje e+ektivnosti tehnologije znai da se tehnologijom upravlja tako da ona bude ivek delotvorna u smislu onoga to kupci trae $ :zroci nee+ektivnosti tehnologije su u : # nedovoljno izraena tranja za proizvodima te tehnologije # u injenici da je psotoje&a tehnologija zastarela, prevaziDena /ualnost ciljeva upravljanja tehnologijom tumai se kon+liktnost , dilemma tehnoogije I suprostavljanost e+ikasnosti I inovativnosti ostvarenje e+ektivnosti zadovoljenjem e+ikasnosti $ ,perativno upravljanje u praksi znai pra&enje stanja sistema I uoavanje svih mogu&ih poreme&aja koji mogu da ugroze delovanje sistema van granica njegovog doputenog ponaanja. Poseban naglasak na operativnim per+omansama ukazuje na tenju da se obazbedi sigurnostdelovanja sistema , da se odri red I poredak. ,perativno upravljanje se odnosi na ostvarivanje cilja e+ikasnosti to se postavlja kao kratkoroni cilj. 1trateko upravljanje vodi rauna o dugoronim promenama I krinim pravcima promena u preduze&u , kako bi preivela I napredovala u dinaminom okruenju. Paradoks upravljanja tehnologijom se sagledava kroz odredjeni stepen kon+liktnosti medju ciljevima operativnog I stratekog upravljanja , gde se paradoks ili dilemma reavaju stalnim balansiranjem I ravnoteom medju njima kao kljunim zadacima savremenih menadera. .ehnoloka strategija je determnisana poslovnim strategijom I strategijom proizvod#trite. Pitanje 2! Poja% 0 zna/aj I strategija %ultibiznisa 5ompanije koje obavljaju vie razliitih poslova nazivaju se multibiznis komapnijama I orijentisane su ka ukrupnjavanju , povezivanju , globalizovanju aktivnosti na novim geogra+skim prostorima , vodjeni prevashodno ciljevima optimizacije poslovanja. /upont , IGI , Procter H 6amble , :nilever B$ :kazuju na pojavu umreavanja , globalizacije I internacionalizacije kompanije koje sve vie diversi+ikuju aktivnosti I prevazilaze sva mogu&a ogranienja koja stoje na putu racionalnom I pro+itabilnom poslovanju. 1trateki pristup podrazumeva dugorono sagledavanje poslovanja +irme . 1trategija +irme trai oslonac u dimenzijama tehnologija , zaposleni , struktura , kultura , upravljanje $ I ta resursna konkurentnost je polazna osnova za izgradnju bazine strategije. : nastojanju da u znaajnoj meri diversi+ikuje port+olio svojih aktivnosti kako bi crpila prednosti ekonomije opsega , +leksibilnosti I responzivnosti , +irma mora istovremeno da zadovolji I zahteve koncentracije svojih snaga I mo&i kako bi dobro de+inisala svoj +ocus , kljune kompetencije , konkurentske prednosti I sporosbnosti. 1trateke opcije podrazumevaju vertikalnu integraciju unapred I unazad , stvaranje alijansi sa drugim kompanijama u lancu ponude , diversi+ikacije delatnosti , I to kupovinom kompanija ili stvaranjem stratekih alijansi. 6lobalozacija se sagledava u svetlu novih mogu&nosti koje se pruaju z arazvoj trita I veliki broj +irmi &e morati da +ormira globalne alijanse u mnogim s+erama privredne aktivnosti . @edinstvene +ormule za uspeh nema , a najnovija stremljenja ka uspostavljanju multibiznis kompanija ve& pruaju dokaze o uspenim I neuspenim komapnijama. /ivetsi+ikacija se de+inie kao uvodjenje +irme u nove aktivnosti I poslove , bilo putem internog razvoja poslovanja , putem kupovine druge +irme , to podrazumeva promene u strukturi upravljanja . Postoje etiri kategorije +irmi sa obzirom na razliite vrste diversi+ikacije : # jedinstvene +irme +okusirane na jedan osnovni posao $ # dominantne +irme koje su diversi+ikovale aktivnosti do odredjenog stepena , ali najve&i deo prihoda od prodaje stiu od jednog dominiraju&eg posla $ # nepovezane +irme poseduju biznise bez zajednikih resursa $ Istraivanja pokazuju da per+omanse povezane diversi+ikovane +irme daleko nadmauju rezultate jedinstvene ili nepovezane +irme. /iversi+ikacija se ispati ali samo ako +irme na taj nain mogu bolje da iskoriste svoja ume&a I tehnologiju.

C. opadanje#revitalizacija ukoliko su prethodne +aze kvalitetno obavile svoj zadatak do +aze opadanja ne bi trebalo do&i. Pojedini poslovi &e odumirati I nestajati , a novi &e pruiti dalju vitalnost +irmi koja &e crpeti novu snagu.,padanje se prepoznaje kao starost , zamor , odsustvo novih ideja , I +irme treba da napravepreokret kako ne bi nestale sa scene poslovnog ivaota . 5arakteristika je mobilisanje svih snaga u karakteristinim vitalnim oblastima delovanja. Pitanje 22 5ivotni ciklus tehnologije u o"nosu na pre"uzetni/ki po"uhvat 6ir%e 5rive ivotnog ciklusa tehnologije proizvoda I tehnologije procesa imaju karakteristian 1 oblik I prepoznaju se tradicionalne +aze : uvodjenje , rast , razvoj , zrelost I opadanje. : zavisnosti u kojoj +azi ivotnog ciklusa tehnoloke inovacije se nalazi odgovaraju&i preduzetniki poduhvat , odredjuje se +aza u kojoj se nalazi poslovanje tog segmenta : 1. +luidna +aza stepen inovativnosti otvorenosti je najizraeniji u ranim +azama ivotnog ciklusa proizvoda , karakteristina je velika eksterna orijentisanost , velika ulogaa stratekog menadmenta . /a bi se uspeno obavila ova +aza neophdono je uspostaviti : potpunu marketinku orijentaicju preduze&a uz veliki naglasak na pra&enje zahteva I promena na tritu, visok stepen integrativnosti medju svim +unkcijama u preduze&u , matrinu organizacionu strukturu , to vii nivo participativnsoti organizacije , uz znaajan podsticaj kreativnog minjenja $ %. tranziciona +aza u ovoj +azi sa tradicionalnim tehnologijama naje&e se prelazi sa univerzalnih na specijalne maine I opremu za masovniju proizvodnju , u ovom periodu inovacije proizvoda naglo zaostaju za inovacijom procesa I ovo je prelazna +aza , akcenat na to racionalniji postupak izrade uz to nie trokove $ '. +okusairana +aza proizvod se sasvim precizno de+inie I ova +aza iziskuje da odgovaraju&e vr& e oraganizaciono struktuiranje , vii stepen centralizacije , jasno de+inisanje zadataka I odgovornosti , u ovoj +azi je stroije hijerarhijski opredeljenje , to ve&a racionalizacija unutranjih resursa I manje je ekstreno okrenuta $ Pitanje 23 Obajnsiti zna/aj S78 0 SP9 0 S1P 102 4 strategic business area , kao prvi korak strateke analize , moraju se odrediti 102 . kao rezultat te analize utvrdjuju se perspective rasta pro+itabilnosti , tehnologije koje &e 102 da prui u budu&nosti svakom konkurentu. 5orist od 102 je podrka menadzmentu kada donosi tri odluke : u kojim 102 &e +irma poslovati , kakvu konkurentnsku poziciju ce +irma zauzeti u zvakom 102 u kome se nadje I kakvu konkurentsku strategiju bi +irma trebalo da ima I sledi da bi ostvarila tu poziciju . 1trateka podruja polsovanja 102 4 opisuju etiri dimenzije : 1. drutvena potreba za proizvodima I uslugama %. tehnologija koja &e zadovoljiti potrebu u budu&nsoti '. tip potroaa koji &e imati tu potrebu ?. geogra+ska regija u kojoj &e se ta potreba javiti I gde &e se plasirati proizvod ili usluga /rugi korak strateke analioze ima za cilj de+inisanje strateko poslovnih jedinica 1P@ , odredjuje se organizaciona jedincia u +irmi oja je zaduena da razvije strateku poziciju +irme u jednoj ili vie strateki poslovnih podruja. ,na se odredjuje na osnovu snimljenih potencijala , dostignu&a , dostignutog stepena nivoa I napretka svih resursa organizacije : tre&em koraku strateke analize tei se uspostavljanju strateko tehnolokih podruja organiazciej 1.P, gde je neophodno da se prethodno obavi : # evaluacija tehnolokih sposobnosti odgovaraju&ih 1P@ # predvidjanje tehnolokih prodora I pravaca tehnolokog razvoja