MOJA BORBA Adolf Hitler PREDGOVOR Prvoga aprila 1924.

godine, na osnovu presude minhenskog narodnog suda, izreene tog istog dana, morao sam da zaponem svoje tamnovanje u tvravi u Landsbergu na reci Lehu. Time mi se posle mnogo godina neprekidnog rada pruila po prvi put mogunost, da pristupim pisanju jednog dela, koje je od mnogih bilo traeno, a za koje sam i sam oseao da je svrsishodno za pokret. Tako sam se odluio da u dva toma knjige postavim jasno ne samo ciljeve naeg pokreta, ve da iscrtam i sliku njegovog razvoja. Iz nje e se moi vie nauiti nego iz svake isto doktrinane rasprave. Pritom sam takoe imao i priliku da dadnem prikaz svog sopstvenog postojanja, ukoliko je ovo potrebno za razumevanje kako prvog tako i drugog toma, i za razbijanje onog od strane jevrejske tampe raspirivanog loeg i izopaenog formiranja legende o mojoj linosti. Ovim delom se pritom ne obraam strancima, ve onim pripadnicima pokreta, koji mu pripadaju srcem i iji razum sada tei unutranjem prosveenju. Znam da je ljude manje moguno pridobiti pisanom reju a mnogo vie izgovorenom, da je svaki veliki pokret na ovoj zemljinoj kugli svoj rast imao da zahvali velikim govornicima a ne onim velikanima koji su pisali. Pa ipak se za ravnomerno i jedinstveno zastupanje jedne nauke mora postaviti, ispisati njeno naelo za uvek. Na taj nain bi oba ova toma trebalo da vae kao kameni temeljci koje prilaem zajednikom delu. Landsberg na Lehu, zatvor-tvrava. Autor

POSVETA Novembra, 9. 1923. u 12 sati i 30 minuta popodne, padoe smru pred Feldhernhalom kao i u dvoritu nekadanjeg Ministarstva rata u Minhenu u vernome uzdanju u ponovni vaskrs svoga naroda sledei muevi: Alfarth, Feliks, trgovac, ro. 5.jula 1901. Bauriedl, Andreas, eirdija, ro. 4. maja 1879. Casella, Theodor, bankarski inovnik, ro. 8. avgusta 1900. Ehrlich, Wilhelrn, bankarski inovnik, ro. 19. avgusta 1894. Faust, Martin, bankarski inovnik, ro. 27.januara 1901. Hechenberger, Anton, bravar, ro. 28. septembra 1902. Komer, Oskar, trgovac, ro. 4. januara 1875. Kuhn, Karl, ef-kelner, ro. 26.jula 1897. Laforce, Karl, stud. ing., ro. 28. oktobra 1904. 1

Neubauer, Kurt, sluga, ro. 27. marta 1899. Pape, Claus von, trgovac, ro. 16. avgusta 1904. Pfordten, Theodor von der, Savetnik vrhovnog Zemaljskog suda, ro. 14. maja 1873. Rickmers, Joh., konjiki oficir a.D., ro. 7. maja 1881. Scheubner-Richter, Max Erwin von, Dr-Ing., ro. 9. januara 1884. Stransky, Lorenz, Vitez od, inzenjer, ro. 14. marta 1800. Wolt; Wilhelrn, trgovac, ro. 19.oktobra 1898. Landsberg na L., tvrava zatvor 16. oktobar 1924. god. Adolf Hitler

U RODITELJSKOM DOMU Kao sreno predodreenje vai za mene to da mi je sudbina za mesto rodenja naznaila upravo Braunau na reci In. Ne lei li taj gradic na granici onih dveju nemakih drava, ije ponovno ujedinjenje se nama mladima postavlja kao ivotni zadatak koji se mora izvriti svim sredstvima! Nemakoaustrija mora ponovo nazad u veliku Nemaku Majku zemlju, i to ne samo usled nekakvih ekonomskih raunica. Ne, ne: ak ako bi ovo ujedinjenje, ekonomski gledano, bilo nepotrebno, pa ako bi ono kao takvo bilo i tetno, ipak bi se moralo dogoditi. ISTA KRV SPADA U JEDNO ZAJEDNIKO CARSTVO. Nemaki narod toliko dugo nece posedovati nikakvo moralno pravo za kolonijalno politiko delovanje, dok god on ve jednom ne uspe da svoje sopstvene sinove obuhvati u jednu zajedniku dravu. Tek kada granice Rajha obuzme i poslednjeg Nemca, da se ne bi vie morala neprestano nuditi sigurnost njihovog prehranjivanja, javilo bi se na osnovu ugroenosti, nevolje sopstvenog naroda, moralno pravo za osvajanje stranih zemljita i teritorija. Plug je onda ma, a iz ratnih suza izrasta za potomstvo hleb dnevni nasuni. Tako mi izgleda da je ovaj mali gradi simbol jednog velikog zadatka. Meutim, i u jednom drugome jo pogledu istie se ovaj gradi kao opomena u naem dananjem vremenu. Pre vie od sto godina zadobilo je ovo neupadljivo gnezdo, kao poprite tragine nesrece to je potresla celu nemaku naciju, tu prednost da zauvek bude pominjano u analima bar nemake istorije. U vremenu najdubljeg poniavanja nae otadbine pao je tu za svoju takoe i u nesreci arko voljenu Nemaku Ninberfanin Johanes Palm, gradski knjiar, ubeeni "nacionalist" i neprijatelj Francuza. Uporno i hrabro je odbijao, da oda svoje sukrivce i glavne saradnike. Dakle, kao Leo Slageter. On je, dodue, kao i ovaj, bio denunciran Francuskoj od strane jednog predstavnika vlade. Jedan augzburki ef policije zadobio je tu tunu slavu i tako dao primer za ugled novonemakim vlastima u Rajhu gospodina Severinga.

U ovome zracima nemakog muenitva pozlacenom gradicu na reci In iveli su krajem ezdesetih godina prolog veka moji roditelji, Bavarci po krvi, Austrijanci po dravljanstvu; otac kao dravni inovnik pod zakletvom, veran obavezama, mati vina domainskim enskim poslovima a pre svega odana nama deci u uvek punoj Ijubavi i brizi. Malo je jo samo iz tog vremena ostalo u mom seanju, jer ve posle nekoliko godina morao je moj otac da napusti tek zavoljeni granini gradic, da se zaputi niz In i u Pasau da stupi na novu dunost: dakle, ba u Nemakoj. Ali, sudbina austrijskog carinskog inovnika znaila je onda esta "lutanja". Ve za kratko vreme, kasnije, doao je otac u Linc i tamo je na kraju otiao u penziju. Naravno, za starog gospodina to nije moralo da znai istovremeno i "odmor". Kao sin jednog siromanog, malog krpe nije se on ve jednom davno mogao da skrasi kod kue. S jo ni sasvim punih trinaest godina zavezao je ondanji mladic svoj ranic i odjurio iz zaviaja, iz Valdvirtela. Uprkos pokuajima da ga odvrate "iskusni" seljani, odlutao je on u Be, da bi tamo nauio neki zanat. To bee pedesetih godina prologa veka. Svakako teka odluka dati se tako na put u neizvesnost sa samo tri guldena u depu. Kada je, meutim, trinaestogodinjak napunio sedamnaest godina, polozio je svoj egrtski ispit, no nije time postao i zadovoljan. Pre bi se moglo suprotno rei. Dugo vreme ondanje bede i siromatva, venog jada i tuge, uvrstilo je odluku mladia, da se mane zanata, da bi se postalo neto "vie". Ako je nekada sirotom mladiu u selu gospodin pop izgledao kao otelotvorenje svih Ijudskih doseuih visina, tako isto je sada bilo u vidokrugu mono narastajueg velegrada Bea sa dostojanstvom dravnog inovnika. Sa punom ilavou jednog bedom i siromatvom ve kod upola detinjstva izraslog juno~e, prokrio je sebi put sedamnaestogodinjak noen novom odlukom -i postade inovnik. Posle dvadeset i tri godine, mislim, cilj je bio dostignut. Te tako izgleda da je uslov za ispunjenje zaveta postignut, zaveta koji je sebi dao siroti junak, a to je da se ne vrati u drago roditeljsko selo, pre no to ne postane neko i neto. Sada je cilj bio ostvaren; samo, niko iz sela se vie nije mogao setiti nekadanjeg malog deaka, a njemu samome opet to selo postade tue.Kada je konano kao pedesetestogodinjak otiao u penziju, nije on to mirovanje u penziji mogao ni jedan jedini dan da podnese kao "badavadija". Kupio je u blizini gornjo-austrijske varoice Lambaha jedno imanje, prionuo da ga obrauje i time se u okruenju jednog drugog, radom bogatog ivota ponovo vrati poreklu i praishoditu svojih oeva. U to vreme su se u meni uvrstili prvi ideali. Sva ona jurnjava naokolo u slobodnom prostoru, dugi put ka koli, kao i druenje sa robusnim mominama, koje je posebno moju majku ispunjavalo kadkad gorkom brigom, uslovilo je da sam mogao postati sve drugo samo ne nekakav metiljavko koji se dri kunog praga. Da sam dakle u ono vreme na bilo koji nain ozbiljnije razmiljao o svom buduem ivotnom pozivu, moja simpatija u tom sluaju nipoto ne bi bila na liniji zivotnog puta moga oca. Verujem vrsto da se ve onda, moj govorniki talenat razvijao u formi manje ili vie unih rasprava s drugarima. Postadoh mali etovoda, koji je u koli onda lako i takoe i veoma dobro uio, a koga je inae teko bilo mutrati. Poto sam u svom slobodnom vremenu pohaao i nastavu pevanja u samostanu kanonika u Larnbahu, imao sam i najbolju priliku da sve ee uzneseno uivam u sjaju raskono blistavih crkvenih svetkovina. ta je bilo prirodnije nego to, da mi je, tano onako kao nekada mome ocu mali gospodin 3

seoski popa, sada i meni gospodin iguman izgledao kao najvii ideal kome treba stremiti.? Bar povremeno je to i bio sluaj. Poto meutim gospodin otac kod svog sina nije bio iz razumljivih razloga u stanju da ceni njegove govornike talente, u smislu da bi se na osnovu njih mogli izvui povoljni zakljuci o budunosti sopstvenog izdanka, nije naravno mogao da nae razumevanja ni za sinovljevu mlada laku misaonost. Svakako da je sa oinskom zabrinutou pratio dvojnost te mladalake prirode. - I zaista, vrlo uskoro izgubi se ta privremena enja za tim svetenikim pozivom, da bi se odmah nalo mesta nadama primerenim mome temperamentu. Pri uronjavanju u oinsku biblioteku, naiao sam na raznorazne knjige vojnog sadraja, meu kojima ima jedno narodsko izdanje o nemako - francuskom ratu l870/7l. Bila su to dva toma jednog ilustrovanog asopisa iz tih godina, koji otad postade moja omiljena lektira. Nije dugo potrajalo a ta velika herojska borba postade moj najvei unutranji doivljaj. Od tada sam sve vie sanjao i matao o svemu to bi bilo kako stajalo u vezi s ratom ili sa vojnitvom. Ali i u drugom jednom pogledu moralo je ovo postati za mene od naroitog znaaja. Po prvi put se u meni javilo pitanje, iako jo u ne sasvim jasnoj predstavi, da li je i kakva je razlika izmeu Nemaca koji su se tukli u toj bici i drugih? Ta zato u tome ratu nije sadejstvovala i Austrija, zato nije ratovao i moj otac a isto tako i svi oni drugi u Austriji za optu stvar Nemaca? Zar mi ovde nismo isto kao upravo i svi ostali Nemci? Zar svi mi ne pripadamo zajedno jednom narodu? Ovaj problem poeo je po prvi put da rije po mom malome mozgu. Sa oseanjem unutranje zavisti moradoh na oprezno postavljeno pitanje da spoznam i odgovor, a to je da ne poseduje svaki Nemac tu sreu da pripada Bizmarkovom carstvu. Tako neto nisam mogao da shvatim. Trebalo je da studiram. Iz itavog mog bia, a jo vie na osnovu mog temperamenta, poverova moj otac da je mogao da izvue zakljuak, kako bi humanistika gimnazija predstavljala suprotnost mojim predispozicijama. Realna kola inilo mu se da bi bolje odgovarala. U tom mnenju ga je posebno jo vie uvrstila moja upadljiva sposobnost za crtanje: nastavni predmet koji je, po njegovom uverenju, bio zapostavljen u austrijskim gimnazijama. A moda je i njegov preteki sopstveni ivotni napor jo uvek bio odluujuci, da manje ceni humanistike studije, kao po njegovom shvatanju nepraktine. U osnovi bio je, meutim, veoma voljan da zakljui, da bi isto tako, kao i on, naravno i njegov sin trebalo, pa ak i morao da postane inovnik. Njegova gorka mladost je uinila da mu je ono to je postigao izgledalo mnogo vie, nego ovaj rezultat njegove gvozdene vrednoe i sopstvene delotvorne snage. Bio je to ponos jednoga koji je sam sebe ostvario, ponos koji ga je pobuivao, da i svog sina dovede u isti, a ako je mogue, naravno i vii ivotni poloaj, tim pre to je sopstvenom marljivou u ivotu mogao svome detetu sada mnogostruko da olaka njegovo postajanje. Pomisao na odbijanje onoga, to je njemu nekad bilo sadraj itavog ivota, izgledala mu je ipak neshvatljivom. Tako je odluka oca jednostavna, odreena i jasna, u njegovim sopstvenim oima sama po sebi razumljiva. Najzad to bi, s obzirom na njegovu u ogorenoj egzistencijalnoj borbi celog ivota gospodareu, bespogovornu prirodu, izgledalo i sasvim neodrivo, da se u tim stvarima bar prepusti poslednja re odluke mladicu koji je u njegovim oima bio neiskusan a time jo uvek i neodgovoran. Tako neto teko da bi kao rava i neprikladna slabost u ispoljavanju njemu pripadajueg oinskog autoriteta i odgovornosti za 4

kasniji ivot svog deteta pristajalo uz njegova uobiajena shvatanja o dunosti i izvravanju obaveza. Pa ipak, moralo je doi do neeg drugog. Po prvi put u mom ivotu potisnut sam onda jo kao jedva jedanaestogodinjak u opoziciju. Ma kako da je vrst i odluan hteo da bude otac usprovoenju jednom prihvaenih stvari i namera, isto tako je bio ukopan i odbojan njegov sin u neprihvatanju jednog miljenja koje mu nije nita ili mu je vrlo malo obeavalo. Nisam hteo da postanem inovnik. Niti nagovaranje niti "ozbiljne" predstave nisu bile u stanju da neto izmene u ovom otporu. Nisam hteo da postanem inovnik, ne i jo jednom ne. Svi pokuaji da mi se opisivanjem dogodovtina iz oevog ivota pobude ljubav ili volja za taj poziv, postizali su upravo suprotan cilj. Muka mi je do povraanja bila pri pomisli da jednom kao neslobodan ovek s doputenjem sedim u nekom birou; da ne budem gospodar sopstvenog vremena, ve da sadraj svoga celoga ivota ukalupljujem u formulare koji se moraju ispunjavati. Kakve samo pomisli je i ovo moglo da budi kod jednog momka, koji je zaista sve drugo ipak bio, samo ne "posluko". Ono za smejuriju lako uenje u koli dalo mi je toliko slobodnog vremena, da me je znatno vie gledalo sunce negoli soba. I kada mi se danas revnou mojih politikih protivnika u najveoj panji proverava moj ivot, sve do vremena moje mladosti, da bi se najzad s olakanjem moglo da konstatuje, kakve je nepodnoljive ujdurme pravio taj "Hitler" ve u svom ranom dobu, onda se zahvaljujem nebu, to mi ono tako jo poneto oduzima iz secanja na sva ona blaena vremena. Poljana i uma bile su tada poprita na kojima se ispoljavaju i sukobljavaju "suprotnosti". Pa i pohaanje srednje kole, koje je zatim usledilo, nije moglo da uini kraj svemu ovome. Naravno da je sad morala i jedna druga suprotnost da se suzbije. Dokle god je samo moje principijelno odbijanje beamterskog poziva bilo na putu nameri oca da me uini inovnikom, konflikt je bio lako podnoljiv. Mogao sam toliko dugo da se zanosim svojim unutranjim sklonostima i da ih drim za sebe, nije ba bilo neophodno uvek protivreiti. Dovoljna je bila moja sopstvena vrsta odluka da kasnije jednom ne postanem inovnik, da bih u sebi bio potpuno miran. Ali tu odluku sam u sebi uvao nepromenjenom, pa je naravno bilo tee pitanje kako postupiti kada se oevom planu mora da isturi drugi, sopstveni. To je nastupilo ve u mojoj dvanaestoj godini. Kako je meutim do toga dolo, ne znam danas ni sam, ali mi je jednoga dana bilo jasno, da cu postati slikar; umetniki slikar. Moj talent za crtanje bio je dodue jasan, pa to je i bio razlog za moga oca da me poalje u realku, medutim, nikada i nipoto ne bi taj ni pomislio da mi dozvoli da se profesionalno obrazujem u takvom jednom pravcu recimo. Naprotiv. Kada sam po prvi put, pri ponovnom odbijanju omiljene oeve zamisli, dobio pitanje koje je glasilo pa ta bih ja onda lino eleo da postanem, a na to prilino direktno, bez okolianja, provalio sa mojom u meuvremenu vrstom donetom odlukom, otac je ponajpre ostao bez rei. Slikar? Umetniki slikar? Posumnjao je u moj razum, poverovao je da nije dobro uo ili da me nije dobro razumeo. A poto je zatim svakojako o tome dobio razjanjenja i naroito osetio svu ozbiljnost moje namere, oborio se odmah sa svom odlunoscu svoga bia protiv moje odluke. Njegovo reenje je sad bilo veoma jednostavno, pri emu ak ni razmatranje nekakve moje zaista postojee eventualne sposobnosti za umetnost uopte i nije moglo doi u obzir. 5

"Umetniki slikar, ne, dok god sam ja iv -nikada." Ali poto je eto njegov roeni sin, uz razliite ostale osobine, izvoleo da nasledi slinu jednu tvrdoglavost svog oca, doe tako do jednog slinog odgovora roditelju nazad u lice. Samo, naravno, obrnuto prema smislu. Obe strane ostadoe na svome. Otac nije napustio svoje "nikada", a ja uvrstih moje "uprkos". Naravno da to sad nije moglo imati prijatne posledice. Stari gospodin postade ogoren i zagrien a, ma koliko ga voleh, ja takoe. Otac je zabranio, potisnuo svaku i najmanju nadu, da bih ja ikada mogao biti kolovan za slikara. A ja nainih korak dalje i izjavih da onda i uopte vise neu nita da uim. Pa poto naravno s takvom "izjavom" ostadoh kraih rukava utoliko to je stari gospodin sada preduzeo sve da svoj autoritet bezobzirno sprovede, zautah ubudue, no svoju pretnju pretvorih i u realnost. Poverovao sam da e moj otac, tek kad ustanovi nedostajui napredak sina u realnoj koli, milom ili silom ipak mi dozvoliti moju sanjanu sreu. Ne znam da li je ta reenica bila ispravna. Siguran je, meutim, bio pre svega moj vidljivi neuspeh u skoli. Ono to mi je uinilo zadovoljstvo, to sam i izuavao, pre svega i sve ono to u, mislio sam, kasnije moi da primenim kao slikar. Ono to mi je u tom pogledu opet izgledalo beznaajno, ili me i inae nije naroito privlailo, sabotirao sam u potpunosti. Moja svedoanstva toga vremena iskazivala su, ve prema nastavnom predmetu i odnosu prema istom, uvek prave ekstreme. Pored "pohvalno" i "odlino" "dovoljno" ili ak i "nedovoljno". Daleko najbolji su bili moji uinci u geografiji i jo vie u nauci o istoriji sveta. Oba moja najdraa predmeta u kojima sam u razredu daleko trao. I kad sada, posle toliko godina, izbliza ispitivaki pogledam rezultat iz tog vremena, padaju mi u oi dve upadljive injenice kao naroito znaajne: Prvo: postao sam nacionalista. Drugo: nauio sam da istoriju pojmim i shvatam prema njenom smislu. 3. Stara Austrija je bila "Drava nacionalnosti". Pripadnik Nemakog Carstva nije mogao u osnovi uzev, bar ne onda, da shvati kakav znaaj je imala ova injenica za svakodnevni ivot pojedinca u takvoj jednoj dravi. Postepeno se, posle velianstvenog pobednikog pohoda herojske vojske u nemako-francuskom ratu sve vie u inostranstvu otuivalo od nemstva: -delom da se ono ak uopte vie nije moglo ili bogme vie ni htelo potovati. Naroito se u odnosu na Austronemca isuvie lako brkala pokvarena dinastija sa jezgrom temeljno zdravog naroda. Jednostavno se nije htelo shvatiti da ukoliko ne bi bilo Nemca u Austriji, Nemca zaista od najbolje krvi, da On nikada ne bi posedovao onu snagu, neophodnu da se jednoj dravi od 52 miliona stanovnika tako izrazito utisne nematki peat, to je ak i u Nemakoj moglo da doprinese nastanku miljenja, kako je Austrija eto jedna nemaka drva. Svakako jedna besmislica s' najteim moguim posledicama, ali ipak jedno blistavo svedoanstvo za deset miliona Nemaca u Ostmarku... O toj venoj, nemilosrdnoj i ogorenoj borbi za nemaki jezik, za nemaku kolu i nemako bie imalo je pojma samo malo Nemaca u nemakom carstvu. Tek danas, kada je ta tragina nedaa nametnuta mnogim milionima naeg naroda iz samoga Rajha koji pod tuinskom vlau sanjaju o . zajednikoj otadbini i eznui za njom pokuavaju bar da zadre sveto pravo na maternji jezik, postaje razumljivo i u irim krugovima, ta znai to morati 6

se boriti za svoje nacionanlo bie. I sad je u stanju ovaj ili onaj moda da odmeri svu veliinu nemstva iz stare Ostmark - Istone pokrajine carstva koje je, usmereno samo na sebe, vekovima bilo titonoa Carstva jedino ka istoku, da bi najzad u usitnjavajuem malom ratu dralo nemaku jeziku granicu u jednom vremenu kada se Carstvo predano interesovalo za kolonije, ali ne i za sopstveno meso i krv pred svojim vratima.Kao svugde i uvek, u svakoj borbi, bilo je i u jezikoj borbi stare Austrije tri sloja: borci, oklevala (kalkulanti) i izdajnici. Vec u koli zapoinjalo je ovo raslojavanje. Jer svakako najvrednije panje u borbi za jezik je uopte to, da njeni talasi moda najgue zapljuskuju upravo kolu, kao rasadite dolazeih narataja. Ta borba vodi se za svako dete, a na dete se usmerava i pravi apel te bitke: "Nemaki deae, ne zaboravi, da si ti Nemac"! i "Devojice, misli na to, ti e postati nemacka mati"! Onaj koji poznaje duu omladine, On ce i moi da razume, da ona i najradosnije ulji ui na takav jedan borbeni poziv. I u stostrukim oblicima uobiajava ona onda da vodi tu borbu, na svoj nain i svojim orujem. Ona odbija da peva nemake pesme, sanjari tim vie o nemakoj veliini junatva, to se vie pokuava da joj se ono otui; sakuplja od usta otete sopstvene novie za borbenu gotovost odraslih; ona je veoma osetljiva i istovremeno nakostreena prema nenemakom nastavniku; nosi zabranjene znake i znamenja sopstvenog naroda i srena je upravo da zbog toga bude kanjena ili tak i tuena. Ona, omladina je, dakle, u malome verna slika u ogledalu odraslih, ali esto u boljem i iskrenijem nastojanju. I ja sam tako bio jednom u mogunosti, ve u srazmerno ranoj mladosti, da uestvujem u nacionanlim borbama stare Austrije. Sakupljani su prilozi za junu pokrajinu i kolsko drutvo, pomocu komblumena i crno- crveno-zlatnih boja isticano je raspoloenje, pozdravljalo se na ''haj'' i umesto carske pesme radije se pevalo ..Nemaka iznad svega", uprkos upozorenjima i kaznama. Omladinac bejae tada pri tom politiki u jednom vremenu ikolovan, poto je podanik jedne takozvane nacionalne drave od svog nacionalnog bia znao ne mnogo vie nego svoj jezik. Da ja lino tada nisam spadao u kibicere, oklevala, u kalkulante, samo se po sebi razume. Za kratko vreme postao sam fanatini ''nemaki nacionalista'', pri emu dodue ovo nije identino s naim dananjim partijskim pojmom. Ovaj razvoj uinio je kod mene veoma brze napretke tako da sam ve kao petnaestogodinjak dospeo do saznanja o razlici izmeu dinastikog ''patriotizam'' i narodskog ''nacionalizam''; a ja sam tada ak spoznao i vie nego to je ovo poslednje. Za onog koji se nikada nije potrudio da proui unutranje odnose habzburke monarhije, moe ovaj tok moda i da ne izgleda sasvim jasan. Samo je nastava istorije sveta morala u toj dravi da zasadi ve klicu ovoga razvoja svesti, a bila je ipak pri tom jedna specifina austrijska istorija jako povezana samo u najmanjoj meri. Sudbina te drave je toliko jako povezana sa ivotom i rastom cele Nemake i celog nemstva, da je izgledalo potpuno nezamislivo nekakvo razdvajanje istorije u recimo neku nemaku i neku austrijsku. ak kada se najzad Nemaka poela da deli u dva podruja moi, ovo razdvajanje postalo je upravo nemaka istorija. U Beu sauvane carske insignije nekadanje veliajnosti carstva ini se da poput predivne arolije i dalje deluju kao zaloga venog zajednitva. Prirodni pokli nemakoaustrijkog naroda u danima sloma habzburke 7

drave za ujedinjenje s nemakom majkom zemljom bio je samo rezultat oseaja elje za tim povratkom u nikad zaboravljen oinski dom, koja je tinjala duboko u srcu celoga naroda. Nikada, meutim, ne bi to bilo objanjivo, kad ne bi istorijsko vaspitanje svakog pojedinog Nemcoaustrijanca bilo uzrok takve jedne opte enje. U njoj lei zdenac koji nikada ne usahnjuje; koji e naroito u vremenima zaborava kao tihi upozoritelj po strani i iznad trenutnog lagodnog ivota uvek iznova spominjanjem na prolost romoriti o novoj budunosti. Nastava istorije sveta u takozvanim srednjim kolama naravno jo i danas je veoma klimava. Malo nastavnika shvataju da cilj upravo nastave istorije nikada i nipoto nije u uenju napamet i deklamovanju istorijskih podataka i dogaaja; da nije stvar u tome da li deak sad tano zna kada je bila ova ili ona bitka, kada je roen neki vojskovoa, ili moda ak i kad je neki (naj~ee veoma beznaajni) monarh stavio na glavu krunu svog prethodnika. Ne, za ime boga, u tome zaista nema pravog uenja istorije! lstoriju uiti znai traiti i nai one snage koje kao uzroci vode ka onim dejstvima to ih mi onda vidimo pred svojim oima kao istorijske dogaaje. Umetnost itanja kao i uenja je i u ovome: bitno zadrati, nebitno zaboraviti. Moda je odreujue za ceo moj kasniji ivot bilo to da mi je srea jednom podarila ba za istoriju takvog jednog nastavnika, koji je, kao jedan o sasvim retkih, umeo da shvati da za nastavu i ispit uini presudnim navedena gledita. U mome ondanjem profesoru dr Leopold Pe~u, profesoru reanle kole u Lincu, bio je ovaj zahtev otelotvoren na zaista idealan nain. Star gospodin, istovremeno i dobroudnog ali i uzdranog nastupa, bio je u stanju naroito briljantnom reitou da nam ne samo prikuje panju ve i da ru ponese. Jo i danas se s lakom dirnutou priseam tog sedog oveka, koji je aru svojih iskaza ponekad doprinosio da zaboravimo sadanjost, kao zaarane prenosio nas u prohujala vremena i iz maglene koprene hiljadugodinja suvopatna istorijska seanja oblikovao u ivu stvarnost. Mi bismo tad sedeli tako, dovedeni do vatrenog ushienja, povremeno ak ganuti do suza. Srea bejae utoliko vea, jer je taj nastavnik umeo iz savremenosti da rasvetli prolost, a iz prolosti opet da izvue konsekvence za sadanjost. Tad je on vie nego inae doprinosio razumevanju za sve dnevne probleme koji su nam onda zaustavljali dah. Na mali nacionalni fanatizam bejae sredstvo za nae vaspitavanje, pri emu je on esto apelujui na nacionalno dostojanstvo i ast, uspevao time bre da nas dovede u red, nego to bi to bilo mogue drugim sredstvima i nainom. Ovaj nastavnik mi je istoriju uinio omiljenim nastavnim predmetom. Naravno postadoh ja, svakako i ne ba poeljno s njegove strane, tada mladi revolucionar. Ko je jo tada uz takvog jednog nastavnika mogao da studira nemaku istoriju, a da ne postane neprijatelj drave koja je svojom vladajuom dinastijom vrila tako poguban uticaj na naciju? I ko je uopte na kraju i mogao jo da iskazuje carsku vernost jednoj dinastiji koja je u prolosti i sadanjosti uvek iznova za svoje sramne koristi krmila dobrobit nemakog naroda? Zar jo i kao mladi nismo znali da ova austrijska drava nema Ijubavi prema nama Nemcima, pa ak da je nije mogla ni imati? Istorijska spoznaja delovanja kue Habzburg bila je potkrepljena i svakodnevnim iskustvima. Na severu i na jugu derao je tuinski otrov naeg narodnog bia, pa je ak i Be upadljivo sve vie postajao ne-nemaki grad. "Nadkua" je rehovala, gde je ikako bilo mogue, i zar to nije pesnica boginje vene pravde i neumoljivog poravnanja, koja je smrt neprijatelja austrijskog nemstva, nadvojvodu Franc 8

Ferdinanda, dovela do pogibije upravo od onih metaka koje je on sam pomagao da se izliju. Zar pa ba on nije bio glavni pokrovitelj odozgo sve do dole sprovoenja sloveniziranja Austrije. udovino je bilo optereenje koje je bilo namenjeno nemakom narodu, neizmerne njegove rtve pri oporezivanju, ali i rtve u proivanju. Zato je svako ko nije bio slep morao da uvidi da bi sve to moglo biti uzalud. Ono to nas je pri tom najvie bolelo bila je jo i ta injenica, da je ceo sistem bio moralno pokriven savezom sa Nemakom, ime je lagano istrebljenje nemstva u staroj monarhiji u izvesnoj meri dozvoljavala takoe Nemaka sama. Habzburko licemerje s kojim se uspevalo da se ka spolja pobudi varljivi utisak kao da je Austrija jo uvek nemaka drava, poveavalo je mrnju prema toj kui sve do snanog ogorenja i istovremeno prezrenja. Samo to oni u samome Rajhu, koji su jo onda bili jedino "pozvani" nisu od svega toga videli nita. Kao pogoeni slepilom, stajali su s jedne strane kadavra i verovali da u tom znaku raspadanja otkrivaju naznanice "novoga" ivota. U nesrenoj povezanosti mladoga carstva sa autrijskom kvazidravom leala je klica kasnijeg svetskog rata, ali i sloma. Jo u se na stranicama ove knjige temeljno morati da pozabavim ovim problemom. Za sada je dovoljno da se ovde konstatuje, da sam u osnovi jo u svojoj najranijoj mladosti doao do saznanja koje me nikada vie nije napustilo, ve se tavie jo produbilo: Da je osiguranje nemstva za pretpostavku imalo unitenje Austrije, a da nadalje nacionalni oseaj niuemu nije identian sa dinastikim patriotizmom; da je pre svega habzburka nadvojnika kua predodreena za nesreu u nemake nacije. Ja sam onda jo izvukao konsekvence iz tog saznanja: arka ljubav prema mome nemakoaustrijskom zaviaju, duboka mrnja protiv austrijske drzave. Istorijski nain miljenja, koji mi je u koli dat, nije me vie tokom vremena naputao. Svetska istorija bejae mi sve vi~e neiscrpni izvor razumevanja za istorijsko postupanje u sadanjosti, dakle za politiku. Pri tom ja neu istoriju da "uim", ve ona treba da me pouava. Ma kako da sam tako rano postao politiki "revolucionar", nita manje rano nisam to postao i u umetnosti. Glavni grad gornjoaustrijske pokrajine imao je tada jedno uglavnom ne tako loe pozorite. Igrano je tamo poprilino sve. S mojih dvanaest godina video sam tu po prvi put "Viljema Tela" -a nekoliko meseci zatim kao prvu operu mog ivota "Loengrin". Jednim udarcem bio sam opinjen. Mladalako oduevljenje za bajrotskog maestra nije znalo za granice. Uvek iznova su me privlaila njegova dela i oseam i danas jo kao posebnu sreu da mi je skromnou jednog provincijskog izvoenja ostala sauvana mogucnost kasnijeg sve veeg doivljaja. Sve ovo uvrstilo je, posebno po savladavanju pubertetskih godina (tose kod mene veoma bolno proteglo) moju duboku unutranju odbojnost protiv poziva koji je moj otac odabrao za mene. Sve ee sam dolazio do uverenja da kao beamter nikada neu naci svoju sreu. A od kada je u reanloj koli moja crtaka obdarenost stekla priznanje, moja odluka bila je jo vra. Ovde ni molbe ni pretnje nisu vie nista mogle da izmene. Hteo sam da postanem slikar i ni za koju silu sveta inovnik. Svojevrsno u ovome je bilo samo to da se sa dolazeim godinama u meni sve vie javljao interes i za graevinsku umetnost. Tada sam to smatrao za samo po sebi razumljivu dopunu svoje slikarske darovitosti i radovao sam se u sebi tom proirenju svog umetnikog okvira. Da e jednom nastupiti neto sasvim drugo nisam ni slutio. *** 9

Pitanje mog poziva trebalo je, meutim, sad da se bre rei nego to sam prethodno smeo da oekujem. U trinaestoj godini izgubih iznenada oca. Modani udar pogodi inae tako robusnog gospodina i okona na bolan nain njegova ovozemaljska tumaranja a nas sve potopi u najdublju tugu i jad. Ono emu je on najvie stremio da svome detetu stvori egzistenciju, da bi ga sauvao i zaititio od sopstvenog naina probijanja kroz zivot, izgledalo mu je tada da nije uspelo. Pa ipak, iako potpuno nesvesno, zasadio je on klice za jednu budunost koju tada niti on niti ja ne bismo razumel. Ponajpre, bar spolja gledano, nita se nije promenilo. Mati se naravno oseala obaveznom da prema elji oca nastavi moje vaspitavanje, tj. da me dakle navede da se za beamterstvo kolujem, a ja sad bejah vie nego ranije odluan, da ni po koju cenu ne postanem inovnik. Upravo u toj meri u kojoj se srednja kola udaljavala u nastavnom gradivu obrazovanju od moga ideala, postajao sam u sebi sve ravnoduniji. A onda iznenada priskoi u pomo neko oboljenje i u nekoliko nedelja odlui o mojoj budunosti i trajnom spornom pitanju roditeljskog doma. Moja teka pluna bolest podstakla je lekara da mojoj majci savetuje kao najvanije da kasnije nikada ne pusti u neki biro. Takoe je i pohadanje realne kole mora najmanje na godinu dana da bude prekinuto. Ono to sam toliko dugo prieljkivao, za ta sam se uvek borio, sada je ovim dogaanjem odjednom samo od sebe postalo vrsta realnost. Pod utiskom mog oboljenja prihvatila je mati najzad da me izuzme iz realne kole i dopusti mi da poseujem akademiju. Behu to najsreniji dani koji mi se uinie ravnim nekom lepom snu, ali san je trebalo tek da doe. Dve godine potom uinila je smrt majke na kraj svim tim lepim planovima. Bio je to zavretak jedne duge, bolovima praene bolesti, koja je s' poetka davala malo izgleda na ozdravljenje. Pa ipak, taj udarac pogodio je naroito mene s punim uasom. Oca sam potovao, ali majku, sam dabome voleo. Nevolja i teka stvarnost primorae me sada da donesem brzu odluku. Ono malo oevih sredstava behu potroeni na teku majinu bolest, pripadajuca mi ''penzija'' siroeta nije bila dovoljna, da bi se samo iveti moglo, dakle sada sam bio upuen da negde sam zaraujem svoj hleb. Sa koferom odee i rublja u rukama, s jednom vrstom, gvozdenom voljom u srcu, otputovah tako u Be. Ono to je ocu pedeset godina ranije uspelo, nadao sam se i ja da ulovim od sudbine; i ja sam hteo da postanem "neto" -ali ni u kom sluaju inovnik. BEKE GODlNE UENJA I MUENJA Kada mi je umrla majka, sudbina je u nekom pogledu ve donela svoju odluku. U njenim poslednjim mesecima bolovanja putovah u Be da bih polagao prijemni ispit u akademiji. Opremljen debelim pakovanjem crtea, dao sam se onda na put, uveren da cu ispit moi da polozim kao od ale. U realki sam ve bio daleko najbolji crta u svom razredu; otada se moja sposobnost jo izvanredno dalje razvila, te mi je tako zadovoljstvo sobom doputalo da ponosito i sreno oekujem najbolje. Jedna jedina senka nastupila bi povremeno: a to je da je moj slikarski talenat ini se mogao biti nadmaen crtakim, posebno na skoro svim podrujima arhitekture. Takoe je, meutim, rasla i moja zainteresovanost za graevinarsku umetnost i to sve vie i vie. To se jo ubrzalo naroito od kako sam sa jo nepunih esnaest godina, po prvi puta mogao da otputujem u Be, na dve nedelje u posetu. Otputovao sam tamo da bih prostudirao galeriju slika u 10

dvorskom muzeju, ali sam skoro jedino za muzej imao oi. Danima od ranog jutra do u kasnu no jurio sam od jedne znamenitosti do druge, ali su to uvek bile graevine, koje su me opinjavale u prvom redu. Satima sam tako mogao da stojim pred operom, satima da se divim parlamentu; cela ulica Ring delovala je na mene kao arolija iz hiljadu i jedne noi.A sada sam, dakle, bio po drugi put u lepome gradu i ekao s goruim nestrpljenjem, ali i gordim samopouzdanjem na rezultat mog prijemnog ispita. Toliko sam bio ubeen u uspeh da me je saoptenje o odbijanju pogodilo kao neoekivani udar groma iz vedrog neba. A ipak je ba tako bilo. Kada sam se predstavio rektoru i izneo mu svoju molbu za objanjenje razloga mog neprijema u optu kolu slikanja na akademiji, taj gospodin me uporno uveravae da se iz mojih podnetih crtea nedvosmisleno iskazuje moja nenaklonost ka slikaru, jer moja sposobnost ipak tako upadljivo pociva u oblasti arhitekture; za mene nikada ne bi dola u pitanje slikarska vec arhitektonska kola na akademiji. I jo je pre svega bilo neshvatljivo to da do sada nisam pohaao nikakvu graevinsku kolu i inae neku nastavu arhitekture. Teko pogoen napustih hanzensko raskono zdanje na Silerplacu, po prvi put u svom mladom ivotu u potpunoj nesaglasnosti sa samim sobom. Jer, to to uh o svojoj sposobnosti, uini mi se kao da odjednom otkrih blesak munje moje dvojnosti, od koje sam jo poodavno patio a da dosad nikako ne uspeh da iznaem razlog to i zbog ega. Za nekoliko dana saznadoh eto i sam, da bih jednom mogao da postanem graevinar, arhitekta. Naravno, put je bio neuveno teak; jer ono to sam do sada iz inata i prskosa proputao u realki, sada je trebalo da mi se gorko osveti. Pohaanje kole arhitekture na akademiji bilo je uslovljeno pohaanjem graevinske tehnike kole, a pristup u nju uslovljavala je prethodno poloena matura na nekoj srednjoj koli. Sve to mi je u potpunosti nedostajalo. Prema ljudskim procenama, ispunjenje moga sna da postanem umetnik nije vie bilo, dakle, moguce. I kada sam onda po majinoj smrti po trei put, a time i za mnogo godina otiao u Be, u mene se sa proteklim vremenom vratio mir i odlunost. Raniji prkos je iznova stupio na scenu i konano je moj cilj bio postavljen. Hteo sam da postanem arbitekta a otpori su bili tu. Da se pred njima kapitulira, ili da se oni slome. A lomiti sam hteo te otpore, uvek imajui sliku oca pred oima koji se jednom uzdigao od siromanog seoskog i usterskog momka do visina dravnog inovnika. Pri tom je moje polazite bilo ve ipak bolje, mogunost borbe time utoliko laka; i ono to mi se onda priinjavalo kao otro seivo sudbine, danas slavim kao mudrost provienja. Time to me je boginja nevolje uzimala u svoje macehinsko naruje i esto mi tako pretila da me zdrobi, rasla je u meni volja za otporom i konano je ta moja volja postala pobednikom. To mislim o ondanjem vremenu, vremenu kada sam postao vrst i kada sam vrst mogao biti. I vie jo od toga, slavim to vreme i zato, to me je izbacilo iz uukanosti mekunoga ivota, to je majinog sinia izvuklo iz udobnih dueka i dodelilo mu gospodu brigu za novu mater, to je ono srljajuceg u bitke zavitlalo u svet patnje i siromatva i omoguilo mu da upozna one za koje je kasnije trebalo da se bori. U to vreme trebalo je da mi oi budu otvorene pred dvema opasnostima, koje sam pre toga obe jedva i imenom znao, a u svakom sluaju ne i shvatao u njihovom uasnom znaaju za egzistenciju nemakog naroda: Marksizam i Jevrejstvo. Be, grad koji mnogima vai za pojam bezazlene veselosti i lagodnosti, kao sveani okvir ljudi u krilu zadovoljstva, za mene je na alost samo 11

ivo seanje na najtuniji deo moga ivota. I danas jo moe ovaj grad da u meni pobudi samo sumorne misli. Pet godina bede i jada su u meni sadrani u imenu ovoga Feakenskoga grada. Pet godina za koje sam najpre kao pomoni radnik, potom kao maleni slikar, morao sebi da zaraujem hleb; moj vaistinu mravi, oskudni bleb, koji pa nikada i nije bio dovoljan da bi se utolila i najobinija glad. Ona, ta glad, bila je u to doba moj verni uvar, koji me kao jedini skoro nikada nije naputao, koji je u svemu bukvalno sve samnom delio. Svaka knjiga, koju sam sebi priutio, izazivala je njegovo ivo uee, poseta operi doputala mu je da mi ponovo pravi drutvo danima potom; bila je to trajna borba s' mojim prijateljem koji nije imao saoseanja. Pa ipak sam ba u to vreme uio kao nikad dotada. Pored moje umetnosti graevinarstva, ree, od usta otkinute posete operi, imao sam kao jedinu radost vie knjiga samo. itao sam tada beskrajno mnogo, i temeljno. Sve to mi je inae tako i preostajalo od mog slobodnog vremena, odlazilo je bez ostatka na moj studij. U malo godina, stvorio sam tako sebi osnove jednog znanja, iz kojeg jo i danas crpim snagu. Ali i jo vie nego to. U to vreme formirala se u meni jedna slika sveta i jedan pogled na svet, to je postalo granitnim fundamentom moga tadanjeg delanja. Samo malo sam imao jo da douim uz ono to sam onda jednom sebi stvorio, da menjam nisam morao nita. Naprotiv. Danas vrstvo verujem u to, da uopte uzev sve stvaralake ideje naelno nastaju jo u mladosti, ukoliko kod nekih takve uopte postoje. lstiem razliku izmedu znanja starosti, koja jedino moe da ima vanosti u jednoj veoj temeljitosti i oprezu kao rezultat iskustva dugog ivota i genijalnosti mladosti, koja u neiscrpnoj plodotvomosti istresa misli i ideje, a da ih ponajpre usled mnotva njihove brojnosti ak ne moze ni da obradi. Ona liferuje materijal za gradnju i planove za budunost, iz kojih mudrija starost uzima kamen, obrauje ga i izvodi tu gradnju, ukoliko takozvana mudrost starosti ne ugui genijalnost mladosti. *** ivot koji sam tada vodio u oinskom domu malo se razlikovao, ili se nije ni u emu razlikovao od ivota svih ostalih. Novi dan sam mogao da oekujem bez brige i za mene nije postojao socijalni problem. Okolina moje mladosti sastojala se od kruga sitnog graanstva, dakle od jednog sveta, koji je imao veoma malo zajednikog sa istim manuelnim radnikom. Jer ma koliko je na prvi pogled moglo izgledati neobino, ipak je jaz izmedu ba ovih ni u kom sluaju ekonomski sjajno situiranih slojeva i radnika manuelca esto dublji nego to se misli. Razlog ovoga, da kaemo, neprijateljstva lei u strahu jedne drutvene grupe, koja se tek kratko vreme izdigla iz nivoa manuelnih radnika, da ponovo ne potone u stari, malo potovani stale, ili da se moda bar ne rauna da mu jo pripada. Uz to dolazi jo kod mnogih i odbojna uspomena na kulturnu bedu tih donjih klasa, esta sirovost u meusobnom ophoenju u njima, pri emu sopstveni, makar i veoma maleni poloaj u drutvenom ivotu doputa da se svaki dodir sa tom prevazienom kulturnom i ivotnom stepenicom smatra kao neizdrivo optereenje. Tako se deava da ee velikodostojnik, onaj odvajkada na vioj drutvenoj lestvici, bez kompleksa silazi i ka poslednjem svome sabratu oveku, nego to to skorojevi koji se uzdigao moe samo i kao mogunost za sebe da zamisli. Jer, skorojevi, koji se uzdigao je pa i svaki onaj koji se sopstvenom snagom probio navie iz dosadanjeg zivotnog poloaja. Meutim, ta esto veoma otra borba doprinosi da mora da odumre svako saoseanje. Sopstveno bolno rvanje za egzistenciju ubija oseanje za bedu onih koji su ostali dole. 12

Sa mnom je sudbina u tom pogledu iskazivala milosre. Time to me je prisilila, da se ponovo vratim u taj svet siromatva i nesigurnosti, koji je jednom moj otac tokom svoga ivota napustio, stigla mi je s oiju koprenu ogranienog malograanskog vaspitanja. Tek sada upoznadoh ljude; upoznao sam razlikovanje izmeu ispraznog sjaja ili brutalne spoljanjosti i njenog unutrasnjeg bia. Be je po prelasku u ovaj vek spadao ve u socijalno najnepovoljnije gradove. Blistavo bogatstvo i odbojno siromatvo smenjivali su jedno drugo u naglim promenama. U centru i u unutranjim rejonima osealo se tako snano pulsiranje 52-milionskog carstva sa svom tako problematinom arolijom jedne mnogonacionalne drave. Dvor s njegovim zasenjujuim sjajem delovao je slino kakvom magnetu na bogatstvo i inteligenciju ostalog dela drave. K' tome je dolazila jo i jaka centralizacija po sebi habzburke monarhije. U njoj se jedino pruala mogunost da se ova kasa naroda dri u vrstoj formi. Posledica toga bila je, meutim, jedna izvanredna koncentracija visoke i najvie vlasti u glavnome i rezidentalnom gradu. A Bec nije ipak bio samo politika i duhovna centrala stare dunavske monarhije, ve i privredna. Nasuprot armiji visokih oficira, dravnih inovnika, umetnika i naunika stajala je jo vea armija radnika, bogatstvu aristokratije i trgovakog stalea - krvavo siromatvo. Ispred palata ulice Ringl 2 lunjarale su hiljade nezaposlenih, a ispod te Via triumphalis stare Austrije stanovali su u mutnom odsjaju i blatu kanala beskunici. Jedva da je u bilo kome nemakom gradu moglo boIje da se studira socijalno pitanje nego u Beu. Ali neka se niko ne vara. Ovo "studiranje" se nije moglo dogoditi odozgo prema dole. Onaj ko se sam ne nae u klemama ovih pridavljujucih zmija nikada nee upoznati njihove otrovne zube. U svakom drugom sluaju ne izbija na povrinu nita drugo do isprazno brbljanje i lana sentimentalnost. Oboje su tetni. Prvo zato to se nikada nee moi prodreti do sri problema, a drugo stoga sto se problem zaobilazi. Ne znam ta je pogubnije: neobraanje panje na socijalnu bedu koje doputa onima koje je srea povlastila ili koji su sopstvenirn zaslugama izgubili da ne vide te nevolje svakodnevice, ili oni koji takoe visoko diu nos, a opet su ponekad napadno netaktini i smilostive se da se spuste, priblie nevoljnicima poput izvesnih mondenskih ena u jaknama i pantalonama to "oseaju narod". Ovi su vei grenici nego sto oni u svom umu bez instinkta mogu da shvate. Stoga je onda, na njihovo sopstveno uenje, rezultat nekog s njihove strane forsiranog socijalnog ''nastojanja'' uvek ravan nuli, esto ak izaziva i odbijanje s' indignacijom; to se onda naravski uzima kao dokaz nezahvalnosti naroda. Da jedna socijalna delatnost s tim nema nita, pre svega ne sme da polaze pravo na zahvalnost, jer ona ne treba da udeljuje milost, ve da uspostavlja prava, tako neto nerado ulazi u glave takvih. uvao sam se toga da na taj nain prouavam socijalno pitanje. Time to me je ono uvuklo u krunu putanju svoje patnje, izgleda da mi nije dalo pozivnicu za "uenje", nego se tavie htelo oprobati na meni samome. Nije bilo ni njegova zasluga da je pokusni kuni krepko i zdravo podneo operaciju. Kad sada hou da pokuam da ponovo interpretiram redosled mojih ondanjih oseanja s dananjeg aspekta, onda to ni u kom sluaju ne moe ni priblino da izgleda potpuno; jedino bi trebalo ovde da budu prikazani oni najbitniji i za mene najpotresniji utisci a sa malo pouka, koje sam u ono vreme stekao. Najee mi onda nije bilo teko da naem nekakav posao, jer ja ipak nisam bio priueni 13

zanatlija, nego sam morao kao pomoni radnik a esto kao radnik s privremenim zaposlenjem da osiguravam sebi hleb nasuni. Pri tom sam stao na stanovite svih onih, koji su otresali s nogu Evrope prainu s neumoljivom namerom da u Novom svetu zasnuju sebi jednu novu egzistenciju, osvoje novi zaviaj. Osloboeni od svih dotad paraliuih predstava o pozivu i staleu, o okolini i tradiciji, grabili su sad za svakom moguom zaradom, koja bi im bila ponuena, dohvatali se svakoga rada, sve vie se uvrujuci u shvatanju da poteni rad nikog ne sramoti, sasvim svejedno kakve bi on vrste mogao biti. Tako sam i ja bio reen da obema nogama uskoim u za mene novi svet i da se u njemu probijem. Da se tu i tamo uvek nae neki posao, spoznao sam uskoro, ali isto tako brzo sam saznao kako se on lako opet moe i da izgubi. Nesigurnost dnevne zarade za hleb vrlo brzo mi se ukazala kao jedna od najteih tamnih strana novog ivota. Naravno da ''priueni'' radnik nije tako esto bacan na ulicu kao to je to bio sluaj s nepriuenim; ali i on nije u potpunosti bio bezbedan od takve sudbine. Kod njega je, pored gubitka hleba usled nedostatka rada, dolazilo do nezaposlenosti i zbog ogranienja kvota ili sopstvenog trajka. Ovde se ve svetila nesigurnost dnevne zarade u celokupnoj privredi na najdrastiniji nain. Momak sa sela koji doluta u velegrad privuen toboe ili bogme ak i zaista lakim radom, kraim radnim vremenom, ali najee zasenjujucim svetlima, kojima je u stanju da zablista velegrad, je jo naviknut na izvesnu sigumost zarade. On uobiajava tek onda da napusti staro mesto ukoliko mu se novo ukae na vidiku. Najzad, nedostatak zemljoradnika je veliki, verovatnoa dueg izostanka mogunosti za rad je po sebi mala. Greka je sad jo verovati, da bi mladi momak koji se zaputi u velegrad predodreeno bio od slabije grae nego onaj koji se usrdno radei ishranjuje na seljakom pragu. Ne, naprotiv: iskustvo pokazuje da se svi emigrirajui elementi pre sastoje od najzdravije i najdelotvornije prirode, nego recimo obratno. U ove emigrante ne ubrajaju se samo oni koji su emigrirali u Ameriku, ve i mladi seoski sluga koji se reio da napusti zaviajno selo i otputuje u strani velegrad. I on je isto tako spreman da se suoi s neizvesnom sudbinom. Najee on dolazi u veliki grad s neto novca u depu, nije prinuen, dakle, jo prvih dana da skapava od gladi ako mu nesrea na due vreme onemogui da nae posao. Gore je, meutim, za njega ako on za kratko vreme izgubi naeno radno mesto. Nalaenje jednog novog je, posebno zimi, esto veoma teko, ako ne i nemogue. Prvih nedelja jo nekako i ide. On prima potporu za nezaposlene iz kasa svog sindikata i izgurava nekako kako je mogue. Meutim, kada su i poslednja sopstvena parica i pfenig potroeni, a kasa usled dugog trajanja nezaposlenosti prekine potporu, nailazi velika nevolja. Sad on onda lunjara naokolo gladujui, zalae i prodaje esto i poslednje to ima, sve pohabaniji je u svojoj odei i tone time i spolja gledano u jednu sredinu, koja ga jo pored telesne nesree i duevno zatruje. A ako je jo i beskunik i ukoliko je to (kao to je esto sluaj) upravo usred zime, onda jad ve postaje naroito velik. Najzad, on i nae ponovo nekakav posao. Ali, igra se ponavlja. Po drugi put ga to pogaa slino prvome, trei put jo tee, tako da on lagano ui da sve ravnodunije podnosi onu venu nesigurnost. Konano, ponavljanje postaje navika. Tako se namamljuje inae vredan ovek u svom punom ivotnome opredeljenju da lagano sazre u instrument onih koji ele da se njime poslue u niske svrhe i koristi. Tako esto je on bio bez krivice nezaposlen, da mu sad manje ili vie i nije do toga ak ni da li se radi o tome da se treba izboriti za ekonomska prava, ili za unitenje dravnih, drutvenih ili opte kulturnih vrednosti. On e, ako ve nije ni postao trajkaki nastrojen, postati zasigurno ravnoduan za svaku vrstu trajka. 14

Ovaj proces mogao sam na hiljadama sluajeva otvorenih oiju da pratim. to sam due posmatrao igru, tim vie je u meni rasla odbojnost prema milionskom gradu, koji ljude ponajpre halapljivo vue k' sebi, da hi ih potom tako stravino smrvio. Pri dolasku su oni jo uvek pripadali svome narodu; ako su ostajali, on, narod, ih je gubio. I ja sam bacan tamo-amo snagom tog svetskog grada i mogao sam dakle na sopstvenom telu da isprobam dejstvo takve sudbine i duevno da je kuam. A video sam i jo neto: brza promena od posedovanja do neposedovanja i obratno, kao i time uslovljeno tumbanje od stanja zaraivanja do stanja praznih depova unitavala je kod mnogih oseaj tedljivosti a isto tako i smisao za razborito ivotno usmerenje. Telo se izgleda lagano navikava na to da u dobrim vremenima zahvata iz punog valova a u ravim da gladuje. Glad dakle, izvitoperi svaku nakanu za kasnije razborito planiranje u boljim vremenima zaraivanja, time to ona njom izmuenog nesrenika namamljuje u stalnoj nekakvoj fatamorgani pred lane slike nekog sitnog blagostanja i taj san ume da podigne do takve jedne enje, da to bolesno htenje dovodi do kraha svaku samokontrolu, im to zarada i plata nekako dozvole. Stoga dolazi do toga da onaj koji tek to je dobio zaposlenje zahoravi krajnje nerazborito da planira za dalji ivot, da bi u punom jeku iveo od dana do dana. To dovodi sve do razbucavanja malog domainstva, poto ak i ovde izostane mudro planiranje; u poetku ostaju prinadlenosti jo za pet umesto za sedam dana, kasnije samo veinom za tri, najzad za jedva jedan dan, da bi na kraju u prvoj noi ve sve bilo profuckano. A kod kue tamo su onda esto ena i deca. Neretko postaju i oni inficirani takvim ivotom, naroito ako je ovek po sebi dobar prema njima, pa ih ak na svoj nain i voli. Onda se nedeljna plata profuka kod kuce zajedno za dva, tri dana; jede se i pije dok je novac tu, a poslednjih dana se zajedno gladuje. A onda se ena odunja u komiluk ili okolinu, pozajmi si malo, zadui se malecnim dugovima kod bakalina i pokuava tako da namiri poslednje zle dane nedelje. U podne sede svi oni zajedno pred polupraznim inijama, ponekad ak i pred sasvim praznim, i ekaju na dolazei platni dan, govore samo o njemu, planiraju, i dok gladuju, ve ponovo sanjare o dolazeoj srei. Tako se i mala deca ve od njihove najranije mladosti upoznavaju sa tim jadom. Ravo se medutim zavi, ako mu od samog poetka ide sopstvenim krivudavim putevima, a ena, upravo za ljubav dece, nastupa protiv njega. Onda nastaje svaa i tunjava i u toj meri u kojoj je mu svojoj eni vei tuin, priblii se on i alkoholu. Svake nedelje je on sada pijan, a u nagonu somoodranja za sebe i svoju decu grabi ena i poslednji gro, koji ona mora takvom muu da nekako izbije iz dzepa na njegovom putu od fabrike do prvarnice. A doe li on najzad nedeljom ili ponedeljkom i sam kui, pijan i brutalan, uvek, meutim, opeljeen, onda nastaju takve scene da Boe sakloni. Na stotinama primera sam tako neto i sam doiveo, u poetku odbojno, ak i s' indignacijom, da bih kasnije celu tragiku te patnje shvatio i razumeo one dublje razloge za to. Bile su to nesrene rtve ravih odnosa. Skoro jo sumorniji bili su onda stambeni odnosi. Stambena beda bekog pomonog radnika bila je uasna. Kosa mi se i danas die na glavi kada pomislim na te jadne stambene peine, na svratita i masovna konaita, na te mrane slike ubreta, odvratne prljavtine i onog jo i najgoreg, goreg od goreg. Kako e morati i kako mora sve to jednog dana da bude, kada se iz tih pilja bede i jada izlije struja raspojasanih robova nad ostalim tako bez promiljanja sebi dovoljan svet tobonjeg blinjeg oveka i oveanstva! Jer, bez 15

misli u glavi je taj drugi svet. Bez misli u glavi puta taj svet da stvari idu svojim tokom tako, a da u svome nemanju instinkta ak i ne sluti, da e pre ili kasnije sudbina nasrnuti u odmazdu, ako ljudi na vreme ne umire tu sudbinu. Kako sam danas zahvalan onom provienju koje me je pustilo u tu kolu. U njoj nisam mogao vie da sabotiram ono to mi se nije dopadalo. Ona me je brzo i temeljno vaspitala. Ako nisam tada hteo da oajavam zbog ljudi iz moje okoline, onda sam morao nauiti da razlikujem izmeu njihovog spoljanjeg bia i ivota i uslova njihovog razvitka. Samo tada se moglo sve to podneti, a da se ne klone. Onda su izrastali iz sve te nesree i jada, iz ubreta i spoljnjeg propadanja ne vie ljudi, vec tuni rezultati tunih zakona; pri emu me je teina sopstvene, ipak nipoto lake ivotne borbe uvala od toga da eto sada u plaljivoj sentimentalnosti ne kapituliram pred propalim zavnnim produktima takvoga razvojnog procesa. Ne, to tako nije smelo da bude shvaeno. Ve tada sam sagledao da ovde samo moe jedan dvostruki put da vodi ka cilju poboljanja ovih prilika. Najdublji socijalni oseaj odgovornosti za uspostavljanje boljih osnova naeg razvoja, paralelno sa brutalnom odlunou u sasecanju nepopravljivih izopaenika. Tako kao to priroda koncentrie najveu svoju panju ne na odranje postojeeg, nego na usavravanje potomstva, kao nosilaca vrste, tako i u ljudskom ivotu manje treba da se radi o tome da se postojee loe vetaki oplemenjuje, a to je shodno predispozicijama oveka u devedeset devet posto sluajeva nemogue, nego o tome da se neilazeem razvoju od samoga poetka obezbede zdraviji putevi. Ve za vreme moje beke borbe za golu egzistenciju bilo mi je jasno da socijalna delatnost nikad i nipoto ne sme da se ogleda u tako isto smenim kao i nesvrsishodnim tamburanjima o blagostanju, ve mnogo vie u uklanjanju takvih osnovnih nedostataka u organiziciji naeg privrednog i kulturnog ivota, koje moraju da vode do izopaenja pojedinaca ili najmanje mogu do toga da dovedu. Tekoa nastupa poslednjim i najbrutalnijim sredstvima protiv dravno neprijateljskog zloina ne lei ipak ponajmanje ba u nesigurnosti suda o unutranjim pokretakim razlozima ili uzrocima takvih pojava u naem dobu. Ova nesigurnost se moe samo obrazloiti u oseanju sopstvene krivice za takve tragedije propadanja; ona meutim paralie svaku ozbiljnu i vrstu odluku i doprinosi na taj nain, jer je kolebljiva, i slabom i polovinom sprovoenju ak i najneophodnijih mera za samoodranje. Tek kada jedno vreme ne bude vie u senci duhova sopstvene svesti o svojoj krivici, zadobie se unutranjim mirom spoljna snaga, da se brutalno divlji izdanci iseku, korov iskoreni. Poto austrijska drava nije uopte ni znala ni poznavala socijalno pravo i zakonodavstvo, njena slabost u suzbijanju ak i zlih izopaenja bila je toliko jasna da je prosto bola oi. Ne znam zaista, ta me je opet u to vreme najvie uasavalo: ekonomska beda mojih ondanjih drugara, ili vaspitna i moralna sirovost, odnosno niskost njihove duhovne kulture. Koliko li se samo esto ne srozava nae graanstvo pri svoj svojoj moralnoj razoruanosti, kada sa zna iz usta nekog jadnog probisveta iskaz, da mu je svejedno, je li Nemac ili ne, da se on svugde osea podjednako dobro, ukoliko samo ima svoje neophodne prihode. Taj nedostatak "nacionalnog ponosa" se onda oplakuje na sva usta i manifestuje se zbog takvog jednog dranja snaan izraz gaenja. Koliko li ih je, meutim, sebi samima izvolelo postaviti pitanje ta li je to zapravo kod njh samih uzrok njihovog boljeg dranja? Koliko li njih shvata taj bezbroj pojedinih seanja na veliinu otadbine, nacije, u svim oblastima kulturnog i umetnikog ivota, koji im kao zbirni rezultat 16

omoguava opravdani ponos to smeju da budu pripadnici jednog tako blagoslovenog naroda? Koliko li njih sluti kako je veoma veliki ponos na otadbinu zavisan od saznanja veliine iste u svim tim oblastima? Razmiljaju li nai graanski krugovi o tome u kako smenom obimu se te pretpostavke za ponos na otadbinu proiznose "narodu"? Ne moe se nai izgovor, da "u drugim zemljama zaboga nije drukije", ali radnik tamo ipak stoji vrsto uz svoj narod. ak ako bi to i bilo tako, ne bi sluilo kao izvinjenje za sopstvene propuste. Ali nije tako. Jer ono to mi oznaavamo uvek kao "ovinistiko" vaspitanje npr. francuskog naroda, nije meutim, nita drugo nego preterano isticanje veliine Francuske u svim oblastima kulture, ili kako uobiajava Francuz da kae "civilizacije". Mladi Francuz upravo nije vaspitavan u duhu objektivnosti, ve je usmeren na subjektivan pogled, koji se samo onda moe osmisliti, ukoliko se radi o znaaju politike ili kulturne veliine svoje otadbine. Ovo vaspitanje e pritom imati da se koncentrie uvek na opta, sasvim krupna gledita, koja se, ako je potrebno, u veitom ponavljanju utiskuju u pamenje i u oseanje naroda. Ali sad jo dolazi u nas, pored negativnog greha propusta, jo i pozitivno razaranje ono malo preostalog koje je imao sreni pojedinac da naui u koli. Pacovi politikog trovanja naeg naroda proderu i to malo iz srca i seanja irokih masa, ukoliko ve nisu beda i jad uinili svoje. I zamislimo sad sledee: U jednom podrumskom stanu koji se sastoji od dve tamne sobe stanuje jedna sedmolana radnika porodica. Meu petoro dece je i jedan deak od, pretpostavimo, tri godine. To je starosno doba u kome detetu prvi utisci stiu do svesti. Kod obdarenih se nalaze jo i u poodmakloj starosti tragovi seanja iz tog vremena. Ve sama ta teskoba i pretrpanost prostora ne vode do povoljnog odnosa. Svaa i tunjava e esto ve i usled toga da nastanu. Ljudi ovako ne ive jedni s drugima ve pritiskaju jedni druge. Svaka, pa i najmanja rasprava, koja bi u prostranom stanu ve zahvaljujuci mogunosti lakog izdvajanja, udaljavanja na trenutak, mogla biti smirena i sama se od sebe razreila, vodi ovde do odvratne svae koja ne prolazi. Kod dece je tako neto naravno jo i podnoljivo; ona se u ovakvim odnosima takode svaaju uvek, ali i zaboravljaju meusobnu svau i opet i temeljno. Ali ako ta borba zatutnji meu roditeljima, i jo ako ona plamsa svaki dan, a u formi za iju sirovost zaista nita potom ne ostaje da se poeli, onda moraju, iako jo polako, najzad da se pokau i rezultati takve jedne oigledne ''nastave'' kod onih najmanjih. Koje li vrste ti rezultati moraju tek biti, ukoliko taj meusobni sukob poprimi oblik sirovih izbezumljenja oca protiv majke, dovede do zlostavljanja u pijanom stanju, tako neto teko moe sebi da predstavi onaj ko ne poznaje ovakav milje. Sa svojih est godina sluti mali deak dostojan saaljenja, takve stvari pred kojima svak odrastao moze da oseti samo uas. Moralno zatrovan, telesno neuhranjen, mlada glavica oamuena, tako odluta mladi "dravljanin" u osnovnu kolu. Da sa "ah" i "krah" dolazi do itanja i pisanja i to je sve poprilino tu. A o nekakvom uenju kod kue ne moze biti ni rei. Naprotiv. Mati i otac i sami dakako priaju, i to pred samom decom, na nain koji nipoto ne bi smeo biti glasno izgovoren i ponovljen, priaju o nastavnicima i koli, mnogo vie su spremni da izreknu one grubosti, nego da svog mladog izdanka presaviju preko kolena i dovedu do razuma. ta i jo inae mali vra uje u svome domu takoe ne vodi ka potovanju voljenog sveta koji ga okruuje. Nita se dobroga ovde ne pripisuje ovetvu, nijedna institucija ne ostaje nenapadnuta; poev od nastavnika sve do vrha drave. Moe se raditi o religiji, ili o moralu po sebi, o dravi ili drutvu, svejedno, sve se podvrgava ruenju, gura na najbeskrupulozniji nain u prljavtinu najnieg mogueg shvatanja. I kada onda mladi ovek sa svojih etrnaest godina bude puten iz kole, teko je 17

razlikovati ta je upadljivije na njemu: neverovatna glupost, ukoliko se radi o stvarnom znanju i umenju, ili bezobrazna drskost njegovog nastupa, povezana s nemoralom ve u tom dobu, da se oveku pritom kosa die na glavi. Kakav stav o ivotu, u koji se on sada sprema da stupi, moe da ima ovaj ovek, kome je sada jedva jo neto sveto, koji takoe nita veliko nije nauio i spoznao, kao to je on nasuprot tome naslutio i saznao svaku niskost ivota? Iz trogodinjeg deteta postao je petnaestogodinjak koji prezire svaki autoritet. Mladi ovek dospeva sada u dodir s prljavtinom i ubretom i jo nita nije upoznao to bi ga moglo podstai na neko vee oduevljenje. A sada se, medutim, stie jo i u viu kolu ovakvoga bitisanja. I sada tek poinje onaj ivot, koji je on sve vreme godina svog detinjstva preuzimao od oca. On skita naokolo i dolazi Bog zna u koje sitne sate kui, i zaudara za promenu ono jadno bie koje je jo i samo u sebi rastrzano, koje je nekad bilo njegova mati, psuje Boga i svet i najzad nekim posebnim povodom bude osuen i strpan u zatvor za mlade. Tu on sad stie i poslednji lif. Drugi njegov graanski svet je meutim sasvim zauen zbog nedostajuceg "nacionalnog oduevljenja" ovog mladog "dravljanina". Taj svet vidi kako se u pozoritu i u bioskopu, u und Iiteraturi i prljavoj tampi iz dana u dan istresaju kible gadosti u narod i udi se onda o slabom "moralnom sadraju", o "nacionalnoj ravnodunosti" mase toga naroda. Kao da mogu bioskopski ki, und tampa i slino da daju osnove za saznanje o otadbinskoj veliini. Ada sasvim zaobiemo gorku injenicu ranog vaspitanja pojedinca. Ono to pre toga nikada nisam ni slutio, nauio sam onda brzo i temeljno da razumem: Pitanje "nacionaliziranja" jednog naroda je u prvom redu pitanje stvaranja zdravih socijalnih odnosa kao fundament jedne mogunosti vaspitanja pojedinca. Jer onaj koji kroz vaspitanje i kolu upozna kulturnu, ekonomsku, a pre svega politiku veliinu sopstvene otadbine, bie u stanju da stekne i stei e onaj unutranji ponos to sme da bude pripadnik takvog jednog naroda. A boriti se ja mogu samo za neto to ja volim, voleti samo ono to ja potujem, to ja bar poznajem i znam. im je bilo probueno moje interesovanje za socijalno pitanje, poeo sam onda sa svom temeljnou i da ga studiram. Bio je to jedan novi, dotad nepoznati svet koji mi se otvorio. U godinama l909. na l9l0. promenilo se u nekoliko i moje sopstveno stanje kad i sam vie nisam morao da zaraujem hleb kao pomoni radnik. Tada sam ve radio osamostaljeno kao mali crta i akvarelist. Ma koliko to bilo gorko u odnosu na visinu zarade - zaista je jedva bilo za ivot - toliko je to opet bilo dobro za moj izabrani poziv. Sada vie nisam bivao s' veceri, po povratku s radnog mesta smrtno umoran, nesposoban da gledam u neku knjigu, a da za kratko vreme ne klonem glavom. Moj sadanji rad je eto proticao paralelno mome buducem pozivu. Takoe sam sada kao gospodar sopstvenog vremena mogao to vreme mnogo bolje da rasporeujem, no to je to ranije bilo moguce. Slikao sam da zaradim za hleb a uio sam za zadovoljstvo. Tako mi je bilo jo i to omogueno da svojoj oiglednoj nastavi o socijalnom problemu dodam i neophodnu teorijsku dopunu. Studirao sam poprilino sve to sam u celoj toj oblasti mogao da nabavim od knjiga, a udubljivao sam se uostalom i u svoje sopstvene misli. Verujem da me je moja okolina onda smatrala nekim udakom. Da sam tada vatreno bio u slubi svojoj Ijubavi prema umetnosti graevinarstva, razume se. Ona mi je, pored muzike, izgledala kraljicom umetnosti: moje bavljenje njome u tim okolnostima nije bio nikakav "rad", ve najvea srea. Mogao sam do u kasnu no da itam i crtam, nikada u ovim 18

sluajevima nisam bivao umoran. Tako se pojaavala moja vera da e moj lepi san o budunosti, pa neka to bude i posle mnogo godina, postati ipak stvamost. Bio sam vrsto ubeen, da u onda jednom stei ime kao arhitekta. Da sam sam uporedo s time imao i za sve ono to je bilo u vezi s' politikom najvee interesovanje, inilo mi se da nije od naroitog znaaja. Naprotiv: ovo je, dakako, u mojim oima bila po sebi razumljiva obaveza svakog misleeg oveka uopte. Ko za tako neto nije imao razumevanja i zanimanja, gubio je, zar ne, pravo na svaku kritiku i svaku albu. Dakle, i ovde sam itao i uio mnogo. Naravno pod "itati" ja neto moda podrazumevam drugo nego veliki prosek nase takozvane "inteligenciije". Poznajem Ijude, koji beskrajno mnogo "itaju", i to knjigu za knjigom, slovo po slovo, i koje ipak ne bih mogao da oznaim kao naitane. Oni naravno poseduju ogramnu koliinu "znanja", samo njihov mozak ne razume, nije u stanju da sprovede raspodelu i registrovanje svega onog u sebe uzetog materijala. Njima nedostaje umee, da u knjizi odvoje ono za njih vredno od bezvrednog, to vredno onda da zadre zauvek u glavi, a ono drugo, ako je mogue, uopte i da ne vide, u svakom sluaju meutim nipoto da to vuku sobom kao nesvrsishodni balast. I itanje nije dakako samo sebi cilj, ve sredstvo za cilj. Ono u prvom redu bi trebalo da pomogne takoe da se ispuni okvir, sklonost i sposobnost svakom da se razvije; uz to bi svakako trebalo da liferuje instrument i grau, koje pojedinac potrebuje u svom ivotnom pozivu, sasvim svejedno da li taj poziv slui samo primitivnom zaraivanju hleba ili predstavlja zadovoljenje vieg odreenja; u drugom redu bi ono trebalo da omogui proiznoenje jedne opte slike sveta. U oba sluaja je, meutim, potrebno da sadraj pojedinog itanja ne bude broj proitanih knjiga ili ak i broj edicija knjiga i kao takav predat pamenju na uvanje, ve da kao mozaiki kameni u optoj slici sveta zauzme svoje mesto u njemu pripadajuem poretku i tako i on doprinese, da se ta slika oblikuje u glavi itaoca. U onom prvom sluaju nastaje jedna luda zbrka od tih priuenih stvari, koja je isto tako bezvredna, kao to je istovremeno bezvredan nesreni posednik tih priuenih stvari to ga ine uobrazenim. Jer taj zaboga zaista misli da je najozbiljnije "obrazovan", da od ivota neto razume, da znanja poseduje, a pritom se taj sa svakim novim rastom tog "obrazovanja" u stvarnosti sve vie i vie otuuje od sveta; dokle god on, to nije retko, zavri ili u nekom sanatorijumu ili kao "politiar" u nekom parlamentu. Nikada nee takvoj jednoj glavi uspeti da iz zbrke svog "znanja" izvue neto korisno za potrebe svakodnevnoga ivota, jer njegova duhovna teina ne lei rasporeena u linijama ivota, ve u redosledu knjiga, kako ih je itao i kako mu njihov sadraj sada sedi u glavi. Ako bi ga sudbina pri svojim zahtevima dnevnog zivota uvek podseala na tanu primenu jednom proitanog, ona bi onda morala jo i da mu naznai knjigu i broj strane, poto siroti intelektualac ne bi inae ni za celu venost mogao da nae ono to je tano. Ali poto ona sad ovo ne ini, dospevaju svi ti devet puta mudraci pri svakom kritinom asu u najstranije zabune, trae grevito analogne sluajeve i zgrabe sa smrtnom sigurnou, naravno pogrene recepte. Da nije tako, ne bismo mogli da shvatimo politika dostignua naih naobrazovanih vladinih heroja na njihovim najviim mestima, izuzev ako bi se reilo da se umesto patolokih sklonosti prihvati nitkovska podlost. Onaj ko, meutim, neguje u sebi umee pravilnog itanja, njemu e pri 19

studiranju svake knjige, svakog asopisa ili broure oseaj momentalno da pobudi panju na sve ono, to je po njegovom miljenju podesno i vano za trajno i vrsto pamenje, jer je svrsishodno ili uopte uzev vredno da se zna. Kao i da na taj nacin dobijeno nae svoje osmiljeno razmetanje u ve na neki nain uvek postojeoj slici koja je stvorila predstavu o onoj ili ovoj stvari, da onda deluje ili korigujue ili dopunjujue, da dakle podigne na vii stepen ili tanost ili jasnost. A ako sad ivot sam postavi pred oveka iznenada neko pitanje za preispitivanje ili odgovor, onda e kod takvog jednog naina itanja priseanje smesta da se ma~i merila ve postojee slike pogleda i da iz nje izvue sve one decenijama sakupljane pojedine priloge i pristupe koji se tiu tog pitanja, da ih podnese umu na ispit i novo procenjivanje, dok pitanje ne bude razjanjeno ili na njega ne bude dat odgovor. Samo takvo itanje ima svoj smisao i svoju svrhu. Jedan govornik na primer, koji svome umu ne obezbeuje na taj nain neophodne injenice i grau, nee nikada biti u stanju, pritenjen protivu -renostima, da zastupa svoje gledite, pa neka ono i hiljadu puta odgovara istini ili stvarnosti. Pri svakoj diskusiji e ga pamenje sramno ostaviti na cedilu: on niti e nai razloge, argumentaciju za uvrenje onog to sam tvrdi, niti za pobijanje protivnika. I dok god se pritom, kao u sluaju jednog govornika, radi u prvom redu o blamai sopstvene linosti, to neka onda i bude tako, zlo je meutim onda, kada sudbina takvog jednog sveznalca ali nemonika odredi za vou drzave. Od svoje rane mladosti trudio sam se da itam na pravilan nain i pritom su me sreom podravali pamenje i razum. I gledano u ovom smislu, za mene je naroito bilo plodotvorno i dragoceno beko vreme. Iskustva svakodnevnog ivota stvarala su podsticaj za uvek novi studij najrazliitijih problema. Time to sam najzad bio u situaciji da realnost razjasnim teorijski, teoriju da proverim na stvarnnosti - bio sam poteen toga ili da se uguim u teoriji ili da se u stvarnosti batrgam u pliaku. Tako je u dva najvanija pitanja toga vremena bilo, pored socijalnog, jo i pitanje iskustva svakodnevnog ivota odredujue i podsticajno za najtemeljniji teorijski studij. Ko zna da li bih se ja u nauku i u bit marksizma ikada jednom udubio da me ondanje vreme nije navelo da bukvalno lupim glavom o taj problem! Ono to sam u svojoj mladosti znao o socijaldemokratiji, bilo je od srca malo i dovoljno netano. Da je ona vodila borbu za opte i tajno izborno pravo, radovalo me je u dubini due. Pa moj razum mi je ve onda govorio, da bi to moralo dovesti do slabljenja meni tako mrskog habzburkog reima. U uverenju da se podunavska drava izuzev rtvovanjem nemstva ipak nikako nee odrati, ali i da ak cena laganog i sloveniziranja nemakog elementa jo uvek ni u kom sluaju ne bi znaila garanciju za jedno potom zaista ivotno sposobno carstvo poto je bilo veoma diskutabilno koliko su Sloveni imali iskrene namere za neku konstruktivnu politiku, pozdravljao sam svaki razvoj, koji je po mome uverenju morao voditi ka slomu ove nemogue drave, koje je nemstvo od deset miliona osudila na smrt. to vie ga je jeziki haos i sam parlament prodirao i rasturao, morao je da se primakne i as raspada ovog vavilonskog carstva a time takoe i as slobode moga nemakoaustrijskog naroda. Samo tako je onda jednoga dana ponovo moglo da doe do pripajanja svojoj staroj nemakoj majci zemlji. Te tako mi, dakle, ova delatnost socijaldemokratije nije bila sasvim nesimpatina. Da je ona najzad, kao i moj ondanji bezazlen i naivni um bila jo dovoljno stupidna da veruje i teila tome da e uspeti da podigne ivotne uslove radnika, inilo mi se da je to pre govorilo za nju nego protiv nje. Ono to me je najvie 20

odbijalo, bio je njen neprijateljski stav prema borbi za odranje nemstva, bedno moljakanje za naklonost slovenskih "drugova", koji su to nuenje ljubavi, ukoliko je ono bilo povezano s' praktinim obeanjima i svakako prihvatili, inae bi se arogantno is visine drali po strani i na taj nain davali nametljivim prosjacima zasluenu nagradu. Tako mi u mome dobu od sedamnaest godina re "Marksizam" bee jo malo poznata; dok su mi "socijaldemokratija" i socijalizam izgledali identini pojmovi. I ovde je bio potreban prst sudbine, da bih iroko otvorio oi pred ovom neuvenom prevarom naroda. Ako sam dotada uspeo da upoznam socijaldemokratsku partiju samo kao posmatra prilikom nekoliko masovnih demonstracija, a da pritom ne posedujem ni najmanji uvid u mentalitet njenih pripadnika ili ak u sutinu njene nauke, dooh sad odjednom u dodir sa produktima njenog vaspitanja i njenog "pogleda na svet". I ono to bi inae nastupilo moda tek posle decenije, dobih ja sada u toku od samo nekoliko meseci: razumevanje, otkrie kuge koja se rasprostire pod larvom socijalnih vrlina i ljubavi prema blinjem, od koje nek oveanstvo po mogustvu hitno oslobodi zemljinu kuglu, jer bi inae lako ak ta kugla mogla da bude slobodna od oveanstva, bez njega. Moj prvi susret sa socijaldemokratama zbio se na graevini. Od samog poretka nije to bilo sasvim prijatno. Imao sam toliko toga da preturim s' mojom sudbinom, da sam veoma malo eleo da se brinem o svetu koji me okruuje. Traio sam samo posao, da ne bih skapao od gladi i da bih time stekao mogunost za jedno dalje, iako jo tako sporo obrazovanje. A moda se i uopte ne bih brinuo za svoju novu okolinu da se ve treeg, ili etvrtog dana ne zbi jedan dogaaj, koji me odmah prinudi da zauzmem stav. Bio sam pozvan da pristupim organizaciji. Moja znanja o sindikalnoj organizaciji bila su onda jo ravna nuli. Niti svrsishodnost niti pak nesvrsishodnost njenog postojanja nisam mogao da razumem. A poto mi se objasni da ja moram da stupim u organizaciju, odbih to. Obrazloih svoje odbijanje time, da ja tu stvar ne razumem ida se uopte ne dam niemu prisiljavati. Moda je ono prvo bilo razlog to me odmah ne izbacie. elelo se moda ponadati da u za nekoliko dana biti prevaspitan ili smekan. U svakom sluaju su se u tome grdno prevarili. Posle etrnest dana nisam, meutim, vie mogao pa mada sam inae ak jo i hteo. Za tih etmaest dana upoznao sam moju okolinu poblie, tako da me nikakva sila ovoga sveta vie ne bi mogla privoleti za pristup u jednu organizaciju iji su mi se nosioci u meuvremenu pokazali u tako nepovoljnom svetlu. Prvih dana bio sam ljut. U podne je jedan deo odlazio u oblinje gostionice, dok je drugi ostajao na gradilitu i tamo najee vakao svak svoj mravi ruak. Ti su bili oenjeni, kojima su njihove ene donosile u siromakim inijama podnevnu supu. Krajem nedelje bivao je taj broj sve vei, a zato, to ustanovih tek kasnije. Sada se, medutim, politizovalo. Ja sam pio svoju flau mleka i jeo svoj komad hleba negde po strani i prouavao oprezno moju novu okolinu ili pak razmiljao o svojoj bednoj sudbini. Pa ipak, uo sam vie no to je bilo potrebno; esto mi je takoe izgledalo kao da se s' namerom okretalo ka meni, da bi moda bio pobuen na neko iskazivanje stava. U svakom sluaju je sve to, to sam primeivao, bilo podesno da me do krajnosti razdrai. Ovde je sve odbijano: nacije, kao pronalazak "kapitalistike" - koliko li sam samo ovu re morao esto da ujem klase; otadbina - kao instrument buroazije za eksploataciju radnitva; autoritet zakona - kao sredstvo za ugnjetavanje proletarijata; kola - kao institucija za gajenje i disciplinovanje robovskih masa, ali i robovlasnika; religija kao sredstvo zatupljivanja naroda odreenog za eksploataciju; moral kao znak glupog ovijeg 21

strpljenja itd. Nije, meutim, bilo ba zaista niega to nije gurano u blato uasne dubine. U poetku pokuah da utim. Na kraju to vie nije ilo. Poeh da zauzimam stav, poeh da opovrgavam. Pritom sam dodue morao da se uverim da je to bilo bezizgledno toliko dugo, dok god ne sakupih bar neka saznanja o takama oko kojih se sporilo. Tako poeh da oseam one izvore iz kojih su oni crpli svoje tobonje znanje. Knjiga po knjiga, broura po broura dooe sada na red. Na gradilitu je sad esto, meutim, bilo vrue. Sporio sam se, i pritom dan za danom sve bolje bio informisan, prevazilazei ak i sopstvene znanje samih mojih oponenata, dok jednog dana ne stupi u primenu ono sredstvo, koje naravno najlake pobeduje um: teror, nasilje. Nekolicina diskutanata protivnike strane prisilie me ili da smesta napustim gradilite, ili da odletim sa skele. Poto sam bio sam i svaki otpor izgledae bezizgledan, smatrao sam da je uputnije, za jedno iskustvo bogatiji, da prihvatim prvi savet. Otidoh prepun gaenja, istovremeno meutim tako usplamteo, da mi je bilo sasvim nemogue da celoj stvari okrenem lea. Ne, posle uskipea prvoga ogorenja, ponovo je tvrdoglavost dobila prednost. vrsto sam bio odluan ipak ponovo da odem na neko gradilite. U toj odluci osnaen bejah i samom bedom, koja me je nekoliko nedelja kasnije, poto je pojedena mala uteevina od plate, primila u svoje nemilosrdno naruje. Tako eto moradoh, hteo ili ne igra potom krenu i opet od poetka, da bi se konano, kao i prvi put, zavrila na isti nain. Tada se borih u svom unutranjem biu: da li su jo ovakvi ljudi vredni da pripadaju jednom velikom narodu? Jedno muno pitanje; jer, odgovori li se na njega sa Da, onda borba za narod zaista nije vie vredna truda i rtve, koje imaju da poloe oni najbolji za takav jedan ljudski kart; glasi li, medutim, odgovor Ne, onda je na narod jo i siromaan u ljudima. S uznemirujuom morom videh tih dana mozganja i kopanja po svojoj svesti kako narasta do jedne pretee armije masa onih koji se vie nisu mogli raunati u svoj narod. Sa kojim samo drugim oseajima buljih sada u beskrajne redove masovnih demonstracija bekih radnika! Gotovo dva puna sata stajah tako i posmatrah zaustavljena daha tog ogromnog ljudskog crva - azdaju, koji se tu lagano valjao prolazei. U klonuloj potitenosti napustih najzad to mesto i odlutah kui. Usput ugledah u jednoj trafici "Radnike novine", centralni organ stare austrijske socijaldemokratije. Tu novinu sam mogao da vidim i u jednoj jeftinoj narodskoj kafani u koju sam ee svraao, da bih tamo itao tampu; samo, do sada nisam mogao sebe da prinudim ne due od dva minuta a da gledam u taj bedni list, iji je ceo ton na mene delovao kao duhovni vitriol. I pod deprimirajuim utiskom demonstracija nagna me sad neki unutranji glas, da jednom i najzad kupim taj list i da ga onda temeljno i iitam. S' veeri to ipak i uinih stalno savlaujui u sebi povremeno narastajui bes o ovom koncentrisanom rastvoru lai, a vie nego iz sve teorijske literature mogao sam sad dnevnim itanjem socijaldemokratske tampe da prouim unutranju bit tih misaonih postulata. Jer kakve li razlike izmeu u teorijskoj literaturi zvunih fraza o slobodi, lepoti i dostojanstvu prema varljivo sjajnoj, naizgled kao najdublje mudrosti teko iskazljivoj obmani reju, odvratno humanog morala - sve napisano tvrdim elom proroanske sigurnosti - i brutalne dnevne tampe ove isceliteljne nauke novoga oveanstva, koja se ne ustruava nikakve niskosti, koja se slui svim sredstvima klevetanja i izvrtanja i radi zaista s virtuoznom lanjivou koja i balvane moe da savija. Ono prvo namenjeno je za glupe urane iz srednjih i naravno takoe viih "slojeva inteligencije", ono drugo masi. Za mene je udubljivanje u literaturu i tampu tog uenja i organizacije 22

znailo ponovo nalaenje sebe za svoj narod ili ono to mi je prvobitno izgledalo kao nepromostivi jaz, sada je trebalo da bude podsticaj za veu Ijubav nego ikada ranije. Samo bi budala mogao pri saznanju o ovom ogromnom trovakom radu da rtvu jo i prokune. Sto sam se sledeih godina vie osamostaljivao, sa tim vie je u meni rastao s poveanim udaljavanjem pogled na unutranje uzroke socijaldemokratskih uspeha. Sad shvatih znaaj brutalnog zahteva da se dre samo crvene novine, poseuju samo crveni skupovi, itaju samo crvene knjige itd. U jasnoj svetlosti videh iznueni rezultat ovog uenja netrpeljivosti pred oima. Ta psiha iroke mase nije prijemiva za sve to je polovino, neodluno, slabo. Kao ena ija su duevna stanja i oseanja manje odreena razlozima, osnovama apstraktnog uma nego onima nejasne emocionalne udnje za snagom koja je njena dopuna i koja bi se stoga radije potinila nekom snanom oveku nego vladala slabiem, tako i masa vie voli vladaoca nego onoga koji moli i ona se osea u dubini svoga bia vie zadovoljena onim uenjem koje ne trpi nikakvog suparnika, nego onim koje nudi liberalnu slobodu izbora; ona s' tim uenjem najee i malo zna ta da zapone i osea i ak da moe biti lako naputena. Bestidnosti njenog duhovnog terorisanja isto je tako malo svesna kao i bezone zloupotrebe njene Ijudske slobode i ona ni u kom sluaju i ne sluti unutranji besmisao celog tog uenja. I tako ona vidi jedino bezobzirnu snagu i brutalnost veoma smiljenih ispoljavanja tog uenja kome se konano uvek podvrgne. Ako se socijaldemokratiji suprotstavi jedno ureenje bolje verodostojnosti, ali iste brutalnosti u sprovoenju, ono e pobediti, iako posle najtee borbe. Pre no to je proteklo i dve godine bili su mi jasni i uenje i tehniki instrument socijaldemokratije. Shvatio sam infamni duhovni teror, koji ovaj pokret vri pre svega na graanstvo koje takvim napadima niti moralno niti duhovno nije doraslo, time to on na dati znak puta plotune bubnjarske vatre lai i kleveta protiv protivnika koji mu izgleda najopasniji, i to tako dugo, dok ne popucaju nervi napadnutih i oni, da bi opet imali mira, rtvuju omraenog. Samo, mir te budale ipak ne postignu. Igra poinje iznova i toliko se esto ponavlja dok god strah od divljeg dukca ne prede u sugestivnu paralizu. Poto socijaldemokratija poznaje iz sopstvenog iskustva najbolje vrednost srtage, juria ona najee protiv onih, u ijem biu ona njui neto od tog bez daljnjeg tako retkog tofa. Nasuprot tome, hvali ona svakog slabia druge strane, as oprezno, as glasnije, ve prema spoznanom ili pretpostavljenom duhovnom kvalitetu. Ona se manje boji nekog nemonog,bezvoljnog genija, nego oveka prirodne snage iako skromnijeg duha. Najupadljivije preporuuje ona slabie duha i prirodnog potencijala. Ona je veta da pritom stvori varljivi utisak kao da jedino tako moe da se odri mir, a za to vreme u lukavom oprezu i neprestano osvaja jednu za drugom poziciju, as potajnim iznuivanjem, as stvarnom kraom u momentima kada opta panja, okrenuta drugim stvarima, ne eli da bude ometana ili pak stvar dri za sitnu i beznaajnu, da bi se nepotrebno uzburkali duhovi i zli protivnik iznova razdraivao. To je jedna tanim proraunom svih ljudskih slabosti izgraena taktika, iji rezultat gotovo matematikom egzaktnou mora da vodi ka uspehu, ukoliko meutim i druga strana ne naui da se protiv otrovnog gasa takoe bori otrovnim gasom. Slabijim prirodama mora se pritom rei, da se ovde upravo radi o biti ili ne biti. Ne manje razumljiv mi je bio znaaj telesnog terora prema pojedincu, 23

prema masi. I ovde je, takoe, re o tanom proraunu psiholokog dejstva. Teror na radnom mestu, u fabrici, u lokalu gde je skup i povodom masovnog mitinga uvek c biti praen uspehom, ukoliko mu jedan isto tako veliki teror se ne suprotstavi.. Onda e naravno partija u uasnoj galami dati se u zapomaganje, iako stalno prezirui svaki dravni autoritet kretavo se pozivati ba na taj autoritet, da bi u najveem broju sluajeva u optoj zabuni zaista postigla cilj time za kasnije uini opasnom protivniku podesan, pomogne da se slomi oponent te svetske kuge. Kakav utisak e takav jedan udar proizvesti na ula iroke mase kako pristalica tako i protivnika moe onda da proceni samo onaj, koji ne poznaje duu jednog naroda iz knjiga nego iz samog ivota. Jer dok se sada u redovima svojih pripadnika slavi postignuta pobeda od sada kao trijumf prava sopstvene stvari, baca se u najveem broju sluajeva poraeni protivnik u sumnju o uspenosti daljeg otpora uopte. to sam vie pre svega upoznao metode telesnog, fizikog terora, tim vea je bila moja molba za oprotaj onim stotinama hiljada koji mu podlegoe. Za to sam zahvalan u najdubljoj dubini svoje due svome ondanjem vremenu patnje, to mi je jedino moj narod pokazao i omoguio kako da nauim razlikovati rtve od smutljivih zavodljivaca. Drukije nego rtve se ne mogu ni oznaiti pojedinani i opti rezultati ovog zavoenja ljudi na krivi put. Jer kada sam se eto u nekim svojim slikama potrudio da iz samog vrela ivota nacrtam bia ovih "najniih" slojeva, onda ovo nije moglo biti bez pouzdanja da sam u ovim nizinama pronalazio takoe i svetlosti opet, one u obliku spremnosti na rtvu, najvernijeg drugarstva, izuzetne dovoljnosti i uzdrane skromnosti, naroito ukoliko se to ticalo ondanjeg starijeg radnitva. lako su te vrline u mladoj generaciji ve i optim uticajem velegrada sve vie nestajale, ipak je ak i ovde bilo mnogo onih, kod kojih je jedna krv zdrava zdravcijata uspevala da se odupre niskostima ivota. A ako su onda ti esto duevni, estiti ljudi u svojoj politikoj angaovanosti ipak stupali u redove smrtnih neprijatelja naega naroda i pomagali da se ti redovi zbiju, onda je razlog tome bio taj da oni svu niskost tog novog uenja niti su razumeli niti su mogli razumeti, da niko i inae nije naao za shodno da se potrudi da se njima pozabavi i, najzad taj razlog to su socijalni odnosi bili jai nego sva druga eventualno postojea voljnost. Beda u koju su jednoga dana na ovaj ili onaj nain zapali, oterala ih je jo k' tome i u lager socijaldemokratije. Poto je buroazija bezbroj puta na najneprimereniji, ali i najnemoralniji nain uspostavila front protiv i opteljudski opravdanih zahteva, ak a da nije iz takvog jednog dranja stekla korist ili da ju je uopte smela i da oekuje, bio je i sam onaj najpristojniji radnik iz sindikalne organizacije nateran u politiku delatnost. Milioni radnika behu sigurno u dubini svoje due na poetku neprijatelji socijaldemokratske partije, ali su bili u svome otporu pobeeni jednim esto sumanutim nainom kojim su graanske partije zauzimale stav suprotstavljanja svakom zahtevu socijalne prirode. Jednostavno ogranieno odbijanje svih pokuaja poboljanja uslova rada, zatitnih mera kod maina, suzbijanja zloupotrebe dejeg rada kao i zatite ene naroito u onim mesecima, kada ona pod srcem ve nosi dolazeeg narodnog druga, pomagalo je socijaldemokratiji, koja je sa zahvalnou svaki takav sluaj bednoga opredeljenja koristila da mase utera u svoju mreu. Nikada vie nije nae graanstvo moglo da ispravi ono to se greilo. Jer, time to je protiv svih pokuaja uklanjanja socijalnih tekih stanja davalo otpor, sejalo je ono mrnju i inilo se da je i samo opravdalo tvrenja da je ono neprijatelj cele nacije, da 24

jedino socijaldemokratska partija zastupa interese radnoga naroda. To je u prvom redu stvorilo moralno opravdanje za realno postojanje sindikata, organizacije, koja je partiji od vajkada inila najvee usluge za naterivanje u lanstvo. U mojim bekim godinama uenja bio sam prinuen, hteo ne hteo, da i po pitanju sindikata zauzmem stav. Poto sam ih smatrao kao po sebi jedan nerazdvojni sastavni deo socijaldemokratske partije, moja odluka je bila brza i pogrena. Naravno, glat sam ih odbio. Ali i u tom beskrajno vanome pitanju dala mi je sama moja sudbina lekciju. Rezultat je bio puni obrat moga prvog suda. Sa svojih dvadeset godina nauio sam da razlikujem izmeu sindikata kao sredstva za odbranu optih socijalnih prava radnika i za izvojevanje boljih ivotnih uslova svakog pojedinca iz tih redova, i sindikata kao instrumenta partije politike klasne borbe. To to je socijaldemokratija shvatila enormni znaaj sindikalnog pokreta, osiguralo joj je posedovanje instrumenta a time i uspeh; a to to graanstvo tako neto nije shvatilo, kotalo ga je njegovog politikog poloaja. Ono je verovalo da e jednim nadmenim "odbijanjem" jednog logikog razvoja protivniku smrsiti konce, da bi time u stvarnosti ovaj razvoj prinudilo u nelogine putanje. Jer tvrditi da je sindikalni pokret neto po sebi otadbinski neprijateljsko je besmislica a osim toga i neistina. Tano je pre ono suprotno. Ako jedna sindikalna delatnost ima za cilj bolje stanje jednog stalea koji spada u osnovne stubove nacije, i to ima stalno pred oima i stalno to i sprovodi, ono time ne dejstvuje samo neotadbinski ili dravno-neprijateljski, nego u pravom smislu rei "nacionalno". Zar on ne doprinosi tako da se jo stvore socijalni uslovi bez kojih se jedno opte nacionalno vaspitanje ne moe ni zamisliti. On zadobija najveu zaslugu i time to odstranjenjem socijalnih rak -rana doprinosi optem zdravlju narodnog organizma. Pitanje da li je on neophodan je dakle zaista suvino. Dok god meu poslodavcima ima ljudi s malim socijalnim razumevanjem ili ak s' pomanjkanjem pravnog oseanja i oseanja pravinosti, ne samo da je pravo ve i obaveza njihovih nametenika, koji dakako ine jedan deo naeg naciona da tite sveopte interese protiv pohlepe ili nerazumnosti pojedinca; jer, odranje vernosti i vere u jednom nacionalnom organizmu u interesu nacijeje isto to i odranje zdravlja jednog naroda. Oboje je nedostojnim preduzimaima, koji se ne oseaju kao deo cele narodne zajednice, teko ugroeno. Zlim dejstvom njihove pohlepe ili njihovom bezobzimou izrastaju duboke tete za budunost. Uzroke takvog jednog razvoja odstraniti znai zadobiti zasluge za naciju a ne recimo suprotno. Time nije reeno da eto sad svakom je na volji da izvlai zakljuke i odredi svoje ponaanje na osnovu priinjene mu stvarne ili nehotine nepravde. Ne? To je opsena i mora se posmatrati kao pokuaj skretanja panje s' pravog predmeta. Ili je odstranjivanje ravih, nesocijalniih tokova u interesu nacije ili ne. Ako jeste, onda se mora borba protiv njih prihvatiti, sa orujem koje nudi izglede na uspeh. Pojedini radnik meutim nikada nije u situaciji da se izbori sam protiv sile velikog preduzetnitva, poto se ovde ne moe raditi o pitanju pobede vieg prava - jer priznanjem istoga ne bi usled nedostatka uzroka bilo spora - nego o pitanju velike sile. U drugom sluaju bi postojei oseaj prava ve okonao i sam na astan nain nastali spor, ili tanije, ne bi nikada do njega moglo ni doi. Ne, ako nesocijalno ili poniavajue postupanje prema ljudima izazovu otpore, onda ova borba moe, dok god se ne stvore zakonske, sudske instance za uklanjanje ovih otecenja, da doe do odluke samo veom silom. Time se podrazumeva samo po sebi da jedino pojedinanoj linosti a nipoto koncentrisanoj snazi nekog preduzimaa moe da se suprotstavi objedinjeni, vei broj posloprimaca, da ne bi 25

ve od samog poetka moralo da se odrekne mogunosti pobede. Tako sindikalna organizacija moe da vodi ka jaanju socijalne misli u njenom praktinom dejstvu svakodnevnog ivota a time i ka uklanjanju uzroka trvenja, koji uvek iznova daju podsticaje za nezadovoljstvo i albe. to to nije tako krivica je veoma velikim delom na onima, koji su znali da svakom zakonskom regulisanju, tj. ispravljanju loih socijalnih stanja isturaju prepreke, ili ih posredstvom svog politikog uticaja potkopavaju. U upravo toj meri u kojoj politiko graanstvo onda nije razumevalo ili bolje reeno nije htelo da razume znaaj sindikalne organizacije i isturalo se protiv nje u otpor, primala je u svoje okrilje ovaj osporavani pokret - socijaldemokratija. Time je ona stvorila dalekovido jednu vrstu osnovu, koja se ve vie puta potvrdila kao poslednje uporite u kritinim trenucima. Naravno da je time unutranja svrha postepeno nestajala, da bi se dao prostor novim ciljevima. Socijaldemokratija nikada nije pomiljala na to, da odri prvobitne zadatke profesionalnog pokreta koji je uzela pod svoje. Ne, ona to tako svakako nije zamiljala. U nekoliko decenija je pod njenom meetarskom rukom od pomonog instrumenta odbrane socijalnih prava postao instrument za razbijanje nacionalne privrede. Interese radnika pritom oni nisu smeli ni najmanje da ugroze. Jer i politiki doputa se primena ekonomskih prinudnih mera, u svako doba vriti ucenu, kao u dovoljnoj meri i postojanje s jedne strane same nune nesavesnosti a s' druge strane glupe strpljivosti ovce. Neto to u ovom sluaju obostrano pogaa svoj cilj. Ve na prelasku u ovaj vek je sindikalni pokret odavno prestao da slui svom ranijem zadatku. Iz godine u godinu sve vie i vie je on zapadao u koloteinu socijaldemokratske politike, da bi na kraju naao svoju primenu samo kao "pajser"("macola") klasne borbe. On je trebalo da ceo, tako trudno izgraeni i razvijeni privredni sistem dovede najzad do sunovrata, kako bi tako i dravnom poretku, po uklanjanju njegovog privrednog potpornog zida mogao lake da priredi istu sudbinu. Zastupanje svih stvarnih potreba radnitva dolazilo je time sve manje u pitanje, sve dok politika mudrost uopte vie i nije smatrala poeljnim, da se otklone socijalne i ak i kulturne nevolje irokih masa, jer bi onda moda pa nastala jo i opasnost, da one, zadovoljene u svojim eljama, ne budu vie bile pogodne da se kao borbena trupa bez sopstvene volje veno dalje koristile. Takav jedan mogue nasluivani burni razvoj ulivao je klasno borbenim voama takav strah, da su oni po kratkom postupku odbijali svako mogue blagosloveno podizanje socijalnog poloaja radnitva, pa su ak protiv toga zauzimali i stavove. Za nekakve tamo obrazloenje takvog jednog toboe nerazumljivog postupanja nikad ih briga nije bilo. Time to su se zahtevi sve vie natezali navie, mogue ispunjenje istih je izgledalo tako malo i beznaajno, da je u svako vreme bilo mogue masu obrlatiti kako se zaboga ovde radi o avolski tekom pokuaju, takvim jednim smenim zadovoljenjem najsvetijih prava na najpodliji nain oslabiti udarnu snagu radnitva, pa ak je i paralisati. Pri slabanoj sposobnosti miljenja iroke mase ne treba se ni uditi uspehu ovakvog meetarenja. U lageru graanstva bili su ogoreni ovako providnom neistinitou i prevarantstvom socijaldemokratske taktike. Ni ne izvlaei najmanje zakljuke iz toga za smernice sopstvenog delovanja. Upravo strah socijaldemokratije od svakog podizanja na vii nivo poloaja radnitva iz dubine njihove dotadanje kulturne i socijalne bede moralo je da vodi do poveanih napora upravo s' ciljem 26

da se postepeno predstavnicima klasne borbe izbije iz ruku pravi instrument te borbe. To se ipak nije dogodilo. Umesto da se sopstvenim juriem zauzme neprijateljski poloaj, dozvolilo se radije da se bude potisnut i pritisnut, da bi se konano posegnulo za potpuno nedovoljnom ispomoi, koja je, jer je suvie kasna, ostala bez dejstva, i jer je beznaajna, za protivnika predstavljala lakou da je odbije. Tako je u stvari ostajalo sve po starom, samo je nezadovoljstvo bilo vee nego pre. Jednako nekom preteem olujnom oblaku visio je jo onda "slobodni sindikat" nad politikim horizontom i nad ivotom pojedinca. On je bio jedan od onih stravinih teroristikih instrumenata protiv sigurnosti i nezavisnosti nacionalne privrede, vrstine dranja stabilnosti drave i slobode linosti. On je pre svega bio ono to je pojam demokratije uinio jednom ogavno smenom frazetinom, oskrnavilo slobodu i bratstvo onom reenicom "a ako ti nee da bude drug, rascopacemo ti lobanju" besmrtno ismejalo. Eto tako ti ja onda upoznah prijatelja ovekovog ozdravljenja. Tokom godina se moj pogled na njega proirio i produbio, a da ga izmenim, nije mi li bilo potrebno. to sam vie sticao uvid u spoljno bie socijaldemokratije, tim vie je rasla elja da zahvatim i unutranje jezgro tog uenja. Oficijenla partijska literatura je pritom naravno malo mogla da koristi. Ona je, ukoliko se tie privrednih pitanja, netana u tvrenju i dokazivanju; a ukoliko se radi o politikim ciljevima je i laljiva. K' tome je za pridodati da sam se oseao u dubini due zgraen novijim laburistikim nainom izraavanja i metodom prikazivanja. Ogromnim tovarom rei nejasnog sadraja ili nerazumljivog znaenja nabacivane su ovde reenice koje su ba toliko trebalo da budu duhovite koliko i besmislene. Samo je pusta dekadencija nae velegradske boemije mogla u tom lavirintu mudrosti da se osea kod kuce, da bi iz ubrita tog literarnog dadizma "unutranjeg ivota" manjavala, podgrejavana poslovinom skromnou jednog dela naeg naroda, koja u neem lino nerazumljivom uvek tim dublju mudrost njui. Meutim, time to sam odmeravao teoretske neistine i besmisao ovog uenja sa reanlou njegove pojave dobijao sam lagano jasnu sliku njegovog unutranjeg htenja. U tim satima proimale su me mrane slutnje i opora bojazan. Videh i tada pred oima jedno uenje, koje se sastojalo od egoizma i mrnje, koje po matematikim zakonima moe da dovede do pobede, ali time oveanstvu da priredi i kraj. U meuvremenu sam, dakako, nauio da shvatim vezu izmeu ovog uenja o razaranju i bia jednog naroda, koje mi je do tada bilo nepoznato. Jedino poznavanje jevrejstva prua klju za shvatanje unutranjih a time stvarnih namera socijaldemokratije. Ko zna taj narod, njemu nestaje veo pogrenih predstava o cilju i smislu te partije s oiju i iz tmurne i izmaglice socijanlih fraza izranja iscerena njuka marksizma. Zaista je za mene danas teko, ako ne i nemogue, da kaem, kada mi je re " Jevrejin" dala povod za posebne misli. U oinskom domu uopte se ne seam da sam za oevog ivota tu re makar i samo uo. Mislim da je stari gospodin moda ve i u posebnom naglaavanju te oznake uviao jednu kulturnu zaostalost. On je tokom svog ivota usvajao manje vie svetsko-graanske poglede koji su se pri najstriktnijem nacionalnom opredeljenju ne samo odravali, ve i bojili moju svest. Takode i u koli nisam naao nikakvu pobudu koja bi kod mene vodila do promene ove preuzete slike. U realnoj koli upoznao sam dodue jednog jevrejskog deaka, prema kome smo se svi ophodili s' oprezom, ipak samo stoga, jer smo prema njemu, s' obzirom na njegovu utljivost, bili 27

nepoverljivi. Neka naroita pomisao s' njim u vezi kao Jevrejinom padala mi je, pritom kao i ostalima malo na um. Tek u svojoj etrnaestoj do petnaestoj godini ee sam naletao na re jevrejin, delom u vezi sa politikim razgovorima. Oseao sam protiv toga laku odbojnost i nisam se mogao odupreti izvesnom neprijatnom oseanju, koje me je uvek zahvatalo, kada su se preda mnom zbivale konfesionalne kavge. Kao na neto drugo, meutim, nisam na to pitanje gledao. Linc je imao veoma malo Jevreja. U toku vekova se njihova spoljanjost evropeizovala i uljudila; pa ak sam ih drao za Nemce! Besmislica ovog uobraenja malo mi je bila jasna, jer sam kao jedino obelezje razlikovanja uviao samo razlikovanje u stranoj konfesiji. Da su oni stoga bili proganjani, kako verovah, dovodilo je ponekad moju odbojnost prema nepovoljnim iskazima o njima skoro i do gadenja.. Sa pozicija nekog predubeenja u smislu nekog planskog protivnitva o Jevrejima jo uvek nita i ne slutih... Tako sam doao u Be. Spopadnut mnotvom utisaka na arhitektonskom podruju, utucan teinom sopstvene sudbine, ne posedovah u prvo vreme nikakav uvid u slojeve naroda u dinovskom gradu. Uprkos tome to je Be tih godina od svojih dva miliona stanovnika brojao skoro dve stotine hiljada Jevreja, nisam te ljude video. Moje oko i moja svest nisu u tim prvim nedeljama bili dorasli naletima tako mnogim vrednostima i pomislima. Tek kada se postepeno povratio mir i uzburkana slika zapoe da se bistri, osvrnuh se pribranije u svom novome svetu i sudarih se sada i sa jevrejskim pitanjem. Neu da tvrdim da mi je nain na koji sam morao da ih upoznam izgledao naroito prijatan. Jo uvek sam u Jevrejima video samo konfesiju i stoga sam i dalje iz razloga ljudske tolerancije istrajavao u svome odbijanju religiozne diskriminacije u ovom sluaju. Tako mi izgledae i ton, pre svega onaj, koji je forsirala beka antisemitska tampa, nedostojna kulturnih tradicija jednog velikog naroda. Pritiskali su me izvesni dogaaji iz srednjeg veka, koje nisam rado eleo ponovo da vidim. A poto dotine novine uopteno nisu vaile ba za prvorazredne - otkuda to nisam ni sam onda tano znao - video sam u njima pre proizvode ljute zavisti nego rezultate jednog temeljnog iako uopte uzev pogrenog pogleda. Osnaen u ovome svome miljenju bejah onom krajnje dostojanstvenijom, kako mi se inilo, formom, kojom je zaista velika tampa odgovarala na sve te napade ili ih je, to mi je izgledalo jo panje vrednije, nije nispominjala, ve jednostavno totalno preutkivala. Revnosno sam itao takozvanu svetsku tampu (Neue Freie Presse", "Wiener Tagblatt" itd.) i zadivljavao se obimom ponuenog itaocima u njoj, kao i objektivnou prikaza u pojedinostima. Odavah priznanje otmenom tonu i zapravo sam jedino bio poneki put u sebi ne ba sasvim zadovoljan ili ak neprijatno dirnut razbokorenim stilom. Ali ovo je svakako bio odraz poleta celog tog svetskoga grada. Poto sam onda Be smatrao takvim jednim gradom, verovao sam da ovo objanjenje koje sam sebi samome dao smem svakako da uvaim kao izvinjenje. Ono to me je, meutim, uvek iznova odbijalo, bila je nedostojanstvena forma kojom se tampa udvarala dvoru. Jedva da se mogao zbiti i jedan dogadaj u Hofburgu a da to ne bude itaocima saopteno u tonovima oaravajueg oduevljenja ili tubalike potitenosti, jedno inodejstvovanje, koje je, naroito kad se lino radilo o 'najmudrijem monarhu' svih vremena, sliilo skakutanju tetreba. Meni je to izgledalo izvetaeno. 28

Time je liberalna demokratija dobila fleke u mojim oima. Da bi se zadobila naklonost toga dvora i jo u tako netanim formama, trebalo je znai rasprodati dostojanstvo nacije. To je bila prva senka koja je trebalo da zatamni moj duhovni odnos prema ''velikoj'' bekoj tampi. Kao i pre toga uvek, pratio sam i u Beu sve dogadaje u Nemakoj s' najveim arom, sasvim svejedno, da li se pri tome radilo o politikim ili kulturnim pitanjima. S' ponositim divljenjem uporeivao sam uspon Rajha s' propadanjem austrijske drave. Ali ako su spoljnopolitika zbivanja izazivala najee nepodeljenu radost, onda su ona ne tako vesela dogaanja unutranje-politikog ivota stvarala sumornu potitenost. Borba koja je u to vreme voena protiv Vilhelma Drugog, nije onda u meni nailazila na odobravanje. U njemu nisam samo video nemakog cara, ve u prvom redu tvorca nemake flote. Zabrana govora, koja je od strane Rajhstaga naloena caru, ljutila me je stoga u tolikoj meri, jer je proizila s' jednog mesta, koje je u mojim oima nikakav razlog nije imalo, budui da su zbilja ovi parlamantarni gusani u jednom jedinom periodu zasedanja vie besmislica izlagali, nego to je to itavoj jednoj dinastiji careva vekovima, raunajuci njihove najslabije numere, moglo da poe za rukom. Bio sam ogoren to je u jednoj dravi u kojoj svaki i napola ludak moe sebi da prisvoji pravo ne samo za re kritike, nego eto u Rajhstagu ak kao ''zakonodavac'' da bude nahukan na naciju a da nosilac carske krune od strane najbednije institucije brbljivaca svih vremena more da dobije izgon. Bio sam meutim jo vie poraen, da je ta ista beka tampa koja se i pred poslednjom dvorskom kljusinom survavala u najponizniji poklon i puzila od ulagivanja, sad sa naizgled brinim gestom, ali, kako mi je izgledalo, ravo skrivenom zluradou davala izraza svojim nedoumicama o nemakome caru. Njoj je toboe daleko bilo od toga da se hoe umeati u odnose nemakog Rajha, sakloni Boe od tako neega - ali time to se da kaemo na prijateljski nain gurao prst u tu ranu, oseala se eto posebna obaveza, koju nalae i duh meusobnog saveznitva, kao to nasuprot je opet urnalistikoj istini po volji itd. A onda bi se svrdlao taj prst u rani do mile volje. U takvim sluajevima navalila bi mi krv u glavu.To je bilo ono to me je navelo da ve opreznije gledam na tu veliku tampu. Da se jedna od antisemitskih novina povodom neke takve stvari asnije ponaala, morao sam zbilja da priznam. Ono to mi je dalje zaista ilo na nerve bio je taj zaista odvratni kult, koji je jo onda velika tampa negovala prema Francuskoj. Prosto da se ovek morao stideti to je Nemac, kada su mu u lice istresali sve te slabunjave hvalospevne himne "velikoj kulturnoj naciji". To ogavno francuzovanje esto me je vie nego jednom prinudilo da jednu od tih "svetskih novina" odloim iz ruke. Dohvatao sam se uopteno ponekad "Narodnog lista" ("Volksblatta"), koji mi je naravno izgledao mnogo manji ali u tim stvarima neto istiji. S' otrim antisemitskim tonom nisam bio saglasan, ali ipak tu i tamo itao obrazloenja, koja su u meni prouzrokovala neka razmiljanja. U svakom sluaju upoznao sam iz tih i takvih pobuda lagano jednog oveka i njegov pokret, koji su u ona vremena odreivali sudbinu Bea: dr.Karla Luegera i hriansko-socijalnu partiju... Kada sam doao u Be, prema obojima sam bio neprijateljski nastrojen. ovek i pokret vaili su u mojim oima kao reakcionarni, ali najobiniji oseaj za pravdu morao je ovaj sud da izmeni upravo u toj meri, u kojoj sam dobio priliku, da upoznam tog oveka i njegov rad. Danas vidim u tome oveku, jo vie nego ranije, najmonijeg nemakog gradonaelnika svih vremena. I koliko li je tek 29

samo mojih s' predubeenjem nastalih pogleda bilo preobraeno ovakvom jednom promenom mog stava prema hriansko-socijalnom pokretu! Ali su time polako i moja shvatanja u odnosu na antisemitizam podlegala promeni koje je donosilo vreme, onda je to svakako bila moja najtea promena uopte .Ona me je kotala najveih unutranjih duevnih borbi, i tek po unutranjim rvanjima izmeu razuma i oseanja poe da se iskazuje pobeda na strani razuma. Dve godine kasnije sledio je nazad osecaj razumu, da bi od tada bio njegov najbolji uvar i alarm. U to vreme te ogorene borbe izmeu duevnog odgoja i hladnog razuma, uinila mi je oigledna nastava bekih ulica neprocenjive usluge. Naiao je period kada vie nisam, kao onih prvih dana, tumarao kroz moni grad poput slepca, ve sam, pored graevina, iroko otvorenih oiju posmatrao i ljude. I kada sam tako jednom krstario centrom, naleteh iznenada na jednu prikazu u dugom kaftanu, cnih lokni. Da li je ovo Jevrejin? Bila je moja prva misao. Ovako oni svakako nisu izgledali u Lincu. Osmotrio sam tog oveka prikriveno i oprezno, ali to sam vie zagledao to strano lice i ispitivaki odmeravao crtu po crtu na njemu, tim vie se u mome mozgu na prvo nadovezivalo i drugo pitanje. Je li ovo takoe Nemac? Kao i uvek u takvim sluajevima, pokuao sam i sada da otklonim sumnje pomou knjiga. Kupih smesta za nekoliko novcia prve antisemitske broure moga ivota. Meutim, sve su one polazile od stanovita da italac u principu ve do izvesnog stepena poznaje ili ak shvata jevrejsko pitanje. Konano, najvea mana je to je ton tih pisanja bio takav da mi se ponovo pojavie sumnje usled delom povrnog i krajnje nenaunog izvoenja dokaza za tvrenja data u tim brourama. Tako sam to odbacio za mnoge sledee nedelje, pa ak i mesece. Stvar mi je izgledala tako uasna, okrivljavanje tako bez mere, da sam, i muen strahom da ne inim nepravdu postao ponovo bojaljiv i nesiguran. Naravno, nisam ni ja sam vie mogao sumnjati da se ovde nije radilo o Nemcima neke posebne vere, nego o jednom narodu zasebne vrste; jer, otkako sam zapoeo da se bavim tim pitanjem i usmerio panju na Jevreje, pojavio mi se i Be u jednom novom svetlu, drukijem od onog ranije. Gde god da sam iao, uvek sam pred svojim oima imao Jevreje, i to sam ih vie gledao, tim vie su se i izotrenije oni izdvajali oku od ostalih ljudi. Posebno u sredinjem delu grada kao i u okruzima severnije od dunavskog kanala; vrvelo je od jednog naroda koji ve po spoljanosti nieg zajednickog nije imao s' Nemcima... Ali, ako sam u ovo jo i sumnjao, moje kolebanje je konano nestalo dranjem i stavovima jednog dela i samih Jevreja. Jedan veliki pokret meu njima, koji u Beu nije bio tako malo rasprostranjen, nastupao je najotrije mogue za potvrivanje narodskog karaktera Jevreja: Cionizam. Dodue, to je imalo izgled kao da samo jedan deo Jevreja odobrava ovaj stav, dok velika veina, meutim, takvo opredeljenje osuuje, pa ak ga u dubini due i odbija. No, pri bliem osmatranju razbijao bi se taj varljivi izgled u jedno zlokobno zasenenje i to na osnovu samo izgovora, da ne kaemo lai iz isto svrsishodnih razloga. Jer, takozvano Jevrejstvo liberalnijeg nazora nije odbijalo cioniste kao nejevreje, ve kao Jevreje nepraktinih, moda i opasnih javnih zavetovanja za svoje Jevrejstvo. U njihovom unutranjem meusobnom vrstom pripadnitvu apsolutno se nita nije menjalo. Ova tobonja borba izmedu cionistikih i liberalnih Jevreja ve je u kratkom vremenu poela u meni da izaziva gaenje; pa ona je bila skroz na skroz neistinita, to e rei izlairana a onda, meutim, malo pogodna za uvek proklamovanu moralnu visinu i istotu naroda. I uopte je moralna i druga istota ovoga roda bila jedna taka za sebe. Da se ovde nije radilo ni o kakvim ljubiteljima vode istice, moglo se kod njih 30

utvrditi vec na spoljnjem izgledu, ak na alost veoma esto i pri zatvorenim oima. Meni je ponekad od smrada koji su irile ove kaftanlije bivalo kasnije i muka. Uz to je jo dolazila i njihova neuredna odea i nimalo prijatna pojava. Ve sve ovo nije moglo nimalo privlano da deluje; a tek je postojalo oekivano kada bi se pored telesne neistoe, iznenada otkrila sva moralna prljavtina izabranog naroda. Nita me za tako kratko vreme nije moglo dovesti u zamiljenost i razmiljanje do sve vie rastui uvid u nain delovanja Jevreja na izvesnim podrujima, a pre svega u oblasti kulturnog ivota, a da u tome bar jedan Jevrejin nije uzeo uea? im bi se i s' najveom opreznou nainio rez u takav jedan otok, nailo bi se kao na gnoj u gangrenoznom telu, na malog Jevrejia, esto sasvim zasenjenog od iznenadne svetlosti... Bila je to teka optereujua optuba koju je u mojim oima poprimilo Jevrejstvo, kada sam upoznao njegovu delatnost u tampi, u umetnosti, knjievnosti i teatru. Ovde vie nisu mogla ni malo ili nikako da koriste bilo kakva lekovita uveravanja. Bilo je dovoljno ve i samo osmotriti potporne stubove, imena duhovnih proizvoaa tih stravinih meetarenja za bioskop i teatar, koji ovde behu hvaljeni na sva usta, da bi se za due vreme ostalo vrst u uverenju. To je bila duhovna kuga, gora od cme smrti nekada, kojom je ovde ovaj narod bio inficiran. I u kolikoj je samo koliini taj otrov stvaran i iren! Naravno, to je nii duhovni i moralni nivo takvog jednog fabrikanta umetnosti, time je neogranienija njegova plodnost, dok konano takav jedan mamlaz i vie nego kakva rasprivaka maina ipricava oveanstvu svoju pogan u lice. Pomislimo pritom jo i na neogranienost njihovog broja; zamislimo da na jednog Getea priroda uvek jo i do deset hiljada takvih lopova lako proturi svetu pod kou, koji onda kao nosioci virusa najgore vrste truju due.. Bilo je to uasno ali se nikako nije smelo i prevideti da je upravo Jevrejin u ogromnom broju bio od strane prirode odabran za to sramno predodreenje. Da li njegovu odabranost (pripadnitvo odabranom narodu) treba u tome traiti? Poeh tada usredsreeno da ispitujem imena svih proizvoaa ovih neistih produkata javnog umetnikog ivota. Rezultat je bio uvek loiji po moje dotadanje dranje prema Jevrejima. Pa neka je ovde oseaj i jo hiljadu puta mogao i zavesti, razum je morao da izvue svoje zakljuke. injenica da je devet desetina svakojake literarne prljavtine, umetnikog kia i pozorine besmislice trebalo da se upie u konto krivice jednog naroda koji je inio jedva stoti deo svih stanovnika u zemlji, jednostavno se nije moglo poreknuti; to je ba tako bilo. Takoe poeh sa ovih gledita da preispitujem sad i moju dragu "svetsku tampu". to sam temeljnije, meutim, postavljao ovde moje sonde, tim vie se survavao predmet mog nekadanjeg divljenja. Stil je bio sve nepodnoljiviji, sadraj sam morao da odbijem kao sutinski labilan i plitak, objektivnost prikazivanja izgledala mi je sada vie da je zapravo la nego asna istina; lankopisci su medutim bili Jevreji. Hiljadu stvari koje sam ranije jedva i video, padale su mi sada u oi kao vredne panje, druge opet, koje su mi nekada izazivale kolebanja, nauio sam sada da razumem i shvatim. Liberalnu orijentaciju ove tampe videh sada u jednom drugom svetlu, njen otmeni ton u odgovorima na napade kao i smrtno preutkivanje istih razotkrivao mi se sada kao isto toliko lukav koliko i podao trik; njihove ozarene pozorine kritike vaile su samo za jevrejskog pisca a odbijanje nikada nije pogodilo nekog drugog do Nemca. Tiho zajedanje protiv Vilhelma Drugog nudilo je da se upravo u toj upornosti otkrije metoda tano kao i u preporuivanju francuske kulture i civilizacije? Kierozni sadraj novele u toj 31

"svetskoj tampi" postajao mi je sada pravo nepotenje, a iz jezika sam otkrivao glasove jednog stranog naroda; smisao celine je meutim Nemstvu bio tako oito kodljiv ak i da je ono i moglo samo tako neto da htedne. Ko je meutim imao interesa za tako neto? Da li je sve to bio samo sluaj? Tako ja postajah polako nesiguran. Ubrzan je meutim postao razvoj putem uvida koje sam dobio u jednom nizu drugih zbivanja. Bilo je to u vidu opteg pogleda na obiaj i moral, kako je on od jednog velikog dela Jevrejstva sasvim otvoreno izloen i bio neskriveno praktikovan. Ovde je i opet pruila ulica jednu povremeno zaista gadnu oiglednu nastavu. Odnos Jevrejstva prema prostituciji i vie jo prema samoj trgovini devojkama mogao se prouvati u Beu kao u malo kojem zapadnoevropskom gradu, izuzev moda u junofrancuskim lukim mestima. Ako bi se navee ilo ulicama i sokacima Leopoldovog grada, na svakom koraku hteo to neko ili ne, postojao bi svedok dogaanja koja su velikom delu nemakog naroda ostala skrivena, sve dok rat nije dao priliku borcima na istonom frontu, da mogu, ili bolje rei moraju da vide neto slino. Kada sam po prvi puta upoznao Jevrejina na taj nain u ulozi jednog isto tako ledeno hladnog kao i besramno poslovno valjanog dirigenta tog ogavnog poronog poslenitva izopaenosti jednog velegrada, osetih lake marce niz kimu. A onda planu u meni. I sad vie ne mogah da uzmaknem razmatranju jevrejskog pitanja, ne, sada sam to upravo hteo. I kako sam sad tako u svim pravcima kulturnog i umetnikog ivota i njegovim razliitim ispoljavanjima nauio sebe da potraim Jevrejina, naletah nenadano na nekome mestu na njega, na kome sam ga ponajmanje oekivao. Time to sam Jevrejina otkrio kao vou socijal demokratije, poe neto kao mrea da mi spada sa oiju. Jedna duga duevna borba dobi time svoj kraj. Ve u svakodnevnom optenju s' mojim kolegama na radu pala mi je u oi zauujua sposobnost preobraavanja kojom su oni prema jednom istom pitanju zauzimali razliita stanovita, ponekad u vremenu od samo nekoliko dana, esto takoe i samo nekoliko sati. Teko sam mogao da razumem kako to ljudi, koji su sami kada govore, jo uvek posedovali pametne nazore, a onda ove iznenada gubili im bi dospeli meu mase. esto je to bilo da ovek oajava... Kada bih posle asova i asova ubeivanja ve bio uveren, da sam ovog puta najzad probio led i neku besmislicu razjasnio i ve se od srca radovao, morao bih ipak na svoju alost ve sledeeg dana opet ispoetka sve nanovo; uzaludno je sve bilo. Kao kakvo veno klatno izgledalo je da njihovo bezumlje uvek iznova od natrag udara. Sve sam pritom mogao jo ida razumem: da su oni nezadovoljni svojom sudbinom, da oni sudbinu proklinju koja ih je esto tako grubo mlatila po glavi; da su mrzeli preduzimae koji su im izgledali kao nemilosrdni prinudni egzekutori te njihove sudbine; da su psovali vlasti koje u njihovim oima nisu imali oseaja za njihov poloaj; da su protestvovali protiv cena ivotnih namirnica i za svoje zahteve izletali na ulice, sve to se moglo bez obzira na sve ponajmanje jo razumeti. Ali ono to je moralo da ostane nerazumljivo, bila je bezgranina mrnja, kojom su se obarali na svoj sopstveni narod, prezirali veliinu istoga, prljali njegovu istoriju i velike ljude vukli u blato. Ta borba protiv sopstvene vrste, protiv sopstvenog gnezda, sopstvenog zaviaja bila je isto tako besmislena koliko i neshvatljiva. To je bilo neprirodno. Moglo ih se od ovog poroka privremeno i izleiti, ali samo na koji dan, najvie na koju nedelju. Ako bi se neto kasnije sreo 32

urazumljeni, onda je taj opet postajao onaj stari. Neprirodnost ga je ponovo imala u svom posedu. Da je socijaldemokratska tampa preteno voena od Jevreja, tek sam postepeno doao do toga; samo, toj okolnosti nisam pripisivao nikakav naroiti znaaj, pa stanja su i u ostalim novinama bila isto takva. Samo je jedno moda bilo upadljivo: nije bilo ni jednog lista, u kome su se nalazili Jevreji, da je mogao da vai kao zaista nacionalan, onako kako je to bilo na liniji moga vaspitanja i shvatanja. Poto sam se savladao i pokuao da iitavam tu vrstu marksistikih produkata tampe, a odbojnost upravo u toj meri u meni rasla do beskraja, potraih sad i fabrikante tih sastavljenih podlosti da bi ih blie upoznao. Bili su to poev od izdavaa sve sami Jevreji. Uzeh socijaldemokratske broure koje su mi nekako bile na dohvatu i potraih imena njihovih autora: Jevreji. Zapamtio sam imena gotovo svih voa; bili su u daleko najveem delu takoe pripadnici "izabranog.naroda", pa bilo da se pritom radilo o predstavnicima carskog saveta, ili o sekretarima sindikata, redsednicima organizacija ili agitatorima sa ulice. Uvek je pred oima bila ista neobina slika. Imena Austerlica, Davida, Adlera, EIenbogena itd. ostace mi veno u seanju. Jedno mi je sad postalo jasno: partija sa ijim sam malecnim predstavnicima mesecima imao da vodim najee bitke, bila je u svome vostvu gotovo iskljuivo u rukama jednog stranog naroda; jer, da Jevrejin nije Nemac, znao sam na svoju srenu intimnu radost vec konano. I sada tek upoznavah sasvim jasno zavoditelje naeg naroda. Bila je dovoljna vec i jedna godina mog bekog boravka, da bi stekao uverenje, da nijedan radnik nije mogao da bude toliko blokiran, a da ne bi mogao da prihvati bolje znanje i bolje objanjenje. Ja sam postepeno postajao i poznavalac njihovog sopstvenog uenja i upotrebljavao sam ga kao oruje za moje unutranje uverenje. Gotovo uvek je uspeh prelazio na moju stranu. Velika masa mogla je biti spaena, iako po cenu tekog rtvovanja i vremena i strpljenja. Jevrejin, meutim, nikada nee biti u stanju da bude osloboen svog nazora. Tada sam bivao jo dovoljno detinjast i hteo da im razjasnim bezumnost njihovog uenja, ranjavio sam u mome malenom kruoku jezik i grebao grlo, bio u zabludi da bi mi moralo uspeti da ih uverirn o izopaenosti njihovog marksistikog ludila; samo time sam zapravo postizao tek suprotno. lzgledalo je, kao da rastui uvid u unitavajue delovanje socijaldemokratskih teorija i njihovih ispunjenja samo slui za snaenje njihove odlunosti. to sam se vie tada s njima sporio, tim sam vie upoznavao njihovu dijalektiku. Prvo su oni raunali sa glupou svog protivnika, da bi onda, ako se vie ne bi naao neki izlaz, samo tebe jednostavno predstavljali glupim. Ako nita ne bi koristilo, onda oni kao nita ne bi ni razumeli ili bi prelazili, pripremljeni, smesta na drugu oblast poturali su onda neke same po sebi razumljivosti iji prihvat bi onda smesta ponovo prebacivali na drugu grau, da bi sada, ponovo se sabravi, uspeli da se izvuku i nita tano da ne znaju. Ma gde da je tako napadnut neki apostol, skupljala se aka pihtijaste sluzi; to je onda curilo izdeljeno kroz prste, da bi se u sledeem momentu ve ponovo stegnulo u aku. Ako bi se, meutim, po nekome raspalilo zaista tako unitavajue, da on, pred pogledima okoline, ne moe drukije do da se saglasi i time se poverovalo da je bar uinjen neki korak dalje, tek bi onda sledeeg dana udenje bilo ogromno. Jevrejin sad ama ba nita nije znao o onome od jue, raspredao bi svoje stare trice iznova dalje, kao da se uopte nita nije dogodilo i pretvarao se, 33

ogoren to mora da se izjanjava, zauen, nije se ama ba niega mogao setiti osim na, eto, jo prethodnog dana dokazanu tanost svojih tvrenja. esto sam na ovo ostajao zapanjen. Nije se sad znalo emu da se covek vie iuava, njihovoj jezinosti, glagoljivosti, ili njihovoj umetnosti lagarija. Poeh polako da ih mrzim... Sve je ovo meutim imalo jednu dobru stranu a to je to su time zapravo ti nosioci bili bar agitatori socijaldemokratije boli oi, morala da tim vie raste moja ljubav prema svom narodu. Ko je i mogao pri avolskoj okretnosti ovih zavodljivaca da prokune nedune rtve? Ta kako je bilo teko i meni samome da ovladam dijalektikom prevrtljivou ove rase! Kako je tek uzaludan bio takav jedan uspeh nazovi ljudi, koji su u ustima izvrtali istinu, glatko poricali upravo izgovorenu re, da bi je ve u sledecem minutu koristili za sebe same i pozivali se na njih! Ne. to sam vie upoznavao Jevrejina, tim vie sam morao da pratam radniku. Najvea krivica leala je u mojim oima sada ne vie na njemu ve na svima onima, koji nisu nali da je vredno da mu se smiluju, u stamenoj pravdi da daju sinu naroda to mu pripada, prevarante i pokvarenjake meutim pribiti uz zid. Podstaknut iskustvima svakodnevnog ivota poeh od sada da prebiram po izvoritirna marksistikog uenja. Njegovo dejstvo postade mi sad u pojedinostima jasno, uspeh toga iskazivao mi se iz dana u dan pred mojim paljivim pogledom, posledice sam uz malo mate mogao u sebi da odslikam. Pitanje je jo samo bilo da li je utemeljivaima rezultat njihove kreacije, gledano u njegovoj poslednjoj formi, ve lelujao pred oima, ili su oni sami postajali rtva jedne zablude. Po mome oseanju stvari oboje je bilo moguce. U jednom sluaju bila je obaveza svakog misleeg oveka da se ugura u taj front tog pogubnog pokreta, da bi moda ipak spreio ono krajnje, u drugom sluaju su morali meutim nekadanji prouzrokovai ove narodske bolesti da budu pravi pravcati avoli; jer samo u mozgu jednog udovista - ne jednog oveka - mogao je onda plan za jednu organizaciju da poprimi osmiljeni oblik, organizaciju ija delatnost kao zavrni rezultat mora da vodi slomu ljudske kulture i time ka opustoenju sveta. U tom sluaju preostajala je kao poslednji spas jo borba, borba svim sredstvima, koja moraju da obuhvate ljudski duh, razum i volju, nezavisno od bilo toga kome e onda sudbina da podari svoj blagoslov. Tako onda poeh da se blie informiem o osnivaima ovog uenja, da bih tako prouio osnove tog pokreta. To to sam sad bre pristigao cilju, no to sam se, moda, i sam usudio da pomislim imao sam da zahvalim iskljuivo svom sad steenom, iako jo ne tako produbljenom poznavanju jevrejskog pitanja. Ono jedino mi je omoguilo praktinu upotrebu stvarnosti sa teorijskim hvalisanjem osnivakih apostola socijaldemokratije, jer me je ono nauilo da razumem jezik jevrejskog naroda; on govori da bi sakrio misli ili bar da ih zamagli; i njegov stvami cilj se nipoto ne moe nai u redovima napisanog vec on leluja dobro zatamljen izmeu njih. Za mene je nastupilo vreme najveeg preokreta koje sam ikada imao u svojoj intimi da preturim. Od slabanog graanina sveta postadoh fanatini antisemita.. Tek samo jednom jo -to je bilo poslednji put- naioe mi u mojoj najdubljoj potitenosti zastraujue pritiskujue misli. Kada sam tako kroz duge periode istorije oveanstva istraujui posmatrao delovanje jevrejskog naroda, javi se u meni iznenada uznemirujue pitanje, da li moda ipak neistraena sudbina iz razloga, nama bednim ljudima nepoznatim, eli konanu pobedu ovog malog 34

naroda u svojoj veno nepromenljivoj odluci. Treba li tome narodu, koji ivi na ovoj kugli zemlji, da je ova zemljina kugla obeana kao nagrada? Da li mi imamo objektivno pravo na borbu za nae samoodranje, ili je to samo subjektivno zasnovano u nama? Udubljujui se u uenje marksizma i time razobliavajui delovanje jevrejskog naroda u mirnoj jasnoi svog saznanja, sama sudbina mi podari svoj odgovor. Jevrejsko uenje marksizma odbija aristokratski princip prirode i na mesto veno predodreenog prava snage i sile postavlja masu broja i njenu mrtvu teinu. Ono tako porie u oveku vrednost linosti, osporava znaaj nacije i rase i oduzima na taj nain ovanstvu pretpostavke za njegovo postojanje i njegovu kulturu. Ono bi kao osnova univerzuma vodilo propasti i kraju svakog milju za oveka shvatljivog poretka. I tako kao to bi u tom najveem spoznajnom organizmu samo haos kao rezultat primene takvog jednog zakona mogao biti, tako i na zemaljskoj kugli za stanovnike ove zvezde samo njihova sopstvena propast. Ukoliko Jevrejin uz pomo svoje marksistike religije pobedi narode ovoga sveta, onda e njegova kruna biti igra mrtvaca ovog oveanstva, onda e ova planeta ponovo kao nekada, pre mogo miliona godina, prazna od ljudi leteti kroz etar. Vena priroda se nemilosrdno sveti za nepridravanje uz njene naloge. Tako je danas verujem da postupam u smislu svemoguceg Tvorca: Time sto se branim od Jevrejina, borim se za delo Gospoda. OPTA POLITIKA RAZMATRANJA IZ MOG BEKOG DOBA Danas sam miljenja da ovjek uopte gledano ne bi trebalo, izuzev sluajeva sasvim posebne darovitosti, da se pre svoje tridesete godine javno bavi politikom. On to ne bi trebao, poto upravo sve do toga doba se odigrava tek formiranje jedne opte platforme, sa koje on sad ispituje razliite politike probleme i utvruje konano prema njima svoj sopstveni stav. Tek po sticanju takvog jednog osnovnog pogleda na svet i time dostignute pouzdanosti sopstvenog naina posmatranja prema pojedinim pitanjima dana treba ili smije taj sada iznutra bar sazreli ovjek da uzme uea u politikom voenju optih stvari. Ako je tome drugaije, onda on zapada u opasnost, da jednoga dana bude morao svoj dotadanji stav u bitnim pitanjima ili da promjeni, ili protivno svom boljem poznavanju stvari i saznanju da zastane kod jednog pogleda koji su razum i uvjerenje ve odavno odbacili. U prvom sluaju je to za njega lino veoma muno, poto on sada, kao i sam kolebljiv, ne smije s pravom vie da oekuje, da mu vjera njegovih pristalica pripada sa istom onom neuzdrmanom vrstinom kao pre; za one koje je on vodio takav jedan pad voe predstavlja obeshrabrenje kao i ne tako retko osjeaj izvjesnog stida prema onima koji su prethodno od njih bili pobjeeni u borbi. U drugom opet sluaju nastupa neto to mi naroito danas tako esto vidimo: upravo u toj mjeri u kojoj voa ne vjeruje vie u ono to je sam rekao, postaje njegova odbrana uplja i plitka, time i skuena u izvoru sredstava za borbu. I dok on sam vie ne pomilja na to da ozbiljno nastupa za svoje politike proklamacije (ne umire se za neto, u ta se ne vjeruje) postaju zahtjevi njegovim sljedbenicima u upravo tom odnosu sve vei i bestidniji, dok on konao ne rtvuje i posljednje ostatke liderstva, da bi se uglavio meu "politiare"; to ce rei meu onu sortu ljudi, ije jedino opredeljenje je bezopredeljenost uz drsku napadnost i jednu esto besramno razvijenu umetnost laganja. Doe li takav jedan momak na nesreu estitog 35

oveanstva jo i u neki parlament, onda se mora ve od poetka znati, da se bit politike za njega sastoji jo samo u herojskoj borbi za stalno posedovanje tog kolaa njegovog ivota i njegove familije. to su vie ena i deca zavisni od njega, tim e se on ilavije boriti za svoj mandat. Svaki ovek sa iole politickim instiktima je ve samim time njegov lini neprijatelj; u svakom novom pokretu njui on mogui poetak svoga kraja a u svakom veem oveku i opasnost koja mu od njega preti. Ja u vec o toj sorti parlamentamih vaki ovde jo veoma naglaeno da progovorim. I tridesetgodinjak e tokom svoga ivota imati jo mnogo da ui, samo to moe da bude jedino dopunjavanje i popunjvanje okvira koji mu podnosi veoma utemeljeno prihvaen pogled na svet. Njegovo uenje nee vie biti nikakvo principijenlo nanovo uenje, ve douavanje a njegovi sledbenici nee morati da gue u sebi muni oseaj da su od njega do sada pogreno instruirani, ve naprotiv: vidljivo organsko izrastanje voe pruie im zadovoljenje da njegovo uenje dakako znai samo produbljavanje njihovog sopstvenog nauka. To je meutim u njihovim oima dokaz za tanost njihovih dosadanjih pogleda. Jedan voa, koji platformu svog opteg pogleda na svet po sebi mora da napusti, jer spozna da je ona pogrena, deluje samo onda asno, ako je u saznanju svojih dosadanjih pogrenih uvida spreman da izvue i krajnje konsekvence. U takvom jednom sluaju mora on da se odrekne bar javnog vrenja svoje dalje politike delatnosti. Jer poto je on u osnovnim saznanjima ve jednom podlegao zabludi, postoji moguost da se to dogodi i po drugi put. Ni u kom sluaju, meutim, nema on pravo da jo i dalje uiva poverenje sugraana ili k da tako neto i zahteva. Ali, koliko se danas, meutim, malo pridravaju tog asnog delovanja, dokazuje i opta iskvarenost te fukare, koja se u ovo nae vreme osea pozvanom da meetari u politici. Izabran je za to jedva da je i jedan od njih. Nekada sam se dobro uvao od toga da negde javno nastupim, iako sam verovao, da sam se vie bavio politikom nego mnogi drugi. Samo sam u najuem krugu govorio o tome to me je intimno pokretalo ili privlailo. Ovo izlaganje u najuem krugu imalo je po sebi mnogo toga dobroga: uio sam tako da "govorim" manje, ali zato i da upoznam ljude u njihovim esto beskrajno primitivnim pogledima i prigovorima. Pritom sam se kolovao a da ne gubim vreme i mogunost za svoje dalje obrazovanje. Prilika za to svakako da nigde u Nemakoj nije bila tako povoljna kao onda u Beu. Opte politiko miljenje bilo je u staroj dunavskoj monarhiji ponajpre prema svom obimu vee i obuhvatnije nego u staroj Nemakoj toga doba - izuzev delova Pruske, Hamburga i obale Severnog mora. Dodue pod oznakom "Austrija" podrazumevam u ovom sluaju onu oblast velikog habzburkog carstva, koja je usled svoje nemake naseljenosti bila u svakom pogledu ne samo istorijski razlog i osnova obrazovanje ove drave uopte, nego da se u njenom stanovnitvu takode iskljuivo iskazivala ona snaga, koja je toj politiki tako vetakoj tvorevini mogla da podari unutranji kulturni ivot za mnogo vekova. to je vie vreme prolazilo, tim vie su postojanje i budunost ove drave zavisili od odranja ove elijske klice carstva. Ako su stare nasledne zemlje bile srce carstva, koje je uvek u krvotok davnog i kultumog ivota pumpalo sveu krv, onda je opet Be bio mozak i volja zajedno. Ve u njegovom spoljnjem izgledu smela se ovom gradu priznati snaga, da stoluje kao ujedinjujua kraljica u takvom jednom konglomeratu naroda, da bi tako pomou raskoi sopstvene lepote mogao da zaboravi rune pojave starenja celine. Pa neka je carstvo u svojoj 36

nutrini jo tako estoko podrhtavalo pod krvavim borbama pojedinih nacionalnosti, inostranstva i posebno Nemake videli su samo milu sliku ovog grada. Varka bejae tim vea, jer je Be u to vreme izgleda uzeo mozda poslednji i najvei svoj zalet. Pod vladavinom jednog zbilja genijalnog gradonaelnika produbila se dostojna divljenja rezidencija careva staroga Rajha jo jednom u nov predivni mladi ivot. Poslednji veliki Nemac koje je iz svojih redova rodio narod kolonista Ostmarka, nije oficijelno ubrajan u takozvane "dravnike"; ali time to je taj dr Leuger kao gradonacelnik "carskog i rezidentalnog glavnog grada" Bea iarolijao jedan za drugim prosto neuvene podvige u, smelo bi se ak rei, svim oblastima komunalne, privredne i kulturne politike, ojaao je on srce celokupnog carstva i postao je tim okolnim putem vei drzavnik, nego to su takozvani "diplomati" svi zajedno tada bili. Ako je mnogonacionalna tvorevina " Austrija" po imenu, konano ipak propala, onda to ni najmanje ne govori protiv politike sposobnosti nemstva u staroj Ostmarki, ve je to bio neizbean rezultat nemogunosti da se sa deset miliona ljudi trajno odri jedna pedesetmilionska drava razliitih nacija, kada upravo nisu pravovremeno bile date sasvim odreene pretpostavke. Nemackoaustrijanac je pomiljao uvek na veliko. On je bio uvek naviknut da ivi u okviru jednog velikog Rajha i nikada nije izgubio oseaj za time povezane zadatke. On je bio jedini u toj dravi koji je izvan granica ue krunske zemlje video jo i carsku granicu; pa, kada ga je sudbina najzad morala da odvoji od zajednike otadbine, pokuavao je i tada on jo uvek da savlada ogroman zadatak i da zadri za nemstvo ono to su oevi u beskrajnim borbama jednom otrgli od istoka. Pri emu jo treba imati na umu da je sve to moglo da se obavi s' podeljenom snagom; jer srce i seanje onih najboljih nikada nisu prestali da oseaju za celu majku zemlju, a samo je ostatak ostao u zaviaju. Ve opti horizont Nemackoaustrijanca bio je srazmerno iri. Njegovi ekonomski odnosi obuhvatali su esto gotovo ceo mnogostruki Rajh. Gotovo sva zaista velika preduzea nalazahu se u njegovim rukama, vodeci personal tehniara i inovnika dolazio je iz njegovih redova. On je meutim bio i nosilac spoljne trgovine, ukoliko Jevrejstvo nije stavilo ruku na te nemake pradomene. Politiki je jedino on drao na okupu dravu. Ve i vreme slube u vojsci bacilo ga je daleko izvan granica zaviaja. Nemako-austrijski regrut se moda i uvrsti u jedan nemaki puk, samo sam taj puk je mogao isto tako dobro da bude u Hercegovini kao u Beu ili Galiciji. Oficirski kor je jo uvek bio nemaki, vie beamterstvo preovladujue nemako. Nemaki meutim bili su najzad i umetnost i nauka. Izuzimajui ki najnovijeg umetnikog razvoja cija produkcija bi mogla dodue bez daljnjeg poticati od nekog crnakog naroda, posednik i irilac istinskog umetnickog nazora bio je jedino sam Nemac. U muzici, arhitekturi, vajarstvu i slikarstvu bio je Bezdenac koji je u neiscrpnoj punoi opskrbljivao celu dvostruku monarhiju a da sam nikada vidljivo ne presahne. Nemstvo je konano bilo jo i nosilac celokupne inostrane politike ukoliko se apstrahuje, prema broju sudei, ono malo Maara. Pa ipak je bio uzaludan svaki pokuaj da se ovo carstvo odri, poto su nedostajale bitne pretpostavke. Za austrougarsku mnogonacionalnu dravu bila je samo jedna mogunost da se kod pojedinih nacija savladaju centrifugalne snage. Dravom se vlada ili centralistiki i time je ona, meutim, isto tako i iznutra organizovana, ili je ona inae drukije nezamisliva. U raznim svetlim trenucima dolazila su do tog uvida i "najvia" mesta, da bi meutim naje posle kratkog vremena to zaboravila ili kao teko prevodljivo gurala u stranu. Svaka misao jednog vie federativnog ustrojstva Rajha morala je nuno, usled nedostajanja 37

jedne jake dravne spone, kljune elije vlasti koja je nad svima, da doivi svoj promaaj. K' tome dolaze jo i bitno druge unutranje pretpostavke austrijske drave u odnosu na Nemaki Rajh Bizmarkovog shvatanja. U Nemakoj se radilo samo na tome, da se prevladaju politike tradicije, jer je u kultumom pogledu uvek postojala jedna zajednika osnova. Pre svega posedovao je Rajh, izuzev malih stranih pari - ogranaka, samo pripadnike jednoga naroda. U Austriji su odnosi bili suprotni. Ovde je otpadalo politiko seanje na sopstvenu veliinu kod pojedinih zemalja, izuzev kod Maarske, ili sasvim, ili je repom vremena ono ugaeno, u najmanju ruku prebrisano ili ostajalo nejasno. Zato su se s' druge strane razvijale u doba principa nacionaliteta u raznim zemljama - pokrajinama narodske snage, ije savlaivanje je upravo u toj meri moralo postati teko, u kojoj su se na rubu monarhije poele da obrazuju nacionalne drave, iji su dravni narodi bili sa pojedinim austrijskim narodskim ograncima rasno srodni ili isti, koje su od sada mogle sa svoje strane da izvre veu privlanu snagu, nego to je to nasuprot tome bilo jo mogue jednom Nemco-austrijancu. ak i Be nije vie mogao na due da izdri ovu borbu. Razvojem Budimpete u jedan velegrad dobio je Be po prvi put jednog rivala, iji zadatak nije vie bio povezivanje celokupne monarhije, ve tavie jaanje jednog njenog dela. Za kratko vreme trebalo je ve i Prag da sledi ovaj primer, a onda Lemberg, Ljubljana itd. Sa usponom ovih nekada provincijalnih gradova u nacionalne glavne gradove pojedinih zemalja pokrajina, formirali su se sada i u centre za jedan manje-vie samostalni kulturni ivot istih. Tek time su meutim poprimili narodno-politiki instinkti svoju duhovnu osnovu i produbljenje. Morao je jednom da se primakne i as, poto su ove pogonske snage pojedinih naroda postale monije nego snaga zajednikih interesa i onda je zapeaena sudbina Austrije. Ovaj razvoj mogao se od smrti Josifa II veoma jasno u svom toku konstatovati. Njegova brzina bila je zavisna od jednog niza faktora, koji su delom bili u samoj monarhiji, a drugim delom, meutim, davali rezultat odreenog politikog poloaja Rajha. Ako bi se htela ozbiljno da prihvati i povede borba za odranje ove drave, onda je mogla k' tom cilju da vodi samo jedna isto toliko bezobzirna koliko i uporna civilizacija. Ali je onda morala principijelnim utvrivanjem jedinstvenog dravnog jezika da se naglasi formalna zajednika pripadnost, upravi da se opet u ruke daju tehnika pomona sredstva bez ega jedna jedinstvena drava ni sluajno ne moe da postoji. Isto tako mogla bi se tek onda kroz kolu i nastavu da odneguje jedinstvena dravna pripadnost. Ovo se ne postie za deset ili dvadeset godina, ve se ovde moralo raunati sa vekovima, kao to pa i inae u svim kolonizatorskim pitanjima upornosti se pridaje vei znaaj nego energiji trenutka. Da se onda u najstrooj jedinstvenosti mora da vodi kako uprava tako i politiko vostvo, razume se samo po sebi. Za mene je bilo beskrajno bogat nauk da zakljuim, zato se ovo nije dogodilo, ili, bolje, zato to nije uinjeno. Samo krivac za ovaj propust bio je krivac za slom Rajha. Stara Austrija bila je vie nego neka druga drava vezana za veliinu svoga vostva. Ovde je dakako nedostajao fundament jednonacionalne drave, koja u narodskoj osnovi jo uvek poseduje snagu odranja, ako vostvo kao takvo jo toliko zataji. Jedinstvena nacionalna drava moe prouzrokovano prirodnom oputenou svog stanovnitva i time povezane otpome snage ponekad da podnese zauujue duge periode najloijeg upravljanja i vostva, a da zbog toga iznutra ne propadne. Onda je esto i tako kao da u takvom jednom telu nema vie nikakvog ivota, kao da je ono mrtvo, odumrlo, dok iznenada samrtnik 38

ponovo odjednom ne ustane i sada ostalom oveanstvu ne pokae vredne divljenja znake svoje neopustoene ivotne snage. Drukije je to, meutim, kod nekog Rajha, koji sastojei se od ne istih naroda, odrava ne zajednicka krv, nego tavie zajednicka pesnica. Ovde nee svekolika slabost vostva voditi ka zimskom snu drave, ve se dati povod za buenje svih individualnih instikata, koji su po krvnoj zasnovanosti prisutni, bez mogunosti da se otisnu i razmahnu u trenutku jedne volje koja sve nadvisuje. Samo vekovnim zajednikim vaspitanjem, zajednikom tradicijom, zajednikim interesima itd. moe se ublaiti ova opasnost. Stoga e takve dravne tvorevine, to su one mlae, tim vie zavisiti od veliajnog vostva, pa, dakako, kao delo grandioznog snanog oveka i duhovnog heroja esto ve po smrti usamljenog velikog osnivaa ponovo propasti. Ali jo i posle vekova nee moi te opasnosti da vae kao savladane, one samo miruju, da bi se iznenada probudile, im vie ne bi bila u stanju slabost zajednikog vostva i snaga zajednikog vaspitanja, uzvienost svih tradicija da savlada polet sopstvenog separatnog ivotnog poriva razliitih plemena. Ovo da nisu mogli da shvate je moda tragina krivica kue Habzburg. Jednom jedinome meu njima drala je sudbina osvetljavajuu baklju nad budunou njegove zemlje, a onda je i ona zgasnula zauvek. Josif II, rimski car nemake nacije, video je u najveem strahu kako bi njegova kua, pritisnuta na krajnju ivicu Rajha, morala jednom da nestane u vrtlogu jednog Vavilona naroda, ako se u poslednjem asu ne bi popravilo ono to su oevi propustili da uine. Sa natovecanskom snagom isturio se "prijatelj ljudi" protiv neodgovornosti predaka i traio je da u jednoj deceniji nadoknadi ono to su vekovi prethodno propustili. Da mu je bilo poklonjeno samo etrdeset godina za njegov rad i da su posle njega jo dve generacije na isti nain nastavile zapoeto delo, bilo bi onda verovatno i uspelo da se postigne udo. Ali kada je on posle jedva deset godina vladavine razmrvljen telom i duom umro, potonu s' njime i njegovo delo u grob, da bi, vie nikad probueno, u kapucinerskoj grobnici zaveka zaspalo. Njegovi naslednici su bili niti duhom niti voljom dorasli zadatku. Kada sad Evropom sevnue prve revolucionarne munje jednog novog vremena, poe onda i Austrija postepeno da dobija poar u svom domu. Ali kada veliki poar najzad i izbi, ar njegov je bio manje raspiren socijalnim, drutvenim ili i opte politikim uzrocima ve mnogo vie pogonskim silama narodskog porekla. Revolucija od 1848. godine mogla je svugde da bude izraz klasne borbe, u Austriji, meutim, ona je bila ve poetak novih rasnih razmirica. Time to se tada Nemac, ovo poreklo svoje zaboravljajui ili ga ne poznajui, stavio u slubu revolucionarnog ara, zapeatio je on svoju sudbinu. Pripomogao je da se probudi duh zapadne demokratije, koji mu je za kratko vreme potro osnove njegove egzistencije. Obrazovanjem jednog parlamentamog predstavnikog tela bez prethodnog zasnivanja i uvrenja jednog zajednikog dravnog jezika poloen je kamen temeljac kraju prevlasti Nemstva u monarhiji. Od tog trenutka je, meutim, i sama drava bila izgubljena. Sve to je sada sledilo, bilo je samo istorijsko trajanje jednoga Rajha. Taj raspad pratiti bilo je isto toliko potresno koliko i smeno. U hiljadama i hiljadama formi vrilo se u pojedinostima izvrenje jedne istorijske presude. Da je jedan veliki deo ljudi slepo tumarao kroz ove pojave propasti samo je jo dokazivalo volju bogova za unitenje Austrije. Ne bih hteo ovde da se gubim u pojedinostima, poto to nije zadatak ove knjige. Hou samo da podvrgnem temeljnom razmatranju ona zbivanja koja uvek i za nae vreme imaju uvek istovetne uzroke propasti naroda I drava i koja su najzad pripomogla da se osigura zasnovanost mom politikom nainu razmiljanja. 39

Meu institucijama koje su najjasnije ak i malograaninu koji nije inae ba blagosloven otrim pogledom u stanje stvari prikazale, otkrile prodiranje austrijske monarhije, nalazila se na elu ona koja je najvie snagu imenovala za sebe - skuptina, parlament, ili kako se to u Austriji zvalo, rajhsrat..Vidljiv je bio uzorak ovoga tela u Engleskoj, zemlji klasine "demokratije". Odande je preuzeto celo usreiteljsko ustrojenje i presaeno to je mogue vie nepromenljivo u Be. I Barry negda davno svoju parlamentamu palatu izvukao iz vodurina Temze u vis, zahvatio je u istoriju britanskog svetskog Rajha i doneo je iz nje ukras za 1200 nia, konzola i stubova svog raskonog zdanja. U graevinskom de1u i likovnoj umetnosti postade tamo Dom lordova i naroda peat slova cele nacije. Ovde nastupi prva tekoa za Be. Jer kada je Danac Hansen zavrio i poslednje ukrase na vratima mramome kue narodnog predstavnitva onda za ukraavanje nije ostalo nita drugo nego da kod antike pokua da potrai oslonac. Rimski i grki dravnici i filozofi ukraavaju sada tu teatarsku graevinu "zapadne demokratije" i u simbolikoj ironiji vuku dvoko1ice etvoroprega preko dva doma na etiri strane sveta svak na svoju stranu, da bi na taj nain podarili najbo1ji izraz unutranjih natezanja prema spoljnjem svetu. "Nacionalnosti" su zabrani1e kao uvredu i provokaciju da u tom graevinskom delu bude veliana austrijska istorija, kao to se u samom Rajhu dakako tek pod grmljavinom bitaka Prvog svetskog rata usudilo, da se Walotova graevina Rajhstaga natpisom posveti nemakom narodu. Kada sam jo kao nepuni dvadestogodinjak po prvi put uao u raskono zdanje na Francensrignu, da bih kao gledalac i slualac prisustvovao jednoj sednici Doma poslanika, bejah obuzet najprotivnijim oseanjima ganja. Ve sam odavno mrzeo parlament, ipak nipoto ne i kao instituciju po sebi. Naprotiv, kao slobodouman ovek nisam mogao drugu neku mogunost vladavine uopte sebi ni da predstavim, jer pomisao nekakve diktature izgledala bi mi prema mom dranju u odnosu na kucu Habzburg kao zlocin protiv slobode i protiv svakog razuma. Ne manje je doprinelo tome i to da sam kao mlad ovek bio usled mog veoma obimnog itanja novina pelcovan i izvesnim divljenjem za engleski parlament, sam gotovo i ne slutei to, divljenje koje nisam hteo tek tako bez daljnjeg da izgubim. Dostojanstvo s' kojim je tamo i Donji dom sledio svojim zadacima mono mi je imponovalo. Da li je uopte moglo biti uzvienije forme samoupravljanja jednog naroda? Upravo zbog toga sam ja bio neprijatelj austrijskog parlamenta. Smatrao sam formu celog nastupa ovoga za nedostojnu svog velikog uzora. Uz to je, meutim, jo neto nastupilo: Sudbina nemstva u austrijskoj dravi bila je zavisna od njegovog poloaja u dravnom savetu. Do uvoenja opteg i tajnog izbornog prava postojao je jo neki, iako neznatni nemaki majoritet u parlamentu. Ve ovo stanje je bilo problematino, poto je pri nacionalno nepouzdanom dranju socijaldemokratije ova u kritinim pitanjima koja su se ticala nemstva - da ne bi od sebe odvratila sledbenike iz pojedinih stranih naroda - nastupala uvek protiv nemackih interesa. Socijaldemokratija nije jo ni onda mogla da se smatra nemakom partijom. Uvoenjem opteg izbornog prava, prestala je, meutim, i isto brojano gledano nemaka nadmo. Sada daljem odnemaenju drave nije vie bilo nikakvih prepreka na putu. Nacionalni nagon samoodravanja doputao mi je ve onda da iz ovog razloga malo volim i potujem jedno narodno predstavnitvo u kome je nemstvo umesto predstavljano bivalo izdano. Samo i ovo su ve bili nedostaci koji su, kao i mnogo toga drugog, mogli biti pripisivani upravo ne samoj stvari po sebi, ve austrijskoj dravi. Ranije sam jo verovao, da 40

sa jednim novim vaspistavljanjem nemake veine u predstavnikim telima ne bi moglo biti nikakve pobude vie za jedan principijelan stav protiv toga, dok god stara drava zapravo jo uopte postoji. Tako dakle u svom unutranjem biu usmeren, stupio sam po prvi puta u koliko svete toliko i osporavane prostorije. Dodue bile su mi one samo uzvienom lepotom predivnog zdanja svete. Jedno helensko predivno delo na nemakom tlu. Ali za koje li kratko vreme bejah potom ogoren, kada sam video bednu predstavu, koja se sad odvijae pred mojim oima! Bilo je prisutno nekoliko stotina ovih narodnih predstavnika koji su upravo trebalo da zauzmu stav po jednom pitanju od vanog privrednog znaja. Meni bejae dovoljan ve taj prvi dan, da bi me podsticao na razmiljanje itavih sledecih nedelja. Duhovna sadrina izloenog bee zaista na jednoj tako uniavajuoj "visini", ukoliko su se govorancije uopte mogle razumeti: jer neki od gospode nisu govorili nemaki, ve na njihovim slovenskim maternjim jezicima ili, bolje, dijalektima. Ono to sam do sada znao iz lektire i iz novina, dobih sada priliku da ujem i svojim uima. Jedna gestikulirajua, svim vrstama tonova razderana, divlje pokretljiva masa iznad nje jedan bezazlen matori ika, koji se u znoju lica svog trudio, estokim vitlanjem jednim zvonom i as opominjuim dovikivanjem da ponovo dovede u mirne vode dostojanstvo kue. Moradoh da se smejem. Nekoliko nedelja kasnije bejah ponovo u toj kui. Slika je bila izmenjena, nikako ponovo prepoznatljiva. Sala sasvim prazna. Tamo dole se spavalo. Nekoliko poslanika bejahu na njihovim seditima i zevahu jedan prema drugome, jedan je "govorio". Jedan potpredsednik doma bee prisutan i urio je vidljivo dosaujui se u salu. Prve nedoumice javie se u meni. Te sada odlazih, kad god mi je vreme davalo nekako priliku, uvek iznova tamo i posmatrah mirno i paljivo odgovarajui prizor, sluah govore, ukoliko oni behu za razumevanje, prouavao sam vie ili manje inteligentna lica tih izobraenika nacije ove tune drave, i gradih postepeno svoje sopstvene misli. Godina dana ovih mirnih posmatranja bee dovoljna, da bih svoje ranije shvatanje o biu ove institucije ali zaista bez ostatka izmenio ili otklonio. Moje unutranje bie nije prihvatalo falsifikovanu sliku koju je o njoj prihvatala zvanina misao Austrije. Ne, sad vie nisam mogao da priznam parlament kao takav. Do tog asa smatrao sam da je nesrea austrijskog parlamenta u nedostajanju jednog nemakog majoriteta, a sada sam zlu kob video u celoj pojavi te institucije uopte. itav niz pitanja buknu u meni onda. Poeh da se prisnije upoznajem s demokratskim principom odluivanja veine, kao osnovom cele ove institucije, ali nita manje nisam poklanjao panje duhovnim i moralnim vrednostima te gospode, koja su kao izbranici nacija trebalo da slue ovoj svrsi. Tako sam istovremeno prouio i upoznao i instituciju i nosioce te iste institucije. Tokom nekoliko godina formirao se onda u meni u mom saznanju i uvid u jedan oboavani fenomen novijeg vremena u kristalnoj jasnoci: Parlamentarac. On poe da se u meni uglavljuje u jednom obliku koji nikada vie nije mogao da podlegne bilo kakvoj promeni. I ovog puta takoe me je oigledna nastava praktine realnosti sauvala od toga da se uguim u teoriji, koja na prvi pogled mnogima izgleda tako zavodljiva, a koja, meutim, nita manje mora da se urauna u iskrivljene fenomene oveanstva. Demokratija dananjeg zapada je prethodnica marksizma, koji bi bez nje uopte bio nezamisliv. Tek ona prua ovoj svetskoj kugi hranljivo tlo, na kome se onda moe irom da rasprostre zaraza. U njenoj unutranjoj izraajnoj formi, u parlamentarizmu, stvorila je ona za sebe jo 41

jedno ''udovite od blata i vatre'', kod koga mi nalost ta "vatra" izgleda da je u ovom asu sagorela. Morao sam vie nego da budem zahvalan svojoj sudbini, da mi je ona u Beu takoe i to pitanje podnela na razmatranje i ispitivanje, jer bojim se da bih u Nemakoj odgovor isuvie lake ruke sainio. Da sam svu kominost te institucije, zvane "parlament", upoznao najpre u Berlinu, moda bih zapao u suprotnost i stavio se oito bez valjanog razloga na stranu onih koju su jedino videli dobrobit naroda i Rajha na iskljuiv zahtev sile carskoga miljenja i tako ipak stajali istovremeno strani i slepi nasuprot vremenu i ljudima. U Austriji je to bilo nemogue. Ovde se nije moglo tako lako upasti iz jedne greke u drugu. Ako nije valjao parlarnent, onda su jo mnogo manje valjali Habzburzi -i nita vie. Sa odbijanjem jedino "parlamentarizma" ovde nita nije uinjeno; jer je onda uvek ostajalo otvoreno pitanje: ta sad? Odbijanje i uklanjanje Saveta Rajha ostavilo bi kao jedinu silu vladavine dabome kuu Habzburg - jedna posebno za mene sasvim nepodnoljiva misao. Tekoa ovog posebnog sluaja dovela me je do jednog temeljnijeg razmatranja problema po sebi, nego to bi to inae u mom tako mladom dobu bio sluj. Ono to me je ponajpre i ponajvie dalo na razmiljanje, bilo je vidno nepostojanje svake odgovomosti pojedine linosti. Parlarnent donosi nekakvu odluku, ije posledice mogu da budu i od tako sudbonosnog znaaja - niko za tako neto ne snosi odgovomost, niko nikad ne moe da bude pozvan da podnese raun za takvu svoju delatnost. Jer, da li se to zove preuzimanje odgovornosti, kada posle sloma vlada koja snosi krivicu podnese ostavku pa se koalicija izmeni, pa i parlament raspusti? Pa da li se uopte jedna kolebljiva veina ljudi ikada moe uiniti odgovornom? Nije li ipak zamisao svake odgovornosti vezana za linost? Moe li se meutim vodea linost jedne vlade praktino podvrgnuti hapenju za delanja, ija nastajanja i sprovoenja se stavljaju iskljuivo na konto htenja ili sklonosti jedne mnoine ljudi? Ili: nije li zadatak vodeeg dravnika umesto u raanju stvaralakih zamisli ili plana po sebi, zapravo i tavie u umetnosti da se genijalnost njegovih nacrta ini neprestano razumljivom oporu ovnova praznoglavaca, da bi se onda isprosila njihova velikoduna saglasnost? Je li to kriterijum dravnika da on mora u isto tako visokoj meri da vlada umetnou ubeivanja kao i onom iz domena dravnike mudrosti u zacrtavanju velikih smernica i donoenja velikih odluka? Da li je nesposobnost jednog voe time dokazana to njemu ne uspeva da za jednu odreenu ideju pridobije veinu jedne pomou manje ili vie istih sluajeva zdudlane gomile? Pa najzad, da li je ta gomila uopte ve jednom i shvatila jednu ideju, pre nego to uspeh postane proklamator njene veliine? I nije li svako genijalno delo na ovome svetu zapravo vidljivi protest genija protiv tromosti mase? ta meutim treba da ini dravnik kome ne uspe da izmoli naklonost te gomile za njegove planove? Treba li da je otkupi? Ili treba s' obzirom na glupost svojih sugraana da se odrekne sprovoenja zadataka osvedoenih kao ivotna nunost i da se povue, ili bi morao ipak da ostane? Ne upada li u takvom jednom sluaju pravi karakter u jedan nereivi konflikt izmeu saznanja i pristojnosti, ili, bolje reeno, shvatanja potenja? Gde ovde lei granica koja razdvaja dunost prema optem od zahteva line asti? Mora li svaki pravi voa strogo sebe da uva od toga da na taj nain bude degradiran u politikog kalkulanta? I ne mora li sad, obrnuto, svaki kalkulant da se osea pozvanim da "dejstvuje" u politici, jer zadnju odgovornost ima da snosi ne on, nego nekakva neuhvatljiva gomila? Ne mora li na parlamentami veinski princip da dovede uopte do demoliranja pojma vode? Veruje li se meutim da napredak ovoga sveta nastaje po prilici iz mozga oveanstva a ne 42

iz glava pojedinaca? Ili predvia li se da se za njegovu budunost moe odrei pretpostavki ljudske kulture? Zar ona ne izgleda da je danas, naprotiv, nunija neko ikada ranije? Time to parlamentarni princip veinske odluke odbija autoritet linosti i na njeno mesto postavlja brojanost ove ili one gomile, ogreuje se on protiv aristokratske temeljne zasnovanosti prirode, pri emu dodue njena sublimacija u vidu plemstva ni u kom sluaju se, recimo, ne moe da otelotvori na dananju dekadencu naih deset hiljada iz gonjeg sloja. Kakvo pustoenje ova institucija moderne parlamentarne vladavine priinjava, moe italac jevrejskih novina teko sebi da predstavi, ukoliko nije nauio da samostalno misli i procenjuje. Ono je u pravom redu poticaj za neverovatnu poplavu celokupnog politikog ivota najbezvrednijih kreatura naih dana. Ma koliko e se pravi voa povlaiti iz jedne politike delatnosti, koja se svojim najveim delom ne sastoji od stvaralakog uinka i rada, ve mnogo vise od faliranja i delanja za naklonost neke vecine, ba u tolikoj meri e upravo takva delatnost da odgovara malome duhu i da ga shodno tome i prihvati. to je patuljastiji danas takav jedan derikoa u svom duhu i moci, to mu jasnije u svest dolazi sopstveni uvid u svu mizeriju njegove stvarne pojave, tim vie e on da slavi jedan sistem, koji od njega nipoto nee zahtevati snagu i genijalnost jednoga dina, ve tavie se zadovoljiti prepredenou jednog seoskog kmeta, pa ak takvu vrstu mudrosti radije gleda nego onu jednog Perikla. I pritom ne mora takav jedan klipan nikada da se trudi oko odgovornosti za svoje delanje. On je ve i stoga osloboen te brige, poto on, dabome i tano zna, da je, sasvim nezavisno kakav e biti rezultat njegovih ''dravnikih'' petljancija, njegov kraj ve odavno ipak upisan u zvezdane tasove istorije: on e jednoga dana drugom nekom, isto tako velikome duhu, imati da preda svoje mesto. Jer to je znak jednog takvog srozavanja i propadanja, da se upravo u toj meri poveava koliina dravnika u kojoj merilo vrednosti pojedinca pada. On e, meutim, sa sve veom zavisnou od parlamentarnih veina morati da biva sve manji, poto e s' jedne strane veliki duhovi uvek odbiti da budu panduri glupavih nesposobnjakovia i brbljivaca, kao sto s' druge strane, reprezentanti majoriteta, to znati, dakle, gluposti, nita strastvenije ne mrze nego nadmonu glavu. Uvek postoji jedan uteni oseaj za takvu jednu Skuptinu saveta gradskih poslanika, da znaju da ih prevodi jedan voa, ija mudrost odgovara nivou prisutnih: Zar pa ne treba tako svaki da doivi radost da moe s' vremena na vreme da pusti da sevne i njegov duh - a pre svega, meutim, ako Paul moe da bude boss, zato da to jednom ne bude i Peter? Ali najvie odgovara ovaj pronalazak demokratije jednoj osobini, koja je u poslednje vreme izrasla u pravu sramotu, naime, kukaviluku jednog velikog dela naeg takozvanog "vostva". Kakve li sree da se u svim pravim odlukama od nekakvog znaaja moe sakriti iza suknje jednog takozvanog majoriteta! Pogledajmo samo takvog jednog politikog razbojnika, kako on zabrinut za svaku uredbu isprobava saglasnost veine, da bi tako osigurao mukaroko drutvo i time u svako doba mogao da skine teret odgovomosti sa sebe. To je, meutim, dodatni glavni razlog, zato je takav nain politike delatnosti jednom asnom a time i hrabrom oveku odvratan i omraen, dok svi drugi bedni karakteri - a ko za svoje delovanje nee lino da preuzme odgovomost, vec trai skrovite, taj je straljivi mangup - dok sve one bedne karaktere takva sorta politike delatnosti privlai. I kada se rukovoditelji jedne nacije sastoje od takvih bednika, onda se tako neto ve za kratko vreme i estoko osveti. Onda se vie ne moe nai 43

dostojan ovek ni za jednu odluujuu delatnost, radije e se prihvatiti svaka pa jo i tako sramna neasnost, nego se izboriti za neku dostojanstvenu odluku; i zar vie nema ovde nikoga, koji je sa svoje strane spreman da svoju linost i svoju glavu zaloi za sprovoenje jedne beskompromisne odluke! Jer jedno ne treba i ne sme se nikada zaboraviti: Majoritet ne moe ni ovde nikada da zameni pravog oveka. Ona ne samo da je uvek zastupnik gluposti, nego i kukaviluka. I kao to je malo mogue da stotinu upljoglavaca dadnu jednog mudraca, tako isto je nemogue da od stotinu plaljivaca nastane jedne herojska odluka. to je, meutim, laka odgovornost pojedinog voe, tim vie e rasti broj onih, koji e se i u najbednijim razmerama lino osetiti pozvanim, da isto tako stave naciji na raspolaganje svoje besmrtne snage. Pa oni, zaboga, prosto nee moi ni da iekaju, da jednom najzad dou na red za tako to!... Oni ve cupkaju u redu, u dugoj koloni i broje s' bolnim saaljenjem sve one koji ispred njih ekaju i raunaju gotovo u minut i sat koji e ih prema ljudskim merilima dovesti da budu na potezu. Stoga oni eznu za svakom promenom u funkciji koja im lebdi pred nosom i zahvalni su svakom skandalu, koji proeljava red onih ispred njih. Ako meutim neko ne eli da uzmakne sa zauzetog poloaja, oni to onda oseaju kao krenje svetoga sporazuma zajednike solidarnosti. Onda oni postaju zli i ne smiruju se pre nikako sve dok bestidnik najzad ne padne i svoje toplo mesto ponovo ostavi na raspolaganje. Zbog toga on vie i nee tako brzo doi ponovo na taj poloaj. Jer im je takva neka kreatura bila prinuena da napusti svoj poloaj, odmah e se ona pokuati da ugura u opte redove ekalaca, ukoliko je tada uzvitlani povici i psovanja drugih u tome ne zadre. Posledica svega ovoga je zastraujue brza promena na najvanijim mestima i resorima takve jedne dravne tvorevine, jedan rezultat, koji u svakom sluaju deluje nepovoljno a ponekad upravo katastrofalno. Jer, sad vie nee ovim izmenama pasti kao rtva samo glupak i nesposo- bnjakovi, ve tavie i pravi voa, ako sudbina i uopte takvog jednog uspe da dovede na poloaj. I im bi se samo jednom tako neto saznalo, odmah bi se u odbranu obrazovao zgusnuti front, naroito ako takva jedna mudra glava ne bi poticala iz sopstvenih redova a ipak se usuuje ostati meu sobom i mrzi se kao zajedniki neprijatelj svaka glava koja meu nulama mogla da da neku jedinicu. I u tom pravcu je instinkt tim otriji, to je vie mogue da on u svim ostalim sluajevima nedostaje. Tako e posledica biti jedno sve rasprostranjenije duhovno osiromaenje vodeih slojeva. ta pritom nastaje za naciju i dravu, svak moe da proceni sam, ukoliko i on ne spada u tu sortu ..voa". Stara Austrija imala je parlamentarnu vladavinu jo u istoj kulturi. Svakako da su pojedini predsednici vlada imenovani od cara i kralja, samo to imenovanje nije bilo nita drugo nego sprovoenje volje parlamenta. Ali cenkanje i trgovanje za ministarske poloaje bilo je ve zapadna demokratija u najizvornijem izdanju. Posebno je izmena pojedinih linosti nastupala ve u sve kraim rokovima, da to konano preraste u pravi nekakav lov. U istoj meri opadala je veliina odgovarajucih ''dravnika'' sve vie, dok na kraju nije preostao samo onaj siuni tip parlamentarskog kalkulanta, ija drzavnika vrednost se odmeravala i priznavala samo vie prema njegovoj sposobnosti, kojom je uspevao da sklepta pojedine koalicije, dakle da sprovodi one sitne politike trgovake poslie, koje jedino bejahu u stanju da zasnuju jedinstvo ovakvih narodnih predstavnika za praktini rad. Tako je nekome mogla ta beka kola u ovoj oblasti da prui najbolja saznanja. Ono to je ne manje privlailo moju panju bilo je poreenje izmeu postojee moi i znanja ovih narodnih predstavnika i zadataka, koji su 44

gorue traili njihovo izvravanje. Naravno da se onda moralo, htelo se to ili ne, blie pozabaviti duhovnim horizontom tih izabranika naroda, pri emu se uopte nije dalo zaobii da se pokloni nuna panja takoe i zbivanjima koja su vodila ka razotkrivanju ovih ivotnih pojava naeg javnog ivota. Takoe i nain na koji je stvama sposobnost ove gospode u slubi otadbini bila pokretna i primenjivana, dakle tehniki sled njihovog delanja, zavreivao je da bude temeljno istraivan i ispitivan. Celokupna slika parlamentamog ivota bila je tim jadnija to se ovek vie reavao da prodre u te unutranje odnose, da s' bezobzirnom otrom objektivnou prouava linosti i stvarne osnove. ak sve ovo adresira prema jednoj instituciji koja se osea pobuenom, da preko svojih nosilaca u svakom drugom stavu ukazuje na ''objektivnost'' kao jedinu pravednu osnovu za svako procenjivanje i zauzimanje stava. Procenjuju se ta gospoda lino i zakoni njihovog gorkog ivota i samo bi ovek mogao da se udi rezultatu toga. Ne postoji ni jedan princip, koji je, objektivno gledano, tako netaan kao parlamentarni. Pri tom se sasvim sme prevideti nain na koji se odrava izbor gospode narodnih predstavnika, kako oni uopte dospevaju do svojih poloaja i do svog dostojanstva. Da se ovde pritom radi samo o jednom zaista sinom deliu ispunjenja jedne opte elje ili ak i opte potrebe, svakome e smesta da sine ko sebi razjasni da politiko razumevanje irokih masa uopte nije tako razvijeno, da bi se svoje strane one doprle do odreenih optih politikih pogleda i u vezi s' njima odabrale linosti koje bi dole u obzir. Ono to i uvek oznaavamo reju ''javno mnjenje'' poiva svojim ponajmanjim delom na iskustvima ili ak i saznanjima pojedinaca, dobijenim samostalno, a najveim delom, nasuprot tome, na predstavi koja se stvara putem jedne sasvim napadne i uporne vrste takozvanog "prosveivanja". Tako kao to je i konfensionalan stav rezultat vaspitanja i sama religiozna potreba po sebi drema u unutranjem biu oveka, tako i politiko mnjenje mase predstavlja samo krajnji rezultat jedne ponekad sasvim neverovatne uporne i temeljne obrade due i razuma. Daleko najmoniji udeo u politikom "vaspitanju", koji se u ovom sluaju najbolje oznaava reju propaganda, pada na konto tampe. Ona obezbeuje u prvom redu ovaj "prosveujuci rad" i predstvlja time neku vrstu kole za odrasle. Samo ta nastava nije u rukama drave, ve u kandama delom u najveoj meri minornih snaga. Ve sam u Beu kao mlad ovek imao najbolju moguu priliku da tano upoznam vlasnike i fabrikante te maine za vaspitanje masa. Morao sam na poetku da se udim za koje kratko vreme je toj zloudnoj velesili u dravi postalo mogue da proizvodi jedno odreeno miljenje ak i kad se pritom radilo o potpunom falsifikatu stvarno postojeih optih unutranjih elja i pogleda. U nekoliko dana se tu onda od jedne smene stvarice naini dravna akcija od ogromnog znaaja, dok nasuprot tome u isto vreme ivotno vani problemi se predaju zaboravu ili, jo bolje jednostavno kradu iz svesti i seanja mase. Tako se uspevalo da se u toku od nekoliko nedelja nekom arolijom ieprkaju iz niega imena, da se na njih prikopaju najneverovatnija nadanja iroke javnosti, ak da im se jo i popularnost stvori, koja nekom zaista, znaajnom oveku esto tokom celog njegovog zivota nije mogla pasti u deo; imena koja pritom jo koliko pre jednog meseca nijedan ovek ak ni uo nije, dok su u isto vreme, vredne i stare pojave dravnog ili ostalog ivota odumirale za svoju okolinu jo i pri najboljem zdravlju i snazi ili pak bile izloene takvoj bednoj poruzi da je za kratko vreme pretila opasnost da njihovo ime postane simbol jedne sasvim odreene niskosti i nitkovluka. Morao bi se prostudirati ovaj sramni jevrejski metod da se neki asni ovek odjednom i kao zamahom 45

arobnog tapia zaspe istovremeno sa stotina i stotina mesta iz smrdljivih kibli najniih kleveta i obecenja preko svoje iste odee, da bi se prava opasnost ovog oloa tampe mogla tano vrednovati. Ne postoji onda ba nita to ne bi takvom jednom razbojniku odgovaralo da dospe do svojih jasnih ciljeva. On bi onda pronjukao i do najintimnijih porodinih odnosa i ne bi se smirio dok njegov tragalaki instinkt ne napipa nekakav mizerni dogaaji, koji je onda odreen da se nesrenoj rtvi zada poslednji udarac. A ne nae li se niti u javnom niti u privatnom zivotu ak i pri najupornijem njukanju ba nita, onda tako nasrne jednostavno neki klipan i raspali s klevetom, u vrstom uverenju da hiljadu puta ponavljanje ostavlja sve ei trag, i borba rtve protiv toga u najveem broju sluajeva uopte nije moguca; pri emu taj olo nikad nita ne preduzima iz motiva koji bi kod pristojnih ljudi bili prihvatljivi. Ne daj Boe! I tako napadajui jedna bitanga ove vrste svoju dragu okolinu na najnitkovskiji nain, sakriva se taj ljigavac u pravi oblak estitosti i isceliteljskih frazetina, brblja o ''novinrskoj dunosti'' i slinim laljivim kojetarijama, pa se ak usuuje jo i to, prilikom zasedanja i kongresa, dakle u povodima, kada se ova beda via skupa u veem broju, da truca o nekakvoj posebnoj, naime urnalistikoj ''asti'', to onda tu okupljeni olo uzneseno uzajamno potvruje. Ova fukara fabrikuje meutim vie od dve treine takozvanog ''javnog mnjenja'', iz ije pene onda istupa parlamentama Afrodita. Da bi se ovaj postupak tano opisao i prikazao u celoj njegovoj laljivoj neistinosti, morali bi se napisati tomovi knjiga. Samo, ako se i izuzme sve i osmotri iskljuivo dati produkt iz cele njegove delatnosti, i to mi izgleda dovoljno, da bi se rasvetlilo objektivno ludilo te institucije ak i pred najstroijim njenim vernicima. Najlake i ponajpre bi se mogla razumeti ova koliko besmislena toliko i opasna zbrka, im bi se uporedio demokratski parlamentarizam s' jednom istinitom germanskom demokratijom. Najznaajnije panje u sluaju ovog prvog je u tome da se postupa tako to se izabere jedan broj od pet stotina ljudi ili u poslednje vreme i ena, kojima sada u svemu i svaemu pripada da donesu konanu odluku. Oni su praktino tako sama vlada; jer iako se od njih bira jedan kabinet, koji prema spoljnjem svetu preuzima poslove drave, to je uprkos tome ovde samo naizgled tako. U stvarnosti ne moe takva jedna takozvana vlada ni koraka da uini, a da prethodno sebi ne pribavi dozvolu cele skuptine. Time ona meutim ne moe biti uinjena nizata odgovornom, poto poslednja odluka dakle nikada nije na njoj, ve kod majoriteta parlamenta. Ona je u svakom sluju samo izvrilac volje ove ili one veine. Njena politika sposobnost bi se zapravo mogla proceniti jedino u umetnosti, s' kojom ona postie to da se ili prilagodi volji veine ili da veinu privue k' sebi. Time ona meutim pada sa visine jedne stvarne vlade u niskost jedne prosjakinje prema ovom ili onom maroritetu. Pa ak i njen najvaniji zadatak mora uopte da se sastoji samo u tome da s' vremena na vreme sebi osigura naklonost postojece veine ili da se poduhvati obrazovanja jedne nove sebi bolje naklonjene. Uspe li to, onda ona sme ponovo jedno kratko vreme da ''vlada'', ne uspe li, onda ona moe da ode. Pravilnost njenih namera ne igra pri tom uopte nikakvu ulogu. Time je meutim svaka odgovornost praktino odstranjena. Do kakvih posledica vodi ovako neto, vidi se ve i iz jednog sasvim jednostavnog razmatranja: Unutranji sastav pet stotina izabranih narodnih predstavnika prema pozivu, ili ak i sposobnostima pojedinaca odaje jednu koliko rascepkanu toliko i najee jo i jadnu sliku. Jer, pa valjda se jo nee i poverovati da su ti izabranici nacije istovremeno i izabranici duha, ili takoe bar razuma! Verovatno niko nee 46

pomisliti da iz glasakih listia jednog svega pre nego duhovnog stabilnog biralita mogu da stasaju na stotine dravnika. I uopte da li je mogue suprotstaviti se dovoljno otro bezumlju da se iz optih izbora mogu roditi geniji. Prvo i prvo, u svakoj naciji javi se u svakom svetome vremenu jednom jedan pravi dravnik a ne istovremeno na stotine i vie njih odjednom; drugo, odbojnost mase prema svakom istaknutom geniju je zapravo instinktivna. Pre e kamila proi kroz iglene ui no to jedan velikan biti ''otkriven'' pomou izbora. Ono to se zaista istakne iznad normalne mere irokog proseka, uobijava da se u svetskoj istoriji lino javi. Tako, meutim, izglasava pet stotina ljudi od vie no skromnih svojih mogunosti o najvanijim poslovima nacije, postavlja vlade, koje potom same opet moraju u svakom posebnom sluju i svakom posebnom pitanju da pribave saglasnost preuzviene skuptine Saveta, svagda se dakle zaista gradi politika tih pet stotina. I po tome onda sve i izgleda tako. Ali ak i da se i sasvim izostavi po strani razmatranje o genijalnosti tih narodnih predstavnika, neka se ipak promisli, kakvih raz1iitih vrsta su problemi, koji auriraju svoje reenje, na kojim razliitim oblastima moraju da se iznau reenja i donesu odluke i svakako e se shvatiti, koliko ovde mora biti loa jedna institucija vladavine koja poslednje pravo na odredbe prenosi na jedan masovni skup ljudi, od kojih samo jedan sasvim majuni deli poseduje znanja i iskustva o stvarima o kojima se raspravlja. Najvanije privredne mere se tako podnose nekom forumu, koji tek jednom desetinom svojih lanova moe da pokae svoje ekonomsko obrazovanje. A to medutim ne znai nita drugo do injenice da se poslednja odluka u jednoj stvari daje u ruke ljudima, kojima svaka temeljitost u ovome potpuno nedostaje. I tako je, meutim, sa svakim drugim pitanjem. Uvek se prelomi, odluka pomou jedne veine neznalica i nemonika, poto dabome sastav ove institucije ostaje nepromenjen, dok se, meutim, problemi koji su na razmatranju proteU na gotovo sve oblasti i sledstveno tome bi trebalo da i pretpostavljaju jednu stalnu izmenu poslanika koji o njima raspravljaju i odluuju. Nemogue je da isti ljudi budu preputeni donoenju sudova o saobraajnim poslovima kao i o onima iz oblasti visoke spoljne politike. Ovde bi morali da budu drukiji nego sve sami ovi univerzalni geniji, kakvi se u jednome veku tek jednom zaista pojave. Na alost ovde e u najveem broju sluajeva uopte ne radi o ''glavama'', nego o isto tako ogranienim koliko i uobraenim i naduvanim diletantima, o duhovnom polusvetu najravije sorte. Stoga i nastupa tako esto neshvatljiva lakomislenost, s kojom ta gospoda razgovaraju i odluuju o stvarima, koje bi ak i kod najveih duhova iziskivale veoma briljiva premiljanja. Ovde se donose mere od dalekosenog znaaja za budunost cele jedne drave, pa i nacije, a oni se ponaaju kao da im je na stolu bolje im stojei kartaroki pil karata za partiju taroka, a ne da je u pitanju sudbina rase. No, bilo bi svakako nepravedno poverovati da je svaki od poslanika takvog jednog parlamenta ve uvek sam od sebe bio s' tako malo oseanja za odgovornost. Ne, uopte ne. Ali time to ga taj sistem prisiljava da se bavi pitanjima koja mu ne lee i zauzme stavove po njima, kvari mu ono postepeno njegov karakter. Niko nee moi da prikupi hrabrost i da izjavi: "Draga gospodo, ja verujem da mi o ovoj stvari pojma nemamo. Bar lino ja ni u kom sluaju." (Uostalom, i ovo bi takoe samo malo toga promenilo, jer svakako ova vrsta iskrenosti ne samo da bi ostala potpuno neshvaena, ve se ne bi ni dopustilo da se zbog takvog jednog potenog magarca pokvari opta igra. ) Onaj koji meutim poznaje ljude, shvatie da u takvom jednom krasnom drutvu ne bi 47

neko eleo i ba da bude najvei glupak, a u izvesnim krugovima ast i potenje imaju, istovetno znaenje kao i glupost; te tako e i onaj ponajpre jo estiti predstavnik nuno biti ubaen u ovu koloteinu sveopte laljivosti i prevaranstva. Upravo uverenje da nesadejstvo jednog pojedinca u jednoj stvari po sebi ama ba nita ne bi promenilo, ubija svaki asni pomak, koji bi ovaj ili onaj moda uinio. On e na kraju dopustiti sebi ubeenje da lino on jo odavno ne spada u najgore i da svojim dejstvovanjem mogue predupreuje ono gore, zlo. Naravno bi se prigovorilo ovde da dodue pojedini poslanik nema naroitog razumevanja u ovoj ili onoj stvari, ali je njegov stav rezultat savetovanja frakcije kao rukovoditeljke odreenog gospodina; ova ima svoje posebne odbore, kae se, koji se bez daljnjeg vie nego dovoljno od strane strunjaka instruiraju. Ovo izgleda na prvi pogled da je korektno. Ali bi ipak bilo onda znaajno i pitanje: zato se bira pet stotina, ako ipak samo nekolicina poseduje nuno znanje za zauzimanje stava u najvanijim pitanjima? Da, upravo u tom grmu le zec. Nije cilj naeg dananjeg demokratskog parlamentarizma da obrazuje recimo jednu skuptinu mudrih, ve mnogo vie taj da sastavi gomilu duhovno zavisnih nula, ije voenje prema odreenim smernicama utoliko postaje lake to je vea lina ogranienost pojedinaca. Samo tako moe da se vodi partijska politika u dananjem ravom smislu. Ali samo tako je i mogue, da onaj koji zapravo vue konce moe oprezno uvek da ostane u pozadini, a da nikada lino ne bude podvrgnut odgovornosti... Jer, nee ipak sad svaka za naciju tako tetna odluka biti pripisana tako nekom svima vidljivom mangupu, ve e se svaliti na lea cele frakcije. Time meutim otpada svaka praktina odgovornost, jer ona moe da lei samo u obavezi jedne pojedine linosti a ne u jednom parlamentarnom udruenju brbljivaca. Ova institucija moe da bude draga i dragocena samo za onoga najlaljivijeg i istovremeno posebno za onog tipa to zazire od svetla dana. Nijedan estit i ispravan ovek, koji je spreman da prihvati odgovornost za svoja uinjena dela, ne moe da bude privuen u takvu jednu instituciju. Stoga je ova vrsta demokratije postala i instrument one rase, koja shodno svojim unutranjim ciljevima mora da se plai sunca sada i u sva vremena ubudue. Samo Jevrejin moe da velia jednu instituciju koja je prljava i neistinita kao i on sam. Njemu nasuprot stoji istinita germanska demokratija slobodnog izbora voe s' njegovom obavezom za potpuno preuzimanje svake odgovomosti za svoje delenje i postupke. U njoj nema nikakvog preglasavanja jedne veine po pojedinim pitanjima, ve samo odreivanje jednog jedinog, koji onda svim svojim umanjem i ivotom ima da nastupa za svoje odluke. Ako neko sad istupi sa zamerkom da pod takvim uslovima se teko moe neko nai spremnim da svoju linost posveti tako riskantnom zadatku, onda se na to mora samo jedno odgovoriti: Neka je Bogu hvala, pa u tome upravo i lei smisao germanske demokratije da nee prvi koji naie nedostojni treber i moralni olo okolino se uukljati u vladu svoga naroda, ve e se zbog veliine odgovornosti koju treba preuzeti uplaeno ustuknuti neznalice i slabii. A ako bi ipak jednom takav klipan pokuao da se nametne, onda ga je lake raskrinkati i bezobzirno odgurnuti: gubi se, kukaviki olou! Nazad, prlja svakim korakom kojim gazi; jer predvorje u Panteon istorije nije za puzavce tu, nego za heroje!

48

Do ovog pogleda na stvar izborih se posle dvogodinjih poseta bekom parlamentu. Onda nisam vie tamo zalazio. Parlamentarni reim imao je i dodatno jednu glavnu zaslugu za sve vie poslednjih godina rastuu slabost stare habzburke drave. to je vie njegovim delovanjem bila razbijena prevlast nemstva, tim se vie sada potpadalo pod jedan sistem ispraznih meusobnih igrarija nacionalnosti. U samom Rajhsratu ovo se sve vie deavalo na tetu Nemaca i time svakako u prvom redu na tetu Rajha; jer ve na prelazu u ovaj vek moralo je i najpriglupljim ljudima da sine, da privlana snaga monarhije nije vie u stanju da obuzda tenje zemalja za rasturanjem zajednike drave. Naprotiv. Sto su siromanija postala sredstva, koja je drava imala da ulae za svoje odranje, tim je sve vie rastao opti prezir prema njoj. Ne samo u Maarskoj, ve takoe i u pojedinim slovenskim provincijama osealo se toliko malo identinim sa zajednikom monarhijom, da se njena slabost nipoto nije oseala kao sopstvena sramota. ak se vie i radovalo jo takvim znacima nastupajue starake nemoi: ipak se vie uzdavalo u njenu smrt nego u njeno ozdravljenje. U parlamentu je mogao jo da se sprei potpuni slom stalnim nedostojanstvenim poputanjem i ispunjavanjem i svake mogue ucene, koju je onda imao da plati Nemac; u zemlji pomou jednog to je mogue vetijeg manipulisanja narodima jednih protiv drugih. Samo, opta linija razvoja bila je uperena ipak protiv Nemaca. Posebno otkako je prestolonasledstvo poelo da utire put izvesnom uticaju nadvojvodi Francu Ferdinandu, dobilo je plan i pored odozgo forsirano ''ehiziranje''. Sa svim iole moguim sredstvima pokuavao je taj budui vladalac duple monarhije da uini prednost raznemavanju, ili ak i da ga forsira, odnosno bar prikrije. isto nemaka mesta su tako okolinim delovanjem dravnog bearmterstva polako ali nesputano sigurno ugurana u meovito jezike zone. ak i u donjoj Austriji je poeo taj proces da ini sve bre napretke a Be je ve za mnogo ehe bio njihov najvei grad. Vodea misao vog novog Habzburga, ija je porodica sad govorila vie eki (supruga nadvojvode bila je kao nekadanja eka grofica morganatski poverena princu; ona je poticala iz krugova, iji je neprijateljski stav prema Nemcima predstavljao tradiciju), bila je, da u srednoj Evropi postepeno formira jednu slovensku dravu, koja je kao zatita protiv pravoslavne Rusije trebalo da bude postavljena na strogo katolike temelje. Time je, kao tako esto kod Habzburga, ponovo religija postavljena u slubu jedne isto politike misli i jo k' tome posmatrano bar s' nemake take gledita - nesrene politike misli. Rezultat je bio vie nego alostan u mnogostrukom pogledu. Niti su kua Habzburg niti katolika crkva dobili oekivanu nagradu. Kua Habzburg je izgubila presto, Rim jednu veliku dravu; jer time to je kruna stavila i religiozne momente u slubu svojih politikih opredeljenja, produbila je jedan duh, koji ponajpre ni ona sama naravno nije smatrala moguim. Iz pokuaja da se u staroj monarhiji svim sredstvima iskoreni nemstvo, izrastao je kao odgovor staronemaki pokret u Austriji. Sa osamdesetim godinama je i u monarhiji dostigao vrhunac manesterski liberalizam jevrejskog utemeljenja, ako ne i da je jo i preplavio. Reakcija protiv toga dola je ipak, kao kod svega u staroj Austriji, ne u prvom redu iz socijalnih shvatanja, vec nacionalnih. Nagon za odravanje prinudio je nemstvo da se stavi u odbranu u najotrijoj formi. Tek u drugom planu poee i ekonomska merila da postaju vana. Tako se iz sveopte politike zbrke iskristalisae dve partijske strukture, jedna vie nacionalna, druga vie socijalno nastrojena; obe meutim izuzetno interesantne i poune za budunost. 49

Posle poraavajueg kraja rata 1866. zanosila se kua Habzburg pornilju o jednom revanu na bojnom polju. Samo je smrt cara Maksimilijana od Meksika, ija se nesrena ekspedicija pripisivae u prvom redu Napoleonu Treem, i ije preputanje pada uzrokovano Francuzom je pobudilo opte ogorenje, spreilo je jedno tenje zbliavanje sa Francuskom. Pa ipak je Habzburg onda bio na oprezu. Da nije rat 1870/71. postao takav jedinstven pobedniki pohod, usudio bi se svakako ipak beki dvor da zaigra krvavu igru osvete za Sadovu. Ali kada su sa bojita prispele prve junake vesti, udesne i jedva za verovati no ipak istinite, onda spoznade "najmudriji" od svih monarha neprilian as i naini jednu najbolje moguu grimasu u ravoj igri. Herojska borba tih dveju godina proizvela je jedno jo mnogo monije udo; jer kod Habzburga promena stava nikada nije odgovarala unutranjoj tenji srca, nego prinudi okolnosti. Nemaki narod u staroj Istocnoj marki je meutim tako bio ponet pobednikim zanosom carstva i video je s najdubljom ostraenou ponovo vaskrsavanje sna oeva u najdivniju stvarnost. Jer neka se niko ne vara: onaj zaista nemaki opredeljeni Austrijanac je i u Kenigracu od tih trenutaka spoznao onaj isto tako tragian ali i neophodan razlog za ponovno uspravljanje jednog Rajha koji vie nije hteo da ostane spetljan s' trulim kucinama starog saveza - i vie to i nije bio. On je takoe nauio pre svega najtemeljnije na sopstvenoj koi da osea da je kua Habzburg najzad zavrila svoju istorijsku misiju i da novi Rajh samo vie onoga za cara sme da prihvati, koji u svom herojskom nastrojenju ima da ponudi jednu dostojnu glavu "kruni Rajne". A koliko li je samo jo i vie bila da se slavi sudbina to je to darivanje bilo izvreno izdanku jedne dinastije, koja je u Fridrihu Velikom ve jednom u munom vremenu naciji jedan svetli simbol venog uspona podarila. Ali kad je posle velikog rata kua Habzburg s poslednjom odlunou ila na to da opasno nemstvo duple monarhije (ije unutranje opredeljenje nije moglo biti pod sumnjom) polako, ali neumoljivo iskoreni - jer to je morao i biti konaan ishod politike sloveniziranja - onda otpor naroda kome je bio odreen kraj i to takve vrste, kakvu nemaka istorija novijeg vremena jo nije poznavala. Po prvi puta postae nacionalno i patriotski opredeljeni ljudi - buntovnici. Butovnici ne protiv nacije, takoe ne i protiv drave same po sebi, ve buntovnici protiv jedne vrste vladavine, koja je po njihovom uverenju mogla voditi do propasti sopstvenog naroda. Po prvi puta u novijoj nemakoj istoriji razdvojio se zemaljski dinastiki patriotizam od nacionalne ljubavi prema otadbini i narodu. Bila je to zasluga svenemakog pokreta Nemakoaustrije devedesetih godina da se na jasan i nedvosmislen nain konstatovalo, da jedan dravni autoritet samo onda ima pravo da zahteva potovanje i zatitu, ako on odgovara tenjama naroda, bar mu ne nanosi tetu. Dravni autoritet kao sam sebi cilj ne moe da postoji, jer bi u tom sluaju svaka tiranija na ovom svetu bila nedodirljiva i proglaavana svetom. Ako pomonim sredstvima vladavinskog nasilja bude jedan narod predodreen za propast onda je pobuna svakog pojedinog pripadnika takvog jednog naroda ne samo pravo ve i obaveza. Pitanje, meutim, kada se ovakav jedan sluaj ukazuje nee biti odlueno teorijskim raspravama, ve silom i uspehom. Poto svako vladavinsko nasilje uzima sebi za pravo razume se obavezu odranja dravnog autoriteta, i kad je ta vlada tako rava a tenje jednog naroda hiljadu puta izdane, onda narodni nagon za somoodranje pri savladavanju takve jedne vlasti u cilju zadobijanja slobode ili nezavisnosti mora da upotrebi ista oruja kojima se i protivnik pokusao da odri. Borba se prema tome vodi "legalnim" sredstvima dogod i vlast koju se hoe oboriti sama takva sredstva upotrebljava, ali se i od ilegalnih ne mora 50

ustezati ako zavojeva ista upotrebi. Uopste uzev se, meutim, ne sme zaboraviti da odranje jedne drave ili ak i jedne vlade nije najvii cilj bitisanja Ijudi, vec ouvanje njihove vrste. Ali ako je sama ona jednom u opasnosti da bude podjarmljena ili ak i unitena, onda pitanje legitimiteta ne igra sad vie nikakvu ulogu. Moe onda da bude i to da se vladajua sila i hiljadu puta poslui "legalnim" sredstvima u svom nastupanju, ipak je nagon za odravanje podjarmljenih najuzvienije opravdanje za njihovu borbu svim sredstvima i orujem. Samo u priznanju ovog stava su borbe za slobodu protiv unutranjeg a takoe i spoljnjeg porobljavanja naroda na ovoj zemljinoj kugli iskazani u tako monim istorijskim primerima. Pravo oveka rui pravo drave. Podlegne li, meutim, jedan narod u svojoj borbi za prava oveka, onda e on upravo na terazijama sudbine biti isuvie lak i beznaajan da bi imao sreu za dalje trajanje na ovome svetu. Jer ko nije spreman ili sposoban da se bori za svoje bitisanje, njemu je veno pravedno provienje ve odredilo kraj. Svet ovaj ne postoji za kukavike narode. Ali kako je ipak lako jednoj tiraniji da se ogrne mantiliem takozvane "legalnosti", pokazuje i opet najjasnije i najupeatljivije primer Austrije. Legalna dravna vlast poivala je tada na nemako neprijateljskom tlu parlamenta s' njegovim nenemakim majoritetom - i isto tako nemako- neprijateljskom vladalakom kuom. U oba ova faktora bio je otelotvoren dravni autoritet. Sa toga mesta hteti i pokuati da se promeni sudbina nemakoaustrijskog naroda, bila je ista besmislica. Time bi meutim bio opet, prema miljenju naih poklonika jedino mogueg "legalnog" puta i dravnog autoriteta po sebi, svaki otpor, jer on nije sprovodljiv legalnim sredstvima, zanemarljiv. To bi, meutim, znailo i kraj nemakog naroda u monarhiji s' iznuenom nunou - i to u kratkom vremenu. Zaista je od te sudbine nemstvo spaseno jedino slomom te drave. Brbljivi teoretiar bi naravno uvek jo radije umro za svoju doktrinu nego za svoj narod. Poto Ijudi tek sebi stvaraju zakone, on misli da su oni za njih kasnije tu. to je ova besmislica temeljno otklonjena, a na uasavanje svih teoretskih jahaa na principima kao i ostalih dravnih fetiista zahvalnost lei na ondanjem svenemakom pokretu u Austriji. Time to su Habzburzi pokuali da se svim sredstvima ostrve na telo nemstva, napala je ova partija ak i "uzvienu" kuu vladaoca, i to bezobzirno. Ona je po prvi puta postavila sondu na toj truloj dravi i stotinama hiljada ljudi otvorila oi. Njena je zasluga to je predivni pojam otadbinske ljubavi otrgla iz zagrljaja ove sumorne dinastije. Njena snaga je u prvo vreme svog nastupa bila izvanredno velika, pa je tak pretila da postane i prava jedna lavina. Samo, uspeh nije potrajao. Kada sam doao u Be, pokret je ve odavno bio potisnut pa ak i odguran u skoro potpunu beznaajnost, a u meuvremenu na vlast dospele hriansko-socijalne partije. Ceo taj tok postojanja i nestanka svenemakog pokreta s' jedne strane i neuvenog uspona hriansko-socijalne partije s' druge strane morao je zbilja da postane za mene klasian objekt studiranja od najdubljeg znaaja. Kada sam doao u Be, bile su moje simpatije sasvim i u potpunosti na strani svenemakog opredeljenja. Da se tak imalo smelosti u parlamentu za povik "ziveli Hoencolerni"! takoe mi je veoma imponovalo, kao to me i radovalo; da se jo uvek sebe smatralo kao prolazno odvojeni deo Nemakog carstva i' ni jednog trenutka nije dozvoljavalo da se propusti, tako neto i javno da se obznani, pobuivalo je u meni radosno pouzdanje; da se u svim pitanjima koja su 51

se ticala nemstva beskompromisno isticala obojenost i nipoto se nije poklizavalo u kompromise, izgledao mi je jedini jo prohodan put ka spasenju naeg naroda; ali to to je pokret posle svog najpre tako divnog uspona sad tako jako opao, to nisam mogao da razumem. Jo manje, meutim, da je hriansko-socijalna partija u isto vreme mogla da se uzdigne do tako ogromne vlasti. Ona je upravo tada dospela na vrh svoje slave; i kako sam se dao na to da oba pokreta uporedim, dao mi je i ovde usud, ubrzano i mojim inae pretunim poloajem, najbolju pouku za shvatanje uzroka ove zagonetke. Poinjem moje razmatranje najpre kod oba oveka, koji su smatrani kao voe i osnivai obe partije: Georg fon Senerer (Georg von Schonerer) i dr. Karl Lueger . isto ljudski uzeto, uzdizala su se obojica, jedan kao i drugi, daleko iznad okvira i merila takozvanih parlamentamih pojavnosti. U kalu jedne seopte politike korupcije ostao je itav njihov ivot ist i nedodirljiv. Ipak je moja lina simpatija bila tada najpre na strani svenemca Senerera, da bi se potom samo postepeno okretala takoe i ka hriansko-socijalnom voi. U njihovim sposobnostima konfrontirani, izgledao mi je jo onda Senerer kao bolji i dublji mislilac u domenu principijelnih problema. On je nuni kraj austrijske drzave tanije i jasnije spoznavao nego ma ko drugi. Da su naroito u nemakom Rajhu njegova upozorenja od habzburke monarhije bolje sluali, ne bi onda nikada dolo do nesree svetskog rata Nemacke protiv cele Evrope. Samo, kada je Senerer probleme po svojim unutranjim bitima spoznavao, onda se on jo i vie varao u Ijudima. Ovde je opet hila snaga dr Luegera. Taj je bio redak jedan poznavalac Ijudi, koji se naroito uvao da Ijude pogleda bolje no to su oni i sami bili. Stoga je on raunao vie s' realnim mogunostima ivota, dok je Senerer ovde pokazivao malo razumevanja. Sve to je Svenemac samo i pomislio, bilo je, teorijski uzev, tano, samo, time to je nedostajala snaga i razumevanje da se teorijska saznanja prenesu na masu, njih dakle dovesti u takvu formu da oni time mogu odgovarati sposohnosti poimanja irokih slojeva naroda, koji su ipak i ostaju ogranieni, bilo je upravo ovo spoznavanje samo jedna proroanska mudrost da ikada bude mogla da postane praktina stvarnost. Ovo nedostajanje stvarnog poznavanja Ijudi vodilo je, meutim, u daljem toku u jednu zabludu kod procene snaga celog pokreta kao i prastarih institucija. Najzad je Senerer dodue spoznao da se ovde radi o pitanjima pogleda na svet, ali nije shvatio, da su u prvom redu uvek samo iroke mase pogodne za nosioca takvih gotovo religioznih uverenja. On je naalost u samo veoma malom obimu video izuzetnu ogranienost volje za borbu kod takozvanih "graanskih" krugova ve i usled njihovog privrednog poloaja, koji je pojedinca izlagao previe strahovanju da e neto izgubiti i stoga se taj drao vie po strani. A ipak jedan pogled na svet imae tek onda izgleda na pobedu ako se iroke mase iskau spremnim da budu nosioci novog uenja i da sami stupe u neophodnu borbu. Tom nedostatku razumevanja za znaaj donjih narodnih slojeva nadovezivalo se potpuno nedovoljno shvatanje socijalnog pitanja. U svemu tome je dr Lueger prava suprotnost Senereru. Temeljno poznavanje Ijudi doputalo mu je da isto tako dobro proceni mogue snage kao to je opet time ostao poteen od jedne institucije postojee za nisku procenu, pa moda ak da iz tog razloga se upravo njome poslui kao pomonim sredstvom za ostvarenje svojih namera. Takoe je on isuvie jasno shvatio da politika borbena snaga gornjeg graanstva je u dananje vreme samo mala i nedovoljna bila da njome izvojuje slobodu jedan veliki pokret. Stoga je on glavno tezite svoje politike delatnosti stavio za zadobijanje onih slojeva ija je egzistencija bila ugroena i koji su sledstveno 52

tome bili vie postali podsticaj nego slabljenje borbene volje. Isto tako je on bio sklon da se poslui da uini sebi sklone, da hi iz takvih starih izvora snage mogao za sopstveni pokret da izvue to vie koristi. Tako je on zasnovao svoju partiju u prvom redu na ugroenom srednjem staleu i osigurao je sebi time pripadnike koje je teko bilo ma ime uzdrmati i koji su isto tako bili veoma spremni na rtvu kao i puni ilave borbene snage. Njegov beskrajno mudar odnos prema katolikoj crkvi pridobio je meutim za kratko vreme za njega i mlade duhovnike u jednom obimu, da je stara klerikalna partija bila prinuena ili da ustupa poprite, ili, jo pametnije, da se novoj partiji prikljui, te tako je osvajao poziciju po poziciju. Ako bi se meutim sve to posmatralo samo kao karakteristino bie oveka onda bi mu se mogla naneti tea nepravda. Jer uz crte mudrog taktiara morale bi se dodati i svojstva jednog zaista velikog i genijalnog reformatora; naravno i ovde razgranienog tanom spoznajom jednom postojeih mogunosti kao i sposobnosti sopstvene linosti. Bio je to jedan beskrajno praktian cilj koji je sebi postavio ovaj zaista znaajan ovek. On je hteo da osvoji Be. Be je bio srce monarhije, od tog grada isticao je jo poslednji ivot u boleljivo i ostarelo telo tronog Rajha. to je zdravije postajalo srce, tim sveije je moralo da oivi i ostalo telo. Jedna principijelno tana misao, koja je meutim mogla da privede samo jedno odreeno, ogranieno vreme za svoju primenu. A u ovome je leala slabost tog oveka. Ono to je on kao gradonaelnik grada Bea postigao, je u najboljem smislu rei besmrtno; monarhiju meutim nije on bio u stanju time da spase - bilo je isuvie kasno. To je opet njegov oponent Senerer jasnije video. Ono to je dr Lueger praktiki napao, uspevalo mu je na udesan nain, ono emu se od toga ponadao, izostajalo je. Ono to je Senerer hteo, nije mu uspevalo, a ono od ega se pribojavao, upravo je na alost na uasan nain i nastajalo. I tako oba oveka ne dosegoe njihov dalekosean cilj. Lueger nije mogao vie da spase Austriju a Senerer nemaki narod da zatiti od propasti. Beskrajno je pouno za nae dananje vreme, prostudirati uzroke promaaja obeju partija. To je posebno svrsishodno za moje prijatelje, poto su u mnogim takama odnosi danas slini kao onda i time mogu da se izbegnu greke koje su jednom ve odvele jedan pokret do njegovog kraha a drugi do njegove besplodnosti. Slom svenemakog pokreta u Austriji imao je u mojim oima tri uzroka: Prvo nejasna predstava o znaaju socijalnog problema upravo kad se radi o jednoj novoj partiji koja je po svom unutranjem biu revolucionarna partija. Time to su se Senerer i njegova stranka obratili u prvom redu graanskim slojevima, mogao je rezultat da bude veoma slabaak, tanjuan. Nemako graanstvo je naroito u svojim viim krugovima, iako pojedici i ne slute, pacifistiko bukvalno sve do samonegacije, kada se radi o unutranjim stvarima nacije ili drave. U dobrim vremenima to znai u ovom sluaju dakle u vremenima jedne dobre vlade, ovakvo opredeljenje je jedan razlog da se ovim slojevima prizna izvanredna vrednost za dravu; u vremenima slabije vladavine deluje ono upravo pogubno. Ve da bi se zaista uopte omoguilo sprovoenje jedne zbilja ozbiljne borbe, morao je svenernaki pokret da se pre svega posveti zadobijanju masa. Time to on to nije uinio, izgubio je od samog poetka onaj elementami polet, kome je potreban takav jedan talas, ako taj pokret ne treba u kratkom vremenu da splasne. I kako to naelo nije od samog poetka strogo 53

uoeno i takoe i sprovedeno, tako je i nova partija izgubila za kasnije svaku mogunost nadoknaenja onog to je proputeno. Jer prijemom preterano mnogobrojnih umereno - graanskih elemenata usmeravae se unutranji stav pokreta uvek ka njima i tako morati da se odrekne svakog daljeg izgleda za dobijanje snaga vrednih pomena iz irokih redova naroda. Time meutim jedan pokret nee vie moi dalje da ode od nekakvog prostog gunanja i kritiziranja. Jer vie ili manje nee skoro nikada vie moi da se nae religiozna vera, povezana sa isto takvom spremnou za rtvu; na njeno mesto stupie meutim tenja da se "pozitivnom" saradnjom, to znai u ovom sluaju priznanjem da toga, steu i zatupe vrstinu borbe, da bi se najzad prizemljilo u jedan truli mir. To se dakle dogodilo i svenemakom pokretu, jer on nije od samog poetka stavio glavno teite na zadobijanje svojih pristalica iz krugova iroke mase. On je postao "graanski", otmen, prigueno radikalan. Iz te greke izrastao mu je i drugi razlog brze propasti. Poloaj nemstva u Austriji bio je u vreme nastupa svenemakog pokreta ve oajniki. Iz godine u godinu postajao je parlament vie jedna institucija za lagano unitenje nemakog naroda. Svaki pokuaj nekog spasa u dvanaesti as mogao je da ima jedan iako mali izgled na uspeh samo u uklanjanju te institucije. Time je nastalo za pokret jedno pitanje od principijelnog znaaja. Ako bi trebalo, da bi se parlament unitio, ui u njega, da bi ga, kako se uobiajavalo izraziti, "iznutra potkopao", ili je trebalo tu borbu voditi spolja stalnim napadima protiv te institucije? Ulo se u parlament i izalo potuen. Naravno, moralo se ui u njega. Povesti borbu spolja protiv takve jedne sile znai krenuti sa nepokolebljivom hrabrou, ali biti spreman i za beskrajne rtve. Time se napada bik juriom na njegove rogove i primie se mnogi teki udarci, ponekad e se biti oboren na tlo, da bi se moda tek sa polomljenim udovima moglo ponovo podii, i tek posle najtee borbe priklonie se pobeda smelom napadau. Samo veliina rtava zadobie nove borce za stvar, dok upornost ne dobije uspeh kao nagradu. A za to su, meutim, potrebna deca naroda iz irokih masa. Jedino oni su odluni i dovoljno ilavi da tu bitku vode do krvavog kraja. Ali ovu iroku masu nije eto posedovao svenemaki pokret; te tako mu nita drugo i nije preostalo, ve da ue u parlament. Bilo bi pogreno verovati da je ta odluka bila rezultat dugih unutranjih duevnih muka ili samo i razmatranja; ne, nije se mislilo ni na ta drugo. Uee u ovoj besmislici je samo jedan podbaaj optih nejasnih predstava o znaaju i dejstvu takvog jednog sopstvenog uestvovanja u instituciji koja je u principu ve bila ocenjena kao pogrena. Uopteno gledano ponadalo se svakako u jedno olakanje kod prosveivanja irih narodnih masa, time to se eto sada dobija prilika da se govori pred "forumom cele nacije". Takoe, izgleda da se pomislilo da bi napad na koren zla morao biti uspeniji nego jurianje izvana. Zatitom imuniteta verovalo se da e se pojaati sigurnost pojedinih istaknutih boraca, tako da bi se snaga napada time mogla samo poveati. U stvarnosti, naravno, stvari su dole sasvim drukije. Forum, pred kojim su svenemaki poslanici drali govore, postao je ne vii nego pre manji; jer tu svak govori jedino pred krugom koji eli da ga slua, ili koji putem izvetaja tampe poprima reprizu izgovorenog. Ali najvei neposredni forum slualaca ne predstavlja sala jednog parlamenta, nego veliki javni narodni skup. Jer na njemu se nalaze hiljade ljudi, koji su samo zato doli, da uju ta govornik njima ima da kae, dok u sali za sednice poslanikog doma su samo nekoliko stotina njih, najee jedino zato tu, da bi primili dnevnice a nipoto da, eto dopuste da u njima zasvetli mudrost jednog ili drugog gospodina "narodnog predstavnika". Ali pre svega: to je uvek ista publika, koja nikada nee neto vie nauiti, poto im za ovo osim pameti 54

nedostaje i ovde neophodna iako tako skromna volja. Nikada nee neki od tih narodnih predstavnika polazei od sebe da uini ast boljoj istini, da bi se onda takoe stavio i u njenu slubu. Ne, to nece uiniti ni jedan jedini, osim da on ima razlog da se nada, takvim jednim obrtom da ce moi jo da spase za jednu sledeu sezonu. Tek dakle kada pone da visi u vazduhu da e dosadanja partija na dolazeim izborima loe proi, potrae ta rasko od muevnosti da pogleda, da li i kako da se ubaci u drugu, verovatno bolje stojeu partiju ili pravac, pri emu se onda ta promena pozicije odvija dodue u jednom pravoj provali oblaka od objanjenja i zaklinjanja. Stoga se deava uvek kada jedna postojea partija poinje izgleda da propada pod nenaklonou naroda u tako jednom veem obimu, da preti verovatnoa jednog unitavajueg poraza, da onda nastaje jedno veliko putovanje: parlamentarni pacovi naputaju partijski brod. To opet nema nieg zajednikog sa boljim znanjem ili htenjem, ve jedino s' onom bednom darovitou koja takvu jednu parlamentamu stenicu upravo jo u pravom trenutku upozorava i tako je opet ponovo sputa na jedan drugi topli prijateljski krevet. Pred takvim jednim forumom govoriti, znai ipak pred poznate ivotinjke raspisati perle. To se zbilja ne isplati! Uspeh ovde ne moe nikakav drugi biti ve - nula. I tako je i bilo. Svenemaki poslanici mogli su da govore do promuklosti: dejstvo je potpuno izostalo. tampa je, meutim, ili namrtvo preutala ili je tako razbucala njihove govore, da su svaka veza pa ak i smisao esto potpuno bili iskrenuti ili sasvim izgubljeni i time javnost dobila o namerama novog pokreta jednu sasvim lou sliku. Bilo je sasvim beznaajno ta su pojedina gospoda govorila: znaenje je lealo u onome, to se od tih govora dobilo na itanje. A to je izvod iz govora, koji je u svojoj rascepkanosti mogao jedino besmisleno da deluje. Mogao i - trebao. Pritom jedini forum, pred kojim su oni uistinu govorili, sastojao se od knap pet stotina parlamentaraca, i to govori dovoljno. Ali najgore u svemu je bilo sledee: Svenemaki pokret je mogao samo onda da rauna na uspeh, ako je od prvog dana shvatio, da ovde ne bi smelo da se radi o jednoj novoj partiji, nego mnogo vie o jednom novom pogledu na svet. Jedino takav jedan novi pogled na svet mogao je da mobilie unutranje snage da se izbori ova dinovska borba. Za tako neto vrede kao voe jedino one najbolje i najhrabrije glave. Ako borbu za jedan pogled na svet ne vode junaci spremni na rtvovanje, nee se za veoma kratko vreme vie nai borci hrabri da pogledaju smrti u oi. Ko ovde drhti za sopstveni ivot, njemu za optu stvar ne preostaje nita vie. Ali da bi se ovi uslovi odrali, vano je za svakoga da zna, da novi pokret ast i slavu za potomstvo nikako u sadanjosti nema da ponudi. to vie jedan pokret ima da razdaje pozicije i poloaje koje je lako stei, tim e vea biti navala mediokriteta, dok konano ti politiki egrti do te mere pomree korovom jednu uspenu partiju, da oprobani borac od nekada nee vie biti uopte u stanju ponovo da prepozna stari pokret, a nove pridolice e i njega samog kao dangrizavog odluno da odbace. Time je meutim "misija" takvog jednog pokreta zapeaena. I kako je svenemaki pokret sebe prepisao parlamentu, dobio je upravo i "parlamentarce" umesto voa i boraca. On je time spao na nivo jedne od obinih politikih dnevnih partija i izgubio je snagu da se sumornoj sudbini suprotstavi prkosom muenitva. Umesto da se bije, on je sad nauio i da "govori" i "pregovara". Ali novi parlamentarac je osetio ve za kratko vreme kao lepu, jer je bila bez rizika, obavezu, da novi pogled na svet izbije "duhovnim" orujem parlamentarne 55

govorljivosti, kada se, u sluaju potrebe i rtvom sopstvenog ivota, uletanjem u borbu, pokazao njen ishod nesigurnim, u svakom sluaju neto to ipak nista nije moglo doneti. A poto se sada ve jednom sedelo u parlamentu, poee pristalice napolju da se nadaju u uda i da ih iekuju, koja naravno ne nastupaju niti su mogla nastupiti. Stoga se postalo ve za kratko vreme veoma nestrpljivim; jer ak i to to se tako moglo uti od sopstvenih poslanika, ni na koji nain nije odgovaralo oekivanjima biraa. Ovo je bilo lako objanjivo, jer se neprijateljska tampa, naravna stvar, dobro uvala da narodu prenesu jednu vernu sliku delovanja svenemakih predstavnika. I to su se vie novi narodski predstavnici privikavali na ukus jedne ipak blie sorte "revoluconarne" borbe u parlamentu i pokrajinskim skuptinama, tim su se manje nali spremnim da se vrate u opasan agitatorski rad u irokim slojevima naroda. Masovni skup, jedini put jednog zaista punodejstvujueg, jer je i neposredno lini, vrenja uticaja a time i jedino mogueg zadobijanja velikih delova naroda, sve vie je time guran u drugi plan, zapostavljen. Tako kao to je pivski sto sale za skupove konano zamenjen sa tribinom parlamenta, da bi sa tog foruma govori bili nalivani u glave takozvanih "izabranika" naroda umesto u narod, prestao je svenemaki pokret takoe da bude jedan narodni pokret i za kratko vreme se srozao u jedan vie ili manje ozbiljno tretirani klub akademskih rasprava. Lo utisak koji je irila tampa do te mere nije vie bio mogu da se ispravi linom skuptinskom delatnou pojedine gospode, tako da je najzad re "svenemaki" dobila jedan veoma rav prizvuk u uima irokog naroda. Jer, ovo neka dopuste da im naroito bude kazano svi ti piskarajui i vitezi i zamlate dananjice: najvee promene i prevrati na ovome svetu nikada nisu izvedeni guijim perom! Ne, peru je uvek bilo rezervisano samo to da ih teorijski razjasni. Ali, sila koja je navela u obruavanje velike istorijske lavine religiozne i politike vrste bila je od pamtiveka oaravajua snaga izgovorene rei. iroka masa jednog naroda podlee pre svega samo snazi govora. Svi veliki pokreti su meutim, narodni pokreti, oni su vulkanske erupcije ljudskih strasti i duevnih oseanja, pokrenuti ili stravinom boginjom bede ili potpaljivakom bakljom u masu ubaene rei a nisu sladunjavi, limunadni izlivi esteti- zirajuih literata i junaka salona. Sudbine naroda moe da preokrene samo oluja vrele strasti, strast, meutim, moe da pobudi samo onaj, koji je u sebi nosi. Jedino ona daruje onda onome koji je njome odabran rei, sline udarcima ekia koje su u stanju da otvore kapije ka srcu naroda. U koga, meutim, zataji strast a usta ostanu zatvorena, njega nebo nije izabralo za glasnika svoje volje. Stoga neka ostane svako piskaralo kod svoje mastionice, da bi "teoretski" delovao, ako su mu za to dostatni razum i mo; ali za vou on niti je roen niti obdaren. Jedan pokret s velikim ciljevima mora stoga veoma bojaljivo da se trudi, da nipoto ne izgubi vezu sa irokim masama naroda. On mora ponajpre s' ovog stanovita da ispita svako pitanje i u tom pravcu da donese svoju odluku. On mora nadalje sve da izbegne to bi njegovu sposobnost dejstva na mase moglo da umanji ili samo i oslabi, a to ne recimo iz demagokih razloga, ne, nego iz jednostavnog saznanja da bez ogromne snage mase jednog naroda nije ostvarljiva nikakva velika ideja, pa ma kako ona izgledala sveta i uzviena. Samo tvrda stvarnost mora da odreuje put ka cilju; neprijatne puteve zaobilaziti znai na ovome svetu suvie esto se odricati cilja: pa htelo se to nekome ili ne. I kako je svenemaki pokret svojom parlamentarnom orijentacijom teite svoje delatnosti umesto na narod preneo u parlament, izgubio je budunost a za to je 56

dobio jeftine uspehe trenutka. Izabrao je laku borbu ali time vie nije bio vredan za poslednju pobedu... Upravo sam ovo pitanje jo u Beu najtemeljnije razmatrao i u nesagledavanju istog od strane svenemakog pokreta video jedan od glavnih uzroka njegove propasti, propasti jednoga pokreta koji je u mojim oima tada bio pozvan da u svoje ruke preuzme vostvo nemstva. Obe prve greke koje su dovele do propasti svenemaki pokret, stajahu jedna prema drugoj u srodnikom odnosu. Nedostajae saznanje o unutranjim pogonskim snagama velikih prevrata vodilo je do nedovoljne procene znacaja irokih masa naroda; iz tog je proizilazio mali interes za socijalno pitanje, nedostatno i nedovoljno pridobijanje du donjih slojeva nacije kao i stav prema parlamentu koji je ovo samo pospeivao. Da se samo mogla spoznati neuvena sila koju poseduje masa kao nosilac revulucionarnih otpora u svim vremenima, onda bi se svakako moralo u socijalnom kao i u propagandistikom pravcu drukije raditi. Onda i ne bi glavno teite pokreta bilo prebaeno u parlament, nego u fabriku i na ulicu. Ali i trea greka nosi u sebi poslednju klicu u nesaznanju vrednosti mase, koja se pomou nadmonih duhova najzad jednom u jednom odreenom pravcu privlai i postavlja u pokret, a onda i, slino zamajcu na toku dodaje snazi napada silinu i ravnomernu, stalnu upornost. Teka borba koju je svenemaki pokret vodio s' katolikom crkvom objanjava je samo iz nedovoljnog shvatanja da se duevnom nastrojenju naroda mora ii u susret. Uzroci estokog napada nove partije protiv Rima bili su sledei: im se kua Habzburg konano odluila da Austriju preobrati u jednu slovensku dravu, posegnulo se za svakim sredstvom, koje je izgledalo kao podesno u tom pravcu. I religiozne institucije je vlastodraka kua stavila beskrupulozno u slubu nove ''dravne ideje''. Upotreba cekog svetenstva i njihovih duhovnih duebrinika bilo je samo jedno od mnogih sredstava da se doe do tog cilja, do opteg sloveniziranja Austrije. Postupak se odvijao ovako kako sledi: U isto nemake optine postavljeni su eki svetenici, koji su polako ali sigumo poinjali da istiu interese ekog naroda iznad interesa crkve i postajali kliconoe procesa odnemivanja. Nemako duhovnitvo je takvom jednom zbivanju na alost bilo nedoraslo i zatajilo je skoro potpuno. Ne samo da je ono samo za takvu jednu borbu u nemakom smislu bilo sasvim neupotrebljivo, nego nije bilo ni u stanju da odgovori potrebnim otporom na napade drugih. Tako je bivalo nemstvo pritiskivano lagano ali neumitno na jednoj strani obilaznim putem konfesionalne zloupotrebe a na drugoj svojom nedovoljnom odbranom. Ako se ovo kao to je prikazano odigravalo u malome, na alost, odnosi ni u veem opsegu nisu bili mnogo drukiji. I ovde takoe nisu nailazili antinemaki pokuaji Habzburgovca, inicirani pre svega od strane visokog klera na odbranu, dok je zastupnitvo nemakih interesa i samo ostajalo potpuno u pozadini. Opti utisak nije mogao biti drukiji do da se ovde odigravala povreda nemakih prava od strane katolikog duhovnitva kao takvog. Time, meutim, izgleda da crkva upravo nije oseala s' nemakim narodom, ve se na nepravedan nain stavila na stranu njegovog neprijatelja. A koren cele ove stvari je leao, pre svega po miljenju Senerera u injenici da vostvo katolike crkve nije stolovalo u Nemakoj kao i samim time uslovljenim neprijateljstvom prema tubama naeg naroda. Takozvani kulturni problemi su pritom, kao onda kod gotovo svega u Austriji, bili skoro sasvim u pozadini. Merodavno za stav sve- nemakog pokreta prema katolikoj crkvi bilo je mnogo manje njeno dranje na primer prema nauci 57

itd., nego znatno vie njeno nedovoljno zastupanje nemakih prava i, obratno, stalno podravanje slovenskih neumerenih zahteva i pohlepe. I sad, Georg Senerer nije bio ovek koji jednu stvar napola uradi. Prihvatio je borbu protiv crkve u uverenju da samo spase nemaki narod. "Pokret - dalje od Rima" izgledala je najsilovitija ali naravno i najtea strategija napada, koja je morala da smrvi neprijateljsku tvravu. Ukoliko bi ona bila uspena, onda bi i nesreni crkveni rascep u Nemkoj bio prevladan i unutranja snaga Rajha i nemake nacije mogla je takvom jednom pobedom ogromno da dobije. Samo, niti su zamisao i osnova, niti zakljuivanje te borbe bili ispravni. Bez sumnje je nacionalna snaga otpora katoIikog duhovnitva nemake nacionalnosti bila u svim pitanjima koja su se ticala nemstva manja nego ona njene nenemake, naroito eke profesionaIne brae. Isto tako samo neki ignorant nije mogao da vidi da nemakome kleru nije gotovo nikada ak ni samo na um palo jedno ofanzivno zastupanje nemakih interesa. Samo, morao je svak ko nije bio zaslepljen priznati da je ovo trebalo biti pripisano jednoj okolnosti pod kojom mi Nemci svi zajedno najtee imamo da trpimo: to je naa objektivnost u stavu prema naem narodu isto tako kao i prema biIo emu drugome. I tako kako je eki duhovnik subjektivno stajao prema svome narodu a prema crkvi samo objektivno, tako je nemaki svetenik bio subjektivno odan crkvi a ostao je objektivan prema naciji. To je jedna pojava koje moemo u hiljadama drugih sluajeva na nau sreu da posmatramo. A to ni u kom sluaju nije samo jedan nasledni deo katolicizma, nego neto to u kratko vreme prodere gotovo svaku, naroito dravnu ili idejnu instituciju. Uporedimo li samo stav, koji na primer zauzima nae inovnitvo prema pokuajima nacionalnog preporoda sa onim koji bi u takvom sluaju zauzelo inovnistvo nekog drugog naroda. Ili, veruje li se da bi oficirski kor celog ostalog sveta recimo na slian nain tenju nacije odbacio pod frazom "dravnog autoriteta", kao to je to kod nas od pre pet godina neto samo po sebi razumljivo, pa ak vai i kao veoma zasluno ponaanje. Zar ne zauzima npr. u jevrejskom pitanju obe konfesije danas jedno stanovite, koje niti da odgovara tenjama naroda niti potrebama religije? Neka se samo uporedi dranje jednog jevrejskog rabina u svim pitanjima od iole nekog znaaja za Jevrejstvo kao rasu sa stavom daleko najveeg dela naeg duhovnitva, ali, molim najlepe, najveeg dela duhovnistva obe konfesije! Ovaj fenomen imamo uvek onda, kada se radi o zastupanju apstraktne jedne ideje po sebi. "Dravni autoritet", "demokratija", "pacifizam", "internacionalna solidarnost", itd. su stalno pojmovi, koji kod nas uvek postaju tako krute, isto doktriname predstave, da svako ocenjivanje optih, nacionanlih ivotnih neophodnosti sledi iskljuivo vie samo od njihovih gledita i polazita. Taj nesrean nain posmatranja svih vanosti pod uglom jednog predubeenja ubija svaku mo da se jedna stvar subjektivno promisli koja objektivno protivurei sopstvenoj doktrini, i vodi na kraju ka jednom potpunom izokretanju i sredstava i cilja. Okrenue se protiv svakog pokuaja nacionalnog uzdizanja, ako bi ono moglo da se dogodi jedino prethodnim uklanjanjem jednog ravog, pokvarenog reima, jer bi to zaboga bio jedan udar na "dravni autoritet", a "dravni autoritet" nije sredstvo za cilj, kao to ponajvie u oima takvog jednog objektivnog fanatika taj autoritet predstavlja sami cilj, koji je dovoljan da ispuni ceo njegov bedni i jadni ivot. Tako bi se npr. ukopavalo sa zahtevom za razoruanje protiv pokuaja jedne diktature, ak ako je njen nosilac jedan Fridrih Veliki a trenutni umetnici dravotvorstva jedne parlamentarne veine bili samo 58

nesposobni patuljci ili ak inferiorni subjekti, jer zakon demokratije izgleda takvom jednom principijelnom jarcu upravo svetiji nego dobrobit jedne nacije. Dakle, jedan prikriva u propast, jer se u njoj trenutno otelotvoruje ''dravni autoritet'', dok drugi ak i najblagosloveniju vladu odbija, ukoliko ona ne odgovara njegovoj predstavi o "demokratiji". Tako isto e na nemaki pacifista kod svakog pa makar jo i krvavog silovanja nacije, moe ono ak da ishodi mimo i od najgorih vojnih nasilja utati, ako se promena te sudbine moe postii otporom, dakle silom, jer bi to zaboga bilo protivno duhu njegovog miroljubivog drutva. Internacionalni nemaki socijalista moe, meutim, od drugog sveta solidaristiki da bude i opljakan, on sam kvitira to bratskom naklonou i ne pomilja na odmazdu ili ak i samo odbranu, jer je on eto - Nemac. Ovo moe biti i tuno, ali jednu stvar hteti promeniti znai nju prethodno i spoznati. lsto tako se on odnosi i sa slabikim zastupanjem nemakog znaaja od stane jednog dela klera. A ovo niti je zlurada, zla volja po sebi, niti opet uslovljeno da kaemo zapovestima "odozgo", nego u ovakvoj jednoj manjkavoj nacionalnoj odlunosti za Nemstvo od mladih dana pa nadalje, kao is druge strane, jednog bespogovornog podavanja pod ideju koja je postala idol. Vaspitavanje za demokratiju, za socijalizam internacionalnog karaktera, za pacifizam itd. je jedno tako kruto i iskljuivo, sledstveno tome, gledano iznutra, isto subjektivno vaspitavanje, ime se pod ovim naelnim predstavama utie i na optu sliku ostalog sveta, dok je stav prema Nemstvu od rane mladosti jedno dabome objektivno vaspitanje. Tako e pacifista time to se on subjektivno predaje svojoj ideji bez ostatka, kod svakog ak i jo tako nepravednog i tekog ugroavanja svog naroda (ukoliko je on upravo Nemac) traiti uvek objektivno pravo a nikada iz istog nagona za samoodranje stupiti u redove svoga roda i boriti se sa njim. Koliko ovo vai takoe i za pojedine konfesije, neka jo pokae i sledee: Protestanizam je po sebi bolje zastupao znaaj Nemstva, koliko to u njegovom roenju i kasnijoj tradiciji ve zasnovano i lei; on e ipak zatajiti u tom asu kada ova odbrana nacionalnih interesa mora da se odigra u jednoj oblasti, koja u optoj liniji njegove predstave sveta i tradicionalnom razvoju ili nedostaje ili ak iz nekakvog razloga biva odbijena. Tako e se protestanizam uvek zalagati za unapreenje sveg Nemstva po sebi, im se bude radilo o stvarima unutranje istote ili takoe i nacionalnog produbljivanja, o odbrani nemakog bia, nemakog jezika i takoe nemake slobode, poto je sve ovo dabome vrsto zasnovano poiva u i samom njemu; on e se meutim smesta upustiti u borbu najbeskompromisnije protiv svakog pokuaja da se nacija spase iz okruenja njenog smrtnog neprijatelja, jer je njegov stav prema Jevrejstvu jednom vie ili manje dogmatski utvren. Pritom se ovde sve vrti oko pitanja, bez ijeg reenja svi drugi pokuaji jednog nemakog preporoda ili uzdignua su i ostali nemogui i besmisleni. Imao sam u svom bekom vremenu dovoljno dokolice i prilike i ta pitanja bez predrasuda da prouim i mogao sam pritom jo i u dnevnom saobraaju hiljadostruko da konstatujem tanost ovog pogleda. U ovom aritu najrazliitijih nacionalnosti pokazalo se odmah najjasnije, da je upravo nemaki pacifista uvek pokuavao objektivno da posmatra i smatra znaaj sopstvene nacije, ali nikada Jevrejin recimo onaj svog jevrejskog naroda; da je samo nemaki socijalista "internacionalan" u jednom smislu, koji mu onda zabranjuje, da za svoj roeni narod pravdu drukije isprosi do cviljenjem i slindarenjem od internacionalnih drugova, ali nikada i eh ili Poljak itd. Ukratko, ja sam ve onda spoznao da nesrea samo delom lei u tom uenju po sebi, drugim delom, meutim, u 59

naem sasvim nedovoljnom vaspitanju u duhu Ijubavi prema sopstvenom narodu uopte i u jednoj time uslovljenoj minimalnoj odanosti istom. Time je otpalo prvo isto teorijsko objanjenje borbe svenemakog pokreta protiv katolicizma kao takvog. Kada bi se nemaki narod vaspitavao ve od najranije mladosti na onom iskljuivom priznanju prava sopstvenog nacionalnog i kad se ne bi okruila deja srca s prokletstvom nae "objektivnosti" takoe i u stvarima odravanja sopstvenog Ja, onda bi se u kratkom vremenu pokazalo da e (ali s' pretpostavkom takoe jedne radikalne nacionalne vlade) isto tako kao u Irskoj, Poljskoj, ili Francuskoj, takoe i u Nemakoj katolik uvek biti Nemac. Najmoniji dokaz za ovo lei u onom vremenu kada je poslednji put na narod u zatitu svoga ivota nastupio pred sudijom istorije u borbu na ivot i smrt. Dokle god tada nije nedostajalo vostvo odozgo, narod je svoju obavezu i dunost ispunio na velianstven nain. Da li protestantski pastor ili katoliki svetenik, oni su obojica doprineli zajedno beskrajno mnogo dugom odranju nae snage otpora, ne samo na frontu, ve i kod kue: Tih godina a naroito kad je najpre planulo, bilo je zaista u oba lagera samo jedan jedini svetac nemaki Rajh, za ije postojanje i budunost se upravo svaki obraao svome nebu. Jedno pitanje moralo bi sebi jednom da postavi svenemaki pokret u Austriji: da li je odranje austrijskog Nemstva pod jednom katolikom verom mogue ili ne? Ako da, onda ne bi smela politika partija da se brine o religioznim ili ak konfesionalnim stvarima; ali ako meutim ne, onda bi morala da nastupi jedna religiozna reformacija a nikada neka po1itika partija. Ko okolnim putem jedne politike organizacije veruje da moe doi do jedne religiozne reformacije, pokazuje samo da mu izmie takoe svaka iskra postajanja religioznih predstava ili ak verskih uenja i njihovih crkvenih uticaja. Ovde se zaista ne moe biti u slubi dva gospodara. Pri emu ja osnivanje ili razaranje jedne religije smatram ipak kao bitno vee i znaajnije, nego osnivanje ili razaranje jedne drave, a kamoli jedne partije. Pa i ne kae se da su narueni napadi bili samo odbrana od napada druge strane! Svakako da se u svim vremenima nisu libili nesavesni klipani da i religiju naine instrumentom svojih politikih poslova (jer o tome se kod tih momaka gotovo uvek i iskljuivo radilo ); samo isto tako je sigurno da je pogreno religiju ili i konfesiju takoe uiniti odgovornom za jedan broj mangupa, koji s' njom isto tako teraju zloupotrebu, kao to bi inae i neto drugo stavili u slubu svojih instikata. Nita ne moe takvoj jednoj parlamentarnoj nitariji i badavadiji bolje odgovarati, nego kad mu se tako ukae prilika da bar i naknadno jo dobije opravdanje za svoje politiko lenstvovanje i oklevanje. Jer im se religija ili konfesija uine krivim za njegovu linu ravost pa se one zato i napadnu, poziva laljivi momi odmah s' velikom galamom ceo svet za svedoka o tome kako je opravdano bilo njegovo postupanje dotada i kako samo njemu i njegovoj reitosti ima da se zahvali za spasenje religije i crkve. Isto tako glupa kao i zaboravna sredina ne prepoznaje onda pravog pokretaa cele borbe najee ve usled velike vike ili se njega i ne sea vie a baraba je sad zapravo postigao svoj cilj. Da to s' religijom nema ama ba nieg zna takav jedan lukavi lisac sasvim izvesno; on e se onda tim vie u miru smejati u sebi dok e njegov asni ali nespretni protivnik izgubiti igru, da bi se jednoga dana, oajavajui zbog manjkavosti vernosti i vere od svega povukao i digao ruke. U drugom pogledu bilo bi zaista nepravedno, religiju kao takvu, ili ak i crkvu uiniti odgovornim za promaaje pojedinaca. Treba svakako uporeivati veliinu pred oima vidljive 60

organizacije sa prosenom ogranienou i grenou ljudi uopte uzev i onda bi se moralo priznati, da je odnos izmeu dobrog i ravog pritom ovde bolji nego negde drugde. Svakako da meu svetenicima samim ima takvih, kojima njihov sveti poziv slui samo kao sredstvo njihove potike ambicije, pa ga oni ak u politikoj borbi esto vie nego na alostan nain zaboravljaju, odnosno zaboravljaju da oni moraju da budu ipak uvari jedne vie istine a ne predstavnici kleveta i lai - samo na takvog jednog otpadaju opet i na hiljade i vie asnih, svojoj misiji na najverniji nain odanih duebrinika koji se u ovom naem isto tako laljivom koliko i pokvarenom vremenu izdiu kao mala ostrva u jednoj sveoptoj movari. I koliko je malo smem da osuujem i osudim crkvu kao takvu, ako se jednom neki pokvareni subjekt u svetenikoj mantiji na prvljav nain ogrei o moral, isto tako, meutim, ako neko drugi meu mnogima rui svoj narod i izdaje u vremenskim intervalima u kojima je to bez daljnjeg upravo svakodnevno. Neka se naroito danas ne zaboravi da na takvog jednog Epialta dolaze i hiljade njih, koji krvareeg srca svi oseaju nesreu svog naroda i isto tako kao to i najdiniji sinovi nae nacije i oni eznu za onim asom kada e se i nama ponovo jednom osmehnuti nebo. Ko meutim ovde da odgovor da se tu ne radi o tako malim problemima svakodnevnice, nego o pitanjima principijelne istinitost ili dogmatskog sadraja uopte, njemu se moe samo jednim drugim pitanjem ponuditi nuni odgovor: Veruje li da, izabran od sudbine, ovde izrie istinu, onda to i uini; ali imaj onda i hrabrosti, da to ne bude hteo da uini zaobilaznim putem jedne politike partije - jer i to je odlaganje - nego daj budunosti upravo nemstvo loijeg od danas ono to je bolje u tebi. Ako ti opet ovde nedostaje hrabrost, ili ti ono tvoje bolje u tebi nije sasvim jasno ni samome, onda sklanjaj prste od toga; u svakom sluaju, meutim, ne pokuavaj, ono u ta se ne usuuje otvorenim vizirom, da se unja obilaznim putem jednog politikog pokreta. Politike partije ne treba nipoto da se bave religioznim problemima, dok god oni kao narodu strani ne potkopavaju obiaje i moral sopstvene rase; isto kao to religija ne bi trebalo da bude upetljana u partijske rabote. Ako se crkveni dostojanstvenici slue religioznim institucijama ili takoe i dogmama, da bi tetili svom nacionu, onda se na tom putu nikada ne sme ii za njima, nego tuci se istim orujem.Politikom voi moraju biti nedodirljiva religiozna uenja i jnstjtucije njegovog naroda, inae on ne sme da bude politiar, nego treba da bude reformator, ako za to ima spremu. Svako drugo dranje bi pre svega u Nemakoj vodilo u katastrofu. Prilikom prouavanja svenemakog pokreta i njegove borbe protiv Rima doao sam onda, a naroito tokom kasnijih godina, do sledeeg uverenja: Malo razumevanje tog pokreta za znaaj socijalnog problema kotao ga je zaista borbeno snane mase naroda: predavanje parlamentu oduzelo mu je snani polet i opteretio ga sa svim slabostima svojstvenim toj instituciji; borba protiv katolike crkve onemoguila ga je u mnogobrojnim malim i srednjim krugovima i time mu oduzela bezbrojne od onih najboljih elemenata koje nacija uopte more da nazove svojima. Praktini rezultat austrijske kulturne borbe bio je gotovo ravan nuli. Dodue, uspelo se da se od crkve otrgne oko sto hiljada lanova, samo bez toga da je ona time mogla pretrpeti i neku posebnu tetu. Nije joj bilo potrebno da za izgubljenim "ovicama" u ovom sluaju zbilja prolije i jednu suzu, jer ona je izgubila samo ono to prethodno ve poodavno njoj svojim unutranjim biem nije potpuno pripadalo. To je bila razlika nove reformacije prema nekadanjoj: tj. da su se neki od najboljih iz crkve se od nje preobratili i to iz najdubljeg unutranjeg religioznog ubeenja, dok su sada odlazile ionako 61

mlakonje, i to iz "promiljanja" politike prirode. Upravo s' politike take gledita je rezultat bio isto toliko smean koliko opet i tuan. Opet je dolo do propasti jednog veoma obeavajueg politikog pokreta nemake nacije, jer on nije bio voen s' neophodnom bezobzirnom trezvenou, vec se gubio u oblastima koje su morale da vode samo ka rascepu. Jer, jedno je sigurno istina: Svenemaki pokret ne bi svakako nikada ovu greku uinio, da nije posedovao isuvie malo razumevanja za psihu iroke mase. Da je njegovim voama bilo poznato, da se u svrhu postizanja uspeha, masi ve iz duevnih razmatranja nikada ne smeju pokazati dva ili vie protivnika, onda bi ve i zbog takvog jednog razloga pravac udara svenemakog pokreta bio usmeren samo na jednog protivnika. Nita nije opasnije za jednu politiku partiju nego kad ona u svojim odluivanjima dozvoljava da je vode eprtlje u svim sokacima, koji sve hoe, a da mogu ikada i ono najmanje zaista da postignu. Uopte uzev, umetnost svih zaista velikih narodnih voa u svim vremenima sastoji se u prvom redu i u tome da panju svoga naroda ne rasipa, i nego uvek da je koncentrie na jednog jedinog protivnika. to je jedinstvenije angaovanje borbene volje jednog naroda, tim e biti vea magnetski privlana snaga pokreta a time i snanija silina udaraca. U genijalnost jednog velikog voe spada i to da ak i one ratrkane neprijatelje s' raznih strana uvek predoava u one koji spadaju u jednu kategoriju, jer spoznaja razliitih protivnika moe kod slabikih i nesigurnih karaktera da dovede do poretka sumnje u sopstvena prava. Kao to se kolebljiva masa u borbi protiv isuvie mnogih neprijatelja osea nesigurnom, odmah se uspostavlja objektivnost i postavlja pitanje, da li zaista svi drugi nemaju prava a samo sopstveni narod ili sopstveni pokret sam je u posedu prava. Time meutim dolazi i prvo smalaksavanje sopstvene snage. Stoga mora jedna mnogobrojnost iznutra razliitih protivnika uvek da se sakupi u jednog, tako da u uvidu mase sopstvenih pristalica se vodi borba protiv samo jednog neprijatelja. To uvruje veru u sopstveno pravo i podie ogorenje protiv napadaa na to pravo. Da svenemaki pokret onih vremena to nije shvatio kotalo ga je uspeha. Njegov cilj je bio tano postavljen, htenje isto, ali trasirani put pogrean. On je slino jednom planinaru, koji je dabome imao pred ocima vrh koji je trebalo osvojiti, pa se is najveom snagom i odlunou dao na taj teak put, samo to upravo tome putu nije posvetio nikakvu panju, nego, uvek upravljajuci pogled na cilj, niti je video niti proveravao svojstva penjanja i na tome je konano propao. Obrnuto izgleda da je bio odnos kod velike konkurentkinje, hrianskosocijalne partije. Put koji je ona trasirala bio je mudro i tano izabran, samo, nedostajalo je jasno saznanje o cilju. U gotovo svim domenima u kojima je svenemaki pokret greio, bio je stav hriansko-socijalne partije taan i isplaniran. Ona je posedovala neophodno razumevanje za znaaj mase i osigurala je sebi bar jedan deo putem javnog naglaavanja svog socijalnog karaktera od prvoga dana. Time to se orijentisala na bitan nain na pridobijanje malog i donjeg srednjeg i trgovakog sloja, dobila je isto tako verne kao i istrajne i portvovane pristalice.. Ona je izbegavala svaku borbu protiv neke religiozne institucije i osigurala je time sebi podrku takve jedne mone institucije kakvu zbilja predstavlja crkva. Ona je sledstveno time imala samo jedinog i to zaista velikog glavnog protivnika. Ona je spoznala vrednost jedne sveobuhvatne propagande i bila je virtuozu delovanju na instinkte iroke mase njenih pristalica. Da takoe i ona nije mogla da ostvari sanjani cilj spasavanja Austrije, objanjenje je u dva nedostatka njenoga puta kao i u nejasnosti samoga cilja. Antisemitizam novoga pokreta bio je umesto na rasistikim spoznajama izgraen na religioznim 62

predstavama. Razlog zbog kojeg se potkrala ova greka bio je isti koje je prouzrokovao i drugu zabludu. Ako je hriansko -socijalna partija htela da spase Austriju, onda ona nije smela, po miljenju njenih osnivaa, da se stavi na gledite rasnog principa, jer bi onda za kratko vreme morao da nastupi opti raspad drave. Naroito je, meutim, zahtevala situacija u Beu prema shvatanju voa partije, ostavljanje po strani svih razdvajajuih momenata a na to mesto isticanje svih ujedinjujuih gledita. I Be je u to vreme bio ve toliko jako proet naroito ekim elementom da je samo najvea tolerancija u odnosu na sve rasne probleme mogla ovu partiju da dri koja jo u svom predupreenju nije bila jedna nemako-neprijateljska partija. Ako se htelo spasiti Austriju nije se smelo odrei nje. Tako se pokualo naroito pridobiti one vrlo brojne eke maloprivrednike u Beu borbom protiv liberalnog manersterstva i verovalo se pritom da je pronaena jedna iznad svih narodskih razlika usmerena parola u borbi protiv Jevrejstva na religioznoj bazi. Da je tako jedno pobijanje samo na jednoj takvoj bazi Jevrejstva donelo samo ogranienu brigu, jasno je kao dan. U najgorem sluaju spasao je jedan mlaz svete vodice jo uvek i posao i Jevrejstvo istovremeno. S' takvim jednim povrnim objanjenjem nikada se nije dospelo do jednog ozbiljnog naunog tretiranja celog problema i time su odbijeni mnogi oni kojima je ovakva vrsta antisemitizma ostala nerazumljiva. Zadobijajua snaga ideje bila je time vezana za skoro iskljuivo duhovno ograniene krugove, ako se nije htelo do isto emotivnog doivljaja do jedne stvarne spoznaje, inteligencija se ophodila naelno odbijajue. Stvar je tako sve vie i vie dobijala obrise kao da se radilo u celoj stvari samo o pokuaju jednog novog preobraenja omladine ili ak o izrazu zavisti prema konkurenciji. Time je borba izgubila obeleje jednog unutranjeg i vieg zavetovanja i izgledala je mnogima i ne ba i onim najloijim, kao nemoralna i odbojna. Nedostajalo je uverenje da se ovde radi o ivotnom pitanju celog oveanstva od ijeg reenja zavisi sudbina svih nejevrejskih naroda. Na tome polutanstvu gubila se vrednost antisemitske orijentacije hrianskosocijalne partije. Bio je to jedan naizgled antisemitizam, koji je bio skoro gori nego i uopte nikakav; jer tako se uljuljkivalo u sigurnosti, verovalo da je protivnik zgrabljen za ui, a u stvarnosti sam antisemita je bivan vuen za nos. Jevrejin se meutim za kratko vreme navikao na tu vrstu antisemitizma, tako da bi upravo njemu svakako vie nedostajalo otpadanje toga, nego to ga je smetalo njegovo postojanje. Nije se smelo biti "nacionalistikim", nije se htelo u Beu da gubi tlo ispod nogu. Nadalo se da se jednim blagim odlaganjem ovog pitanja mogla jo da spase habzburka drava i gurala se ona upravo time u propast. Pokret je, meutim, na taj nain izgubio ogromne izvorne snage, koje je jedino na dugo morala da napuni jedna politika partija s unutranjom pogonskom snagom. Hriansko-socijalni pokret bio je upravo zato jedna partija kao i svaka druga. Ja sam oba pokreta nekada pratio najpaljivije, jedan otkucajima moga srca, drugi, ponet divljenjem za tog retkog oveka, koji mi je jo onda izgledao kao neki gorak simbol celog austrijskog nemstva. Kada je mona posmrtna povorka pola za mrtvim gradonaelnikom od venice du Ringtrase, nalazio sam se i ja meu mnogim stotinama hiljada, koji su posmatrali tunu ceremoniju. U mojoj intimnoj potreenosti rekao mi je pritom moj oseaj da je takoe i delo toga oveka moralo biti uzaludno zbog sudbe to je ta drava vodena neumitno ka propasti. Da je dr Karl Lueger iveo u Nemackoj, bio bi on svrstan u redove velikih glava naega naroda; a to to je on delovao u ovoj nemoguoj dravi, bila je nesrea i za njegovo delo i za njega lino. Kada je on 63

umro, palacali su ve plamici sa Balkana poudno od meseca do meseca naovamo, tako da mu je sudbina milostivo nije dopustila da vidi ono to je on jo verovao da moe da sprei. Ali ja sam pokuao da od promaaja jednog pokreta i neuspenosti drugoga pronaem uzroke i dooh do sigurnog uverenja da su, sasvim nezavisno od nemogunosti da se u staroj Austriji jo postigne jedno uvrenje drave, greke obe partije bile sledee: Svenemaki pokret je svakako imao pravo u svom principijelnom stavu u cilju jedne nemake obnove, bio je ipak nesrean u izboru puta. On je bio nacionalistiki, samo na alost ne dovoljno socijalan, da bi zadobio mase. Njegov antisemitizam je poivao, meutim, na tanom saznanju znaaja rasnog problema a ne na religioznim predstavama. Njegova borba protiv jedne odreene konfesije bila je naprotiv stvarno i taktiki pogrena. Hriansko-socijalni pokret posedovao je jednu nejasnu predstavu o cilju nemakog preporoda, imao je meutim razumevanja i sree pri traganju svojih puteva kao partija. On je shvatao znaaj socijalnog pitanja, varao se u svojoj borbi protiv jevrejstva i nije imao pojma o snazi nacionalne misli. Da je hriansko-socijalna partija uz svoje mudro saznanje o vanosti irokih masa imala jo i tanu predstavu o znaaju rasnog problema, kako je to svenemaki pokret zahvatio, i da je ona sama konano bila nacionalistika, ili da je svenemaki pokret uz svoje tano saznanje cilja jevrejskog pitanja i znaaja nacionalne misli usvojio jo i praktinu mudrost hriansko- socijalne partije, naroito, meutim, njen stav prema socijalizmu, onda bi to dalo takav jedan pokret koji bi jo i onda po mom dubokom uverenju mogao sa uspehom da uzme nemaku sudbinu u svoje ruke. Da to nije bilo tako, lealo je u daleko najveoj meri u samoj sutini autrijske drave. Poto ni u jednoj drugoj partiji nisam video ostvarenje mojih uverenja, nisam se u dolazeem vremenu vie mogao da odluim da stupim u jednu od postojeih organizacija ili ak i da se borim u redovima jedne od njih. Jo u ono vreme sam smatrao sve politike pokrete kao pogrene i nesposobne da u veem i ne samo spoljanjem obimu sprovedu nacionalni preporod nemakog naroda. A moja unutranja odbojnost prema habzbukoj dravi rasla je u to vreme sve vie i vie. to sam se vie poeo naroito baviti i spoljnopolitikim pitanjima, tim vie je moje uverenje dobijalo prevagu, da bi ta dravna tvorevina morala biti samo na nesreu Nemstva. Sve jasnije sam najzad uviao, da sudbina nemake nacije ne bi mogla da se odlui sa te strane, ve u samome Rajhu. Ali ovo nije vailo samo za opta politika pitanja, nego ne i manje za sve pojave kulturnog ivota uopte. Austrijska drava pokazivala je takoe i ovde u oblasti isto kulturnih i umetnikih zbivanja sva obeleja svoje zamrlosti, barem, meutim, svu svoju beznaajnost za nemaku naciju. Najvie je ovo vailo za oblast arhitekture. Novija graevinska umetnost nije ve i stoga mogla da doe u Austriji do naroito velikog uspeha, jer su zadaci od vremena izgradnje ulice Ringtrase bar u Beu samo bili vie beznaajni izraslim planovima u Nemakoj. Tako poeh ja sve vie da vodim dvostruki ivot; razum i realnost znaile su za mene da u Austriji proem jednu koliko znaajno blagoslovenu, toliko i gorku kolu, samo srce je boravilo negde drugde. Uzavrelo nezadovoljstvo me je onda spopadalo, to sam vie spoznavao unutranju prazninu te drave, nemogunost da se ona jo spase, ali sam pritom sa svom sigurnou oseao, da je ona u svemu i svaemu mogla da predstavlja samo jo nesreu za nemaki narod. Bio sam uveren da je ta drava morala svakog zaista velikog Nemca isto 64

tako i da stenjava i da ometa, kao to je ona, s' druge strane, i svaku nenemaku pojavu forsirala. Ogavan mi je bio nacionalni konglomerat, koji je pokazivao glavni carski grad, ogavan ceo taj meanjac naroda, eha, Poljaka, Maara, Rusina, Srba, Hrvata, itd. Dinovski ovaj grad izgledao mi je kao otelotvorenje incesta. Moj nemaki jezik iz moga doba mladosti bio je dijalekt, koji se takoe govori i u Donjoj Bavarskoj; nisam bio u stanju niti da ga zaboravim, niti da nauim beki zargon. to sam due boravio u ovom gradu, sve vie je u meni rasla mrnja protiv stranog narodnog meanjca, koji je poeo da prodire ovo staro nemako stanite. Pomisao, meutim, da bi ova drava mogla da se dri due vremena, izgledala mi je upravo smenom. Austrija je onda bila kao nekakva stara slika mozaik, iji je lepak, kit, koji je povezivao pojedine kamenie u celinu, postao star i krt; dok god umetniko delo ne bi bilo dotaknuto, moglo je ono jo da produava svoje varljivo bitisanje, ali im bi ipak zadobilo jedan udarac, raspalo bi se u hiljadama komadia. Pitanje je dakle bilo samo to, kada e doci taj udarac. Poto moje srce nikada nije kucalo za monarhiju, ve uvek samo za jedan nemaki Rajh, mogao mi je as raspada ove drave da izgleda samo kao poetak oslobaanja nemake nacije. Iz svih ovih razloga nastajao je uvek snaniji oseaj enje, najzad da odem tamo, kuda su me moje najranije mladosti vukle intimne eIje i duboka ljubav. Nadao sam se nekada da stvorim sebi ime kao graevinar i u malom ili velikom okviru, koji bi mi sudba upravo ve odredila, posvetim celoga sebe u izgarajuoj slubi naciji. Najzad, hteo sam da budem uesnik sree, da smem da budem i dejstvujem na onome mestu, sa koga bi morala da krenene u ispunjenje najarkija elja moga srca: pripajanje mog ljubljenog zaviaja zajednikoj otabini, nemakom Rajhu. Mnogi jo i danas nee biti u stanju da razumeju ovu veliinu takve jedne enje, samo, ja se obraam onima kojima je sudbina ili dosada uskratila ovu sreu ili je u surovoj okrutnosti ponovo oduzela; obraam se svima onima koji, otrgnuti od matice zemlje, moraju ak da se bore i za sveto dobro svoga jezika, koji su zbog svog opredeljenja odanosti prema otadbini proganjani ili mueni i koji sada u bolnoj oduzetosti enjivo iekujuju as, koji e ih ponovo pustiti da se vrate kod srdane verne majke; obracam se svim takvim i znam: oni e me razumeti! Samo onaj ko na sopstvenom telu osea ta znai to biti Nemac a da ne sme da pripada svojoj dragoj otadbini, u stanju je da odmeri svu dubinu enje, kojom u svim vremenima izgaraju srca dece odvojene od matice zemlje. Sve one ispunjene njome pritiska ona dubokom mukom i uskrauje im toliko dugo zadovoljstvo i sreu, dok god se ne otvore kapije otadbine i u zajednikoj dravi, u zajednikom Rajhu, ponovo nae mir i spokoj zajednika krv. Be je, meutim, bio i ostao za mene nejtea iako najtemeljnija kola moga ivota. U taj sam grad nekada stupio jo kao polumladi i napustio sam ga kao tih i ozbiljan ovek. U njemu sam dobio osnove za jedan pogled na svet u velikim razmerama i jedan nain politikog posmatranja u malom, koje sam kasnije samo jo u pojedinostima imao da dopunim, i koje me, meutim, nikada vie nisu napustile. Pravu vrednost ondanjih godina uenja u stanju sam naravno tek danas sam potpuno da procenim. Stoga sam ovo vreme neto opirnije razmotrio, poto mi je ovo upravo u onim pitanjima pruilo prvu oiglednu nastavu, koja zajedno spada u osnove s' partijom, koja se, nastala iz najmanjih poretaka, sprema da u toku od jedva pet godina preraste i razvije u jedan veliki masovni pokret. Ne znam kakav bi danas bio moj stav prema Jevrejstvu, prema socijaldemokratiji, bolje reeno prema celokupnom marksizmu, prema socijalnom 65

pitanju itd., da se nije ve temeljni sprat linih pogleda pritiskom sudbine - kao i sopstvenim uenjem - u tako rano vreme formirao. Jer, iako nesrea otadbine moe da pokrene na razmiljanje hiljade i hiljade o unutranjim razlozima sloma, to ipak nikada ne moe da dovede do one temeljnosti i dubljeg uvida, koji se razotkrivaju onome koji tek posle godinama duge borbe sam postaje gospodar svoje sudbine. MINHEN U prolee 1912. g. doao sam konano u Minhen. Sam grad bio mi je tako dobro poznat kao da sam ve godinama boravio meu njegovim zidinama. Razlog za to bio je moj studij koji me je na svakom koraku upuivao na ovu metropolu nemake umetnosti. Onaj ko nije upoznao Minhen ne samo da nije video Nemaku, ve pre svega nije upoznao ni nemaku umetnost, ako nije video Minhen. U svakom sluaju, to vreme pre rata bilo je najsrenije i takorei, najblaenije vreme mog ivota. Mada je, dodue, moja zemlja bila veoma oskudna, jer ja ipak nisam iveo da bih mogao da slikam, nego sam slikao da bih sebi time samo osigurao mogunost za ivot, ili, bolje reeno, da bih time sebi mogao da obezbedim svoje dalje studiranje. Bio sam vrsto uveren da u svoj cilj, koji sam sebi postavio, jednog dana upravo i ostvariti. I ta sama injenica mi je ve pomogla da sve, inae male, brige dnevnog ivota lako i bez tegoba podnosim. Tome se jo pridruila ona unutranja ljubav koja me je vie nego za ma koji drugi, meni poznat grad zanela, ve od prvog asa mog boravka u njemu. Jedan nemaki grad! Kakva razlika prema Beu! Meni je bivalo muka kada bih samo i pomislio na onaj Vavilon razliitih rasa. A k' tome jo i ovaj meni bliskiji dijalekat, koji me je posebno u razgovoru sa Donjim Bavarcima mogao podsetiti na moje nekadanje vreme mladosti. Bilo je svakako hiljadu i vie stvari koje su mi u dubini due bile drage i dragocene ili pak postale takvima. Najvie me je, meutim, privlaila divna stopljenost iskonske snage sa prefinjenim nemakim timungom, ta jedinstvena linija od Hofbrojhausa do Odeona, Oktoberfesta do Pinakoteke, jedne od najveih svetskih galerija likovnog stvaralatva itd. to sam i danas oaran ovim gradom, vie nego bilo kojim krajikom zemlje na ovom svetu, razlog je svakako u injenici to je on neraskidivo bio i ostao vezan sa razvitkom moga sopstvenog ivota; a to da sam ve onda doiveo sreu jednog stvarnog unutranjeg zadovoljstva moglo se samo pripisati aroliji koju ova predivna rezidencija Vitelsbaha vri. Verovatno ne samo one koji poseduju jedan razum, nego i na svakog koji je obdaren duom prepunom oseanja. Ono to me je pored moga profesionalnog rada najvie privlailo, bio je i ovde ponovni studij politikih dnevnih dogaaja, a meu njima posebno spoljnopolitikih zbivanja. Do ovih poslednjih doao sam okolinim putem preko nemake politike Saveza, koju sam jo od svojih austrijskih vremena smatrao apsolutno pogrenom. Pa ipak mi ni u Beu jo nije bio sasvim jasan puni obim ovog samozavaravanja Rajha. Tada sam bio sklon da prihvatim ili - ako to moda i sebi samom prosto govorim kao neko opravdanje - da se moda, u Berlinu ve zna kako bi mogao u stvarnosti da bude slab i malo pouzdan taj saveznik, ali se ipak, iz vie ili manje tajanstvenih razloga, ostaje suzdan u ovom saznanju, da bi se zatitila jedna politika Saveza koju je zaboga, Bizmark sam jednom zasnovao i iji iznenadni prekid ne bi mogao biti poeljan ve i stoga da se ne zastrai inostranstvo koje stalno vreba, ili pak ne uznemiri unutranji malograanin.

66

Naravno, i optenje sa samim narodom dozvolilo mi je, na moje uasavanje, da vidim za kratko vreme da je ovo verovanje bilo pogreno. Na moje uenje morao sam svugde da konstatujem da o samoj biti habzburke monarhije, u inae dobro obavetenim krugovima, nemaju ak ni blagog pojma. Upravo je narod bio zaslepljen verovanjem da se saveznik moe smatrati kao nekakva ozbiljna sila koja bi u asu nevolje smesta sebe stavila na raspolaganje. U masi je monarhija uvek smatrana "nemakom dravom" i verovalo se da se na to moe i osloniti. Postojalo je miljenje da se i ovde snaga moe meriti milionima, kao otprilike i u samoj Nemakoj, a potpuno se zaboravljalo da je prvo: Austrija ve odavno prestala da bude nemako dravno bie; ali da su drugo: unutranji odnosi ovoga carstva od asa do asa sve vie stremili njegovom raspadu. Ja sam tada ovu dravnu tvorevinu bolje poznavao nego takozvana oficijelna "diplomatija" koja se slepo, kao skoro uvek, teturala ka svojem usudu, jer raspoloenje naroda bilo je uvek samo izraz onoga to je odozgo ulivano u javno mnenje. A odozgo je, meutim, sa "saveznikom" negovan jedan kult kao oko zlatnog teleta. Svakako su se nadali da se ljubaznostima moe nadoknaditi ono to je nedostajalo u iskrenosti. Pri tom su se uvek uzimale rei za gotove vrednosti. Mene je ve u Beu spopadala ljutnja kada sam video razliku koja je s' vremena na vreme bila uoljiva izmeu govora zvaninih dravnika i sadrine beke tampe. A pri tom je jo Be ipak bio, bar po spoljnom izgledu, nemaki grad. Koliko su, meutim, drukije bile stvari kada bi se iz Bea, ili, bolje reeno, iz Nemake-Austrije otilo u slovenske provincije Carstva! Dovoljno je bilo uzeti samo prake novine u ruke da bi se saznalo kako se tamo procenjivala itava ta uzviena opsenarska igra Trojnog saveza. Tu vie nita nije bilo preostalo od svog "dravnikog remek-dela" do krvavo izrugivanje i podsmeh. I u najdubljem miru, kada su oba cara upravo jedan drugom utisnula na ela prijateljske poljupce, nije se skrivalo da e ovaj savez biti likvidiran onoga dana kada se bude pokualo da se sjaj nibelunkog ideala stavi na probu u praktikoj stvarnosti. A kako je samo koju godinu kasnije nastalo uzbuenje kada je, najzad, u nadolom trenutku, onda kada savezi treba da se dokau, Italija iskoila iz Trojnog pakta, i oba saveznika ostavila na cedilu, pa im je na kraju ak i sama postala neprijateljem. Da se uopte neko ranije usudio da ak samo i na minut poveruje u mogunost takvog uda, naime uda, da bi se ltalija sa Austrijom zajedno borila, moglo je svakome, ko upravo nije bio pogoen diplomatskim slepilom, jednostavno da bude neshvatljivo. Ali, stvari, meutim, u Austriji samoj nisu bile gotovo ni za dlaku drukije. Nosioci ideje o savezu bili su u Austriji samo Habzburgovci i Nemci. Habzburgovci iz rauna i prinude, Nemci iz istog poverenja i politike gluposti. Iz istog poverenja jer su oni imali pogrenu predstavu da e putem Trojnog saveza nemakom Rajhu samom uiniti jednu veliku uslugu, da e mu pomoi da ojaa i da se osigura i obezbedi; iz politike gluposti, meutim, jer se ovo prvo zamiljeno nije ostvarilo, nego naprotiv, oni su time potpomogli da se Rajh prikuje za jedan dravni le, koji mora oboje da povue u provaliju, pre svega, stoga to su oni tim savezom sami sve vie zapadali u odroivanje od nemstva. Jer, usled toga to su Habzburgovci, ovim savezom sa Rajhom verovali, sa svoje strane, da mogu biti sigurni da se otud niko nee umeati i na fulost i s' pravom, bili su u stanju da svoju unutranju politiku laganog suzbijanja nemstva sprovode ve bitno lake i bez razlika. Ne samo da se pri ovoj poznatoj "objektivnosti" nije trebalo pribojavati neke primedbe od strane vlade nemakog Rajha, nego su se i 67

samom austrijskom nemstvu u svako doba, ukazivanjem na savez, mogla zapuiti usta, kada bi (ta usta) moda htela da govore protiv suvie podmukle vrste sloveniziranja. A i ta bi jo, inae, trebalo da ini Nemac u Austriji, kada, zaboga, i samo nemstvo nemakog Rajha izrie habzburkoj vladi priznanje i poverenje? Da li on treba da prui otpor, da bi onda u celoj nemakoj javnosti bio obeleen kao izdajnik sopstvene nacionalnosti? Zar on koji je ve decenijama podnosio najuvenije rtve upravo za svoju nacionalnost? I kakvu bi uopte vrednost imao ovaj savez kada bi nemstvo habzburke monarhije bilo iskorenjeno? Nije li vrednost Trojnog saveza za Nemaku upravo bila zavisna od odranja prevlasti nemake snage u Austriji? I, zar se zaista verovalo da bi se moglo i sa jednim slovenskim habzburkim carstvom jo iveti u savezu? Stav zvanine nemake diplomatije, kao i stav celog javnog mnenja i prema unutranje-austrijskom problemu nacionalnosti, bio je ve ne samo glup, nego jednostavno i sulud! Oslanjali su se na savez, utemeljavali budunost i sigurnost jednog sedamdesetmilionskog naroda prema tome i uz to gledali, kako se jedini temelj za ovaj savez kod partnera, iz godine u godinu, planski i neometano sa sigurnou razara. Jednog dana morao je onda da preostane samo "ugovor" sa bekom diplomatijom, a saveznika pomoc carstva da bude izgubljena. A kod ltalije to je ionako bio sluaj od samog poetka. Da se u Nemakoj samo neto jasnije prouavala istorija i psihologija nacija, onda se svakako nijednog minuta ne bi verovalo da bi ikada Qirinal i beki Hotburg mogli stajati u jednom zajednikom borbenom frontu. ltalija bi pre postala vulkan, nego to bi se jedna vlada smela usuditi, da tako fanatino omrznutoj habzburkoj dravi, poalje na bojno polje jednog jedinog Italijana, izuzev kao neprijatelja. Ja sam vie nego jedanput u Beu posmatrao kako se raspaljivao strastveni prezir, kao i neizmerna mrnja kojom je ltalijan izraavao "odanost'' austrijskoj dravi. Ono to je kua Habzburg izgreila u odnosu na italijansku slobodu i nezavisnost u toku vekova bilo je previe veliko da bi se moglo zaboraviti, ak i da je postojala dobra volja za to. Ali te volje, uopte, nije bilo u narodu, ni kod italijanske vlade. Za ltaliju su, stoga, postojale samo dve mogunosti u zajednikom ivotu sa Austrijom: ili savez ili rat. Birajui ono prvo, mogli su na miru da se pripremaju za ono drugo. Naroito od kada se odnos Austrije prema Rusiji sve vie pribliavao ratnom sukobu, nemaka politika saveza bila je isto tako besmislena koliko i opasna. Ovo je bio klasini sluaj na kome se video nedostatak svake velike i ispravne linije razmiljanja. Zato je, uopte, sklopljen savez? Ipak, samo da bi se budunost Rajha mogla bolje ouvati, nego to bi on, preputen samom sebi, to bio u stanju. Ta budunost Rajha, meutim, ipak nije bila nita drugo nego pitanje odranja mogunosti egzistencije nemakog naroda. Ali, stoga je pitanje moralo samo ovako da glasi: kako mora da se organizuje ivot nemake nacije u doglednoj budunosti, i kako onda takvom razvoju, u okviru optih, evropskih odnosa snaga, zajemiti neophodne osnove i potrebnu sigurnost? Pri jasnom razmatranju osnova i uslova za spoljno-politiko delovanje nemake dravne vetine moralo se doi do sledeceg uverenja: Nemacka ima godinji prirataj stanovnitva od priblino devet stotina hiljada dua. Tekoa ishrane ove armije novih graana drave mora postati iz godine u godinu sve veom, i jednog dana zavriti i katastrofom, ukoliko se, upravo, ne iznau sredstva i putevi da se jo blagovremeno predupredi opasnost da se zapadne u bedu od gladi. 68

Postojala su cetiri puta da bi se izbegao takav uasan budui razvoj: 1. Moglo je, prema francuskom uzoru, da se ogranii porast raanja vetaki, pa da se na taj nain predupredi preveliki prirataj stanovnitva. Priroda, dodue, obino u vremenima velike bede ili zlih klimatskih uslova, kao i pri vrlo oskudnim prinosima iz poljoprivrede, sama krene ka ogranienju razmnoavanja stanovnitva u izvesnim zemljama, ili kod izvesnih rasa; dodue, po isto tako mudroj koliko i bezobzirnoj metodi. Ona ne spreava samu sposobnost raanja, ali svakako spreava dalje odranje ve roenog, pri emu ono to je roeno izlae tako tekim iskuenjima i odricanjima, da sve to je manje jako, manje zdravo, biva prinueno ponovo da se vrati u krilo veno nepoznatog. Meutim, ono to se otme strahotama ivota i onda dalje traje, iskuano je hiljadostruko, vrsto je i svakako podesno da se ponovo dalje produkuje, da bi temeljna selekcija ponovo mogla da zapone ispoetka. Time to priroda tako brutalno nastupa protiv pojedinaca i njega momentalno uzme sebi, ukoliko nije dorastao burama ivota, odrava rasu i samu vrstu snanom, pa ak je i pojaava do najveih sposobnosti. Time je, meutim, smanjenje broja istovremeno jaanje linosti, i na kraju krajeva, i snaenje vrste. Drugaije je kada se ovek opredeli da preuzme ogranienja svoje brojnosti. On nije izrezan od drveta prirode, nego je "human". On to razume bolje nego surova kraljica svih mudrosti. On ne ograniava dalje odranje pojedinca, ve, naprotiv, dalje rasploavanje istog. To mu izgleda ljudskije i pravednije, nego obrnuti put, jer on naravski uvek vidi samo sebe samog, a nikada i rasu. Samo, na alost, i posledice su obrnute: Dok priroda, time to doputa razmnoavanje, podvrgava dalje odranje najteem ispitu, iz vika pojedinih bia, bira sebi najbolje kao vredne da dalje ive, dakle, samo njih odrava i takoe im doputa da postanu nosioci daljeg odranja svoje vrste, ovek ograniava razmnoavanje, a ipak se grevito brine za to da se svako jednom ve roeno bie po svaku cenu i odri. Ova korektura Boije volje izgleda mu isto tako mudra kao i humana i on se raduje to je u jednoj stvari opet nadmudrio prirodu, pa ak i dokazao njenu manjkavost. Da se, dodue, u stvarnosti broj ograniio, ali je zato smanjena vrednost pojedinca to naravno nikako ne eli dragi majmuni, otac vasione ni da vidi, ni da uje. Jer, ako se jednom produkovanje, kao takvo, ogranii i broj raanja smanji, stupa umesto prirodne borbe za ivot, koja jedino najjae i najzdravije ostavlja da ive, samo po sebi razumljiva elja i sklonost da se i najslabiji, pa i najbolesniji po svaku cenu "spasu", ime se polae klica za potomstvo koje mora postojati sve bednije i jadnije to due bude potrajalo ovo izrugivanje prirode i njene volje; kraj e, meutim, biti taj da e takvom narodu, jednog dana, ivot na ovome svetu biti oduzet; jer ovek, svakako, moe izvesno vreme da prkosi venim zakonima volje za postojanim odranjem, ali osveta ce doi, ipak, pre ili kasnije. Neko jae pleme oterae slabe, poto ce nagon za ivotom u svojoj poslednjoj formi uvek iznova da raskine smene okove te, takozvane, humanosti pojedinca, da bi dopustilo da na njeno mesto stupi humanost prirode koja slabe unitava, da bi snazi poklonila zaslueno mesto. Ko, dakle, hoe da osigura ivot nemakom narodu putem sopstvenog ograniavanja njegovog razmnoavanja otima mu time budunost. 2. A drugi put bio bi taj za koji danas esto i preesto ujemo da se predlae i hvali: unutranja kolonizacija. To je predlog koji su isto tako mnogi u dobroj meri dali, kao to ga veina, obino pogreno, razume da bi time nanela najveu tetu 69

koju ovek moe zamisliti. Bez sumnje plodnost jednoga tla moe da se podigne do odreene granice. Ali samo do jedne odreene granice, a ne do u nedogled. Izvesno vreme moi e se, dakle, umnoavanje nemakog naroda izravnati putem poveanja iskorienosti naega tla bez opasnosti od gladi. Samo, nasuprot ovome stoji injenica da zahtevi ivota, uopte uzev, bre rastu nego sam broj stanovnitva. Zahtevi ljudi u odnosu na ishranu i odevanje postaju iz godine u godinu vei i ve sada, na primer, nisu ni u kakvoj srazmeri prema potrebama naih predaka od pre, otprilike, sto godina. Stoga je, dakle, pogreno misliti da e svako poveanje proizvodnje stvoriti preduslove za poveanje broja stanovnitva: ne, ovo moe da bude tano samo do izvesnog stepena, time to e se najmanje jedan deo vika proizvoda upotrebiti za zadovoljenje poveanih potreba ljudi. Samo, ak i kod najveeg ogranienja sa jedne strane, i najenerginije marljivosti sa druge strane doi e, ipak, i ovde jednom do granice koja e onda samo tlo postaviti. Pokraj sve marljivosti nee biti mogue da se iz njega vie izvue, vie privredi, a onda e nastupiti, iako za izvesno vreme sa odlaganjem, zla sudba. Glad e se najpre, s' vremena na vreme, ukoliko doe do loih etvi itd, ponovo javljati. Glad e se sa poveanim brojem ivlja sve ee javljati, tako da je konano jedino onda nee biti kada retke, najberietnije godine napune ambare. Ali, pribliava se najzad vreme kada se beda nee moi vie preduprediti, a glad e postati venim pratiocem takvog naroda; i sad e morati ponovo da pomogne priroda i da izvri izbor meu onima koje je sama odabrala za ivot, ili e se ovek ponovo sam pomoi, tj, pribei vetakom spreavanju svoga razmnoavanja sa svim njegovim ve naznaenim posledicama za rasu i vrstu. Moi e se jo prigovoriti da ova buduost, celom oveanstvu jednom i ovako i onako predstoji, pogotovo to i pojedini narodi naravno nee biti u stanju da izbegnu tu sudbinu. To je na prvi pogled, bez daljeg, tano. Pa ipak se ovde mora uzeti u obzir sledee: Svakako e u jednom odreenom momentu biti celokupno oveanstvo prinueno, da usled nemogunosti plodnosti tla prilagodi jo za due vreme daljim poveanjima broja stanovnika, zaustavlja razmnoavanje ljudskog roda, pa ili da ponovo prirodi prepusti da odlui ili da, ipak, putem samopomoi, ukoliko je mogue, ali onda naravno ve na ispravniji nain nego to je to danas, stvori neophodnu ravnoteu. Samo, ovo e, onda, ba da pogodi sve narode, dok su sada takvom nevoljom pogoene samo one rase koje ne poseduju vie dovoljno snage i jaine da bi sebi osigurale neophodno tlo na ovom svetu. Jer stvari ipak stoje tako da na ovoj zemljinoj kugli danas jo uvek ima ogromnih povrina neiskorienog tla, i ono samo jo prosto udi za obraivanjem. Ali, isto tako je tano da to tlo nije od strane prirode po sebi sauvano jednoj odreenoj naciji ili rasi kao rezervisana povrina za budunost, nego je ona zemlja i tlo za onaj narod koji poseduje snagu da ga uzme i ima veu vrednou da ga obrauje. Priroda ne poznaje nikakve politike granice. Ona postavlja iva bia najpre na ovoj zemljinoj kugli i onda posmatra slobodnu igru snaga. Najjai u hrabrosti i marljivosti dobija onda kao njeno najdrae dete dosueno pravo gospodarenja ivotom. Ako se jedan narod ogranii na unutranju kolonizaciju, poto se druge rase na sve veim prostranstvima ove zemlje grevito ucvruju, on e biti prinuen da se prihvati samoogranienja ve u vreme kada se ostali narodi jo neprestano dalje razmnoavaju. Jednom e, dakle, nastupiti taj sluaj i to tim pre ukoliko je manji ivotni prostor jednog naroda koji mu stoji na raspolaganju. Poto se, uopte, na alost i suvie esto, samo najbolje nacije ili jo tanije jedino istinske kulturne rase, nosioci svakog ljudskog napretka, u svom pacifikom zaslepljenju 70

odluuju da se odreknu novog zahvatanja prostora da bi se zadovoljile "unutranjom kolonizacijom", a nacije manje vrednosti, meutim, umeju da za sebe osiguraju ogromne ivotne povrine na ovom svetu, to bi moglo dovesti do sledeeg krajnjeg rezultata: Po kulturi bolje rase, ali i manje bezobzirne, morale bi ve tada zbog svog ogranienog tla da smanje svoje razmnoavanje, dok e kulturno nazadniji, ali prirodno brutalniji narodi, usled veih ivotnih povrina, moi biti u situaciji da se jo neogranienije dalje razmnoavaju. Drugim reima, svet e time jednoga dana doi u posed kulturno minomijeg, manje vrednog, a ipak energinijeg oveanstva. A onda e postojati u jednoj iako jo tako dalekoj budunosti, samo dve mogunosti: ili e svet biti upravljen prema predstavama nae moderne demokratije, tada e otpasti teite svake odluke u korist brojano jaih rasa, ili e svet biti regulisan prema zakonima prirodnog rasporeda snaga, a onda e pobediti narodi brutalne volje, a opet nee pobediti nacije samoogranienja. Ali, da e ovaj svet jednom jo biti izloen najteim borbama za opstanak oveanstva, niko u to ne moe da sumnja. Na kraju pobeuje uvek samo nagon za samoodranjem. Pod njim se topi takozvana humanost, kao izraz jedne meavine gluposti, kukaviluka i uobraenog sveznadarstva, kao sneg na martovskom suncu. U venoj borbi je coveanstvo postalo veliko u venom miru ono propada. Za nas Nemce je, meutim, parola "unutranje kolonizacije" ve i stoga nesrena, jer ona kod nas odmah pojaava miljenje da je pronaeno sredstvo koje, prema pacifikom shvatanju, doputa da se bitisanje moe "ostvariti" u blagom ivotnom dremeu. Ovaj nauk, kad je ve kod nas ozbiljno shvaen, predstavlja kraj svakoga napora da sebi na ovom svetu sauvamo mesto koje i nama pripada. im bi proseni Nemac, eto, prihvatio ubeenje da ovim putem sebi moe da osigura ivot i budunost, bio bi likvidiran svaki pokuaj jednog aktivnog i time jedino i delotvornog i plodotvornog zastupanja nemakih ivotnih potreba. Svaka, zaista korisna, spoljna politika mogla bi, meutim, zbog takvog stava nacije da se smatra pokopanom, a takvom politikom i budunost nemakog naroda. U saznanju ovih posledica nije sluajno u prvoj liniji uvek Jevrejin koji pokuava i ume da takve smrtno opasne pravce razmiljanja poseje u na narod. Ali i suvie dobro poznaje svoje ljude, a da ne bi znao da oni zahvalno padaju kao rtva svakom panskom pekulantu koji ih ume ubediti, da je tobo pronaeno sredstvo da se prirodi podvali, da se surova neumitna borba za ivot uini suvinom, da bi se na njeno mesto uskoro, putem rada, ponekad, meutim, i prostim neradom, ve prema tome kako se "dogodi", uzdigne do gospodara planete. Ne moe se dovoljno energino i otro naglasiti da svaka nemaka unutranja kolonizacija u prvom redu ima da slui samo tome da se otklone socijalne neprilike i pre svega da se iskljui teren opte pekulacije, ali nikada ne moe biti dovoljno, da, recimo, osigurava budunost nacije, bez novoga zemljita i tla. Ako delujemo drukije, onda za kratko vreme neemo samo dospeti do kraja naega tla, nego i do kraja nae snage. Najzad mora jo da se konstatuje sledee: U unutranjoj kolonizaciji postojee ogranienje na jednu odreenu malu povinu tla, kao i usled suavanja daljeg razmnoavanja nastajue isto ograniavajue konano dejstvo, dovode do izvanredno nepovoljnog vojno-politikog poloaja odreene nacije. Ve u samoj veliini egzistencijalne teritorije jednoga naroda nalazi se bitan faktor za odreenje njegove spoljne sigurnosti. to je vea prostornost, koja je na raspolaganju jednome narodu, tim vea je takoe i njegova prirodna zatita; jer jo uvek se mogu sprovesti vojne odluke protiv 71

naroda na malim, skuenim povrinama tla na bri, a time, dakako, i laki i naroito delotvorniji i potpuniji nain, nego to je to, obrnuto, mogue protiv teritorijalno veoma velikih drava. U veliini dravne teritorije nalazi se jo uvek izvesna zatita od lakomislenih napada, poto uspeh moe u tom sluaju da se ostvari samo posle dugih, tekih borbi, stoga e rizik nepromiljenog prepada izgledati suvie veliki, ukoliko za njega ne postoje sasvim izvanredni, neophodni razlozi. Stoga ve u samoj veliini drave lei razlog za lake odranje slobode i nezavisnosti jednoga naroda, dok, obratno, malenost i siunost jedne dravnosti upravo izaziva, provocira na njeno osvajanje. U stvarnosti su obe prve mogunosti za stvaranje jednog poravnanja izmeu rastueg broja stanovnitva u narodu i uvek iste veliine tla bile odbijane u tzv. nacionalnim krugovima Rajha. Razlozi za ovaj stav bili su naravno drukiji nego gore navedeni: prema ograniavanju raanja odnosilo se u prvom redu odbijajuce iz izvesnog moralnog oseanja; unutranja kolonizacija odbijala se sa ogorenjem jer se u njoj predoseao napad protiv veleposednitva, a u tome i poetak jedne opte borbe protiv privatnog vlasnitva uopte uzev. Pri formi u kojoj se naroito ova poslednja ozdravljujua doktrina preporuivala, moglo se, bez daljnjeg, sa takvom jednom pretpostavkom svakako i imati prava. Uopte, odbrana prema irokoj masi nije bila vrlo spretna i ni na koji nain nije pogaala sr problema. Time su ostala samo dva puta, da bi se rastuem broju pripadnika naroda osigurao posao i hleb: 3. nije se moglo zaposesti novo tlo da bi se suvini milioni godinje pomerali i rasprostirali i tako naciju i dalje odravali na osnovu samoishranjivanja; ili se ilo na to da: 4. Putem industrije i trgovine za tue potrebe se stvore uslovi da se od dohotka podmiri za ivot Dakle: politika tla ili kolonijalna ili trgovinska politika. Oba puta su sa razliitih pravaca uzimana na uvid, ispitivana, preporuivana i pobijana, dok se najzad nije polo ovim poslednjim. Zdraviji put do oba bi bio naravno onaj prvi. Zaposedanje novih teritorija i tla za naseljavanje prekobrojnih pripadnika naroda poseduje beskrajno mnogo prednosti, naroito ako se nema u vidu sadanjost, nego budunost. Ve mogunost odranja jednog zdravog seljakog stalea kao fundamenta celokupne nacije nikada se dovoljno visoko ne moe proceniti. Mnoge od naih dananjih patnji su samo posledica nezrelog odnosa izmeu seoskog i gradskog stanovnitva. vrsti stale manjih i srednjih seljaka bio je ve u svim vremenima najbolja zatita protiv socijalnog oboljevanja kakvo danas upravo imamo. A to je, takoe, i jedino reenje koje naciji omoguava da iznae hleb nasuni u unutranjem krunom procesu delovanja jedne privrede. Industrija i trgovina se povlae svojim nezrelo voenim poloajem i uvruju se u opti okvir jedne nacionalne privrede za zadovoljavanje potreba i izravnavanje. Obe time nisu vie osnova ishrane nacije, nego pomono sredstvo iste. Time to one za zadatak imaju vie ravnavanje izmeu sopstvene proizvodnje i potreba u svim oblastima, one celokupnu ishranu stanovnitva ine vie ili manje nazavisnom od inostranstva, pomau, dakle, da se u naroito tekim danima osigura sloboda drave i nezavisnost nacije. Dodue, takva zemljina politika ne bi mogla da se, recimo, vodi u Kamerunu, ve danas gotovo iskljuivo samo jo u Evropi. Pri tom se mora hladno i trezveno stati na stanovite da svakako ne moe da bude namera neba da jednom narodu 72

da pedeset puta vie teritorija i tla na ovom svetu nego drugom. U tom sluaju ne bi smele politike granice odvratiti narod od venoga prava. Ako ova zemIjina kugla zaista ima ivotnog prostora za sve, onda neka se, dakle, nama da za ivot neophodno tlo. Naravno da to niko nee rado uiniti. Ali tada stupa u dejstvo pravo samoodranja i ono to se dobroj volji zakine, treba uzeti pesnicom. Da su nai preci nekada svoje odluke inili zavisnim od iste pacifike besmislice, kao dananja savremenost, onda bismo mi uopte posedovali samo treinu naeg sadanjeg tla; nemaki narod, meutim, bi onda verovatno jedva imao ta da kae u Evropi. Neprirodnoj odlunosti u borbi za sopstveno bitisanje imamo da zahvalimo za obe ove istone marke Rajha, a time i za onu unutranju snagu veliine nae dravne i narodne teritorije koja nam je uopte, jedino do danas, omoguila da postojimo. A i iz jednog drugog razloga moglo je ovo reenje da bude ispravno: Mnoge evropske drave sline su danas piramidama postavljenim naopako. Njihova evropska osnovna povrina je smeno mala prema njihovom ostalom optereenju u kolonijama, spoljnoj trgovini itd. Moe se rei: vrh u Evropi - baza u celom svetu; za razliku od amerike unije, koja poseduje bazu jo na sopstvenom kontinentu, a samo vrhom dodiruje ostali deo zemljine kugle. Otuda, meutim, dolazi i neuvena unutranja snaga te drave, a slabost i najveeg broja evropskih kolonijalnih sila. Pa i Engleska nije nikakav dokaz protiv toga, jer se isuvie lako u odnosu na britansku imperiju zaboravlja anglo-saksonski svet kao takav. Poloaj Engleske, usled njene jezike i kulturne zajednice sa amerikom unijom, ne moe se ve i samo stoga uporediti ni sa jednom drugom dravom u Evropi. Za Nemaku je, prema tome, jedina mogunost za sprovoenje zdrave politike tla leala samo u sticanju novog zemljita u samoj Evropi. Kolonije ne mogu da slue ovom cilju dokle god ne budu podesne za naseljavanje Evropejcima u najveem obimu. Meutim, mirnim putem nisu se mogle takve kolonijalne oblasti u 19. veku vie stei. Pa i takva kolonijalna politika mogla se sprovoditi samo putem teke borbe koja je, meutim, onda mogla svrsishodnije da se vodi za vanevropske oblasti, nego, naprotiv, za zemlju na samom matinom kontinentu. Takva odluka zahteva onda, naravno, nepodeljenu predanost. Ne radi se o tome da se sa polovinim sredstvima, ili ak i samo oklevajui, pristupi jednom zadatku ije sprovoenje izgleda da je mogue samo ulaganjem i poslednjih atoma energije. Onda se moralo i celo politiko vostvo Rajha da prikloni ovom iskljuivom cilju; nikada nije smeo da usledi jedan korak koji bi bio rukovoen drugim promiljanjima, nego saznanjem o ovom zadatku i njegovim uslovljenostima. Moralo se jasno videti da je ovaj cilj mogao biti ostvaren samo borbom, ali onda se i oruani sukob mogao mirno i sabrano da ima pred oima. Tako je trebalo celokupne saveze, iskljuivo sa ovog stanovita, ispitati i proceniti njihovu upotrebljivost. Ako je postojala potreba za zemljitem i teritorijom u Evropi, onda se to moglo uglavnom dogoditi najvie na raun Rusije. Onda je morao novi Rajh ponovo da krene u mar putem nekadanjih vitezova nemakog reda da bi nemakim maem nemakom plugu obezbedio brazdu, a naciji hleb nasuni. Dodue, za takvu politiku postojao je u Evropi samo jedan jedini saveznik: Engleska. Jedino, samo sa Engleskom, mogao se zatienih lea poeti novi germanski pohod. Pravo na to ne bi bilo manje nego pravo naih predaka. Niko od naih pacifista ne odbija da jede hleb sa istoka, iako se prvi plug nekada nazivao "ma"! Ali, da bi se zadobila naklonost Engleske, ne bi smela da bude ni jedna rtva isuvie velika. Trebalo se odrei kolonija i pomorskog znaaja, a 73

britansku industriju potedeti konkurencije. Samo bezuslovno jasan stav mogao je da vodi takvom cilju. Odricanje od svetske trgovine i kolonija, odricanje od nemake ratne flote, koncentracija celokupnih sredstava moi drave na kopnenu vojsku. Rezultat bi svakako bio trenutno ogranienje, ali bi znaio veliku i monu budunost. Jedno vreme je Engleska u tom smislu bila voljna da razgovara. Poto je ona veoma dobro shvatila da Nemaka usled svog porasta stanovnitva mora da trai nekakav izlaz i da ga ili sa Engleskom nae eventualno u Evropi, ili bez Engleske u svetu. Ovom nasluivanju treba svakako, u prvom redu, pripisati to to su na prelasku u ovaj vek i iz samog Londona pokuavali da se priblie Nemakoj. Prvi put se tada pokazalo ono to smo mogli poslednjih godina, na zaista zastraujui nain, da zapazimo. Pomisao da za Englesku treba vaditi kestenje iz vatre, bila je vrlo neprijatna, kao da uopte jedan savez moe da postoji na drugoj osnovi nego onoj koja osigurava obostrane poslove. A sa Engleskom se takav posao mogao, svakako, i zakljuiti. Britanska diplomatija bila je jo uvek dovoljno mudra da zna da se bez protivusluga nikakve usluge ne mogu oekivati. Ali zamislimo da je jedna mudra nemaka spoljna politika preuzela ulogu Japana godine 1904. i jedva moemo odmeriti kakve bi posledice to imalo za Nemaku. Nikada ne bi dolo do tog "svetskog rata". Krv prolivena 1904, desetostruko bi smanjila prolivanje krvi u godinama od 1914. do 1918. A kakvo mesto bi Nemaka danas zauzimala u svetu! Jer, ta dravna mumija povezala se sa Nemakom ne radi dobijanja rata, nego radi odravanja venoga mira koji je onda na mudar nain mogao da bude primenjen za lagano, ali sigurno iskorenjivanje nemstva u monarhiji. Ovaj savez, meutim, bio je i stoga jedan nemogu savez, jer se od takve drave i tako dugo nije smelo oekivati nikakvo ofanzivno zastupanje nacionanlih nemakih interesa, posto ova nije imala ak ni snage ni odlunosti da uini kraj procesu odnemivanja na svojoj neposrednoj granici. Ako Nemaka nije posedovala toliko nacionanle svesti, a takoe i bezobzirnosti da nemoguoj habzburkoj dravi oduzme mogunost raspolaganja i odluivanja o sudbini deset miliona svojih sunarodnika, onda se zaista nije smelo oekivati da e ona ikada pruiti ruku za tako dalekosene i kompleksne planove. Dranje staroga Rajha prema austrijskom pitanju bio je probni kamen za njegovo postupanje u sudbononosnoj borbi cele zemlje. U svakom sluaju nije se smelo mirno posmatrati kako se iz godine u godinu nemstvo sve vie potiskuje, jer je ipak vrednost sposobnosti saveznitva Austrije iskljuivo zavisila od dranja nemakog elementa. Ali, ovim putem se uopte nije polo. Niega se nisu toliko pribojavali kao borbe, da bi najzad u najnepovoljnijem asu ipak bili prinudeni na nju. Htelo se pobei od sudbine, a ona je ipak stigla. Sanjalo se o odranju svetskog mira, a ateriralo u svetski rat. A to je bio najznaajniji razlog zato se uopte nije imao u vidu ovaj trei put formiranja nemake budunosti. Znalo se da dobijanje novoga tla moe da se postigne samo na Istoku, videla se onda neophodnost borbe, a hteo se, ipak, po svaku cenu mir; jer, parola nemake spoljne politike ve odavno vie nije glasila: odranje nemake nacije na svaki nain, ve ta vie: odranje svetskog mira svim sredstvima. Kako je to onda i ispalo, poznato je. Ja u posebno na ovo ponovo da se vratim. Tako je, dakle, ostala jo etvrta mogunost: industrija i svetska trgovina, pomorska sila i kolonije. Takav razvoj mogao se, dodue, ponajpre lake i svakako bre ostvariti. Nastanjivanje zemljita i teritorija je spor proces koji esto traje vekovima; pa ak u tome treba traiti i njegovu unutranju snagu, jer se pri tome ne radi o 74

iznenadnom plamsaju, ve o jednom postepenom, ali temeljnom i trajnom narastanju, za razliku od industrijskog razvoja koji u toku malo godina moe da se naduva da bi onda vise liio jednom mehuru od sapunice nego uspeloj i temeljnoj snazi. Flota se, naravno, moe bre da izgradi, nego to se u ilavoj borbi mogu da podignu seljaka gazdinstva, i nasele farmerima; samo flota se moe bre unititi nego ovo poslednje. Ako je Nemaka, ipak, krenula ovim putem, onda se bar moralo jasno spoznati da e se i ovaj razvoj jednoga dana zavriti borbom. Samo su deca mogla da pogresno predviaju da se ljubaznim i uljudnim ponaanjem i trajnim naglaavanjem miroljubivog nastrojenja mogu dobiti svoje banane u "mirnoj konkurenciji naroda'', kako se to tako lepo i sa mnogo miomirisa na sve strane brbljalo; da se, dakle, nikada ne mora posezati za orujem. Ne, da smo krenuli tim putem, onda bi jednoga dana Engleska morala da postane na neprijatelj. Bilo je vie nego besmisleno da se srdimo zbog toga to je, meutim, sasvim odgovaralo naoj bezazlenosti to je Engleska sebi uzela slobodu da se jednoga dana sa surovou nasilnikog egoiste suprotstavi naem miroljubivom nainu ivljenja i rada. Tako neto mi, dodue, ne bismo nikada uinili. Ako se evropska teritorijalna politika protiv Rusije mogla voditi sa Engleskom u savezu, onda je opet, obratno, kolonijalna politika i politika svetske trgovine mogla da se zamisli samo protiv Engleske u savezu sa Rusijom. Onda su se, meutim, morale i ovde bezobzirno da povuku konsekvence i da se, pre svega, to je mogue pre, otkai Austrija. Ma kako gledano, ovaj savez sa Austrijom na prelazu u ovaj vek bio je ve pravo bezumlje. Samo, uopte se nije ni pomiljalo na to da se sklopi savez sa Rusijom protiv Engleske, kao ni sa Engleskom protiv Rusije, jer bi u oba sluaja to na kraju znailo rat, a da bi se on spreio, odluilo se ipak uglavnom prvo, za jednu trgovinsku i industrijsku politiku. Sada se, eto, posedovao u "privredno miroljubivom" osvajanju sveta jedan uput za postupak koji je trebalo dosadanjoj politici sile jednom za svagda da slomi vrat. Moda ipak nije postojalo oseanje sigurnosti u tome naroito ako su iz Engleske s' vremena na vreme pristizale sasvim nedvosmislene pretnje; stoga se dolo do odluke za izgradnju flote; pa ipak i opet ne za napad i unitenje Engleske, nego za "odbranu" ve proklamovanog "svetskog mira" i "mirnog" osvajanja sveta. Stoga je ona, takoe, u svemu i svaemu graena neto skromnije, ne samo prema broju, nego i snazi pojedinih brodova, kao i prema naoruanju da bi se, takoe, ponovo tako, na kraju krajeva, ipak mogla da prikae "miroljubiva" namera. Govorancije o "privredno miroljubivom" osvajanju sveta bile su svakako najvei besmisao koji je ikada mogao da se uzdigne do vodeeg principa dravne politike. Taj besmisao je postao jo vei i time to se nije zaziralo da se pozove Engleska kao krunski svedok da je takav efekat mogu. Ono to su pri tom naa profesorska istorijska nauka i shvatanje istorije u tome zgreili skoro da se vie ne moe ispraviti i samo je ubedljiv dokaz za to koliko mnogo ljudi "ui" istoriju, a da je ne razume ili uopte shvata. Upravo u Engleskoj se moralo spoznati oito pobijanje ove teorije da li je, zaboga, ijedan narod sa veom brutalnou, bolje pripremao svoja privredna osvajanja maem, a kasnije ih bezobzirno branio kao engleski narod? Nije li upravo to obeleje britanske dravnike umetnosti i umenosti da se iz politike snage vuku privredni dobici i svako privredno jaanje se smesta ponovo pretoi u politiku mo? A, pri tom, kolika je zabluda verovati da bi Engleska lino bila suvie straljiva, da za svoju privrednu politiku zaloi sopstvenu krv! To to engleski narod nije posedovao "narodnu vojsku", to ni u kom sluaju ovde ne dokazuje suprotno; jer se ovde ne radi o odreenoj vojnoj formi oruane sile, nego, tavie, o volji i odlunosti da se postojea mobilie. 75

Engleska je uvek imala naoruanje koje joj je upravo bilo neophodno. Ona se borila uvek orujem koje je zahtevalo uspeh. Ona se borila sa plaenicima dok god su plaenici bili dovoljni; ali je ona i duboko zahvatala u dragocenu krv cele svoje nacije, ako je samo takva rtva mogla da donese pobedu; meutim, uvek je ostajala ista ona odlunost za borbu i ilavost kao i bezobzimo voenje iste. Ali u Nemakoj se negovala postepeno putem kole, tampe i humoristikih listova odreena predstava o biti Engleza, a jo vie o njihovoj dravi, koja je morala da dovede do jednog od najljuih samozavaravanja; jer tom besmislicom polako se sve inficiralo, a posledica toga bila je potcenjivanje koje se onda osvetilo na najljui nain. Dubina ovog falsifikata bila je tako velika, da je svako bio ubeden da u Englezu ima pred sobom jednog isto tako prevejanog kao i lino sasvim neverovatno straljivog poslovnog oveka. Da se jedno svetsko carstvo veliine engleskog carstva nije moglo prikupiti lukavstvom i podvalama, to, na alost, nikako nije ulazilo u glavu naim uzvienim profesorima profesoralne nauke. Malo onih koji su opominjali i upozoravali bili su nadvikani ili potpuno uutkani. Jo se sasvim tano mogu setiti kako su kod mojih ratnih drugova bila zauena lica, kada smo u Flandriji lino naisli na Tomije. Ve posle posle prvih dana bitke, iskrslo je ovde, verovatno u mozgu svakog, ubeenje da ovi kotlanani nisu ba odgovarali onima koje su nam u humoristikim listovima i telegrafskim izvetajima / po njihovom miljenju tano naslikali. I ja sam tada zapoeo svoja prva razmatranja o svrsishodnosti oblika propagande. Ovo krivotvorenje imalo je, meutim, za proturivanje naravno i neega dobrog; mogla se na ovim, iako netanom primeru, demonstrirati ispravnost privrednog osvajanja sveta. Ono to je polazilo za rukom Englezu, moralo je i nama da uspe, pri emu je onda kao jedan sasvim posebni plus smatrana naa ipak znaajno vea estitost, odnosno, nedostatak one specijalne engleske "perfidije". Postojala je nada da e se time lake zadobiti naklonost pre svega manjih nacija kao i poverenje velikih. Da je naa estitost izazivala kod drugih oseanje groze, nije nam padalo pri tom ve stoga na pamet, jer smo mi sve to sasvim ozbiljno sami verovali, dok je drugi svet takvo ponaanje smatrao izrazom jedne sasvim prepredene laljivosti, sve dok nije na najvee iznenaenje revolucija pomogla da se stekne dublji uvid u neogranienu glupost naeg "iskrenog" miljenja. Ali, na osnovu besmislice ovog "miroljubivog privrednog osvajanja" sveta, bio je, takoe, odmah jasan i razumljiv i besmisao Trojnog saveza. I sa kojom se to, inae, dravom moglo ovde uopte stupiti u savez? Sa Austrijom zajedno svakako da se nije moglo ii na ratna osvajanja ak ni samo u Evropi. Upravo se u tome i sastojala od prvog dana ta unutranja slabost saveza. Jedan Bizmark je mogao sebi da dozvoli ovo privremeno reenje, ali nikako ne i svaki tupavi sledbenik, a ponajmanje u vreme kada ve odavno vie nisu postojale bitne pretpostavke i za bizmarkovski savez; jer Bizmark je verovao da u Austriji jo ima pred sobom jednu nemaku dravu. Sa postepenim uvoenjem opteg prava glasa potonula je, meutim, ova zemlja u jedan parlamentamo voeni nenemaki haos. Sada je savez sa Austrijom i rasnopolitiki bio jednostavno kodljiv. Trpelo se nastajanje jedne nove slovenske velesile na granici Rajha, koja se morala pre ili kasnije da postavi prema Nemakoj sasvim drukije, nego na primer Rusija. Pri tom je morao sam savez iz godine u godinu iznutra da postaje sve upljiji i slabiji, u istom odnosu u kome su pojedini nosioci ove ideje u monarhiji gubili na uticaju i bili potisnuti iz najmerodavnijih pozicija. Ve na prelasku u ovaj vek preao je savez sa Austrijom u tano isti stadijum kao i savez 76

Austrije sa ltalijom. Ali i ovde su postojale samo dve mogunosti: ili biti u savezu sa Habzburkom monarhijom, ili podii protest protiv potiskivanja nemstva. Ali, ako se sa tako neim ve jednom otpone, onda je najee kraj, otvorena borba. Vrednost Trojnog saveza bila je ve i psiholoki skromna, poto vrstina jednog saveza upravo opada u toj meri, ukoliko se vie on ograniava na odranje jednog postojeeg stanja kao takvog. Ali neki savez e opet obrnuto biti tim jai, to vie mogu da se nadaju pojedini kontrahenti da e njime moi da ostvare odreene, opipljive ekspanzivne ciljeve. Pa i ovde, kao i svugde, je snaga ne u odbrani nego u napadu. Ovo se ve sa razliitih strana jo onda uvidelo, ali na alost to nisu uvideli takozvani merodavni. Naroito je ondanji pukovnik Ludendorf, oficir u velikom generaltabu, ukazivao u jednoj spomenici god. 1912. na ove slabosti. Naravno, od strane "dravnika" nije ovoj stvari pridavana nikakva vrednost, ni znaaj; kao to uopte izgleda zdrav razum mora da vai samo za obine smrtnike, a principijelno, meutim, sme da bude iskljuen, ukoliko se radi o "diplomatama". Za Nemaku je bila samo srea to je rat u god. 1914. izbio okolnim putem, preko Austrije, pa su Habzburgovci, dakle, morali da ga vode zajedno; da se, naime, desilo obrnuto, Nemaka bi onda ostala sama. Nikada ne bi habzburka drava bila u stanju da uestvuje u jednoj borbi, ili ak i sama htela da uestvuje u borbi koju bi izazvala Nemaka. Ono to se kasnije osuivalo kod ltalije bilo bi ve ranije nastalo kod Austrije: zadrala bi se "neutralnost" da bi se tako bar spasla drava od revolucije na samom poetku. Austrijsko slovenstvo bi pre razbilo monarhiju ve god. 1914, nego to bi dozvolilo pomo Nemakoj. Koliko su, meutim, bile velike opasnosti i potekoe koje je savez sa dunavskom monarhijom donosio sobom mogao je onda da shvati samo mali broj ljudi. Prvo, Austrija je imala isuvie neprijatelja koji su nameravali da naslede tronu dravu a da ne bi u toku vremena morala da izbije izvesna mrnja protiv Nemake u kojoj se, u toj Nemakoj, sad odjednom video uzrok spreavanja sa svih strana eljenog raspada monarhije. Dolo se do ubeenja da se na kraju moe, upravo samo okolnim putem, preko Berlina, doi do Bea. Ali time je, drugo, Nemaka izgubila najbolje i najizglednije mogunosti sklapanja saveza. Pa je mesto njih nastupala sve vea zategnutost sa Rusijom i ak i Italijom. Pri tom je u Rimu opte raspoloenje bilo isto tako prijateljsko prema Nemakoj, kao to je neprijateljstvo prema Austriji tinjalo u srcu poslednjeg ltalijana, a sesto se ak sa bleskom rasplamsavalo. Poto se ve jednom krenulo na politiku trgovine i industrije, nije vie postajao ni najskriveniji podsticaj za borbu protiv Rusije. Samo su neprijatelji obeju nacija mogli u tome jo da vide ivi interes. U stvari su to u prvoj liniji bili Jevreji i marksisti, koji su potpirivali i hukali svim sredstvima na rat izmeu dve drave. Najzad je, meutim, morao, pod tri, prema Bizmarkovom Rajhu, ovaj savez zbog toga u sebi da krije beskrajnu opasnost za Nemaku, jer je nekoj velesili stvarno neprijateljski nastrojenoj u svako doba sa lakoom moglo poi za rukom da itav niz drava mobilie protiv Nemake zato to je svaka ta drava bila u poloaju da na raun austrijskog saveznika ima u izgledu proirenja. Protiv dunavske monarhije mogao se pozvati na uzbunu ceo istok Evrope, ali naroito Rusija i ltalija. Nikada se ne bi formirala ona od strane kralja Edvarda forsirana svetska koalicija, da nije Austrija kao saveznik Nemake predstavljala jedan suvie primamljivi zalogaj naslea. Samo je bilo mogue da se drave, sa inae tako heterogenim eljama i ciljevima, skupe u jedan jedinstven napadaki front. Svaka se mogla nadati da e prilikom opteg nastupa protiv Nemake zadobiti i sa svoje strane proirenje na raun Austrije. Da je sad opet ovom nesrenom savezu izgleda pripadala jo i Turska, kao nemi lan, 77

pojaalo je ovu opasnost do najveeg stepena. Meunarodna jevrejska svetska finansijska snaga trebala je ovaj mamac da bi mogla da sprovede dugo eljeni plan unitenja Nemake koja se jo nije uklopila u optu naddravnu finansijsku i privrednu kontrolu. Samo tako se mogla da iskuje koalicija, osnaena i okruena istim brojem sada marirajue milionske vojske, spremnom da udari najzad na oklopljenog Zigfrida. Savez sa habzburkom monarhijom koji me je jo u Austriji uvek ispunjavao zlovoljom, postao je sad uzrok dugih unutranjeg ispitivanja koja su me u predstojeem vremenu samo jo vie uvrivala u ve unapred shvaenom miljenju. Jo onda, u malim drutvenim krugovima u kojim sam se uopte kretao, nisam skrivao svoje uverenje da e ovaj nesreni ugovor sa jednom na propast predodreenom dravom i Nemaku odvesti u katastrofalan slom, ako se ne bude znala jo pravovremeno od njega otrgnuti. U tom mom kao stena vrstom ubeenju nisam se pokolebao ni jedan trenutak, kada se inilo da je vihor svetskog rata na kraju iskljuio svako razumno premiljanje i kada je zahvatila bura oduevljenja i one institucije za koje su morala da postoje samo najhladnija realna razmatranja. Takoe i za vreme dok sam ja sam stajao na frontu zastupah, ma gde da se o tim problemima razgovaralo, svoje miljenje, da bi za nemaku naciju to pre tim bolje bilo prekinuti taj savez i da naputanje habzburke monarhije uopte ne bi bilo nikakva rtva, ako bi Nemaka time mogla da postigne ogranienje broja svojih protivnika; jer nisu milioni stavi1i elini lem na glavu za odranje jedne sasvim propale dinastije, ve naprotiv, za spas nemake nacije. Nekoliko puta pre rata izgledalo je kao da e, bar u jednom lageru, iskrsnuti laka sumnja u ispravnost jednom prihvaene politike saveza. Nemaki konzervativni krugovi poeli su s' vremena na vreme da upozoravaju od suvie velikog slepog poverenja, da je i ovo, kao uopte i sve razumno otilo u vetar. Postojalo je uverenje da je ovo ispravni put ka "osvajanju" sveta, iji uspeh bi mogao biti ogroman, a ije bi rtve bile ravne nuli. Poznatim "nezvanim" i opet nije preostalo nita drugo do da utei posmatraju zato i kako "pozvani" pravo i neumitno mariraju u propast vukui za sobom dragi narod kao onaj pacolovac iz Hamelina. Dublji razlog za to to je uopte postojala mogunost da se besmisao "privrednog osvajanja" postavi i uini shvatljivim celom narodu kao praktian politiki put, a ouvanje "svetskog mira", meutim, kao politiki cilj, leao je u optem oboljenju naeg celokupnog politikog miljenja. Sa pobednikim pohodom nemake tehnike i industrije, sa veim uspesima nemake trgovine, sve vie se gubila spoznaja da je sve to mogue samo pod pretpostavkom jedne jake drave. Naprotiv, u mnogim krugovima ilo se ve toliko daleko da se zastupalo uverenje da sama drava ima da zahvali svoje postojanje samo ovim pojavama, da ona sama u prvom reju predstavlja jednu privrednu instituciju koja se vodi prema privrednim zahtevima, i prema tome i u svom sklopu zavisna od ekonomije, a to stanje se smatralo i hvalilo kao daleko najzdravije i najprirodnije. Meutim, drava nema nieg zajednikog sa jednim odreenim privrednim shvatanjem ili privrednim razvojem. Ona nije spoj privrednih kontrahenata u jednom odreenom ogranienom ivotnom prostoru radi ispunjenja privrednih zadataka, ve organizacija jedne zajednice psihiki i duhovno istih ivih bia radi boljeg omoguavanja daljeg odravanja svoje vrste kao i radi postizanja cilja njenog bitisanja koji joj je predodreen od strane provienja. To i nita drugo je svrha i smisao jedne drave. Privreda je, pri tom, samo jedno od mnogih pomonih sredstava koji su upravo potrebni za postizanje ovog cilja. Ali, ona nikada nije 78

uzrok i svrha jedne drave, ukoliko upravo ta drava ve unapred ne poiva na pogrenom, odnosno neprirodnom temelju. Samo se tako moe objasniti da dravi ne treba ak ni teritorijalno ogranienje kao preduslov za njeno postojanje. To e biti samo kod onih naroda neophodno koji hoe sami da osiguraju ishranu svojih sunarodnika, dakle koji su spremni da sopstvenim radom dobiju bitku sa ivotom. Narodi koji su u stanju da se kao trutovi uunjaju u ostalo oveanstvo da bi ga pod svakovrsnim izgovorima naterali da radi za njih, mogu ak i bez sopstvenog, ogranienog ivotnog prostora da formiraju drave. To vai u prvom redu za narod pod ijim parazitstvom naroito danas mora da trpi celokupno estito oveanstvo: za Jevrejstvo! Jevrejska drava nikada nije bila prostorno ograniena, ve univerzalno neograniena po prostoru, ali ograniena na povezanost jedne rase. Stoga je ovaj narod uvek i formirao dravu u okviru drugih drava. U najgenijalnije trikove koji su ikada pronaeni spada to da su pustili ovu dravu da jedri kao "religijska" i osiguravajui joj time toleranciju koju su Arijevci uvek spremni da prue svakom ispovedanju vera. Jer, zaista mojsijevska religija nije nita drugo do nauka odravanja jevrejske rase. Ona stoga obuhvata i gotovo sve socioloke, politike kao i ekonomske naune oblasti koje bi ovde uopte mogle doi u obzir. Nagon za odranje vrste je prvi razlog za obrazovanje ljudskih zajednica. A usled toga je drava narodni organizam, a ne neka ekonomska organizacija. To je razlika koja je isto tako velika kao to naroito dananjim tzv. "dravnicima" svakako ostaje nerazumljivo. Stoga onda ovi takoe i veruju da mogu da izgrade dravu putem privrede, dok je ona u stvarnosti veno samo rezultat sudelovanja onih svojstava koja su u ravni volji za odranjem vrste i rase. Ova svojstva su uvek junake vrline, a nikada nisu trgovaki egoizam, poto, dabome, odranje ivota jedne vrste podrazumeva voljnost i spremnost i za rtvovanje pojedinaca. U tome i lei upravo smisao pesnikog iskaza i ako ti ne zaloi ivot svoj, nee ni dobiti taj ivot tvoj da je rtvovanje linoga ivota neophodno da bi se osiguralo odranje vrste. Sledstveno tome, bitna pretpostavka za obrazovanje i odranje jedne drave jeste postojanje odreenog oseanja uzajamne pripadnosti na osnovu istovetnog bia i iste vrste kao i spremnost da se za to zaloi svim moguim sredstvima. To e kod naroda koji je na sopstvenom tlu, voditi do stvaranja junakih vrlina, kod muftadija do laskanja i podmuklih surovosti, ukoliko te osobine ve dokazano ne postoje kao pretpostavka njihovog po formi tako razliitog dravnog bitisanja. Uvek e, meutim, ve obrazovanje jedne drave bar od samog poetka uslediti samo putem primene ovih osobina, pri emu e onda u borbi za samoodranje podlei oni narodi, tj. biti podjarmljeni, a time osueni na ranije ili kasnije izumiranje, koji u medusobnoj borbi pokazuju najmanje junakih vrlina ili nisu dorasli laljivoj lukavosti neprijateljskih gotovana. Ali, i u tom sluaju ovo ne treba skoro nikad pripisivati nedostatku mudrosti, nego ta vie nedostatku odlunosti i hrabrosti koji se samo pokuava da sakrije pod platom humanog opredeljenja. Koliko malo, meutim, stoje u vezi sa privredom dravnotvorake i dravnoodravajue osobine, pokazuje najjasnije injenica da se unutranja snaga jedne drave poklapa samo u najreim sluajevima sa tzv .privrednim procvatom, a ovaj opet u beskrajno mnogim primerima izgleda da najavljuje ve nadolazeu propast drave. Ali, ako bi se obrazovanje ljudskog zajednitva pripisalo u prvom redu privrednim snagama, ili i podsticajima onda bi najveci privredni razvitak morao istovremeno da znai i najmoniju snagu drave, a ne obratno. Vera u dravnotvoraku i dravnoodravajuu snagu privrede posebno onda izgleda 79

nerazumljiva kada ona dolazi do izraaja u jednoj zemlji koja u svemu i svaemu upravo jasno i uporno pokazuje istorijsku suprotnost tome. Upravo Pruska pokazuje s' neverovatnom otrinom da jedino idejne vrline stvaraju sposobnost za obrazovanje jedne drave a ne materijalna svojstva. Tek pod njihovom zatitom moe onda privreda da doe do procvata, sve dotle dok sa slomom dravnotvornih sposobnosti ne propadne i sama privreda; jedan tok koji upravo sada moemo na tako uasno alostan nain da posmatramo. Uvek mogu toliko dugo materijalni interesi ljudi na najbolji nain da uspevaju, dok ostaju u senci junakih vrlina; meutim, im pokuaju da stupe u prvi krug zivota, razaraju sebi osnovu za sopstveno postojanje. Uvek kada je u Nemakoj dolazilo do poleta politike moi, poinjala je i privreda da se uzdie; ali uvek kada je privreda postajala jednim sadrajem ivota naega naroda i time idealne vrline guila, propadala je drava ponovo i povukla bi posle nekog vremena sa sobom i privredu. Ako sad ipak sebi postavimo pitanje ta su onda dravotvome ili ak samo dravnoodravajue snage u stvarnosti, onda se one mogu saeti jednom jedinom oznakom: sposobnost rtvovanja i volja za rtvovanje pojedinca za optu stvar. Da ove vrline ba nieg zajednikog nemaju sa privredom, proizilazi iz jednostavnog saznanja, da se ovek, dakako, nikada za privredu ne rtvuje, to znai: ne umire se za poslove, nego za ideale. Nita nije bolje objanjavalo psiholoku nadmo Engleza u spoznaji narodne due do motivacija koju je on znao da prida svojoj borbi. Dok smo se mi borili za bleb, vojevala je Engleska za "slobodu "; i to ak ne za samo svoju, ne, nego i za slobodu malih naroda. Kod nas su se smejali toj drskosti, ili se ljutili zbog toga i time dokazali kako je besmisleno glupa postala tzv. dravnika vetina Nemake jo pre rata. Ni najmanja slutnja vie nije postojala o sutini one snage koja je mogla da povede ljude iz slobodne volje i reenosti u smrt. Dok god je nemaki narod god. 1914. verovao jo da se bori za ideale, on je i istrajavao; im je trebalo samo da se bori za bleb nasuni, on je radije odustajao od igre. Nai duhoviti "dravnici" udili su se, meutim, toj promeni opredeljenja. Nikada im nije postalo jasno da jedan ovek od onog trenutka kada se bori za neki privredni interes, to je mogue vie izbegava smrt, jer bi mu ona, zaboga, zauvek uskratila uitak nagrade za njegovu borbu. Briga za spasenje sopstvenog deteta omoguuje i najslabijoj majci da postane heroj, samo borba za odranje vrste i ognjita, ili drave koja vrstu titi, terala je ljude u svim vremenima na neprijateljska koplja. Smeo bi se, kao veno vazea istina, postaviti i sledei iskaz: Nikada jo nije bila zasnovana drava putem miroljubive privrede, nego uvek samo instiktima odranja vrste, pa bili oni u oblasti junake vrline, ili lukave prepredenosti; iz prvog proizlaze onda upravo arijevske radne i kulturne drave, a iz drugog jevrejske kolonije gotovana. I im, opet, privreda kao takva, u jednom narodu ili jednoj dravi, ove nagone pone da gui postaje ona sama primamljivim uzrokom podjarmljivanja i potinjavanja. Verovanje iz predratnog vremena da se nemakom narodu trgovinskom i kolonijalnom politikom, mirnim putem, moe otvoriti svet ili ga ak i osvojiti, bio je klasian znak gubitka stvarnih dravotvornih i dravoodravajuih vrlina i svih iz toga nastalih shvatanja energije i odlunosti za delanje; po prirodnom zakonu kraj toga rauna je, meutim, bio svetski rat sa njegovim posledicama... Za onog ko ne istrauje dublje, mogao je svakako ovaj stav nemake nacije - jer on je zaista bio gotovo sasvim i opti stav - da predstavlja samo jednu nereivu zagonetku: pa ipak, nije li upravo Nemaka bila izuzetno zadivljujui primer jednog Rajha koji je proistekao iz osnova iste politike sile. Pruska, zametak 80

Rajha, nastala je blistavim heroizmom, a ne finansijskim operacijama, ili trgovinskim poslovima, a sam Rajh je, opet, bio samo najdivnija nagrada vostvu politike sile i vojnike neustraivosti pred smru. Kako je upravo nemaki narod mogao da dospe do takvog oboljenja svog politickog instikta? Jer ovde se nije radilo o jednoj pojedinanoj pojavi nego o momentima propadanja, koji su se u zaista zastraujuem bezbroju gotovo kao varljiva svetla rasplamsavali i klizili, as na vie, cas na nie, preko tela naroda, ili kao otrovni irevi as ovde, as tamo nagrizali naciju... Izgledalo je kao da neka tajanstvena sila tera neprestano otrovnu bujicu do najudaljenijih krvnih sudova ovog nekada junakog tela, da bi sad, eto, dovela do sve vee paralize zdravog razuma, odnosno prostog nagona za samoodranjem. Time to sam sva ova pitanja, oslovljena mojim stavom prema nemakoj politici saveza i privrednoj politici Rajha, bezbroj puta, postupno razmatrao u god. 1912-1914, kao reenje zagonetke, preostajala je sve vie ona snaga koju sam ve prethodno u Beu upoznao, odreena sasvim drugim gleditima: tj. marksistika nauka i pogled na svet kao i njeno organizaciono delovanje. Po drugi put u svom ivotu udubih se u ovu nauku razaranja, i ovog puta, naravno, ne vie voen utiscima i delovanjima moje svakodnevne okoline, ve upuen na to posmatranjem optih tokova politikog ivota. Time to sam se nedavno udubio u teorijsku literaturu ovog novog sveta i pokuao sebi da razjasnim njen mogui uticaj, uporedio sam je onda sa stvarnim pojavama i dogaajima usled njenog dejstva u politikom, kulturnom, a i privrednom ivotu. Po prvi put, dakle, usmerio sam svoju panju i pokuaj ima da se suzbije ova svetska kuga. Studirao sam Bizmarkovo zakonodavstvo o vanrednim merama, u namerama, borbi i uspehu. Postepeno sam sticao jedan, takorei, granitni temelj za svoje sopstveno uverenje, tako da od tog vremena nikada vie nisam bio prinuen da preduzmem izmenu svojih unutranjih pogleda po tom pitanju. Isto tako je odnos marksizma i jevrejstva podvrgnut jednom daljem temeljnom ispitivanju. Ali, ako mi je ranije, u Beu, pre svega, Nemaka izgledala kao jedan nesavladivi kolos, ipak su sad, ponekad, poele da mi se javljaju strepnje i sumnje. Ljutio sam se u sebi, ili u malom krugu svojih poznanika zbog nemake spoljne politike isto tako i zbog, kako je meni izgledalo, neverovatno lakomislenog naina na koji je tretiran najvaniji problem koji je uopte tada i postojao za Nemaku, tj. problem marksizma. Zaista nisam mogao da shvatim kako se moglo tako slepo teturati u susret takvoj opasnosti ije bi dejstvo odgovarajui i sopstvenim namerama marksizma, jednom moglo da bude kasno. Ja sam ve onda u svojoj okolini, isto tako kao i danas u irim krugovima, upozoravao na opasnost umirujue izreke svih kukavikih bednika "nama se ne moe nita dogoditi"! Takva slina shvatanja su ve jednom razorila veliko carstvo. Zar da i sama Nemaka nije podvrgnuta istim zakonima kao sva druga ljudska drutva? U god. 1913. i 1914. sam, opet, po prvi put, takoe u raznim krugovima, koji danas delom tako verno pripadaju nacionalsocijalistikom pokretu, izraavao svoje uverenje, da je pitanje budunosti nemake nacije pitanje unitenja marksizma... U nesrenoj nemakoj politici saveza video sam samo posledine pojave izazvane razarajuim delovanjem ove nauke; jer, svakako strano je, upravo, bilo da je ovaj otrov gotovo nevidljivo razarao celokupne osnove jednog zdravog privrednog i dravnog shvatanja, a da oni, time zahvaeni, esto nisu ni sami slutili koliko je njihovo delovanje i htenje ve veoma proisticalo iz ovog, inae najotrije odbijanog pogleda na svet. Unutranje propadanje nemakog naroda ve onda je odavno zapoelo, a da ljudima nije bilo postalo jasno, kako to esto u ivotu biva, ko je unitava njihovog bitisanja. Ponekad se, dodue, i lekarilo 81

oko te bolesti naokolo, ipak su se brkale onda forme ispoljavanja sa uzronikom bolesti. Poto ovoga nisu poznavali, ili hteli da upoznaju, i borba je protiv marksizma imala, meutim, samo vrednost jednog nadrilekarskog trucanja. 7. SVETSKI RAT Kao mladog deliju nita me nije u mojim razuzdanim godinama moglo toliko ozlovoljiti i rastuiti kao upravo injenica da sam roen u jednom vremenu koje je oigledno samo burujima i dravnim inovnicima podizalo svoje hramove slave. Talasi istorijskih dogaaja izgledalo je da su se ve tako slegli, da se zaista inilo da budunost pripada samo "mirnom takmienju naroda", to znai, dakle, jednom spokojnom meusobnom podvaljivanju uz iskljuivanje jakih metoda odbrane. Pojedine drave poee sve vie da nalie preduzeima koja jedna drugima potkopavaju tlo, otimaju muterije i narudbine i pokuavaju na svaki nain da potisnu druge u svoju korist, a da sve to iznesu na scenu uz isto tako veliku, koliko i bezazlenu galamu. Ovaj tok i razvoj izgleda, meutim, ne samo da se nije zaustavljao, nego je trebalo jednom (prema optoj preporuci) da premodulira ceo svet u jednu jedinu veliku robnu kuu, u ijim predvorjima bi onda bile uvane za besmrtnost biste najprepredenijih prevaranata i najbezazlenijih upravnih inovnika. Trgovci bi onda mogli da budu Englezi, upravni inovnici Nemci, a za vlasnike bi se, meutim, morali svakako da rtvuju Jevreji, poto oni, prema sopstvenom priznanju, zaboga, nikada nita ne zarauju, nego veno samo "plaaju", a osim toga i govore najvei broj jezika... Pa zato nismo roeni bar sto godina ranije? Recimo u vreme oslobodilakih ratova, kada je mukarac zaista i bez "biznisa" jo neto vredeo!? Tako sam se, eto, bavio esto zlovoljnim mislima o mome, kako mi je izgledalo, suvie kasno zapoetom ovozemaljskom putovanju, i smatrao sam vreme "mira i poretka" koje mi je predstojalo kao nezasluenu pakost sudbine. Upravo jo kao deak nisam bio "pacifista" i svi vaspitni pokuaji u tom pravcu zavrili su kao orci... Kao udaljene munje na nebu pred oluju izgledae mi sad Burski rat. S' nestrpljenjem sam svakog dana iekivao novine i gutao depee i izvetaje i ve bejah srean to sam smeo da budem svedok, makar i poizdalje, ove herojske borbe. Rusko-japanski rat zatekao me je ve bitno zrelijim, ali i paljivijim. Tamo sam ve iz vie nacionalnih razloga zastupao jednu stranu i smesta se stavio, pri iznoenju naega miljenja, na stranu Japanaca. U porazu Rusa video sam i poraz austrijskog slovenstva. Otada su protekle mnoge godine i ono to mi je nekada kao mladiu izgledalo poput trulene boljke, oseah sada kao zatije pred buru. Ve u toku moga bekoga vremena nadnela se nad Balkan ona trnasta omorina koja obino predskazuje orkan i ve bi ponekad sevnuo i jarki svetlosni zrak, da bi se ipak brzo ponovo izgubio u zlokobnoj tami. A onda je izbio Balkanski rat i sa njime je preleteo prvi udar vetra preko sad ve nervozne Evrope... Nastupajue vreme sada je kao teka mora pritiskalo ljude, tako da je oseanje pribliavajue katastrofe, usled vene brige, konano preraslo u enju: neka nebo najzad odobri sudbini slobodan tok, jer ona vie ne moe da se sputa. A tada je udario na zemlju ve i prvi moni grom: podigla se oluja, a u grmljavinu neba uspela se grmljavina baterija svetskoga rata. Kada se u Minhenu zaula vest o ubistvu nadvojvode Franca Ferdinanda (sedeo sam upravo kod kue i cuh samo nejasno o toku tog dogaaja), spopade me najpre briga da su meci mogli, moda, da potiu iz pitolja nemakih studenata, koji su u ogorenju zbog neprestanih slovenizirajuih poduhvata 82

prestolonaslednika, hteli nemaki narod da oslobode od ovog unutranjeg neprijatelja. ta bi bila posledica tako neega, moglo se odmah i pomisliti: jedan novi talas progona koji bi sada bio "opravdan" od strane celog sveta i "osnovan". Kada sam, ipak, odmah posle toga uo vec imena navodnih poinilaca, a osim toga proitao tvrdnju da su Srbi, poe da me hvata tiha jeza zbog ove osvete nedokuive sudbe. Najvei prijatelj Slovena pade pod mecima slovenskih fanatika. Ko je poslednjih godina imao stalno prilike da posmatra odnos Austrije prema Srbiji, nije mogao, takorei, ni jednog trenutka da sumnja da se kamen odronio i krenuo i da vie nije moglo biti zaustavljanja. Nepravda se ini bekoj vladi to je danas zasipaju prekorima zbog forme i sadrine ultimatuma koji je ona postavila. Ni jedna druga sila sveta na istom mestu i u istom poloaju ne bi mogla drukije da postupa. Austrija je na svojoj junoj granici imala jednog ogorenog smrtnog neprijatelja koji je u sve kraim periodima provocirao monarhiju, i koji ne bi nikada popustio, dok konano ne bi nastupio povoljni trenutak za razbijanje carstva. Postojao je razlog za bojazan da bi taj sluaj najkasnije morao doi smrcu staroga cara; onda monarhija, moda, uopte vie ne bi bila u stanju da da ozbiljan otpor. Cela drava je poslednjih godina ve toliko poivala na odgovornosti jedne jedine osobe, na Franji Josifu, da je smrt tog prastarog otelotvorenja carstva vaila, u oseanju irokih masa, unapred kao smrt samog carstva. Pa je ak spadalo i u najlukavije vetine, posebno slovenske politike, da se stvori utisak da austrijska drava ima da zahvali za svoje postojanje samo sasvim udesno jedinstvenoj vetini ovoga monarha; bilo je to laskanje koje je Hofburgu tim vie prijalo, to je ponajmanje odgovaralo stvarnim zaslugama ovoga cara. aoku koja je skrivena vrebala u ovim hvalospevima, nije bilo mogue pronai. Nije se videlo, ili se moda vie tamo nije htelo videti da ukoliko je vie monarhija jo samo podeena prema vrhunskoj vetini vladanja, ovog "najmudrijeg monarha" svih vremena, kako se obino govorilo, utoliko je stanje moralo da postane katastrofalnije, kada jednog dana i ovde sudbina zakuca na vrata da doe po svoje. Da li se onda stara Austrija bez staroga cara uopte mogla da zamisli!? Ne bi li se smegta opet ponovila tragedija koja je jednom zadesila Mariju Tereziju? Ne, vladinim krugovima u Beu se zaista ini nepravda kada im se stavlja prekor da su oni, eto, podstrekavali na rat koji je, inae, mozda ipak jo mogao biti izbegnut. On nije vie mogao da se izbegne, ve je mogao, u najboljem sluaju, da bude odloen za jednu ili dve godine. Ali to je upravo i bilo prokletstvo, kako nemake tako i austrijske diplomatije, to je ona zapravo uvek pokuavala da odloi neodloni obraun, dok konano nije bila prisiljena da udari u najnegrenijem trenutku. Moemo biti uvereni da bi ponovni pokuaj da se spase mir u jo nepovoljnije vreme tek onda doveo do rata. Ne, ko nije hteo ovaj rat morao je takoe i da sakupi hrabrosti da izvue konsekvence. One bi, meutim, mogle da postoje samo u rtvovanju Austrije. Rat bi, takoe, i onda doao samo, svakako, ne vie kao borba svih protiv nas, ali zato, ipak, u formi komadanja habzburke monarhije. U tom sluaju se morala doneti odluka ili da se u tome uestvuje, ili da se samo posmatra, da bi ge praznih ruku ostavilo sudbini da radi ta hoe. Ali upravo oni koji danas najvie grde i najmudrije prosuuju zbog zapoinjanja rata bili su ti koji gu najsudbonosnije pripomogli da se u njega ue. Socijaldemokratija je decenijama hukala najpodlije na rat protiv Rusije, a centar je opet iz religioznih razloga uinio austrijsku dravu najveim stoerom i okretnicom nemake politike. A 83

sada su se eto morale snositi pogledice ove besmislice. Ono to je dolo, moralo je doi i nije se moglo nikako izbei. Krivica nemake vlade je pri tom bila da je ona, da bi poto poto sauvala mir, uvek proputala povoljne trenutke napada i da se zaplela u savez za odranje svetskog mira i tako najzad postala rtvom jedne svetske koalicije koja je tenji za odranje svetskoga mira suprotstavila reenogt za svetski rat. Da je beka vlada onda ultimatumu Srbiji dala jednu drugu, blau formu, ona time ne bi uopte nita promenila u situaciji, do moda u najboljem sluaju jedno, da bude zbrisana i sama pobunom naroda. Jer u oima irokih masa ton ultimatuma je bio jo isuvie pun obzira i ni u kom sluaju tako dalekosean ili ak brutalan. Onaj ko danas pokua to da ospori ili je zaboravni praznoglavac, ili sasvim svesni laov. Borba u godini 1914. nije, tako mi Boga, masama nametnuta, nego je upravo ceo narod za njom udeo... Htelo se konano uiniti kraj jednoj optoj nesigurnosti. Samo se tako i moe razumeti da gu za ovu najteu borbu preko dva miliona nemakih mukaraca i deaka dobrovoljno stali pod zastavu, spremni da je brane i poglednjom kapi krvi. Meni samom su ondanji asovi izgledali kao izbavljenje iz munih oseanja mladosti. Jo i danas se ne stidim da kaem da sam, nadvladan burnim oduevlje- njem, pao na kolena i iz prepunog srca se zahvalio nebu da mi je podarilo tu sreu to smem da ivim u ovome dobu. Otpoela je oslobodilaka borba kakvu zemljina kugla u toj silini do sada jo nije videla; jer tek to je sudba i zapoela svoj hod, dolo je ve i najirim masama do svesti da se ovoga puta ne radi samo o sudbini Srbije, ili Austrije, nego o biti ili ne biti nemake nacije. Poslednji put, posle mnogo godina, narod je postao vidovit u odnosu na svoju sopstvenu budunost. Tako se javio odmah na poetku ogromne borbe, u zanosu jednog neobuzdanog oduevljenja, neophodni ozbiljni podton: jer sama ova spoznaja pokazivala je da je nacionalni ustanak neto vie nego obina vatra od slame. Ali ozbiljnost je bila isuvie potrebna; jer tada niko nije uopte imao ni najmanju predstavu o moguoj duini i trajanju sada zapoete borbe. Sanjali su da e za zimu opet biti kod kue da bi ponovo na miru nastavili svoj rad. Ono to ovek hoe, tome se nada i u to veruje. Prevelika veina nacije bila je ve odavno sita veno nesigurnog stanja; te tako je isuvie bilo razumljivo da se uopte nije vie verovalo u mirno reenje austrijsko-srpskog konflikta, ali se prieljkivao konani obraun. U ove milione spadao sam takoe i ja. Tek to je vest o atentatu obznanjena u Minhenu, smesta su mi sevnule kroz glavu dve misli; prvo, da e rat najzad biti neizbean, a dalje, da e sada habzburka drava biti prinuena da savez i odri; jer ono ega sam se uvek najvie pribojavao bila je mogunost da bi Nemaka sama jednoga dana, moda upravo usled ovoga saveza, mogla da upadne u jedan konflikt, a da, meutim, Austrija ne da za to direktnog povoda, i tako austrijska drava zbog unutranjepolitikih razloga ne smogne snage i odlunosti da se stavi na stranu svoga saveznika. Slovenski majoritet carstva bi takvu samostalno donetu nameru smesta poeo da sabotira, i uvek bi radije razbio itavu dravu u paramparad, nego to bi savezniku pruio traenu pomo. Ali, ova opasnost je sada bila otklonjena. Stara drava je morala da se bori, htela ona to ili ne. Moj sopstveni stav prema konfliktu bio je isto tako vrlo jednostavan i jasan; za mene, nije se sporila Austrija za neku satisfakciju u odnosu na Srbiju, nego Nemaka za svoje postojanje, nemaka nacija za biti ili ne biti, za slobodu i za budunost. Bizmarkova tvorevina se sada morala tui za svoj opstanak; ono to su oevi nekada svojom junakom krvlju u bitkama od Vajsenburga do Sedana i Pariza 84

zadobili, morala je sada mlada Nemaka iznova da zaslui. Ako se, meutim, ova borba zavri pobedniki, onda e na narod ponovo, i na spoljnom planu, stupati u krug velikih nacija, onda e tek ponovo moi nemaki Rajh da se dokae kao mono okrilje mira, a da ne mora za dobro tog mira da smanjuje svojoj deci hleb nasuni. esto sam nekada kao deak i mlad ovek imao elju da bar jednom doem i delima da u meni nacionalno oduevljenje nije nikakva prazna varka. esto mi je izgledalo gotovo kao greh da viem "ura", a da moda ak ni ne posedujem unutranje pravo za tako neto; jer ko je smeo ovu re da upotrebi, a da je nije bar jednom isprobao tamo gde je svakoj igrariji kraj, i gde neumoljiva ruka boginje sudbine poinje da odmerava narode i ljude koliko je istine i postojanosti u njihovom ubeenju. Tako mi se kao i milionima drugih nadimalo srce od gorde sree to se sad, najzad, mogu da oslobodim ovog paralizirajueg oseanja. Tako sam esto pevao himnu "Nemaka iznad svega", i iz punog grla vikao hajl, da mi je izgledalo skoro kao jedna naknadno pruena milost, to sada na Bojem sudu venog sudije smem kao svedok da nastupim radi iskazivanja istinitosti ovoga ubeenja. Jer, od prvoga asa pouzdano sam znao da bih u sluaju jednog rata - koji mi je izgledao neizbean - ovako ili onako, smesta napustio knjige. Ali isto tako sam, i znao da moje mesto onda mora da bude tamo, kada me je upuivao sada unutranji glas mog bia. Austriju sam u prvom redu napustio iz politikih razloga; ali ta je moglo biti razumljivije nego da sada, poto je borba poela, u pravom smislu o ovom opredeljenju povede rauna! Nisam hteo da se borim za habzburku dravu, ali bio sam spreman da u svakom trenutku poginem za svoj narod i za to carstvo koje je bilo otelotvorenje mog naroda. Treeg avgusta podneo sam molbu direktno Njegovom Velianstvu kralju Ludvigu III da mi odobri da stupim u jedan bavarski puk. Kraljevska kancelarija svakako da u tim danima nije imala ba malo posla; tim vea je bila moja radost kad sam ve odmah sledeeg dana dobio odgovor na moju molbu. Kada sam drhtavim rukama otvorio pismo i proitao odobrenje moje molbe, sa naznakom da se javim jednom bavarskom puku, moja radost i zahvalnost nisu imale granica. Nekoliko dana kasnije nosio sam vojniku bluzu koju sam tek posle skoro est godina ponovo skinuo. Tako je, kao valjda i za svakoga Nemca, zapoelo i za mene najnezaboravnije i najvee doba moga ovozemaljskog ivota. Prema dogaajima ove velianstvene borbe, sve prolo je za mene nestalo bestraga. Sa gordom setom pomiljam upravo ovih dana, poto se po deseti put obeleava godinjica onog silnog dogadaja, na one nedelje zapoete herojske borbe naeg naroda u kojoj mi je sudbina tako milostivo dozvolila da uestvujem. Kao da je bilo tek jue, promie mi pred oima slika za slikom, vidim sebe obuenog u uniformu u krugu mojih dragih kamarada, onda po prvi put izlazak iz kasarne, egzerciranje itd; dok najzad nije doao dan velikog pokreta. Jedna jedina briga me je muila u tom vremenu, mene kao isto tako i mnoge druge, da moda ne stignemo suvie kasno na front. Jedino to mi esto i sve ee nije davalo mira. Tako da je u svakom pobednikom klicaju zbog nekog novog junakog dela, ostajala skrivena mala kap gorine, jer je izgledalo da se sa svakom novom pobedom poveava opasnost naeg zakanjenja na front. A onda je najzad doao dan kada smo napustili Minhen da bismo krenuli u ispunjenje nae dunosti. Prvi put tako videh Rajnu, kada smo pored njenih mirnih talasa putovali prema zapadu, da bismo nju, tu nemaku reku nad rekama, branili od lakomosti starog neprijatelja. Kada su kroz nene koprene rane izmaglice blagi zraci sunevog izlaska ka nama sputali odsjaje Nidervaldskog spomenika, onda je snno odjeknula iz beskrajno 85

dugog transportnog voza stara pesma "Straa na Rajni", ka jutarnjem nebu, a meni je grud postala prosto preuska od plime oseanja. A onda doe jedna vlana hladna no u Flandriji, kroz koju smo utke marirali, i kada dan poe da se iskrada iz magle, zazvida iznenada gvozdeni pozdrav preko naih glava, nama u susret, i sa otrim pucnjem zasu male kugle me nae redove, ibajuci po mokrom tlu; ali jo pre no to se taj mali oblai raziao, odjeknu iz dve stotine grla prvome glasniku smrti prvo ura u susret. A onda poe da teke i da tutnji, da fijue i da urla, i grozniavih oiju vuklo nas je svakog napred sve bre, dok se najzad ne rasplamsa borba preko polja repe i ive ograde borba, oveka protiv oveka. Ali iz daleka prodirahu zvuci jedne pesme ka naem uhu i dolazahu sve blie i blie, preskaui iznad naih glava, od ete do ete i evo upravo kada je smrt poslovno zahvatila i zagrabila u nae redove, odjeknu tad pesma i nama, i mi je predasmo dalje: Nemaka, Nemaka, iznad svega, iznad svega na svetu! Posle etiri dana vratismo se nazad. ak i korak je sada postao drukiji. Sedamnaestogodinji deaci su sada liili na odrasle ljude. Dobrovoljci puka "List" mozda nisu nauili pravilno da se bore, ali da umru znali su kao stari vojnici. To je bio poetak. I tako je sad ilo dalje iz godine u godinu: a namesto romantike bitaka, nastupila je strava. Oduevljenje se polako hladilo, a neobuzdani kliktaj uguio se pred strahom od smrti. Doe vreme kada je svaki imao da se bori izmeu nagona samoodranja i opomene dunosti. I meni nije bila priteena ta borba. Uvek kada je smrt bila u lovu, pokuavalo je jedno neodreeno neto da se buni, trudilo se da se kao razum predstavi slabanom telu, ali je ipak tu bio samo kukaviluk, koji je pod takvom maskom pokuavao da zavede pojedinca. Teko kolebanje i opominjanje poinjalo je tada, i samo poslednji ostatak svesti je esto jo donosio odluku. Ali to se vie trudio ovaj glas koji je opominjao na oprez, to je glasnije i napadnije on mamio, tim otriji bejae onda otpor, dok najzad posle duge unutranje borbe ne odnese pobedu svest o dunosti. Ve u zimu 1915/16, bila je, u meni ova borba odluena. Konano je volja postala bez ostatka gospodar. Ako sam prvih dana mogao sa klicanjem i smehom da zajedno sa drugovima juriam, sada sam bio miran i odluan. To je, meutim, bilo i ono trajno. Tek sad, eto, mogla je sudbina da korakne i ka poslednjim iskuenjima, a da se nervi ne kidaju, ili da razum zataji. Od mladog ratnog dobrovoljca postao je sad stari iskusni vojnik. Ali ova promena je nastupila i u celoj armiji. Armija je sad izala stara i vrsta iz venih borbi, a ono to nije moglo da se odupre napadu, upravo je njime slomljeno. Ali tek sada morala se ova vojska podvri oceni. Dakle posle dve, tri godine za koje vreme je ona iz jedne borbe bila bacana u drugu, uvek borei se protiv nadmoi u broju i oruju, trpei glad i podnosei odricanja, sada bee, dakle, najzad vreme da se valjanost te jedine vojske ispita. Mogu i hiljade godina da proteknu, a nikada se nee smeti priati i govoriti o junatvu, a da se ne spomene nemaka vojska u svetskom ratu. Onda e iz koprene prolosti postati vidljiv gvozdeni front sivog elinog lema, nikako posrui i nikako uzmiui, jedno spomen-obelezje besmrtnosti. I dok god Nemci ive, oni e se seati da su to nekada bili sinovi njihovog naroda. Ja sam tada bio vojnik i nisam hteo da politiziram. Zaista i nije bilo vreme za to. Danas jo gajim uverenje da je poslednji komordija otadbini jo uvek vie uinio dragocenih zasluga nego ak prvi, da kaemo "parlamentarac". Nikada vie nisam mrzeo te brbljivce nego ba u to vreme, kada je svaki pravi momak, koji je neto imao da kae, to viknuo neprijatelju pravo u lice, ili inae pametno drao jezik za zubima i utke negde vrio svoju dunost. Da, mrzeo sam tada 86

sve te "politiare", i da je bilo do mene, onda bi smesta bio obrazovan jedan parlamentarni bataljon lopataa; onda bi oni mogli meu sobom da se do mile volje i prema potrebi izbrbljaju, a da ne ljute estito i poteno oveanstvo, ili da mu ak i kode. Tada, dakle, nisam hteo nita da znam o politici, ali ipak nisam mogao drukije nego da zauzmem stav prema izvesnim pojavama koje su sad, eto, pogaale celu naciju, a pogotovu se ticale nas vojnika. Dve su stvari bile koje su me onda intimno ljutile i koje sam smatrao tetnim. Ve posle prvih vesti o pobedama, poe izvesna tampa polako i moda za mnoge ponajpre neprepoznatljivo da ukapava po nekoliko kapi gorine u opte oduevljenje. To se deavalo pod maskom izvesne dobre volje i obronamemosti, pa ak i izvesne zabrinutosti. Postojala je rezervisanost prema jednoj isuvie velikoj neobuzdanosti u slavljenju pobeda. Strahovalo se da to u ovoj formi nije dostojno jedne tako velike nacije, a prema tome joj tako neto i ne odgovara. Hrabrost i junatvo nemakog vojnika bilo bi, eto, po njima neto sasvim po sebi razumljivo, tako da se ne bi smelo zbog toga toliko uputati u nepromiljene provale radosti, ve i zbog samog inostranstva kome bi jedna tiha i dostojanstvena forma radosti vie odgovarala nego neobuzdano klicanje itd. Konano ne bi trebalo, ipak, i sada, mi Nemci da zaboravimo da rat nije bio naa namera, prema tome mi i nemamo ega da se stidimo da otvoreno i muki priznamo da bismo u svako doba dali svoj doprinos za izmirenje oveanstva. Stoga, meutim, ne bi bilo mudro da se istota podviga iz punog srca, zaprlja velikom galamom, poto bi ostali svet samo malo imao razumevanja za takvo postupanje. Niemu se ne treba vie diviti nego skromnosti sa kojom jedan pravi heroj utke i mirno svoja dela zaboravlja, jer u tome i jeste cela stvar. No, umesto da takvog jednog klipana pograbe za ui, dovuku do visokog stuba i dignu ga konopcem, da tom mastiljaru vie ne vrea njegovo estetsko osecanje nacije koja slavi pobedu, poelo se u stvari sa upuivanjem opomena protiv "nedolinog" naina pobednikog klicanja. Nije se imalo pojma da oduevljenje koje se tako jednom skri, nee moi vie prema potrebi da se probudi. Ono je zanos i moe se samo u tom stanju dalje odravati. Ali kako moe bez te sile oduevljenja da se izdri jedna borba koja bi postavila, prema ljudskim merilima, najstranije zahteve duevnim svojstvima nacije? Isuvie sam tano poznavao psihu irokih masa, a da ne bih znao da se ovde sa "estetskim" uzvienostima nee moi raspaliti vatra koja je bila neophodna da se to gvoe odri vrue. U mojim oima, biloje ludo to se nita ne ini da se ta strast dovedena do kljuanja ne pojaa; ali da se ona, sreom postojea, jo i sputava, to nisam ni u kom sluaju mogao da razumem. Ono drugo to me je onda ljutilo bio je nain na koji su se suoavali sa marksizmom, a koji su smatrali dobrim. Time su u mojim oima dokazivali samo to da o toj kugi nisu imali ni najmanje pojma. Izgledalo je da najozbiljnije veruju da su tvrdnjom kako sada ne znaju vie ni za kakve partije ve doveli marksizam do uvidavnosti i uzdravanja. Da se ovde uopte ne radi o bilo kojoj partiji, ve o jednoj nauci koja mora da vodi do razaranja celokupnog oveanstva, shvatalo se tim manje, to se to ne moe ni uti na jevreiziranim univerzitetima, a i inae suvie mnogi, naroito nai vii inovnici iz steene tupave tatine, ne nalaze da je vredno truda da uzmu u ruku knjigu i neto naue, to upravo ne spada u nastavno gradivo visoke kole. Najradikalniji preokret prolazi pored ovih glava potpuno bez traga, zbog ega i dravne institucije najee opaju iza privatnih. Za njih vai, dragi Boe, najee ova narodna izreka: to seljak ne poznaje to i ne jede. Malo izuzetaka i ovde samo potvrduje pravilo. 87

Besmislica bezpremca bila je da su u danima avgusta 1914. nemakog radnika identifikovali sa marksizmom. Nemaki radnik se u onim asovima otrgao iz zagrljaja ove otrovne zaraze, poto on, inae, nikada ne bi mogao uopte da stupi u borbu. Ali bili su i toliko glupi da su mislili kako je sad moda marksizam postao "nacionalan" - jedna blistava misao koja samo pokazuje da u tim drugim godinama niko od ovih uinovnienih upravljaa dravom nije naao za vredno truda da prostudira sutinu ove nauke, jer bi, inae, onda ipak teko mogla da promakne takva besmislica. Marksizam iji je poslednji cilj bio i ostao unitenje svih nejevrejskih nacionalnih drava, morao je na svoj uas da vidi da se u julskim danima godine 1914. nemako radnitvo, njime omaijano, probudilo i da se ono iz asa u as poelo sve bre da stavlja u slubu otadbine. U malo dana razobliilo se celo to bacanje praine u oi i prevara naroda, i odjednom stajae ovde usamljena i rasputena ta banda jevrejskih voa kao da nije vie bilo ni traga od onog besmisla i zablude, koji su ezdesetih godina ulivali masama u glavu. Bio je to gadan trenutak za varalice radnitva nemakog naroda. Ali im su te voe spoznale opasnost koja im preti, nabie to je bre mogue kapu nevidovku preko uiju da sakriju lai imitirajui sada drsko zajedno sa ostalima nacionalni polet. Ali, sada je ipak kucnuo as da se nastupi protiv cele te prevarantske druine ovih jevrejskih trovaa naroda. Sada se moralo hitno delati bez imalo obzira, na recimo, nastalu galamu i jadikovku. U avgustu godine 1914. je muka sa inter- nacionalnom solidamou jednim udarcem izbijena iz glava nemakog radnitva, a umesto toga poee ve nekoliko nedelja kasnije da lupaju ameriki rapneli kao blagoslov bratstva po lemovima kolona u pokretu. Bila bi obaveza jedne odgovorne dravne vlade da sada, poto je nemaki radnik ponovo naao put ka svom nacionalnom biu, nemilosrdno iskoreni hukae protiv istog tog nacionalnog bia. Kada su na frontu padali oni najbolji, onda se mogla kod kue bar unititi ta gamad. Umesto toga, meutim, njegovo Velianstvo, sam car, pruio je starim zloincima ruku, i time dao podmuklim, mukim ubicama nacije potedu i mogunost unutranje konsolidacije. Sada je, dakle, mogla zmija ponovo dalje da dejstvuje, opreznije nego ranije, ali utoliko opasnije. Dok su potenjakovii sanjali o politikom primirju, krivokletni zloinci su organizovali revoluciju. To to su se sada odluili za ovu uasnu polovinost, intimno me je inilo sve nezadovoljnijim; a da bi kraj svega toga mogao biti tako uasan, nisam ni ja onda jo smatrao moguim. Ali ta je sad trebalo uiniti? Voe celoga pokreta smesta staviti iza brave, pokrenuti proces i skinuti ih sa vrata nacije. Trebalo je bezobzirno uloiti celokupna vojna sredstva moi za iskorenjivanje ove kuge. Partije je trebalo raspustiti, Rajhstag, ako je potrebno, sa bajonetima naterati na razum, ili, najbolje, smesta ga ukinuti. Tako, kao to republika moe danas da raspusti partije, tako je trebalo onda, sa vie razloga, da se primene ova sredstva. Zar nije sad bilo u pitanju biti ili ne biti celog jednog naroda! Ali, naravno, onda je iskrslo i jedno pitanje: mogu li se duhovne ideje uopte iskorenjivati maem? Moe li se primenom sirove sile suzbijati ''pogled na svet"? Ja sam sebi ve u ono vreme vie nego jednom postavljao ovo pitanje. Pri pomiljanju o analognim sluajevima, koji se mogu nai u istoriji, naroito na religioznoj osnovi, dolazio sam do sledeeg naelnog saznanja: Predstave i ideje, kao i pokreti sa odreenom duhovnom osnovom, bila ona pogrena ili istinita, mogu se, poev od jednog izvesnog trenutka njihovog nastanka, razbiti sa sredstvima sile tehnike vrste, samo onda ako su ta telesna oruja 88

istovremeno i sama nosioci jednog novog zapaljivog miljenja, jedne ideje ili pogleda na svet. Sama primena sile ako nema kao preduslov pogonsku snagu jedne osnovne duhovne zamisli, nikada ne moe da dovede do unitenja neke ideje i njenog irenja, osim u formi potpunog iskorenjivanja ak i njenog poslednjeg nosioca, i razaranja i poslednjeg predanja o tome. To ipak, veinom znai iskljuenje takvog dravnog tela iz kruga politike vlastodrake moi esto na beskonano vreme, ponekad i zauvek; jer, takva krvava rtva pogaa, naravno, i shodno iskustvu, najbolji deo narodnog bia, poto, naime, svako proganjanje, koje se odigrava bez duhovne pretpo- stavke, izgleda moralno neopravdano i upravo onda podstrekava najdragoceniji sastav jednog naroda na protest, koji se, meutim, iskazuje u odbijanju duhovnog sadraja tog nepravedno proganjanog pokreta. Ovo se dogaa kod mnogih onda jednostavno iz oseaja opozicije protiv pokuaja da se jedna ideja dotue brutalnom silom. Ali time raste broj unutranjih pristalica u istoj meri u kojoj je i proganjanje sve vee. Stoga e moi da bude sprovedeno potpuno unitenje nove doktrine samo putem tako velikog i rastueg iskorenjivanja, da time najzad dotinom narodu, ili dravi bude oduzeta sva uistinu dragocena krv. Ali, to e se osvetiti time to e sad svakako doi do jednog tzv. "unutranjeg ienja", samo na raun jedne opte nemoi. Uvek e takav tok i postupak ve unapred biti uzaludan, ako je ova doktrina, koju treba suzbiti, ve iskoraila iz izvesnog malog kruga. Stoga je i ovde, kao i pri svakome rastu, prvo vreme detinjstva jo i najblie mogunosti da bude izloeno unitenju, dok sa rastom godina raste i otporna snaga, da bi tek kod pribiavanja starosne slabosti ponovo uzmakla pred novom mladou, iako u drugoj formi i iz drugih razloga. Zaista skoro svi pokuaji da se silom, bez duhovne osnove, iskoreni jedna nauka i njeno organizaciono dejstvo vode do neuspeha, pa ak zavravaju, ne retko, upravo u neem suprotnom od eljenog, iz sledeeg razloga: Prvi i najvaniji preduslov za takav nain borbe, tj. orujem gole sile, jeste i ostaje upornost. To znai da samo u trajno ravnomernoj primeni metode za suzbijanje jedne doktrine lei mogunost uspeha ove namere. Ali, im se i ovde kolebljiva sila bude smenjivala sa poputanjem, ne samo da e se doktrina, koju treba potisnuti, uvek ponovo oporaviti, nego e ona ak biti u situaciji da iz svakog progona izvue nove vrednosti, time to e, po isteku takvog talasa pritiska, pokrenuti ogorenje zbog pretrpljene patnje i staroj nauci privesti nove pristalice, a ve postojee, e s' veim prkosom i dubljom mrnjom nego pre toga privezati za sebe, pa i one, ve otcepljene otpadnike, pokuati ponovo po otklanjanju opasnosti, da vrati starom nainu miljenja. Samo u trajno ravnomernoj primeni sile lei najznaajniji prvi preduslov za uspeh. A ta upornost je uvek samo rezultat jednog odreenog duhovnog uverenja. Svaka sila koja ne izrasta iz vrste duhovne osnove bie kolebljiva i nesigurna. Njoj nedostaje stabilnost, koja moe da se temelji samo na jednom fanatinom pogledu na svet. Ona je izvor odgovarajue energije i brutalne odlunosti pojedinca, ali sledstveno tome, upravo podvrgnuta promeni linosti i njenoj prirodi i jaini. Ali, uz ovo ide jo i neto drugo: Svaki pogled na svet, bio on vie religiozne ili politike prirode - ponekad je ovde suvie teko ustanoviti granicu - manje se bori za negativno unitenje protivnikog sveta ideja, nego, naprotiv, za pozitivno sprovoenje sopstvenog. A, time je njegova borba manje odbrana, a vie napad. On je, pri tom, ve u odreivanju cilja u prednosti, poto, dakako, taj cilj predstavlja pobedu sopstvene ideje, dok je obratno, zaista, teko odrediti, kada se negativni cilj unitenja jedne neprijateljske doktrine moe smatrati dostignutim i osiguranim. 89

Ve stoga e napad ovog pogleda na svet biti sprovoden planskije, ali i snanije, nego njegova odbrana; kao sto uopte i ovde odluka prilii napadu, a ne odbrani. Borba protiv jedne duhovne snage sredstvima sile je samo dotle odbrana dok ma ne nastupi sam kao nosilac, navestilac i irilac jedne nove duhovne nauke. Moe se, dakle, saeto, konstatovati sledee: svaki pokuaj da se jedan pogled na svet suzbije sredstvima sile, propada na kraju, dok god borba ne poprimi oblik ofanzive za jedno novo duhovno opredeljenje. Samo u meusobnoj borbi dva pogleda na svet, moze oruje brutalne sile, primenjeno uporno i bezobzirno, da dovede do odluke za onu stranu za koju se ono bori. Ali, na tome se do sada jo uvek razbijala borba protiv marksizma. To je bio razlog zato je i Bizmarkov zakon o socijalistima konano, uprkos svemu, zatajio i morao da zataji. Nedosta- jala je platforma novog pogleda na svet, za iji je uspon mogla da se bije bitka. Jer, da je trabunjanje o tzv. "dravnom autoritetu" ili "miru i redu" moglo predstavljati podesnu osnovu za duhovno podsticanje borbe na ivot i smrt, u to su mogli poverovati samo mudri vii ministarijalni beamteri. Meutim, poto je nedostajala neka zaista duhovna nosea snaga ove borbe, morao je Bizmark i sprovoenje svog zakona o socijalistima da poveri proceni i htenju onih institucija koje su ve same bile izrod marksistikog naina miljenja. Time to je gvozdeni kancelar sudbinu svog rata sa marksistima prepustio dobroj volji graanske demokratije, postavio je kozu da uva kupus. Sve je to, meutim, bilo samo nuna posledica nedostatka naelnog novog pogleda na svet sa silovitom voljom za osvajanjem, koji bi se suprotstavio marksizmu. Tako je rezultat Bizmarkove borbe bilo samo jedno teko razoaranje. Ali, da li su odnosi za vreme svetskog rata ili na njegovom poetku bili moda drukiji? Na alost nisu. to sam se onda vie bavio milju jedne nune promene stava dravnih vlada prema socijaldemokratiji, kao trenutnog otelotvorenja marksizma, tim vie sam spoznavao nedostatak neke upotrebljive nadoknade za ovu nauku. Pa ta bi trebalo masama dati, ako bi bila, pretpostavimo, sruena socijal-demokratija.? Ni jedan pokret nije postojao od koga bi se moglo oekivati da bi mu polo za rukom da velike mase radnika sada vie ili manje bez vostva i preputene sebi, opini i uvue u svoje redove. Besmisleno je, i vie nego glupo, misliti, da e neki internacionalni fanatik koji je istupio iz klasne partije, sada momentalno ui u jednu graansku partiju, dakle, u jednu novu klasnu organizaciju. Jer, ma koliko to bilo neprijatno razliitim organizacijama, ipak se ne moe porei da graanskim politiarima klasno raslojavanje u vrlo velikoj meri izgleda kao neto samo po sebi razumljivo, sve dotle dok god ne pone politiki da se iskazuje kao neto za njih nepovoljno. Poricanje ove injenice dokazuje drskost, ali i glupost laovina. Uopte se treba uvati da se iroke mase smatraju glupljim nego to jesu. U politikim stvarima esto oseanje odluuje, tanije nego razum. Ali miljenje da glupo internacionalno opredeljenje ve dovoljno govori u prilog tome da mase nemaju tano oseanje, moe smesta da se najtemeljnije opovrgne jednostavnim dokazivanjem na to da pacifistika demokratija nije manje u zabludi, a da njeni nosioci potiu gotovo iskljuivo iz graanskog lagera. Dok god jo milioni graana svakog jutra smerno oboavaju svoju jevrejsku demokratsku tampu ne pristaje ba lepo gospodi da prave viceve na raun gluposti "drugova", koji na kraju samo gutaju isto ubre, iako u drugom pakovanju. U oba sluaja fabrikant je jedan te isti: Jevrejin. Dakle, treba se veoma strogo uvati od osporavanja onih stvari koje su, eto, sada ovde i vaee. injenica da se kod klasnog pitanja ni u kom sluaju ne radi 90

samo o idejnim proble- mima, kao to se, naroito pre izbora, uvek rado podmee, ne moe da se probije. Staleka uobraenost jednog velikog dela naeg naroda je, isto tako kao i omalovaavanje manuelnog radnika, pojava koja ne potie iz fantazije nekog meseara. Ali se sasvim, nezavisno od toga, otkriva slaba misaona sposobnost nae tzv. inteligencije, kada se upravo u tim krugovima ne shvata da jedno stanje, koje nije moglo da suzbije narastanje kuge kakav je marksizam, tek sada, meutim, nee vie biti u situaciji da povrati izgubljeno. "Graanske" partije, kao to one same sebe nazivaju, nikada vie nee biti u stanju da privuku u svoj lager "proleterske" mase, poto se ovde meusobno suprotstavljaju dva sveta, delom prirodno, delom vetaki odvojena, ije ponaanje jednih prema drugima moe da bude samo borba. Ovde e meutim, pobediti mladi - a to bi bio marksizam. Zaista je borba protiv socijaldemokratije bila zamisliva godine 1914, samo moglo se sumnjati dokle bi se to stanje odralo, kad nedostaje svaka praktina zamena. Ovde je postojala jedna velika praznina. Ovo miljenje sam zastupao ve davno pre rata i nisam se stoga ni mogao odluiti da stupim u jednu od postojeih partija. Tokom zbivanja u svetskom ratu, u meni se uvrstilo to miljenje zbog vidljive nemogunosti da bezobzirno povedem borbu protiv socijaldemokratije, jednog pokreta koji je ba morao biti neto vie nego "parlamentama" partija. O tome sam otvoreno govorio pred svojim bliskim drugovima. Uostalom, sad su mi padale prvi put na um misli da se kasnije ipak jednom jo i politiki aktiviram. Upravo to je bio povod to sam sad ee uveravao manji krug svojih prijatelja da u posle rata, pored svog poziva, hteti da delujem i kao govornik, agitator. Mislim da sam to onda veoma ozbiljno shvatao. 8.RATNA PROPAGANDA Pri mom paljivom praenju svih politikih zbivanja, uvek me je delatnost propagande izuzetno interesovala. U njoj sam video instrument, kojim su upravo s' majstorskom vetinom vladale socijalistiko-marksistike organizacije i umele da ga primene. Nauio sam tada ve rano da shvatim da tano primenjivanje propagande predstavlja stvarnu umetnost, koja je graanskim partijama bila i ostala gotovo sasvim nepoznata. Samo hriansko-socijalni pokret, naroito u vreme Luegera, mogao je koristei taj instrument da postigne izvesnu virtuoznost i zahvaljujui tome imao je veoma mnogo uspeha. Do kakvih ogromnih rezultata je, meutim, dovodila tano primenjena propaganda, moglo se tek za vreme rata uvideti. Na alost, i ovde se, opet, sve moglo studirati samo na suprotnoj strani, jer delatnost na naoj strani ostala je u ovom pogledu vie nego skromna. Samo, upravo taj tako potpuni propust u celokupnom razjanjavanju situacije na nemakoj strani koji je naroito svakom vojniku jako morao da pada u oi, dao mi je povoda da se sad jo mnogo upornije pozabavim pitanjima propagande. Vremena za razmiljanje bilo je pri tom esto vie nego dovoljno, ali praktinu nastavu pruao nam je neprijatelj, samo naalost isuvie dobro. Jer, ono to je kod nas ovde bilo zaputeno, nadoknaivao je protivnik sa neuvenom spretnou i zaista genijalnom sraunatou. Od te neprijateljske ratne propagande i ja sam takoe beskrajno mnogo nauio. Dodue pored onih koji su ponajpre morali ovo neprijateljsko delovanje da uzmu sebi kao pouku, prolazilo je vreme bez ikakvog traga; inilo im se s' jedne strane da su suvie mudri da bi od 91

drugih prihvatili poduavanje, a s' druge strane nedostajala je za to potena volja... Da li je kod nas uopte postojala neka propaganda? Naalost, na ovo mogu da odgovorim samo sa "ne". Sve to je u ovom pravcu zaista preduzeto, bilo je toliko nedovoljno i pogreno od samog poetka, da to u najmanju ruku nije koristilo, a ponekad je upravo nanosilo tete. Po formi nedovoljna, u biti psiholoki pogrena: to bi bio rezultat jednog ozbiljnog ispitivanja nemake ratne propagande. Ve u vezi s' prvim pitanjem, izgleda, da nisu bili sasvim naisto, naime: da li je propaganda sredstvo ili cilj? Ona je sredstvo i mora prema tome da bude ocenjena sa stanovita svrhe. Njena forma, stoga mora da se svrsishodno prilagodi podravanju cilja kome ona slui. Takoe je jasno da znaaj cilja moe da bude razliit sa stanovita opte potrebe, i da se time i unutranja vrednost propagande razliito odreuje. A cilj za koji se u toku rata borilo bio je najuzvieniji i naj- silniji koji ovek uopte moe zamisliti: to je bila sloboda i nezavisnost naeg naroda, sigurnost i ishrana za budunost i ast nacije; neto, to uprkos suprotnim miljenjima danas, ipak postoji ili bolje reeno, treba da postoji, poto upravo narodi bez asti obino ranije ili kasnije izgube slobodu i nezavisnost, to opet odgovara samo jednoj vioj pravdi, poto neasne barabske i hohtaplerske generacije i ne zasluuju slobodu. Ali ko eli da bude kukaviki rob, ne sme i ne moe da ima nikakvu ast poto bi ona inae podlegla najkraem vremenu optem preziru. Nemacki narod borio se za ljudsku egzistenciju, i tu borbu podrati bila bi svrha ratne propagande; a cilj je morao biti da mu se pomogne u pobedi. Ali, ako se narodi na ovoj planeti bore za svoju egzistenciju pa se, prema tome, suoavaju sa sudbonosnim pitanjem biti ili ne biti, padaju sva razmatranja o humanosti ili estetici u nitavilo; jer sve ove predstave ne lebde u eteru nego potiu iz fantazije oveka i vezane su za njega. Njegov odlazak sa ovoga sveta ponovo pretvara ove pojmove u nitavilo, jer priroda ih ne poznaje. Oni su svojstveni i meu ljudima samo malom broju naroda, ili bolje reeno, malom broju rasa, i to u onoj meri u kojoj oni proizilaze iz samog oseaja tih naroda i rasa. Humanost i estetika bi ak u humano nastanjenom svetu propali onako kao to bi se izgubile rase, koje su tvorci i nosioci tih pojmova. Ali, pri tom imaju svi ovi pojmovi, u borbi jednog naroda za svoj ivot i opstanak na ovom svetu, samo podreen znaaj, pa ak i potpuno nestaju kao odreujui inilac za oblike borbe jednog naroda koji se nalazi u borbi. Ali to je uvek jedino vidljivi ishod. to se tie pitanja humanosti, ve se i Moltke o tome izjasnio, naime, da se ona u ratu sastoji samo u kratkoi postupka, dakle, da njoj najvie odgovara najotriji nain borbe. Ali, kad se pokua da se u tim stvarima nastupi trabunjanjem o estetici itd. onda se na ovo moe zaista dati samo jedan odgovor: sudbinska pitanja znaajna za egzistencijanlu borbu jednog naroda ponitavaju i svaku obavezu prema lepoti. Najmanje lepo to moe da postoji u ljudskom ivotu jeste i ostaje jaram ropstva. Ili zar moda ova dekadencija iz Svabinga osea dananju sudbinu nemake nacije kao "estetsku"? Sa Jevrejima kao modernim pronalazaima ovog kulturnog parfema nije zaista potrebno uopte o tome raspravljati. Ceo njihov ivot je otelotvoreni protest protiv estetike slike i prilike gospodnje. Ali, ako se tako jednom izbace iz borbe ova gledita o humanitetu i lepoti, onda ona ne mogu nai primenu kao merilo za propagandu. Propaganda je u ratu bila sredstvo za ostvarenje cilja, a ovaj je opet bio borba za ivot nemakog naroda i tako je propaganda mogla da bude razmatrana samo sa ovih vaeih naela. Najsvirepija oruja bila su onda humana ako su uslovljavala bru pobedu, a lepe su bile samo one metode koje su pomagale da se naciji osigura dostojanstvo slobode. To je bio jedino mogui stav u jednoj takvoj borbi 92

na ivot i smrt, stav po pitanju ratne propagande. Da je o tome na tzv. merodavnim mestima bilo ve razjanjeno to pitanje, onda nikada ne bi nastala ona nesigurnost u formi i primeni ovog oruja; jer i ovo je samo jedno oruje, iako zaista stravino u ruci znalca. Drugo pitanje od upravo odluujueg znacaja, bilo je sledee: kome treba da se obraa propaganda? Naunoj inteligenciji, ili manje obrazovanoj masi? Ona treba uvek da se obraa samo masama! Za inteligenciju, ili ono to se danas na alost esto tako naziva, ne postoji propaganda, nego nauno pouavanje. Propaganda je, meutim, isto toliko malo nauka po svome sadraju, kao recimo, to je plakat sam po sebi umetnost u svom prikazivanju. Umetnost plakata je u sposobnosti crtaa da formom i bojom skrene panju masa. Plakat za umetniku izlobu ima samo da ukae na umetnost izloenih dela; to vie mu to uspe, tim je onda vea umetnost samog plakata. Plakat treba dalje da masi prenese predstavu o znaenju izlobe, ali ni u kom sluaju da bude naknada za umetnost, koja se ovde predstavlja. Stoga ko eli da se bavi samom umetnou, mora da studira i vie nego to je plakat. Za njega ak nije ni u kom sluaju dovoljna ni prosta "etnja" kroz izlobu. Od njega se sme oekivati da se u temeljnom posmatranju udubi u pojedina dela, a onda polako formira pravedan sud. Slino je i sa odnosima kod onoga to mi danas oznaavamo reju "propaganda". Zadatak propagande ne lei u naunom obrazovanju pojedinca, nego u ukazivanju masama na odreene injenice, dogaaje, nunosti itd, ije znaenje tek time treba da se pomeri u vidno polje mase. Umetnost je sad iskljuivo u tome da se to uini na to je mogue perfektniji nain, da se stvori opte uverenje o stvarnosti jedne injenice, nunosti jednog dogaaja, ispravnosti neega to je neophodno itd. Ali, poto ona nije i ne moe da bude nunost sama po sebi, poto je, eto, njen zadatak tano kao kod plakata u tome da se masi skrene panja, a nije u tome da poduava i bez toga nauno iskusne, ili one koji tee obrazovanju i razumevanju, onda mora i njeno dejstvo sve vie da se usmerava na oseaj, a samo vrlo uslovno na tzv. razum. Svaka propaganda mora da bude narodska, a njen duhovni nivo da bude podeen prema sposobnosti primanja i najogranienijeg pojedinca meu onima prema kojima ona namerava da se usmeri. Time e njen isto duhovni nivo morati biti utoliko nie sputen, to je vea masa ljudi koja njome treba da bude obuhvaena. Ali, ako se radi, kao kod propagande, za istrajavanje u ratu, o tome da se ceo jedan narod obuhvati u njen delokrug, onda oprez u izbegavanju isuvie visokih duhovnih pretpostavki nikada ne moe biti dovoljno veliki. to je skromniji njen nauni balast i to vie ona uzima u obzir iskljuivo oseanje mase, time je i probojniji njen uspeh. A on je najbolji dokaz za ispravnost ili neispravnost jedne propagande, a ne uspelo zadovoljenje nekoliko naunika, ili estetskih juno~a. Upravo u tome lei umetnost propagande da ona shvatajui oseajni svet predstava velikih masa, nalazi u psiholoki tanoj formi put do zainteresovanosti, i dalje do srca irokih masa. Da ovo ne mogu da shvate nai mudrijai, dokazuje samo koliko su lenji duhom ili uobraeni. Shvati li se, meutim, neophodnost da se vetina vrbovanja kod propagande usmeri na nivo irokih masa, onda se iz toga dalje ve proizilazi sledei nauk: Pogreno je ako hoe da se propagandi da mnogostranost neke naune nastave. Sposobnost prijema velike mase je vrlo ograniena, razumevanje malo, ali zato je velika njena zaboravnost. Iz ovih injenica gledano, mora svaka propaganda, koja eli da ima puno dejstvo, da se ogranii na samo vrlo malo taaka i da ih 93

udarnim reima, slagvortima, toliko dugo koristi, da sigurno i poslednji slusajui takvu re ne bude u stanju da sebi predstavi ono eljeno. im se rtvuje taj princip u elji da se postane mnogostran, dejstvo e se raspriti, poto masa niti moe da svari ponuenu materiju, niti da je zadri. Ali, time se rezultat opet slabi i najzad ponitava. Ukoliko ona ima da bude obuhvatnija u svom prikazivanju utoliko psiholoki ispravnije mora biti postavljanje njene taktike. Bilo je, na primer, iz osnova pogreno, praviti protivnika smenim, kao to je to, pre svega inila, austrijska i nemaka propaganda humoristikih listova. Veoma pogreno stoga, jer stvarni susret sa protivnikim vojnikom je smesta morao da stvori jedno sasvim drugo uverenje, neto to se onda na najstraniji nain svetilo; jer, sad se oseao nemaki vojnik pod neposrednim utiskom protivnika otpora ovog, prevaren od mahera koji su ga prosveivali, a na mesto jaanja njegove borbene volje ili samo i vrstine, nastupalo je ono suprotno. Vojnik je tad klonuo duhom. Nasuprot ovome je ratna propaganda Engleza i Amerikanaca psiholoki bila ispravna. Time to su oni sopstvenom narodu Nemca predstavljali, kao varvarina i Huna, pripremali su ve pojedinanog vojnika na strahote rata i tako mu pomagali da se sauva od razoarenja. Najuasnije oruje koje se protiv njega moglo primeniti, izgledalo mu je sada vie kao potvrda njegovih ve dobijenih saznanja, i isto tako mu jaalo uverenje u ispravnost tvrenja njegove vlade, kao to je to oruje, s' druge strane, poveavalo bes i mrnju protiv podlog neprijatelja. Jer, stravino dejstvo oruja koje je na sebi upoznao, od strane protivnika, izgledalo mu je postepeno kao dokaz njemu ve poznate "hunske" brutalnosti varvarskog neprijatelja, a da ni jedan jedini asak nije pomisljao da je njegovo oruje, mozda, pa ak i verovatno, jo uasnije moglo da deluje. Tako se engleski vojnik pre svega nije mogao oseati kao jo kod kue neistinito obaveten, to je, naalost kod nemakog tako esto bio sluaj, pa je on, najzad, uopte sve to je dolazilo sa ove strane, odbijao kao "prevaru" i "muku". Sve su ovo bile posledice toga to se verovalo da se moe i najobiniji magarac prekomandovati za propagandu (ili ak "inae" neki pametan ovek), umesto da se shvati da su za ovo jo jedva dovoljno dobri upravo najgenijalniji poznavaoci due. Tako je nemaka ratna propaganda pruala i nenadmaan pouni i nastavni primer kako takvo "prosveivanje" moe da ima upravo obratno dejstvo, usled potpunog nedostajanja svakog psiholoki ispravnog razmiljanja. Od protivnika, meutim, bilo je beskrajno mnogo toga to se moglo nauiti za onoga koji je sa otvorenim oima i neokotalim oseanjem u sebi etiri i po godine preraivao bujicu neprijateljske propagande, koja je nadirala u talasima. Ipak, najpogrenije je shvaena ona najvanija pretpostavka svake propagandistike delatnosti uopte: naime, naelno i subjektivno jednostrani stav te delatnosti po svakom pitanju koje obrauje. U ovoj oblasti se na neki nain greilo i to odmah na poetku rata, odozgo sve do dole, tako da se s' pravom moe sumnjati da li se toliko besmislice zaista moe pripisati samo istoj gluposti. ta bi se, na primer, reklo o jednom plakatu koji treba da hvali neki novi sapun, a pri tom isto tako hvali kao "dobre" i druge sapune? Na to bi se samo moglo odmahnuti glavom. Upravo tako stoji stvar i sa politikom reklamom. Zadatak propagande, na primer, nije odmeravanje razliitih prava, nego, iskljuivo naglaavanje jednoga koje ona upravo zastupa. Ona ne treba objektivno da ispituje istinu, ukoliko je ona za drugu stranu povoljna, da bi je onda prikazala masi s' doktrinarnom iskrenou, ve treba neprestano da slui sopstvenoj istini. Bilo je iz osnova pogreno da se krivica zbog rata razmatra sa stanovita da ne moe iskljuivo Nemaka da se uini odgovornom za izbijanje 94

ove katastrofe, nego bi bilo ispravno da se ova krivica, bez ostatka stavi na teret protivniku, ak ako ovo zaista ne bi odgovaralo istinskom toku dogaaja, kao to je to stvarno bio sluaj. Meutim, ta je bila posledica ove polovinosti? iroka masa jednog naroda ne sastoji se od diplomata, ili samo od profesora meunarodnog prava, pa ak ni od mnotva pametnih pojedinaca koji su sposobni za donoenje suda, ve isto tako i od obinih ljudi kolebljivih kao i sklonih sumnji i nesigurnosti. im se sopstvenom propagandom jednom prizna, makar i zraak nekog prava i na drugoj strani, odmah se postavlja i temelj u sopstveno pravo. Masa nije u stanju sad da razlikuje gde se zavrava tue nepravo, a poinje sopstveno. Ona u takvom sluaju postaje nesigurna i nepoverljiva, posebno onda, kada protivnik ne uini istu besmislicu, nego sa svoje strane, sve i svaku krivicu tovari na neprijatelja. ta je onda razumljivije nego da najzad sopstveni narod ak vie veruje neprijateljskoj propagandi, koja nastupa konzistentnije, jedinstvenije, nego sopstvenoj? A jo k' tome kod jednog naroda koji je i inae toliko optereen glupom objektivnou kao to je to nemaki! Jer, kod njega e se svako potruditi da se, zaboga, neprijatelju ne ini nepravda, ak i uz opasnost najteeg optereenja, pa i unitenja sopstvenog naroda i drave. Da se ovo, naravno, na merodavnim mestima, tako ne tumai, uopte ne dolazi do svesti masa. Narod je u svojoj ogromnoj veini tako enski defanzivno nastrojen i postavljen, da njegovo miljenje i potupanje manje odreuje trezveno razmatranje, a vie emotivno oseanje. Ali, ovo oseanje nije komplikovano, nego vrlo jednostavno i celovito. Ovde nema mnogo diferenciranja, ve pozitiv ili negativ, ljubav ili mrnja, pravo ili nepravo, istina ili la, a nikad pola ovako i pola onako, ili delimino itd. Sve ovo je naroito englegka propaganda na zaista genijalan nain razumela i uzela u obzir. Tamo stvarno nije bilo polovinosti koje bi, recimo, mogle da podstaknu na sumnje. Znak za briljantno poznavanje primitivnosti oseanja irokih masa odraavao se u hukakoj propagandi prilagoenoj situaciji, propagandi koja je isto tako bezobzirnim kao i genijalnim nainom osiguravala preduslove za moralno istrajavanje na frontu, ak i kod najveih stvarnih poraza kao i dalje u isto tako upornom isticanju nemakog neprijatelja kao jedinog krivca za izbijanje rata: to je la koja je samo svojom bezuslovnom, drskom, jednostranom tvrdoglavou kojom je bila izlagana, vodila rauna o oseajnom, uvek ekstremnom, stavu velikog naroda i stoga se u nju i verovalo. Koliko je ova vrsta propagande bila efikasna, pokazuje najudarnije injenica da ona posle etiri godine ne samo da nije protivnika strogo drala u ahu, nego je ak poela da nagriza i na sopstveni narod. Da naoj propagandi ovaj uspeh nije bio dosuen nikoga zaista nije moglo zauditi. Ona je nosila klicu neefikasnosti ve u svojoj unutranjoj dvoznanosti. Najzad je ve i usled njenog sadraja bilo malo verovatno da bi ona kod masa mogla pobuditi neophodni utisak. Samo su se nai slobodoumni "dravnici" nadali da bi bilo mogue sa ovim bljutavim pacifistikim splainama dovesti ljude u zanos da umru za otadbinu. Tako je ovaj bedni produkt bio nesvrsishodan, pa ak i tetan. Ali, sva genijalnogt propagandne parade nee voditi nikakvom uspehu ako se uvek iznova, veoma odluno, ne uzme u obzir jedan fundamentalan princip. Propaganda treba da se ogranii na malo pojmova i da to uvek ponavlja. Upornost je ovde, kao i kod tako mnogo stvari na ovom svetu prva i najvanija pretpostavka za uspeh. Upravo u oblasti propagande ne sme se nikad dozvoliti da nas vode estete ili blairani tipovi: ovi prvi, zbog toga ne, jer e inae sadraj po formi i izrazu za 95

kratko vreme, umesto da se, prilagodi masi, imati samo privlanu snagu za literarne ajanke; od drugih, meutim, se treba veoma brino uvati zbog toga to njihov manjak sopstvenogog sveeg oseanja trai uvek nove nadraaje. Tim ljudima e za kratko vreme sve postati dosadno; oni ele promenu i nikad nee umeti da se prenesu u potrebe svoje jo ne tako prevejane okoline ili da je ak shvate. Oni su uvek prvi kritiari propagande, ili bolje reeno, njenog sadraja koji uvek izgleda suvie starinski, suvie otrcan itd. Oni hoe uvek novo, trae promenu i postaju time pravi smrtni neprijatelji svakog delotvornog politikog pridobijanja masa. Jer, im organizacija i sadraj jedne propagande ponu da se upravljaju prema svojim potrebama, gube svaku homogenost i umesto toga, razvejavaju se potpuno. Propaganda, ipak, nije zbog toga tu, da blairanim gospodiiniima neprestano stvara interesantne promene, ve da ubeuje, i to da ubeuje mase. Ali, masi je potrebno u njenoj tromosti uvek odreeno vreme, pre nego to bude spremna da primi jednu stvar k' znanju, i ona e samo hiljadostrukom ponavljanju najjednostavnijih pojmova najzad da pokloni svoje pamenje. Nijedna promena nikada ne sme da izmeni sadraj onoga to se propagandom donosi, ve mora stalno do kraja govoriti isto. Tako mora, svakako, lagvort da bude osvetljen sa raznih strana, a kraj svakog razmatranja treba uvek iznova da se nalazi u samom lagvortu. Samo tako moe i delovae propaganda jedinstveno i celovito. Samo ta velika linija, koja nikada ne sme da bude naputena, uticae da, kod stalno istovetnog konsekventnog naglaavanja, sazri konani uspeh. A onda e se sa uenjem moi konstatovati do kakvih ogromnih, jedva razumljivih, rezultata vodi takva jedna upornost. Svaka reklama, pa bila ona u oblasti trgovine ili politike, postie uspeh trajnom i ravnomemom jedinstvenou njene primene. I ovde je primer neprijateljske ratne propagande bio uzoran: ograniena na nekoliko stanovita, iskljuivo sraunata na mase, voena sa neumornom upornou. Za vreme celog rata upotrebljavane su osnovne misli i forme izlaganja, jednom spoznate kao ispravne, a nikad nisu ni bile preduzete najmanje promene. Ona je na poetku izgledala luda po drskosti svojih tvrenja, kasnije postajae neprijatna, najzad uverljiva. Posle etiri i po godine izbi u Nemakoj revolucija, ije su parole poticale od neprijateljske tajne propagande. Ali, u Engleskoj se shvatalo jo neto: da, naime, kod ovog duhovnog orua uspeh zavisi samo od koliine primene, a taj uspeh obino pokriva sve trokove. Propaganda je tamo delovala kao oruje prvoga ranga, dok je ona kod nas predstavljala poslednje pribeite politiara bez zaposlenja i mestace za zabuante. I njen je uspeh, dabome, bio, sve u svemu uzev, ravan nuli. 9.REVOLUCIJA Sa godinom 1915. zapoela je kod nas neprijateljska propaganda, od 1916. postajala je sve intenzivnija, da bi se konano na poetku godine 1918. pretvorila bukvalno u pravu poplavu. Sad su se ve mogla na svakom koraku da spoznaju dejstva ovog lova na due. Armija je postepeno uila da misli onako kako je to hteo neprijatelj. Nemako protivdejstvo, meutim zatajilo je potpuno. Armija je imala u svom ondanjem duhovnom i voljnom vostvu svakako nameru i odlunost da prihvati i na ovom polju borbu, samo njoj je nedostajao instrument koji je za ovo bio potreban. I psiholoki je bilo pogreno da same trupe preuzmu ovo obja- njavanje propagande. Ona je morala, ako je trebalo da bude efikasna, da dolazi iz zaviaja. Samo onda moglo se raunati na uspeh kod ljudi koji su, naravno, za taj zaviaj ve skoro etiri godine izvravali besmrtna dela junatva i 96

podnosili odricanja. Samo ta je dolazilo iz zaviaja? Da li je taj propust bio glupost ili zloin? Krajem leta 1918., posle povlaenja sa june obale Marne, ponaala se pre svega nemaka tampa ve tako bedno nespretno, ak zloinaki glupo, da se meni sa svakodnevno rastuim besom javljalo pitanje: pa zar zaista ba nikoga nema ovde ko e stati jednom na kraj ovom duhovnom upropaavanju herojstva armije? ta se dogaalo u Francuskoj, kada smo godine 1914., u nevienom pobednikom juriu, grunuli u tu zemlju? ta je inila ltalija u danima sloma svog fronta na reci lzonco? A ta opet Francuska u prolee 1918. godine, kada je izgledalo da e napad nemakih divizija potpuno uzdrmati poloaje, i kada su dalekodosene cevi, tekih, dalekometnih baterija poele ve da kucaju na vrata Pariza? Kako je, tamo, onim pukovima koji su se u hitnji povlaili ibana u lice uskljuala nacionalna strast! Kako su samo radili tada propaganda i genijalno uticanje na mase da bi ulili veru u konanu pobedu u srca slomljenih frontova! A ta se u meuvremenu dogaalo kod nas? Nita, ili ak jo gore nego nita! Tada su me esto obuzimali bes i ogorenje, kada bih dobio na itanje najnovije novine, i kada sam u njima video kako se tu vri masovno psiholoko ubijanje. ee no jednom muila me je pomisao, da bih ja, da me je provienje postavilo na mesto ovih nesposobnih ili zloinakih neznalica ili mlakonja nae propagandne slube, sasvim drukije objavio rat sudbini. U tim mesecima osetih po prvi put celu zlu ud sudbine koja me je na frontu i na jednom mestu drala, na kome me je sluajni potez svakog crnca mogao da upuca, dok sam ja na nekom drugom mestu mogao pruiti otadbini druge usluge. Jer, da bi mi to svakako polo za rukom, bio sam jo onda toliko smeo da u to verujem. Samo ja sam bio bezimen,jedan od osam miliona! Zato je bilo i bolje da drim jezik za zubima i da, to je mogue bolje, vrim svoju dunost na mestu na kome sam se naao. U leto 1915. padoe nam u ruke prvi neprijateljski leci. Njihov sadraj je gotovo uvek, iako sa nekim izmenama u nainu prikazivanja, bio isti, naime: da u Nemakoj beda i siromatvo postaju sve vei; da rat traje beskrajno, a izgledi da se on dobije, sve vie iezavaju; da i narod u otadbini stoga ezne za mirom, samo "militarizam" kao i Kajzer to ne dozvoljavaju; ceo svet - kome je to vrlo dobro poznato - eto, ni ne vodi zato rat protiv nemakog naroda, nego, ta vie, iskljuivo protiv jedinog krivca, protiv Kajzera; borba se stoga, nee zavriti dok ne bude uklonjen taj neprijatelj miroljubivog oveanstva; slobodarske i demokratske nacije primie, govorili su, posle zavretka rata nemaki narod u savez venog svetskog mira, koji e biti osiguran od asa unitenja "pruskog militarizma". Za bolje ilustrovanje svega, tako iskazanog, su onda dosta esto bila odtampavana i "pisma iz zaviaja", iji je sadraj, izgleda, trebalo da potvrdi ove navode. Uopte uzev, uglavnom su se onda svi samo smejali ovim pokuajima. Leci su itani, pa slani u pozadinu viim tabovima i najee opet zaboravljani, dok ne bi vetar ponovo odozgo bacio novi tovar u rovove; najee su, naime, to bili avioni koji su sluili za dovoz ovih letaka. Kod ovog naina propagande moralo je ubrzo da padne u oi, da se, naime, u svakom sektoru fronta u kojem su se nalazili Bavarci, uvek sa izvanrednom doslednocu hukalo protiv Rusa, sa uveravanjem da nije samo, s' jedne strane, Pruska kriva i odgovorna za ceo rat, nego da, s' druge strane, posebno, protiv Bavarske ne postoji ak ni najmanje neprijateljstvo; 97

naravno, ni Bavarskoj se ne moe pomoi dok je god u slubi i sarauje sa pruskim militarizmom, za koga ona, vadi kestenje iz vatre. Ova metoda uplivisanja poela je stvarno ve 1915. godine da postie odreene uspehe. Raspoloenje protiv Pruske raslo je meu trupama sasvim vidljivo a da se odozgo nadole nije ak ni jedan jedini put neto preduzelo protiv toga. To je ve bilo vie nego jedna prosta greka iz nehata, koja e se, ranije ili kasnije, na najnesreniji nain morati osvetiti, i to ne "Prusima", nego celom nemakom narodu, a u to spada, na kraju krajeva, sama Bavarska. U tom pravcu poela je neprijateljska propaganda da postie bezuslovne uspehe jo od godine 1916. Isto tako su ve odavno pisma puna jadikovki direktno iz zaviaja vrila svoje dejstvo. Uopte sada vie nije bilo neophodno da ih protivnik jo posebno, putem letaka itd. Saoptava frontu. Pa i protiv toga se nita nije preduzimalo na naoj strani, osim nekoliko psiholokih izuzetno glupih "opomena" s' "vladine strane". Front je bio i dalje preplavljen tim otrovom koji su kod kue nesmotreno fabrikovale enturine, a da naravno nisu ni slutile da je ovo bilo sredstvo koje je kod protivnika do krajnosti jaalo pouzdanje u pobedu, i time, dakle produavalo i oteavalo patnje njihovih milih i dragih na borbenom frontu. Besmislena pisma nemakih zena kotala su, u vremenu koje je sledilo, ivota stotine hiljade vojnika. Tako su se ve godine 1916. pokazale razliite surmjive pojave. Ljudi na frontu su grdili i "zabuavali", u mnogim stvarima su vec bili nezadovoljni, a ponekad ak i s' pravom ogoreni. Dok su oni gladovali i trpeli, a pripadnici njihovih familija kod kue sedeli u bedi, s' druge strane bilo je izobilja i rasipanja. Pa ak i na samom borbenom frontu nije u tom pogledu ba bilo sve u redu. Tako se ve onda ukalo sasvim tiho, samo to su jo uvek bile "interne" stvari. Isti ovek koji tek to je grdio i gunao, nekoliko minuta kasnije je, utei, vrio svoju dunost kao da je to bilo samo po sebi razumljivo. Ista eta, koja tek to je malo pre toga bila nezadovoljna, grevito se drala za komad rova koji je imala da brani kao da je sudbina Nemake zavisila od tih stotinak metara rupaga u blatu. Jo uvek je to bio front stare divne herojske armije! Razliku izmeu njega i zaviaja doiveo sam u otrom obrtu. Krajem septembra 1916. krenula je moja divizija u bitku na Somi. Ona je za nas bila prva od onih, od sad sledujuih ogromnih materijalnih bitaka, i utisak se zaista veoma teko mogao opisati, to je bio vie pakao nego rat. U vihoru bubnjarske paljbe, koja je trajala nedeljama, drao se nemaki front postojano, ponekad samo malo bivao suzbijen, potom je ponovo napredovao, ali nikad nije uzmicao. Sedmog oktobra 1916. bio sam ranjen. Sreno sam se povukao i trebalo je sa jednim transportom da krenem u Nemaku. Prole su dve godine od kada nisam video zaviaj, jedno, pod takvim uslovima, gotovo beskrajno vreme. Skoro vie nisam mogao sebi da predstavim kako izgledaju Nemci koji nisu u uniformi. Kada sam leao u Hermisu, u sabirnoj bolnici za ranjenike, prosto sam uzdrhtao od zaprepaenja, kada je iznenada jednog koji je leao pored mene oslovio glas nemake ene, bolniarke. Posle dve godine prvi put taj zvuk! Ali, to je onda blie prilazio granici voz koji nas je trebalo da dovede u zaviaj, utoliko je uznemirenije bilo u dui svakog od nas. Sva ta mesta kroz koja smo mi dve godine pre toga putovali kao mladi vojnici promicala su sada pored nas: Brisel, Leven, Litih i najzad nam se uini da smo prepoznali prvu nemaku kuu po visokom zabatu i njenim lepim kapcima na prozorima. Otadbina! U oktobru 1914. goreli smo prosto od burnog oduevljenja kada smo preli granicu, sada je vladala tiina i potresenost. Svaki je bio srean da mu je sudbina jo jednom dozvolila da gleda ono to je on svojim ivotom 98

tako teko morao da brani; i svaki se skoro stideo da drugog pogleda u oi. Gotovo na godinjicu moga polaska na front dooh u vojnu bolnicu u Belic kod Berlina. Kakva promena! Iz blata bitke na Somi u bele krevete tog predivnog zdanja! Prosto se ovek u poetku nije usuivao da onako ljudski legne u taj krevet. Tek polako se mogao ponovo navikavati na ovaj novi svet. Ali, na alost, taj novi svet je bio i u drugom pogledu nov. Duh vojske na frontu izgleda da ovde ve nije vie bio dobrodoao gost. Neto to je na frontu jos bilo nepoznato, uo sam ovde po prvi put: slavljenje sopstvenog kukaviluka. Jer, ono to se i napolju moglo uti, tj. da se grdi i "guna", to ipak nikada nije bio poziv na povredu dunosti ili ak velianje kukavica. Ne! Straljivac je vaio jo uvek kao straljivac i nita drugo; a prezir kojim su ga obasipali, bio je opti, kao i divljenje, koje se ukazivalo stvarnim herojima. Ali, ovde u vojnoj bolnici bilo je delimino ve skoro obrnuto: najbestidniji podbunjivai vodili su glavnu re i pokuavali svim sredstvima svoje jadne reitosti da pojmove asnog vojnika prikau kao smene, a beskarakternost kukavice kao neto primerno. Nekoliko bednih momaka davalo je ton. Jedan od njih se hvalio da je sam povredio ruku provlaei je kroz bodljikavu icu da bi tako dospeo u vojnu bolnicu; on je izgleda sad uprkos ove smene povrede ve beskrajno dugo bio ovde, kao to je i uopte samo prevarom dospeo u transport za Nemaku. A taj pakosni momak je ve tako daleko dogurao da sopstveni kukaviluk drsko prikae kao izraz vee hrabrosti nego to je herojska smrt asnog vojnika. Mnogi su ga sluali utke, drugi su naputali prostoriju gde je on govorio, a nekoliko njih se i saglaavalo sa njim. Meni se munina podigla sve do gue, ali podbunjivae su mirno trpeli u bolnici. ta se moglo uiniti? Ko je i ta je on bio, moralo se u upravi tano znati, i znalo se. Pa ipak, nita se nije dogodilo. Kada sam opet mogao normalno da hodam, dobio sam dozvolu da otputujem za Berlin. Beda je, oigledno, svugde bila strana. Milionski grad je trpeo glad. Nezadovoljstvo bee veliko. U razliitim domovima koje su poseivali vojnici, bio je ton slian onom u vojnoj bolnici. Imao se utisak kao da upravo namerno ovi momci poseuju takva mesta da bi svoja gledita dalje irili. Jo mnogo, mnogo gori behu ipak odnosi u samom Minhenu! Kada sam posle ozdravljenja bio otputen iz vojne bolnice i prekomandovan u rezervni bataljon, inilo mi se da vie ne mogu da prepoznam taj grad. Svuda ljutnja, zlovolja i grdnje kud god ode! A u samom rezervnom bataljonu raspoloenje je bilo ispod svake kritike. Ovde je jo delovala silno nespretna metoda postupanja sa frontovskim vojnicima od strane starih oficira instruktora koji jo ni jednog jedinog asa nisu bili na frontu i ve iz tog razloga su samo delimino mogli da uspostave pristojan odnos sa starim vojnicima. Ti vojnici posedovali su eto, izvesne osobine koje su se mogle objasniti slubom na frontu, ali su, meutim, rukovodiocima rezervnih delova trupe ostale potpuno neshvatljive, dok ih oficir koji je isto tako dolazio sa fronta bar znao sebi da objasni. Ovaj poslednji je naravno, sam po sebi sasvim drukije i bio potovan od ljudstva nego etapni komandant. Ali, nezavisno od svega toga, opte raspoloenje je bilo mizerno; zabuavanje je ve vailo kao znak vie mudrosti, verno istrajavanje meutim, kao peat unutranje slabosti i ogranienosti, a kancelarije su bile zaposednute Jevrejima. Gotovo svako piskaralo Jedan Jevrein, a svaki Jevrein Jedno piskaralo. udio sam se mnoini boraca izabranog naroda i nisam mogao drukije nego da ih uporeujem sa onim beznaajnim brojem njihovih predstavnikana frontu. Jo gore su stvari stajale u privredi. Ovde je jevrejski narod stvarno postao "neophodan". Taj pauk poe lagano da isisava narodu krv iz svih pora. 99

Zaobilaznim putem preko ratnih drutava pronaen je instrument da se postepeno upropasti nacionalna i slobodna privreda. Naglaavana je neophodnost jedne neograniene centralizacije. Tako se, stvarno ve godine l9l6., 19l7. nala gotovo celokupna proizvodnja pod kontrolom finansijskog jevrejstva. Ali, protiv koga se sada usmeravala mrnja naroda? U to vreme video sam sa uasom kako se pribliava zla kob, koja je morala da dovede do sloma, ako se u pravom asu ne otkloni. Dok je Jevrejin potkradao celu naciju i potinio je svojoj vlasti, hukalo se protiv "Prusa". Ba kao i na frontu, tako se ni kod kue protiv ove otrovne propagande nije odozgo preduzimalo ba nita. Izgledalo je da se uopte i ne sluti da slom Pruske jos zadugo nee sa sobom doneti polet Bavarskoj, ak, naprotiv, svaki pad jednoga morae sa sobom bez spasa povui u provaliju i drugoga. Ovakvo ponaanje me je beskrajno alostilo. U tome sam mogao samo da vidim genijalni trik Jevrejina, koji je optu panju sa sebe trebalo da skrene na druge. Dok se Bavarac i Pruska spore, on je obojici izmicao dasku egzistencije ispod nogu; dok se u Bavarskoj grdilo protiv Prusa, organizovao je Jevrejin revoluciju i istovremeno razbijao i Prusku i Bavarsku. Nisam mogao da podnosim ovu prokletu zaevicu izmeu nemakih plemena i bejah radostan da ponovo doem na front za koji sam se odmah po svom dolasku u Minhen ponovo javio. Poetkom marta 1917. godine bio sam onda opet u svome puku. Krajem l917. godine izgledalo je da je prevladana najnia taka moralne poraenosti vojske. Cela armija crpla je posle ruskog sloma ponovo sveu snagu i sveu hrabrost. Uverenje da e se borba, sad ipak, zavriti pobedom Nemake poelo je sve vie da zahvata trupu. Moglo se ponovo uti pevanje, a ptice zloslutnice postajahu sve ree. Ponovo se verovalo u budunost otadbine. Naroito je predivno delovanje izazvao italijanski slom u jesen 1917-te; zar se u ovoj pobedi ipak nije video dokaz za mogunost da se i po strani od ruskog ratita moe da probije front. Divna vera proimala je sada ponovo srca miliona i doputala da se sa olakanim pouzdanjem hrli u susret proleu 19l8-te. Protivnik je, meutim, bio oevidno deprimiran. Te zime bilo je neto mirnije nego inae. Nastupilo je zatije pred buru. Ipak, dok je front ponovo preduzimao poslednje pripreme za konano okonanje vene borbe, a na zapadni front odlazili beskrajni transporti ljudi i materijala i dok su se obuavale za veliki napad, u Nemakoj izbi najvei mogui mangupski tos celoga rata. Nemaka nije trebala da pobedi: u poslednjem trenutku, poto je pobeda ve pretila da se zalepra na nemakim zastavama, poseglo se za jednim sredstvom, koje je izgledalo podesno da se jednim udarcem u klici ugui nemaki napad s' prolea, i da se pobeda onemogui: Organizovan je municijski trajk. Ako on uspe, morae nemaki front da se skri i ispunie se elja lista "Forverc" da se ovog puta vie ne zalepra na nemakim zastavama pobeda. Front je morao usled nedostatka municije za nekoliko nedelja da bude probijen; ofanziva je time bila spreena, i Antanta spaena; internacionalni kapital je, meutim, bio uspostavljen za gospodara Nemake, a unutranji cilj marksisticke prevare naroda postignut. Razbijanje nacionalne privrede u cilju uspostavljanja vladavine internacionalnog kapitala - bio je to cilj, koji je takoe postignut zahvaljujui gluposti i lakovernosti jedne strane i beskrajnom kukaviluku druge. Dodue, taj municioni trajk u odnosu na izgladnjavanje fronta, manjkom oruja nije imao poslednji oekivani uspeh: on je isuvie rano propao, a da bi nedostatak municije kao takav - kakav 100

je bio plan - osudio vojsku na propast. Ali, koliko li je samo uasnija bila moralna teta koja je time priinjena! Prvo: za ta se jo borila ta vojska, kada sama otadbina vie uopte nije htela pobedu? Za koga sve te ogromne rtve i odricanja? Vojnik treba da se bori za pobedu, a otadbina trajkuje protiv toga! A drugo: kakvo je bilo dejstvo svega ovoga na neprijatelja? U zimu 1917/18-te nadvi1i su se po prvi put mrani oblaci na nebeskom svodu saveznikog sveta. Gotovo etiri godine su kidisali na nemakog dina i nisu ga mogli dovesti do pada; pri tom je to samo bila ruka sa titom koja mu je bila slobodna za odbranu, dok je ma morao as na istoku, as na jugu da zadaje udarce. I sad je din najzad imao slobodna lea. Potoci krvi su tekli dok mu je uspelo da jednog od protivnika konano potue. Sada je trebalo na zapadu da uz tit doe i ma, i ako neprijatelju do sada nije uspelo da slomi odbranu, sada je trebalo njega samog da pogodi napad. Neprijatelj je sada strahovao od napada i strepeo za svoju pobedu. U Londonu i Parizu nizala su se savetovanja jedno za drugim. ak je i neprijateljska propaganda sada teko uspevala sa svojom aktivnou; nije vie bilo tako lako da se dokae bezizglednost nemake pobede. A isto je vailo i na frontovima, na kojima vladae potiteno utanje, ak i za same saveznicke trupe. Toj gospodi je iznenada prola volja da budu drski. I njima je takode poelo polako da puca pred oima. Njihov intimni stav prema nemakom vojniku sad se promenio. Dosad je on mogao, eto, da vai za ludaka odreenog za poraz; ali, sad je stajao pred njima unitititelj ruskog saveznika. Ovo iz nevolje roeno ogranienje nemakih ofanziva samo na istok, izgledalo je sada kao genijalna taktika. Tri godine su ti Nemci juriali protiv Rusije, u poetku prividno bez i najmanjeg uspeha. Gotovo su se smejali ovom besciljnom poetku; jer najzad, morao je, taj ruski din, zahvaljujui brojnoj nadmonosti svojih ljudi, da ostane ipak na kraju pobednik, a Nemaka da bude slomljena usled ogromnog gubitka krvi i izgledalo je da e stvarnost ovu nadu i potvrditi. Od septembarskih dana 1914-te, kada su se prvi put pojavile beskrajne kolone ruskih zarobljenika posle bitke kod Tanenberga, kreui se cestama i vozovima prema Nemakoj, ova reka se gotovo nije prekidala - samo za svaku potuenu i unitenu armiju iskrsavala je nova. Neiscrpno je dinovsko carstvo davalo caru sve nove vojnike, a ratu svoje nove rtve. Koliko dugo je Nemaka mogla da izdrzi ovu trku? Zar nije jednom morao doi dan kada vie ne bi nakon poslednje nemake pobede uvek jo u poslednju bitku nastupile poslednje ruske armije? I ta onda? Po ljudskoj proceni mogla je pobeda Rusije verovatno da se odgodi, ali je ona morala doi. Sada je doao kraj svim tim nadama: saveznik koji je na oltar zajednikih interesa polozio najvee rtve u krvi, bio je na kraju svojih snaga i leao je pred neumoljivim napadaem poraen na tlu. Strah i jeza uvukli su se u srca vojnika koji su do sada slepo verovali. Strahovalo se od nastupajueg prolea. Jer, ako do sada nije polo za rukom da se pobedi Nemac, poto je on samo delom mogao da se angauje na zapadnom frontu, kako je trebalo sada jo raunati s' pobedom, kada se, kako se inilo, i cela snaga te strahovite junake drave skoncentrisala za napad protiv zapada! Senke juno-tirolskih brda pritiskale su i titale fantaziju; sve do flandrijskih magli obmanjivale su potuene vojnike kod Kadorne mrane utvare, a vera u pobedu uzmicala je pred strahom od dolazeeg poraza. I tada kada se verovalo da se iz hladnih noi ve uje ravnomerna tunjava i primicanje jurinih armija nemake vojske i kada se u bojaljivoj brizi ukoeno gledalo u dolazei sud, odjednom sevnu jarko crvena svetlost iz Nemake i baci zrak do poslednjih levkastih rupa 101

od neprijateljskih granata: u momentu kada su nemake divizije dobijale poslednje pouke za veliki napad, izbi u Nemakoj generalni trajk. Najpre je svet bio bez eti. A onda prigrabi neprijateljska propaganda, slobodno odahnuvi, ovu pomo u dvanaestom asu. Odjednom bi pronaeno sredstvo da se klonulo pouzdanje saveznikih vojnika ponovo podigne, da se verovatnoa pobede iznova postavi kao neto sigurno, a bojaljiva briga zbog dolazeih dogaaja pretvori u odluno pouzdanje. Sada se smelo dati pukovima, koji su sa strepnjom oekivali nemaki napad, uverenje u najveu bitku svih vremena, da odluka o kraju ovog rata nee pripasti smelosti nemakog juria, ve istrajnosti sopstvene odbrane. Mogli su Nemci sad i da zadobiju pobede koliko su jo hteli, ali u njihovoj otadbini je nastupala revolucija, a ne pobednika armija. Ovo uverenje poele su da sade u srca svojih italaca engleske, francuske i amerike novine, dok je jedna beskrajno spretna propaganda na frontu podizala trupe na noge. "Nemaka pred revolucijom! Pobeda saveznika nezadriva!" Ovo je bila najbolja medicina da se kolebljivom francuskom bradonji i engleskom Tomiju pomogne da se usprave na noge. Sada su mogle puke i mitraljezi jo jednom da puste iz sebe vatru, a umesto bekstva u paninom strahu nastupio je otpor pun nade. To je bio rezultat municijskog trajka. On je ojaao veru u pobedu neprijateljskih naroda i otklonio nemono oajanje saveznikog fronta, a posledica toga je bila da su hiljade nemakih vojnika imale ovo da plate svojom krvlju. Pokretai ovog najpodlijeg mangupskog poduhvata bili su, meutim, kandidati za najvie dravne pozicije u Nemakoj nakon revolucije. Svakako se na nemakoj strani najpre moglo prividno da savlada vidljivo povratno dejstvo ovog ina, ali na strani protivnika posledice ipak nisu izostale. Otpor je izgubio besciljnost jedne armije, koja ima sve da izgubi, a na njegovo mesto stupilo je ogorenje jedne borbe za pobedu. Jer, pobeda je sad prema ljudskom miljenju morala da doe, ako se zapadni front samo jo nekoliko meseci odri pred nemakim napadom. U parlamentima Antante spoznala se meutim, mogunost za budunost i odobrena su bila neuvena sredstva za produavanje propagande u cilju razbijanja Nemake. Imao sam sreu da uestvujem u obema prvim i u poslednjoj ofanzivi. Bili su to najogromniji utisci moga ivota; ogromni stoga jer je sad, eto, poslednji put slino kao 1914. godine, borba izgubila karakter odbrane i poprimila karakter napada. Duboko olakanje prostrujalo je kroz rovove i prokope nemake vojske kada je najzad posle vie od trogodinjeg istrajavanja u neprijateljskom paklu doao dan odmazde. Jo jednom kliknue pobedniki bataljoni i poslednji venci besmrtnog lovora visili su na zastavama koje su pobedniki leprale. Jo jednom se prema nebu zaorie pesme otadbine i du beskrajnih kolona u maru, i po poslednji put se osmehnu milost Gospoda svojoj nezahvalnoj deci. Na izmaku leta 1918. godine vladala je teka sparina nad frontom. Otadbina se sporila. Oko ega? Mnogo tota se prepriavalo u pojedinim delovima trupa na frontu. Rat bi bio sad bezizgledan i samo bi ludak jo mogao da veruje u pobedu. Narod nije vie posedovao, kako se govorilo, nikakav interes za dalje istrajavanje, nego je taj interes bio kod kapitala i kod monarhije - ovo je dolazilo iz otadbine i o tome se i na frontu raspredalo. Front je, najpre, samo vrlo malo reagovao na to. ta nas se uopte ticalo opte pravo glasa? Zar smo se zaboga zato pune etiri godine borili? To je bio podli banditski udarac da se na ovaj nain mrtvim herojima u grobu jo ukrade ratni cilj. Sa povikom "neka ivi opte i tajno pravo glasa!" nisu nikada u Flandriji juriali u smrt mladi pukovi, nego sa pokliom "Nemaka iznad svega na svetu". Bila je to mala, ali ipak ne sasvim 102

beznaajna razlika. A oni, meutim, koji su vikali traei izborno pravo nisu najveim delom bili tamo, gde su sada, eto, hteli da ga izvojuju. Front nije poznavao celu tu politiku, partijsku fukaru. Gospodu parlamentarce videli su samo malim delom tamo gde su se asni Nemci u ono vreme nalazili, ukoliko su jo imali svoje ruke i noge. Tako je front u svome starom sastavu bio vrlo malo prijemiv za taj novi ratni cilj gospode Eberta, Sajdemana, Barta, Libknehta, itd. Uopte se nije shvatalo zato su odjednom zabuanti mogli da prisvoje pravo da vladaju dravom, ne obazirui se na vojsku. Moj lini stav bio je od pocetka vrst: mrzeo sam do krajnosti celu tu bandu bednih, partijskih mangupa koji su varali narod. Odavno mi je bilo jasno da se kod ove bagre zaista ne radi o dobru nacije, ve o punjenju njihovih praznih depova. I da su oni sami sad bili spremni da za to rtvuju ceo narod i ak ako je nuno da puste Nemaku da propadne, oni su u mojim oima bili zreli za veanje. Da se uzmu u obzir njihove elje, znailo je da se interesi radnog naroda rtvuju u korist znatnog broja deparoa, ali njih ispuniti moglo se samo onda ako je neko bio spreman da Nemaku preda na milost i nemilost. Tako je, meutim, razmiljao jo uvek daleko najvei broj boraca u vojsci. Samo oni koji su dolazili iz otadbine kao pojaanje postajali su rapidno slabiji i slabiji, tako da njihov dolazak nije predstavljao nikakvo pojaanje, ve slabljenje borbene snage. Naroito je mlada popuna bila najveim delom bez vrednosti. esto je bilo teko samo i poverovati da su ovo sinovi istog naroda, koji je jednom poslao svoju omladinu u borbu za Ipem. U avgustu i septembru sve bre su se manifestovale pojave raspadanja iako napadako neprijateljsko dejstvo vie nije moglo da se poredi sa uasom naih odbrambenih bitaka. Bitke na Somi i u Flandriji leale su, nasuprot ovome, daleko u prolosti, izazivajuci jezu. Krajem septembra moja divizija je po trei put prispela na ona mesta koja smo jednom kao pukovi mladih ratnih dobrovoljaca na juri osvojili.Kakvo priseanje! U oktobru i novembru 1914-te tamo smo primili vatreno krtenje. S' dubokom ljubavlju prema otadbini u srcima i sa pesmom na usnama iao je na mladi puk u bitku kao na igranku. Najdragocenija krv davala se ovde radosno u uverenju da e se tako otadbini sauvati njena nezavisnost i sloboda. Jula 1917-te stupismo mi po drugi put na, za sve nas, sveto tle. Zar nisu u toj zemlji poivali najbolji nai drugovi, gotovo jo deca, koji su nekad ozarena pogleda za svoju jedinu dragu otadbinu jurili u smrt. Mi, stari borci, koji smo jednom krenuli sa pukom, stajasmo u ponesenosti punoj strahopotovanja na ovom mestu zakletve "na vernost i odanost sve do smrti". Ovo tle koje je puk tri godine ranije osvojio na juri trebalo je sada da se brani u tekoj odbrambenoj bici. Tronedeljnom bubnjarskom paljbom pripremao je Englez veliku ofanzivu u Flandriji. Ovde je izgledalo kao da su duhovi pomrlih oiveli; puk se ukopavao u prljavo blato i uvlaio se u pojedinane rupe i kratere, i nije uzmicao niti se kolebao i postade tako, kao ve jednom na tom istom mestu, sve manji i tanji, sve dok napad Engleza najzad ne provali 31. jula 1917-te. Prvih avgustovskih dana bili smo odmenjeni. Puk je spao samo na nekoliko eta: one su se teturale nazad oblepljene naslagama skorelog blata, vie nalik na aveti nego na ljude. Ali, osim nekoliko stotina metara rupa od granata, Englez je na sebe samo navukao smrt. Sad u jesen 1918. godine, stajali smo po trei put na liniji napada iz 1914. godine. Nae nekadanje odmorite, gradi Komin (Comines), postao je sada poprite borbe. Naravno, iako je poprite borbe bilo isto, ljudi su se promenili: od sada se u trupi, takoe politiziralo. Otrov zaviaja poeo je, kao svugde, takoe i 103

ovde da dejstvuje. Mlada smena vojnih snaga je meutim, potpuno zatajila - oni su doli od kue. U noi izmedu 13. i 14. oktobra zapoe englesko artiljerijsko bombardovanje gasnim granatama na junom frontu kod lpema; pri tome je upotrebljavan uti krst, koji nam po svom delovanju jo nije bio poznat, ukoliko se nije radilo o njegovom isprobavanju na sopstvenom telu. to se mene tie, trebalo je da ga jo te noi i sam upoznam. Na jednom breuljku juno od Vervika bili smo jo te veeri 13. oktobra zapali u jednu vieasovnu bubnjarsku vatru sa gasnim granatama, koja se onda tokom cele noi na manje-vie estok nain produila. Ve oko ponoi ispade iz stroja jedan deo nas, meu njima nekoliko kamarada odmah i zauvek. Oko podne zahvati i mene bol, na svakih etvrt sata sve jai, i u sedam sati ujutro, oteturao sam se i posrcui sa goruim oima nazad, nosei sobom svoj poslednji raport u ratu. Ve nekoliko sati kasnije moje oi su se pretvorile u uareni ugalj, oko mene nastade tama. Tako sam dospeo u vojnu bolnicu Pazevalk u Pomeraniji i tamo moradoh da doivim revoluciju! Ve due vremena visilo je neto neodreeno, ali odvratno u vazduhu. Prepriavalo se i prialo meusobno da e sledeih noi najzad da "zapone". Nisam mogao samo da zamislim ta se pod tim podrazumevalo. U prvom redu mislio sam na neki trajk, slian onome od proletos. Nepovoljne glasine dolazile su stalno iz redova mornarice, u kojoj izgleda da je dolo do komeanja. Ali, i to mi je izgledalo vie kao bedni proizvod fantazije pojedinih momaka, nego stvar i pojava u irim masama. U samoj vojnoj bolnici govorio je, dodue, svaki o, daj Boe, skorom zavretku rata, samo na jedno "odmah " niko nije raunao. Novine nisam mogao da itam. U novembru je porasla opta napetost. A onda izbi jednoga dana iznenada i neoekivano nesrea. Naioe mornari na kamionima i pozivahu na revoluciju, nekolicina jevrejskih junoa bejahu "voe" u ovoj borbi za "slobodu, lepotu i dostojanstvo" naeg narodnog ivota. Ni jedan od njih nije bio na frontu. Okolinim putem jedne takozvane "vojne bolnice za triper" behu ta trojica orijentalaca iz rezervne trupe vraene u zaviaj. I sada oni u zaviaju podigoe tu crvenu krpu (zastavu). Meni je u poslednje vreme zdravstveno bilo neto bolje. Bol koji je svrdlao u onim dupljama poputao je; postepeno mi je polazilo za rukom da u grubim konturama ponovo nauim da raspo- znajem svoju okolinu. Mogao sam da gajim nadu da u bar toliko moci opet da vidim, da bih kasnije mogao da se prihvatim nekoga posla i poziva. Naravno da bih ikada vie mogao da crtam, nisam smeo vie da se nadam. Tako sam se ipak nalazio na putu postepenog poboljanja kada se upravo dogodila ta strahota. Prva nada bila mi je, jo uvek, da se kod ove izdaje moralo raditi samo, manjevie o lokalnoj stvari. Pokuah da u tom pravcu ohrabrim i nekoliko drugara. Naroito su moji bavarski drugovi u bolnici bili vie nego prijemivi za to moje ohrabrivanje. Raspoloenje je ovde bilo pre sve drugo nego "revolucionarno". Nisam mogao zamisliti da e i u Minhenu izbiti ovo ludilo: Vernost ka uzvienoj dinastiji Vitelsbah izgledala mi je, ipak, jaa nego volja nekoliko Jevreja. Zato i nisam mogao drukije nego da poverujem da se radi o puu mornarice koji e sledeih dana biti uguen. Dooe ti sledei dani, a sa njima najuasnija izvesnost moga ivota. Sve munije postajahu sada glasine. Ono to sam smatrao za lokalnu stvar postade sad opta revolucija; a k' tome dooe i poraavajue vesti sa fronta. Hteli su da kapituliraju. Boe, pa zar je tako neto jo uopte bilo mogue? Desetog novembra doe protestantski svetenik u vojnu bolnicu i odra mali 104

govor; sada saznadosmo sve. Do krajnosti uzbuen, prisustvovao sam tom malom govoru. Stari, dostojanstveni gospodin izgledalo je da veoma drhti, kada nam je saoptavao, da od sada kua Hoencolem nee vie smeti da nosi nemaku carsku krunu, da je otadbina postala "republika", da moramo, eto, da molimo svevinjeg da ovoj meni ne uskrati svoj blagoslov i da u dolazeim vremenima ne napusti na narod. On, pri tom, svakako, nije mogao drugaije, morao je u malo rei da pomene kraljevsku kuu, hteo je da istakne njihove zasluge u Pomeraniji, u Pruskoj, u celoj nemakoj otadbini - pri tom poe tiho u sebi da plae a u maloj sali obuze sva srca najdublja utuenost, verujem da nijedno oko nije moglo da zaustavi suze. Ali kada je stari gospodin pokuao dalje da pripoveda i poeo da nam saoptava da mi sad moramo da zavrimo ovaj dugi rat, da e naa otadbina ubudue biti izloena tekim pritiscima, poto je rat sada izgubljen, i da mi moramo da se povinujemo milosti pobednika, da primirje treba da se prihvati, s' verom u velikodunost naih dosadanjih neprijatelja u tom trenutku ja to vie nisam mogao da izdrim. Postade mi nemogue da jo due tu ostanem. Dok mi je opet pred oima sve pocrnelo, pipajui i povodei se odoh natrag u spavaonicu, bacih se na moj leaj i zagnjurih vrelu glavu u ebad i jastuke. Od onoga dana, kada sam stajao kraj groba svoje majke, nisam nikad vie plakao. Kada bi me u mojoj mladosti sudbina nemilosrdno epala, rastao bi moj prkos. Kada je u dugim ratnim godinama smrt iz naih redova otimala tako mnoge drage kamarade i prijatelje, izgledalo mi je skoro kao greh kukati - pa oni su, ipak, umirali za Nematku! A kada, najzad, i samoga mene jo poslednjih dana stravinog ratovanja - napade podmukli gas i poe da nagriza moje oi, a ja u strahu da u zauvek oslepeti, htedoh u jednom trenutku da klonem, tada odjeknu kao grom glas savesti u meni: bedni kukave, ti izgleda hoe da plae, dok je u ovo isto vreme hiljadama tvojih drugova sto puta gore nego tebi! 1 tako sam tupo i nemo nosio svoju sudbinu. A sada, medutim, nisam vie mogao druktije. Tek sada ja videh koliko se sav taj lini jad gubi u odnosu na veliku nesreu otadbine. Dakle, sve je bilo uzalud. Uzalud sve rtve i odricanja, uzalud glad i e i to ponekad u beskrajnim mesecima, uzalud asovi u kojima smo, epani strahom od smrti, ipak vrili svoju svetu duost i uzalud smrti dva miliona ljudi, koji su tada pomrli. Zar se nisu sad morali otvoriti grobovi svih tih stotina hiljada, koji su s' verom u otadbinu nekada poli u boj da se nikada vie ne vrate? Zar se oni nisu morali otvoriti i poslati neme, blatom i krvlju isprskane heroje kao osvetnike duhove u zaviaj, koji ih je tako cinino prevario za njihovu najviu rtvu, koju na ovom svetu ovek moe da prinese svome narodu? Zar su oni zato umrli, vojnici avgusta i septembra 19l4-te, zar su zato poli u boj pukovi dobrovoljaca u septembru iste godine iza svojih starih drugova? Zar zato potonue ti deaci od sedamnaest godina u flandrijsku zemlju? Da li je to bio smisao rtve, koju su nemake majke prinele otadbini, kada su bolna srca putale najmilije sinove u rat da ih nikada vie ne vide? Zar se sve to dogodilo zato da sada jedna gomila bednih zloinaca moe da podigne ruku na otadbinu? Da li je, dakle, zato nemaki vojnik u arkoj vrelini sunca i snenoj oluji gladujui, muen eu i smrzavajui se, umoran od besanih noi i beskrajnih mareva, istrajavao? Zar je zato leao u paklu bubnjarske vatre topova i u groznici borbe sa gasom, ne uzmiui, uvek mislei na jedinu dunost da brani otadbinu od prepada neprijatelja? Zaista, i ti heroji su zasluili spomenik sa natpisom "putnie, ti koji u Nemaku doe, javi zaviaju da mi ovde poivamo, verni otadbini i pokoravajui se dunosti". A taj zaviaj? 105

Samo - da li je to bila jedina rtva koju smo mi imali da prinesemo? Da li je prola Nemaka bila manje vredna? Nije li postojala i obaveza prema sopstvenoj istoriji? Da li smo mi jo uvek zasluivali da slavu prolosti dovedemo u vezu sa nama? A kako je, meutim, moglo ovo delo da se podnese budunosti radi opravdanja? Bedni i propali zloinci! I to sam vie pokuavao da se u tom asu snaem u ovom uasnom dogaaju, tim vie mi je stid ogorenja i sramote pekao obraz. ta je bio prema ovome jadu ceo taj bol u mojim oima? Ono to je zatim sledilo bili su uasni dani i jo gore noi -znao sam da je sve izgubljeno. Nadati se u milost neprijatelja, mogli su sa tim da raunaju najvei ludaci ili laovi i zloinci. U tim noima rasla je u meni mrnja, mrnja protiv poinilaca ovog zlodela. U danima posle toga intimno sam postao svestan i svoje sudbine. Sada sam morao da se smejem pri pomisli na svoju sopstvenu budunost, koja mi je pre kratkog vremena jos prireivala tako gorke brige. Zar nije bilo za smejanje graditi kue na takvom zemljitu? Konano mi je postalo i to jasno da je ipak nastupilo samo ono od ega sam tako esto strepeo, a u ta, sudei po oseanju, nikada nisam mogao da poverujem. Car Vilhelm II je kao prvi nemaki car voi marksizma pruio ruku pomirenja, ne slutei da ti nitkovi nemaju asti. Dok su oni jos drali carsku ruku u svojoj, druga se ve masala bodea. Sa Jevrejinom nema nikakvog paktiranja, nego samo odluno ili - ili. A ja odluih da postanem politiar. 10.POETAK MOJE POLITIKE DELATNOSTI Jo krajem novembra 1918. godine vratih se u Minhen. Odvezoh se do depoa moje regimente, koja se nalazla u rukama "vojnih saveta". Cela bulunenta mi je izgledala tako odvratno da sam se smesta dluio da ako je mogue ponovo odem odatle. S' mojim vernim kamaradom ratnog pohoda Ernstom Smitom dooh u Trauntajn i ostadoh tamo do rasformiranja logora. U martu 1919. godine vratismo se ponovo u Minhen. Situacija je bila neodriva i prinudno je terala na dalje produenje revolucije. Smrt Ajznera samo je ubrzala razvoj i dovela najzad do diktature saveta, bolje reeno: do jedne privremene vladavine Jevreja, kako je prvobitno lebdela kao cilj pred oima zaetnika i pokretaa cele revolucije. U to vreme nizali su se u mojoj glavi beskrajni planovi. Danima sam izmiljao ta bi se sada uopte moglo uiniti, samo je kraj svakog razmatranja uvek bio trezvena konstatacija da ja kao Bezimeni nisam posedovao ni najmanje preduslova za nekakvo svrsishodno delovanje. O razlozima zato se i onda nisam mogao odluiti da pristupim jednoj od postojeih partija, jo u kasnije govoriti. Tokom nove revolucije saveta nastupio sam po prvi put tako da sam navukao na sebe gnev centralnog saveta. 27. aprila 1919. u rano jutro trebalo je da budem uhapen, ali ta tri momka pred mojim uperenim karabinom nisu posedovala potrebnu hrabrost i ponovo odoe onako kako su i doli. Nekoliko dana po osloboenju Minhena bio sam prekomandovan u istranu komisiju o revolucionarnim dogaajima pri Drugom peadijskom puku. To je bila moja prva, manje-vie, isto politiki aktivna delatnost. Ve malo nedelja posle toga primio sam nareenje da uzmem uea a jednom "kursu" koji je dran za pripadnike oruanih snaga. Na njemu je vojnik trebalo da dobije odreene osnove o dravno-graanskom miljenju. Za mene je vrednost celog ovog skupa bila u tome to sam sad dobio mogunost da upoznam nekoliko drugova istomiljenika sa kojima sam mogao temeljno da prodiskutujem trenutnu situaciju. 106

Svi mi bili smo manje-vie vrsto uvereni da Nemaka vie nee biti spaena od sve vidljivijeg sloma, preko partija novembarskog zloina, to jest preko partija Centra i Socijaldemokratije, ali da, takozvani "Graansko-nacionalni" savezi, ak i uz najbolju volju, nee vie biti u stanju da poprave ono to se dogodilo. Ovde je nedostajao itav niz preduslova bez kojih takav rad upravo nije mogao ni da uspe. Vreme, koje je zatim sledilo, dalo je za pravo naim tadanjim shvatanjima. Tako je u naem malom krugu razmatrano obrazovanje jedne nove partije. Osnovne misli, koje su nam tada lebdele pred oima, bejahu iste koje su onda kasnije dole do ostvarenja u "Nemakoj radnikoj partiji". Ime pokreta koji je trebalo iznova osnovati, moralo je od poetka da prui mogunost da se priblii irokim masama; jer bez toga svojstva izgledao je ceo rad besciljan i suvian. Tako smo doli na ime "Socijalrevolucionarna partija"; a ovo stoga, jer su socijalna gledita novog osnivanja znaila stvarno jednu revoluciju. A dublji razlog za to leao je u sledeem: Ma koliko da sam se ja jo i ranije bavio privrednim problemima, to je, ipak, vie ili manje, ostajalo uvek u granicama koje su same po sebi bile rezultat razmatranja socijalnih pitanja. Tek kasnije se ovaj okvir proirio usled ispitivanja nemake politike saveza. Ona je, svakako, jednim velikim delom bila rezultat pogrene procene privrede, kao i nejasnoe o mogunim osnovama ishrane nemakog naroda u budunosti. Sva ova razmiljanja su se, meutim, zasnivala jo na miljenju da je u svakom sluaju kapital samo rezultat rada i stoga, kao i on sam, taj rad, podlee korekturi svih onih faktora, koji mogu ljudsku delatnost ili da unapre- uju ili da sputavaju. U tome onda, kae se, lei i nacionalni znaaj kapitala, to on sam tako potpuno zavisi od veliine, slobode i snage drave, dakle nacije, i samo ova povezanost ve mora, kau, da vodi do unapreenja drave i nacije od strane tog kapitala, i to na osnovu jednostavnog nagona za samoodranje, odnosno, razmnoavanje. Ova upuenost kapitala na nezavisnu slobodnu dravu, kae se, prisiljava ga sa svoje strane da se zalae za ovu slobodu, silu, snagu itd, nacije. Time je bio i zadatak drave prema kapitalu srazmerno jednostavan i jasan: drava je imala samo da se stara za to da kapital ostane sluga drave i da ne uobraava da je gospodarica nacije. Ovo stanovite moglo se onda odrati u dve granine linije: odranje jedne ivotno sposobne nacionalne i nezavisne privrede, na jednoj strani, obezbe- enje socijalnih prava radnika na drugoj. Razliku ovog istog kapitala, kao poslednjeg rezul- tata stvaralakog rada prema jednom kapitalu, ija egzistencija i sutina poivaju iskljuivo na spekulacijama, nisam ranije mogao sa eljenom jasnoom da prepoznam. Za ovo mi je nedostajao prvi podsticaj, na koji upravo jo nisam naiao. Ovo mi je sada u najtemeljnijem vidu obezbedio jedan od gospode predava na ve pomenutom kursu: Gotfrid Feder. Po prvi put u svom zivotu uo sam jedan principijelan obraun sa internacionalnim berzanskim i kreditnim kapitalom. im sam sasluao prvo Federovo predavanje, sevnula mi je odmah kroz glavu i misao da sam sada naao jednu od najbitnijih pretpostavki za osnivanje nove partije. Federova zasluga poivala je u mojim oima u tome to je on sa bezobzirnom brutalnou utvrdio kako je spekulativni, tako i za nacionalnu privredu tetni karakter berzanskog i kreditnog kapitala, a istovremeno i razobliio njegovu prastaru pretpostavku kamate. Njegova izlaganja bila su u svim principijelnim pitanjima tako tana da su kritiari tih izlaganja unapred mogli manje da osporavaju teorijsku tanost ideje, nego, tavie, sumnjali su u praktinu mogunost njenog sprovoenja. Samo, ono to je u oima drugih predstavljalo slabost Federovih izlaganja, u mojim oima je to predstavljalo njihovu snagu. 107

Zadatak programatora nije da se utvrde razliiti stepeni ispunjivosti jedne stvari, nego da se stvar, kao takva, razjasni; to znai: da on treba manje da se brine za put a vie za cilj. Ali, ovde odluuje principijelna tanost jedne ideje, a ne tekoa njenog sprovoenja. im pro- gramator pokua da, na mesto apsolutne istine, vodi rauna o takozvanoj, "svrsishodnosti" i "stvarnosti", onda njegov rad prestaje da bude polarna zvezda istraivakog oveanstva, da bi, umesto toga, postao recept za svakodnevicu. Programator, dakle idejni voa jednog pokreta, ima za cilj da taj pokret odredi, a politiar da tei njegovom ispunjenju. Jedan je, prema tome, u svom miljenju odreen venom istinom, a drugi u svome delovanju vie odgovarajuom praktinom stvarnou. Veliina jednog je u apsolutnoj apstraktnoj tanosti njegove ideje, a veliina drugoga u ispravnosti stava prema datim injenicama i jednoj korisnoj primeni istih, pri emu treba kao zvezda vodilja da mu slui cilj, koji je postavio programator, to jest, idejni voa. Dok se kao probni kamen za znaaj jednog politiara sme posmatrati uspeh njegovih planova i dela, to znai, dakle, ostvarivanje istih; ostvarenje poslednje namere idejnog voe, programatora, ne moe nikada da usledi, poto, dodue, ljudska misao moe da shvati istine i da postavi kristalno jasne ciljeve, samo e potpuno ispunjenje istih propasti usled opte ljudske nesavrenosti i nedovoljnosti, to e apstraktno tanija i time monija biti ideja, utoliko ce nemogunije ostati njeno potpuno ispunjenje, dokle god ona iskljuivo zavisi od ljudi. Stoga se znaaj idejnog voe-programatora, ne sme da meri prema ispunjenju njegovih ciljeva, nego po ispravnosti istih i uticaju, koji su oni vrili na razvoj oveanstva. Kada bi bilo drukije ne bi se osnivai religija smeli ubrajati u najvee ljude na ovoj zemlji, poto, eto, ispunjenje njihovih etikih namera nikada nee biti ak ni priblino potpuno. ak je i religija ljubavi u svom dejstvu samo slabi odsjaj htenja njenog uzvienog utemeljivaa; samo njen znaaj lei u pravcu koji je ona pokuala da da jednom optem, ljudskom, kulturno-etikom i moralnom razvoju. Isuvie velika razliitost zadataka programatora (odnosno idejnog voe) i politiara takoe je i uzrok zato se, gotovo nikada, ne moe nai sjedinjenje obojice u jednoj linosti. Ovo posebno vai za takozvanog "uspenog" politiara malog formata, ija je delatnost, najee, zaista, "umetnost mogueg", kako je Bizmark politiku uopte malo skromno oznaio. to se slobodnije takav jedan "politiar" dri po strani od velikih ideja, utoliko e laki, a esto, i vidljiviji, a i sve bri, biti njegovi uspesi. Naravno, oni su time takoe posveeni ovozemaljskoj prolaznosti i ponekad ne nadivljavaju smrt svojih oeva. Delo takvih politiara je uglavnom za potomstvo beznaajno, poto njihovi uspesi u sadanjosti, eto, poivaju samo na ostajanju po strani od svih zaista velikih i odluujuih problema i zamisli, koji bi kao takvi i za kasnije generacije mogli biti od vrednosti. Sprovoenje takvih ciljeva koji samo jo za daleka budua vremena imaju vrednost i znaaj, a najee je malo atraktivno za zagovaraa istih i retko nailazi na razumevanje kod velikih masa, koje odluke o pivu ili mleku, najpre bolje razumeju nego dalekosene planove za budunost, ije ostvarenje moe da nastupi tek kasnije, a ija ce korist uopte biti na dobrobit tek sledeim pokolenjima. Tako e se, ve i iz razloga izvesne sujete, koja je uvek srodnik gluposti, velika masa politiara drati po strani od svih, zaista, tekih planova za budunost, da ne bi izgubili trenutne simpatije velike gomile. Uspeh i znaaj takvog jednog politiara nalazi se, iskljuivo u sadanjosti, i ne ostaje uopte nita za sledea pokolenja. A male glavice tako neto, obicno, veoma malo zanima; oni su sa tim zadovoljni. Drukciji su odnosi kod programatora, kod idejnog vode. Njegov znaaj se nalazi skoro uvek samo u budunosti, poto je 108

on, ne retko ovek koga oznacavaju reju "osobenjak", otuen od sveta. Jer, ako se umetnost politiara zaista posmatra kao umetnost mogueg, onda programator, idejni voa, spada u one za koje se kae da se dopadaju samo bogovima, ako ele i zahtevaju mogue. On e uvek morati da se odrekne priznanja savremenika, ali zato anje slavu potomstva, ukoliko su njegove misli besmrtne. U okviru drugih perioda oveanstva moe se jednom dogoditi da se politiar sa pragmatiarom sjedini. I to je ovo stapanje dublje, tim su vei otpori, koji se onda suprotstavljaju delovanju ovog politiara. On vie ne radi za potrebe i zahteve, koji su jasni bilo kom malograaninu, ve za ciljeve koje veoma mali broj shvata. Stoga je, onda, njegov ivot rastrzan izmedu ljubavi i mrnje. Protest savremenosti, koja ne shvata tog oveka, bori se sa priznanjem potomstva za koje on i radi. Jer, to su vea dela jednog oveka koja je uinio za budunost, tim tee e moi da ih shvati sadanjost, utoliko je, takoe, tea i borba, i utoliko i rei uspeh. Ali, ukoliko taj uspeh nekome kroz nekoliko vekova procveta, onda ga moda, u njegovim kasnim danima, moe da obasja laki odsjaj dolazee slave. Naravno, oni velikani su samo maratonci istorije; lovorov venac sadanjosti dotie samo jo slepoonice umirueg heroja. U njih se, meutim, uraunavaju veliki borci na ovom svetu, koji su od savremenika neshvaeni, ipak bili spremni da izbore bitku za svoje ideje i ideale. To su oni dini muevi, koji e se jednoga dana najvie i pribliiti srcu naroda; izgleda, onda, gotovo tako kao da se svaki pojedinac tada osea obaveznim da popravi u prolosti ono to je sadanjost i nekad zgreila u odnosu na te velikane. Njihov ivot i rad bie praeni dirljivo zahvalnim divljenjem, i naroito ce u sumornim danima ponovo podizati slomljena srca i ocajne due naroda. Ali ovde ne spadaju, samo oni zaista veliki dravnici, ve i svi ostali veliki reformatori. Pored Fridriha Velikog, ovde su, takoe, i Martin Luter, kao i Rihard Vagner. Kada sam sasluao prvo predavanje Gotfrida Federa o "prekidu kamatnog robovanja", smesta sam znao da se ovde radi o jednoj teoretskoj istini, koja bi morala biti od nesagledivog znaaja za budunost nemakog naroda. Otro odvajanje berzanskog kapitala od nacionalne privrede, prualo je mogunost da se odupre internacionalizaciji nemake privrede, a da istovremeno borbom protiv kapitala uopte ne ugrozi temelj jednog nezavisnog nacionalnog samoodranja. Meni je razvoj Nemake stajao ve isuvie jasno pred oima, a da ne bih znao da najtea borba nije vie protiv neprijateljskih naroda, nego protiv internacionalnog kapitala, koja mora da se povede i dobije. U Federovom predavanju oseao sam jednu snanu parolu za ovu buduu borbu. I ovde je kasniji razvoj dokazao koliko su tana bila naa ondanja oseanja. I danas nas vie ne ismejavaju nai lukavi graanski politiari; danas vide ak i oni, ukoliko nisu svesni laovi, da internacionalni berzanski kapital nije samo bio najvei huka na rat, nego upravo sada, posle zavretka borbe nita ne proputa da bi mir pretvorio u pakao. Borba protiv internacionalnog finansijskog i kreditnog kapitala postala je najvanija programska taka borbe nemake nacije, za njenu privrednu nezavisnost i slobodu. A to se, meutim, tie prigovora takozvanih praktiara, njima se moe odgovoriti na sledei nain: sve bojazni o uasnim privrednim posledicama jednog sprovoenja "prekida kamatnog vazalstva" su suvine; jer, najpre su dosadanji privredni recepti veoma nakodili nemakom narodu, stavovi po pitanjima nacionalnog samopotvrivanja podseaju nas veoma snano na uverenja slinih strunjaka u ranijim vremenima, na primer, miljenja bavarskog medicinskog kolegijuma povodom pitanja uvoenja eleznice. Sve bojazni ove uzviene korporacije onda nisu se, kao to je 109

poznato, kasnije ostvarile; putnici u vozovima novoga "parnog konja" nisu dobili vrtoglavicu, posmatrajui se, takoe, nisu razboleli, a odrekli su se i ograde koja bi taj novi izum uinila nevidljivim. Samo to su ograde pred glavama svih takozvanih "strunjaka" ostale ouvane i za potomstvo. A pod dva, trebalo bi da se zapamti sledee: svaka, pa ak i najbolja ideja, postaje opasnost, ako uobrazi da je sama sebi svrha, a u stvarnosti, pak, predstavlja samo sredstvo za cilj -meutim, za mene i za sve istinske nacionalsocijaliste postoji samo jedna doktrina: narod i otadbina. Ono za ta mi imamo da se borimo jeste osiguranje postojanja i irenja nae rase i naeg naroda, ishrana njegove dece i odranje istote njegove krvi, sloboda i nezavisnost otadbine, da bi na narod radi ispunjenja misije, koja je i njemu dodeljena, od strane Tvorca univerzuma, mogao da sazri. Svaka misao i svaka ideja, svaka nauka i sve znanje imaju da slue ovom cilju. Polazei od ovog gledita sve, takoe, mora biti ispitano i prema svojoj svrsishodnosti primenjeno, ili odbijeno. Tako ni jedna teorija ne okotava ubitanu doktrinu, poto, dakako, sve ima da slui samo ivotu. Tako su saznanja Gotfrida Federa bila podsticaj da se na temeljan nain uopte i pozabavim ovom oblau koja mi je, eto, do tada jo bila malo poznata. Poceh ponovo da uim i tek tada sam stvarno dospeo do pravog razumevanja sadrine i htenja ivotnog dela Jevrejina, Karla Marksa. Njegov "Kapital" mi je tek sada postao razumljiv, isto tako kao i borba socijal-demokratije protiv nacionalne privrede, koja je imala samo da pripremi teren za vladavinu stvarnog internacionalno-fmansijskog i berzanskog kapitala. Ali, i u jo jednom drugom pogledu su za mene ovi kursevi bili od najveeg posledinog dejstva. Jednoga dana javio sam se za diskusiju. Jedan od uesnika pomislio je da za Jevreje mora sada da lomi koplja i poe da ih u duiim izlaganjima brani. To me podstaknu da se suprotstavim. Najvei broj prisutnih uesnika kursa stavi se na moju stranu. A rezultat je opet bio da sam nekoliko dana kasnije bio odreen da u jednom ondanjem minhenskom puku budem postavljen kao takozvani "oficir za obrazovanje". Disciplina u trupi bila je u to vreme jo prilino slaba. Ona je trpela od naknadnog dejstva perioda vojnih saveta. Samo potpuno lagano i oprezno moglo se prei na to da se umesto "dobrovoljne" poslunosti kako su obino lepo zvali taj svinjac pod Kurtom Ajznerom ponovo uvede vojna disciplina i potinjenost. Takode je trebalo da sama trupa naui da osea i misli nacionalno i otadbinski. U oba ova pravca prostirale su se oblasti moje nove delatnosti. Poeo sam je sa svom radou i ljubavlju. Jer, eto, sad mi se odjednom pruila prilika da govorim pred jednim veim krugom slualaca; i to sam ranije uvek, i ne znajui, isto iz oseaja, jednostavno pretpostavljao, sada se i dogodilo: umeo sam "da govorim". Ali, glas mi je ve postao mnogo bolji, tako da sam, bar u malim vojnikim sobama, svugde bivao dovoljno razumljiv. Nijedan zadatak me nije mogao uiniti srenijim do ovaj, jer sada sam mogao jo pre moga otputanja iz vojske da u toj instituciji uinim korisne usluge, instituciji koja mi je beskrajno leala na srcu: tj. u vojsci. Smeo sam sada da govorim i o uspehu: mnoge stotine, pa svakako i hiljade kamerada, sam u toku svojih predavanja ponovo vratio njihovom narodu i otadbini. Ja sam "nacionalizirao" trupu i mogao sam, i na tom putu da pripomognem da ojaa opta disciplina. Ponovo sam, pri tome, upoznao jedan broj istomiljenika-kamarada, koji su mi kasnije pomogli da stvorimo osnovu novoga pokreta. 110

11.NEMAKA RADNIKA PARTIJA Jednog dana dobio sam od mog pretpostavljenog nareenje da ispitam kakvo je to, po svom izgledu, politiko udruenje koje namerava da, pod imenom "Nemaka radnika partija", sledeih dana odri skuptinu, a na kojoj bi upravo Gotfrid Feder trebalo da govori; morao bih, dakle, otii tamo i pogledati to udruenje i o tome podneti izvetaj. Radoznalost koju je onda vojska pokazivala prema politikim partijama bila je vie nego razumljiva. Revolucija je vojniku dala pravo politikog aktiviranja, to su sada, upravo, oni najneiskusniji obilato koristili. Tek u momentu kada su Centar i Socijaldemokratija, na sopstvenu alost, morali da uvide da se simpatije vojnika okreu od revolucionarnih partija ka nacionalnom pokretu i ponovnom nacionalnom preporodu, osetila se pouda da se trupi ponovo oduzme pravo glasa i zabrani politika aktivnost. To to su centar i marksizam posegnuli za ovom merom bilo je objanjivo jer da se nije preduzelo ovo potkresivanje "dravno-graanskih prava" - kako se nazivala politika ravnopravnost vojnika posle revolucije ne bi ve posle nekoliko godina bilo novembarske drave, a niti daljeg nacionalnog beaa i sramote. Trupa je tada bila na najboljem putu da naciji skine sa vrata njene krvopije i slugeranje Antanti u samoj zemlji. Ali, da su se i takozvane "nacionalne" partije oduevljeno saglaavale sa korekturom dosadanjih shvatanja novembarskih zloinaca i time pripomagale da se uini nekodljivim instrument jednog nacionalnog ustanka, ponovo je pokazalo kuda mogu da odvedu uvek samo doktrinarne predstave ovih najbezazlenijih od bezazlenih. Ovo, zbilja, od starake slabosti duha obolelo graanstvo, zastupalo je, sasvim ozbiljno, miljenje da e armija ponovo postati ono to je ona bila, naime okrilje nemake odbrambenosti, dok su centar i marksizam nameravali samo da joj izbiju opasni nacionalni otrovni zuh, bez koga armija, zapravo, ostaje policija, a ne trupa koja bi bila u stanju da se bori protiv neprijatelja; neto to se u vremenu koje je sledilo, svakako, u dobroj meri i dokazalo. Ili, da li su, moda, nai "nacionalni politiari'' poverovali da bi razvoj armije mogao biti drugaiji nego nacionalni razvoj? To bi ovoj gospodi bilo prokleto slino i dolazi otuda to u ratu umesto da budu vojnici, oni su brbljivci, dakle parlamentarci, i nikakvog pojma nemaju ta se dogaa u grudima vojnika koje velianstvena prolost podsea da su jednom bili prvi vojnici sveta. Eto kako se odluih da odem na tu, ve pomenutu, skuptinu, ove meni do tada, takoe jo sasvim nepoznate partije. Kada sam to vee doao za nas kasnije istorijsku sobu, nazvanu "lajher cimer" nekadanje temekerke pivare u Minhenu, sreo sam tamo oko dvadeset do dvadeset i pet prisutnih, uglavnom iz donjih slojeva stanovnitva. Predavanje Federa bilo mi je ve sa kurseva poznato, tako da sam mogao vie da se posvetim posmatranju samog drutva. Moj utisak bio je niti dobar niti lo; jedno novo udruenje, kao upravo i tolika mnoga druga to su. Upravo onda bilo je vreme kada se svaki oseao pozvanim da osnuje neku novu partiju, onaj koji nije bio zadovoljan sa dosadanjim razvojem, a nije vie posedovao nikakvo poverenje prema postojeim partijama. Tako su posvuda nicala ova drutva, tek tako, da bi posle izvesnog vremena ponovo nestajala bez traga i glasa. Osnivai najee nisu imali pojma o tome ta znai iz jednog udruenja stvoriti partiju ili, ak, i pokret. Tako su se, gotovo uvek, sama od sebe, guila ova udruenja u svojoj smenoj malograantini. Drukije nisam procenio ni "Nemaku radniku partiju" posle otprilike dvoasovnog sluanja. Kada je Feder najzad zavrio, odlaknu mi. Dovoljno sam 111

video, i htedoh ve da poem, kada me onda najavljena slobodna diskusija, ipak, podstaknu da jo ostanem. Samo, i ovde je izgledalo sve da protie beznaajno, dok se iznenada, jedan "profesor" ne javi za re, koji je, prvo, posumnjao u tanost Federovih razloga, a onda se, opet, - posle jednog vrlo dobrog odgovora Federovog - iznenada naao na "terenu injenica", ne propustivi priliku da mladoj partiji najtoplije preporui da kao posebno vaan programski stav, pokrene borbu za "odvajanje" Bavarske od "Pruske". Taj ovek je tvrdio, veoma drsko, da bi se u tom sluaju smesta nemaka Austrija prikljuila Bavarskoj, da bi onda mir, ree on, bio mnogo bolji, i jo je blebetao sline kojetarije. A onda nisam, opet, ni ja mogao drukije nego da se, takoe, javim za re, i da kaem ovom nadobudnom gospodinu svoje miljenje o tom pitanju sa takvim uspehom, da je taj gospodin, prethodni govomik, jo pre nego to sam zavrio, kao pokisla pudlica, napustio lokal. Dok sam ja govorio posmatrali su me sa zauenim licima, i tek kad sam nameravao da skupu kaem laku noc, i da se udaljim, prie mi jo jedan ovek, trei za mnom, predstavi se (ime nisam uopte tano razumeo) i tutnu mi jednu malu sveicu, svakako neku politiku brouru, u ruku, sa hitnom molbom da je svakako proitam. To mi je bilo vrlo prijatno, jer tako sam smeo i da se ponadam da moda na jednostavniji nain upoznam ovo dosadno udruenje, da ne bih morao jo i nadalje da poseujem tako interesantne skupove. Uostalom, ovaj oigledno radnik, ostavio je na mene dobar utisak. Tako, dakle, ja onda i odoh. U to vreme stanovao sam jo u kasarni Drugog peadijskog puka, u jednoj maloj sobici koja je jo uvek vrlo jasno pokazivala tragove revolucije. Po ceo dan bio sam napolju, najee kod streljakog puka br.41, ili na skuptinama, na predavanjima kod nekog drugog dela trupe itd. Samo sam nou spavao u svojoj sobi. Poto sam se svako jutro obino rano, ve pre pet sati budio, navikao sam se na igrariju da mievima, koji su u maloj sobici vodili svoje kolo, dobacim na patos nekoliko komadia tvrdih ostataka hleba ili korica i da onda posmatram kako se te ljupke ivotinjice otimaju o ovo malo ukusnih zalogaja. U svom ivotu sam imao ve toliko mnogo jada da sam mogao isuvie dobro sebi da predstavim glad, a stoga i zado- voljstvo ovih malih bia. I onog jutra posle te skuptine, leao sam oko pet sati budan, na leaju, i posmatrao sam jurnjavu i pretravanje mieva. Poto vie nisam mogao da zaspim, iznenada se setih prole veeri, i pade mi na pamet sveska koju mi je dao onaj radnik. Tako poeh da itam. Bila je to jedna mala broura u kojoj je pisac, upravo taj radnik, opisivao kako je iz haosa marksi- stikih i sindikalistikih fraza uspeo ponovo da doe do nacionalnog naina miljenja; stoga i naslov "Moje politiko buenje". I kako sam, eto, zapoeo, tako sam taj mali spis sa intereso- vanjem skroz i proitao; u njemu se ogledao proces koji sam i ja, pre dvanaest godina, doiveo na sopstvenoj koi. Nehotice ponovo videh svoj sopstveni razvoj, veoma ivo pred sobom. U toku dana sam jo nekoliko puta razmiljao o toj stvari i hteo sam najzad, da je unem u stranu, kada sam ni nedelju dana kasnije, na moje iznenaenje, dobio jednu dopisnicu sa obavetenjem da sam primljen u "Nemaku radniku partiju"; treba da se o tome izjasnim i stoga da doem sledee srede na sednicu odbora ove partije. Ovim nainom "pridobijanja" lanova bio sam, svakako, vie nego zauen, i nisam znao da li zbog toga da se ljutim ili da se smejem. Pa ja uopte nisam na to ni pomiljao da uem u neku gotovu partiju, nego sam hteo svoju sopstvenu da osnujem. Ovaj nametnuti predlog za mene nije uopte dolazio u obzir. Ve sam hteo da gospodi dostavim pismeno svoj odgovor, kada je pobedila radoznalost, 112

pa odluih da se utvrenog dana tamo pojavim da bih svoje razloge usmeno izloio. Doe i ta sreda. Gostionica u kojoj je trebalo da se odri naznaena sednica, bila je "Das Alte rozenbad" u Hemtrase; jedan veoma siromaan lokal u koji bi tek ponekad zalutao. Nikakvo udo u 1919-oj godini, poto je vrlo skroman i oskudan jelovnik i u veim gostionicama, mogao jedva nekog da privue. Ovu gostionicu nisam do tada uopte poznavao. Prooh kroz loe osvetljenu gostionsku sobu u kojoj nije sedeo ni jedan jedini gost, potraih vrata u sporednu prostoriju i odjednom sam, pred sobom video "zbor". U kiljavom svetlu jedne poludemolirane gasne lampe sedela su za jednim stolom etiri mlada oveka, meu njima i sastavlja one male broure, koji me je odmah najljubaznije pozdravio i poeleo mi dobro- dolicu kao novom lanu "Nemake radnike partije". A ja sam sad, ipak, unekoliko zbunjen. Poto mi je bilo saopteno da tek treba da doe pravi "predsednik za celu teritoriju Rajha", hteo sam, ipak, da priekam sa svojom izjavom. A najzad se i on pojavi. To je bio onaj koji je vodio skup u terneker pivari povodom Federovog predavanja. U meuvremenu postadoh ponovo radoznao, ekajui stvari koje su trebale da nastupe. Sada sam bar upoznao imena pojedine gospode. Predsednik "organizacije za celu teritoriju Rajha" bio je jedan gospodin Haver, a onaj za grad Minhen, Anton Dreksler. Proitan je, sad, zapisnik sa poslednje sednice i izreeno poverenje zapisni~aru. A onda je doao na red izvetaj o finansijskom stanju - u posedu drutva nalazilo se ukupno sedam maraka i pedeset pfeniga - za ta je blagajniku iskazano opte poverenje. A ovo je, opet, takoe, uneto u zapisnik. A onda su doli na red odgovori prvoga predsednika na jedno pismo iz Kila, jedno iz Diseldorfa, i jedno iz Berlina, svi su bili saglasni sa njima. A onda je saoptena prispela pota: jedno pismo iz Berlina, jedno iz Diseldorfa i jedno iz Kila, ije prispee izgleda da je doekano sa velikim zadovoljstvom. Ova rastua razmena pisama objanjena je kao najbolji i vidljivi znak sve rasprostranjenijeg znaaja "Nemake radnike partije", a onda - je odrano jedno dugo savetovanje o novim odgovorima koje je trebalo poslati. Strano, strano! Pa to je bilo jedno zamajavanje drutvima i udruenjima najgore vrste. Dakle, u taj klub je trebalo da stupim! A onda je doao na red prijem novih lanova to znai: na diskusiju je dolo pitanje moga hvatanja u ovu mreu. Poeh sada da postavljam pitanja, ali, osim nekoliko uvodnih postavki, nta nije postojalo, nikakav program, nikakav letak, uopte nita odtampano, nikakve lanske karte, pa ak ni neki bedni peat, jedino je oigledno postojala dobra vera i dobra volja. Meni je preseo svaki smeh, jer ta je bilo ovo drugo do tipian znak potpune bespomonosti i potpune obeshrabrenosti u odnosu na dosadanje partije, njihove programe, njihove namere i njihove aktivnosti? Ono to je ovo nekoliko mladih ljudi ovde sakupilo u jednu spolja tako smenu delatnost, bio je, ipak, samo izliv njihovog unutranjeg glasa koji im je, vie nesvesno nego svesno, izazivao oseanje da je celo dosadanje partijsko bitisanje nepodesno za uzdizanje nemake nacije kao i za iscelji- vanje njenih unutranjih oteenja. Brzo sam iitao uvodne postavke koje su bile napisane pisaom mainom, i iz njih sam sagledao vie neko traenje nego znanje. Mnogo toga je ovde bilo zamueno, ili nejasno, mnogo tota je nedostajalo, ali nita nije postojalo to ne bi opet bilo znak borbe da se doe do nekog saznanja. Ono to su ti ljudi oseali, to sam znao i ja: bila je to tenja za jednim novim pokretom koji je trebalo da bude vie nego partija u dosadanjem smislu rei. 113

Kada sam te veeri ponovo poao u kasarnu, ve sam bio formirao svoj sud o ovom udruenju. Svakako sam stajao pred najteim pitanjem svoga ivota: da li ovde da pristupim, ili da odbijem? Razum me je samo mogao savetovati da odbijem, oseaj, meutim, nije mi dao mira i to sam ee pokuavao da sagledam besmislenost celog tog kluba, tim je ee, opet, moj oseaj govorio njemu u prilog. Sledeih dana nisam imao mira. Poeo sam o svemu ovako i onako da razmiljam. Da se politiki aktiviram ve sam odavno odluio; da se ovo moglo da dogodi samo u jednom novom pokretu, takoe mi je bilo jasno, samo podsticaj za delo mi je jo do tada nedostajao. Ja nisam spadao u one ljude koji danas neto ponu da bi sutra, opet, to prekinuli i ako je mogue, preli na jednu novu stvar. Upravo takvo shvatanje je bilo i glavni razlog zato sam se tako teko mogao odluiti na jednu takvu novosnovanu partiju, koja je ili morala da bude sve, ili je najpametnije bilo, da izostane. Znao sam da e to za mene biti odluka zauvek, kod koje nikada vie ne sme da postoji jedno "natrag". Za mene, onda, to vie nije bila neka prolazna igrarija, nego krvava zbilja. Ja sam jo tada stalno posedovao instinktivnu odbojnost prema ljudima koji sve zaponu, a da nita od toga ne sprovedu. Ti vetropiri koji su u svakoj orbi miroija, bili su mi mrski. Smatrao sam da je aktivnost tih ljudi gora nego nerad. Izgleda da mi je sama sudbina sada dala mig. Ja nikada i ne bih stupao u jednu od postojeih velikih partija, a razloge za ovo cu jo poblie da objasnim. Ova smeno malena tvorevina sa svojih nekoliko lanova izgledala mi je da poseduje jednu prednost, a to je da jo nije okotala u jednu "organizaciju", nego je ostavljala pojedincu mogunost stvarne line aktivnosti. Ovde se jo moglo raditi i to je manji bio pokret, utoliko mu se pre mogla jo dati prava forma. Ovde su jo mogli da budu odreeni sadraji, cilj i put, to je kod postojeih velikih partija ve od samog poetka otpadalo. to sam vie pokuavao da razmiljam, tim vie je u meni raslo uverenje da e upravo iz ovakvog jednog malog pokreta jednom moi da bude pripremljeno uzdizanje nacije - nikada vie iz politikih parlamentarnih partija koje su suvie bile vezane za stare predstave, ili su ak uestvovale u korist novog reima. Jer, ono to je ovde moralo biti proklamovano bio je novi pogled na svet, a ne neka nova izborna parola. Svakako, to je bila beskrajno teka odluka da se ova namera sprovede u stvarnost. Kakve sam preduslove ja sam nudio za izvrenje ovoga zadatka? to sam bio bez sredstava i siromaan izgledalo mi je jo i ponajlake snoljivim, ali je tee bilo to sam, eto, spadao u one bezimene, bio jedan od miliona koji je upravo sam sluaj ostavio da ive, ili ih iz ivota opozvao, a da ni najblia okolina to nije ni primeivala. Uz to je dolazila jo i tekoa zbog mog nedostatka kolovanja. Takozvana "inteligencija" gleda, dakako, ionako uvek sa zaista beskrajnim nipodatavanjem na svakog onog koji nije proao kroz obligatne kole i nije pustio da mu se upumpa neophod- no znanje. Jer, ipak, nikada ne glasi pitanje: ta ume taj ovek? nego: ta je on uinio? Ovim "obrazovanima" vai i najvei praznoglavac, ako je samo dovoljno umotan u svedostva, vie nego i najbistriji momak kome nedostaju ti dragoceni omoti. Mogao sam lako da zamislim kako e me "obrazovani" svet primiti, i pri tom sam se samo utoliko prevario, to sam ljude tada jo uvek smatrao boljima nego to su oni u ciftinskoj stvarnosti najveim delom naalost bili. Meu njima bilo je, naravno, izuzetaka kao i svugde i oni su bili utoliko svetliji. A ja sam, opet, na taj nain, nauio da uvek pravim razliku izmedu venih uenika i stvarnih znalaca. 114

Posle dvodnevih munih mozganja i premiljanja dooh, najzad, do ubeenja da moram da uinim taj korak. To je bila najpresudnija odluka mog ivota. Natrag nit se moglo, niti smelo vie. Tako se prijavih za lana "Nemake radnike partije" i dobih jednu provizornu lansku kartu sa brojem: sedam. 12.UZROCI SLOMA DRUGOG RAJHA Dubina pada nekog tela je uvek mera udaljenosti njegovog trenutnog poloaja od prethodnog. lsto to vai i za pad naroda i drava. Ali, zbog toga ima prethodni poloaj, ili bolje reeno visina, odluujui znaaj. Samo ono to se obino uzdie iznad opte granice moe vidljivo duboko da padne i da se surva. To, za svakog koji misli, i osea, ini slom Rajha tako tekim i uasnim, zato to je taj pad usledio sa jedne visine koja se danas s' obzirom na jad sadanjeg unienja jedva moe zamisliti. Ve je osnivanje Rajha izgledalo pozlaeno arolijom jednog zbivanja koje je celu naciju uzdiglo. Posle jednog besprimernog pobednikog pohoda, najzad, kao nagrada besmrtnog heroizma, izrasta za sinove i unuke taj Rajh. Da li svesno ili nesvesno, sasvim je svejedno, Nemci su svi imali oseaj da se ovaj Rajh koji svoj ivot ne treba da zahvali prevarama parlamentarnih frakcija, ve upravo svojim uzvienim nainom osnivanja, uzdizao iznad mere ostalih drava; jer, nije se blebetanjem neke parlamentame govornike bitke, nego se u grmljavini i tutnjavi pariskog opsadnog fronta, sprovodio sveani in ispoljavanja volja, da Nemci, plemstvo i narod, odluuju da u budunosti stvore jedan Rajh, i da iznova podignu kao simbol carsku krunu. A to se nije dogodilo mukim ubistvima, nisu dezerteri i zabuanti osnivai Bizmarkove drave, nego pukovi sa fronta. Ve to jedinstveno raanje i vatreno krtenje obasjali su Rajh bleskom istorijske slave, kakva je, retko mogla da pripadne samo najstarijim dravama. I kakav je samo uspon nastao sada! Sloboda prema spolja davala je hleb nasuni unutar granica. Nacija postade bogata brojano i po ovozemaljskim dobrima. ast drave, meutim, a sa njom i ast celoga naroda, titila je uvena vojska, koja je najoiglednije mogla da pokae razliku prema nekadanjem Nemakom savezu. Toliko je dubok ovaj pad, koji je pogodio Rajh i nemaki narod, da se ini da je sve kao vrtoglavicom zahvaeno, najpre, izgubilo oseaj i razum; ovek se jedva moe vie prisetiti ranije visine, tako basnoslovno i nestvarno prema sadanjoj bedi izgleda ondanja veliina i slava. Zato je, eto, i objanjivo da ovek i suvie zaslepljen uzvienou pri tom zaboravlja da potrazi predznake strahovitog sloma koji su, ipak, nekako ve morali da budu prisutni. Naravno, ovo vai samo za one kojima je Nemaka bila neto vie nego samo prostor za boravak, za zaraivanje i troenje novca, jer samo su oni jedino u stanju da dananji poloaj oseaju kao slom, dok je on za ostale odavno oekivano ispunjenje, njihovih do tada, nezado- voljenih elja. Ali, predznaci su onda bili vidljivo prisutni, iako su samo malobrojni pokuavali da iz njih izvuku izvesnu pouku. Danas je to, meutim, nunije nego ikada. Kao to se moe pristupiti izleenju nekog oboljenja, samo ako je njegov uzronik poznat, isto to vai i za izleenje politikih teta. Naravno, obino se lake vidi i lake otkriva spoljna forma jedne bolesti, njeno ispoljavanje koje prosto pada u oi, nego njeni unutranji uzroci. I to je, eto, razlog zato tako mnogo ljudi nikada ne idu dalje od prepoznavanja spoljnih dejstava uopte, i njih, ak, brkaju sa pravim uzrocima, pa ak i postojanje nekog uzroka najradije pokuavaju sasvim da poreknu. Tako, i sada jo, najvei broj meu nama sagledava nemaki slom, u 115

prvom redu, samo u optoj privrednoj bedi, i u posledicama koje iz nje proizilaze. Njih mora da podnosi gotovo svako lino ubedljiv razlog, dakle, za razumevanje katastrofe za svakog pojedinca. Ali, velike mase mnogo manje sagledavaju slom u politikom, kulturnom i etiko-moralnom pogledu. Ovde e, kod mnogih, u potpunosti zatajiti oseaj i razum. Da je ovo ovako kod velike mase, to jo i moe da se prihvati, ali da i u krugovima inteligen- cije smatraju nemaki slom u prvom redu kao "privrednu katastrofu" i stoga se leenje oekuje od strane privrede, to je jedan dodatni razlog zato do sada nije moglo uopte da doe do ozdravljenja. Tek onda kada se shvati da i ovde privredi pripada samo druga, ili ak trea uloga, a politikim, etiko-moralnim, kao i krvnim faktorima prva, doi e do osnovnog razumevanja uzroka dananje nesree, i time e se moi onda nai i sredstva i putevi za leenje. Pitanje uzroka nemakog sloma je, stoga, od odluujueg znaaja, pre svega za jedan politiki pokret, iji cilj, upravo, treba da bude prevladavanje poraza. Ali, i kod takvog istraivanja prolosti mora se veoma paziti, da se ona dejstva, koja vie upadaju u oi, ne pobrkaju sa manje vidljivim uzrocima. Najlake, i stoga i najvie raireno obrazloenje dananje nesree je to da se tu radi o posledicama upravo izgubljenoga rata, stoga je on i uzrok sadanje nevolje. Mogue je da postoje mnogi koji ozbiljno veruju u ovu besmislicu, ali ima jo vie onih iz ijih usta ovakvo objanjenje moe da bude samo la i svesna neistina. Ovo poslednje vai za sve one koji su danas na jaslama vlade. Zar nisu u pravu navestitelji revolucije nekada, stalno i vrlo uporno, ubeivali narod da e za iroke mase ostati sasvim svejedno kako e se ovaj rat zaviti? Nisu li oni, naprotiv, na najozbiljniji nain uveravali da e u najboljem sluaju "veliki kapitalista " moi da ima interese za pobedniki zavretak uasnog rata meu narodima, a nikako nemaki narod sam po sebi, ili ak nemaki radnik? Pa ak, nisu li ovi apostoli svetskog pomirenja izjavljivali, upravo, nasuprot tome da e nemakim porazom biti uniten samo "militarizam", a da e nemaki narod slaviti svoje velianstveno vaskrsenje? Nije li se veliala u tim krugovima plemenitost Antante i nisu li svaljivali krivicu za celo krvavo rvanje na Nemaku? Ali, da li se moglo uiniti to bez izjave da e i vojni poraz za naciju biti bez naroitih posledica? Zar nije cela revolucija bila protkana frazom da e njome biti spreena pobeda nemake zastave, ali da e upravo time nemaki narod u pravoj meri krenuti u susret svojoj unutranjoj i spoljnoj slobodi? Zar nije to bilo otprilike tako, vi bedni i laljivi podlaci? Potrebna je zaista prava jevrejska drskost da se sada vojnom porazu pripie krivica za slom, dok je centralni organ svih izdajnika zemlje, berlinski "Vorwarts" (Napred), pisao da nemaki narod ovoga puta svoju zastavu ne sme vie pobedniki da donese kui! A sada to treba da bude uzrok naega sloma? Bilo bi, naravno, sasvim bezvredno hteti se sporiti, sa takvim zaboravnim i ja stoga ne bih ni jednu jedinu re o tome gubio, da ovu besmislicu, na alost, ne ponavljam, brbljaju mnogi, potpuno nepromiljeni ljudi, a da povod za to nisu dale upravo zluradost, ili svesna neistinitost. Nadalje, treba ova razmatranja da prue nain borcima za osveenje pomona sredstva koja su ionako vrlo nuna u jednom vremenu, kada se nekome izgovorena re tako esto po obiaju u ustima izvre. Tako, povodom tvrdnje da izgubljeni rat snosi krivicu za nemaki slom,treba rei sledee: Nesumnjivo je da je gubitak rata bio od uasnog znaaja za budunost nae otadbine, ali gubitak rata nije uzrok, nego je on sam, opet samo, niz uzroka. Da 116

nesreni kraj ove borbe na ivot i smrt mora da vodi do veoma razornih posledica, bilo je, dakako, potpuno jasno svakom razumnom, a ne zluradom oveku. Ali, na alost bilo je i ljudi kojima je, izgleda, ovo rasui- vanje u pravom trenutku nedostajalo, ili koji su nasuprot svojem vlastitom uverenju, ipak ovu istinu u prvi mah opovrgavali ili poricali. To su najveim delom bili oni koji su, po ispunjenju svoje tajne elje, odjednom stekli kasni uvid u katastrofu kojoj su i oni doprineli. Oni su, meutim, krivci za slom, a nije za to kriv izgubljeni rat, kako su oni iznenada i odjednom izvoljevali da kau i tvrdili da znaju. Jer, gubitak istoga, bio je, dakako, samo posledica njihovog delovanja, a ne, kako oni sada hoe da tvrde, rezultat "loeg" voenja rata. I protivnik se nije sastojao od kukavica, i on je umeo da umire, njegov broj bio je od prvoga dana vei nego brojno stanje nemake vojske, a njegovoj tehnikoj opremi stajali su arsenali celoga sveta na raspolaganju; stoga se ne moe poricati injenica da se za nemake pobede, koje su dobijene pune etiri godine u borbi protiv celog sveta, pri svom heroizmu i svoj organizaciji, ima zahvaliti samo nadmonome vodstvu. Organizacija i voenje nemake vojske bile su neto najmonije to je svet do sada video. Njihovi nedostaci bili su samo u granicama optih ljudskih mogunosti. Nije uzrok nae dananje nesree, to je ova vojska donela slom, nego je samo posledica drugih zloina, posledica koja je, svakako, sama ponovo pripremala poetak jednog daljeg i ovog puta vidljivog sloma. A da je to tako proizilazi iz sledeeg: Mora li vojni poraz da dovede do takve potpune propasti jedne nacije i jedne drave? Od kada je to rezultat jednog nesrenog rata? Da li, u stvari, uopte narodi propadaju zbog izgubljenih ratova? Odgovor na ovo moe da bude vrlo kratak: uvek onda, kada narodi svojim vojnim porazom dobiju potvrdu za svoju unutranju trule, kukaviluk, beskarakternost, ukratko reeno, za nedostatak dostojanstva. I, ako to nije tako, onda e vojni poraz postati pre podstrek za budui vei uspeh, a ne nadgrobni kamen za postojanje jednog naroda. Istorija prua beskrajno mnogo primera za ispravnost ovog tvrenja. Na alost, vojni poraz nemakog naroda nije nezasluena katastrofa, nego zaslueno kanjavanje od strane vene odmazde. Taj poraz mi smo vie nego zasluili. On je samo najznaajnija spoljna pojava propadanja meu itavim nizom unutranjih pojava, koje su moda ostale skrivene, iako vidljive, pred oima najveeg broja ljudi, ili koje oni nisu hteli da vide skrivajui kao noj glavu u pesak. Obratimo ipak jednom panju na propratne pojave pod kojima je nemaki narod prihvatio ovaj poraz. Zar se nije u mnogim krugovima, na najbesramniji nain, upravo iskazivala radost zbog nesree otadbine? I ko to ini, ako on zaista ne zasluuje takvu kaznu? Pa ak, zar nisu ili jo dalje i hvalili se da su doveli do toga da front najzad uzmakne? A ovo nije inio, recimo, neprijatelj, ne, ne, takvu sramotu tovarili su Nemci sebi na glavu! Je li ih, moda, nesrea nepravedno pogodila? Od kada se to jo hoda naokolo i sebi pripisuje jo i krivica za rat? I to protiv svog saznanja i vlastitog ubeenja. Ne, jo jednom ne: po nainu na koji je nemaki narod prihvatio svoj poraz, moglo se najjasnije videti da pravi uzrok naega sloma treba traiti sasvim negde drugde, a ne u isto vojnom gubitku nekoliko poloaja, ili u neuspehu jedne ofanzive; jer, da je zaista front kao takav zatajio, i da je ta nesrea prouzrokovala teku sudbinu otadbine, onda bi nemaki narod sasvim drukije prihvatio i shvatio poraz. Onda bi i sada nastalu nesreu podnosio stisnutih zuba, ili savladan bolom jadikovao; onda bi bes i ljutnja ispunjavali srca protiv neprijatelja, koga je podmukli sluaj ili volja sudbine uinila pobednikom; onda bi nacija, slino rimskorn senatu, izila u susret potuenim divizijama, sa 117

zahvalnou otadbine za dosadanje rtve, i molbom da ne oajava zbog Rajha. ak bi i kapitulacija bila potpisana samo sa razumom, dok bi srce ve udaralo zbog dolazeeg uspona. Tako bi bio prihvaen poraz, koji bi imao da se zahvali samo usudu. Onda se ne bi smejalo i igralo, ne bi se hvalili kukavilukom, ni veliao poraz, ne bi ismevali trupe koje se bore, niti bi njihovu zastavu i kokardu vukli po blatu, ali, pre svega: onda nikada ne bi dolo do one uasne pojave koja je jednog engleskog oficira, pukovnika Repingtona, pobudila da prezrivo izjavi: "Kod Nemaca je svaki trei ovek izdajnik." Ne, ova kuga ne bi onda nikada mogla da naraste u onu pogubnu poplavu koja sad, ve pet godina, potapa i poslednji ostatak potovanja ostalog sveta prema nama. U ovome se i ponajbolje vidi koliko je lana tvrdnja da je izgubljeni rat uzrok nemakog sloma. Ne, ovaj vojni slom bio je samo posledica itavog niza bolesnih pojava i njihovih izazivaa, koje su ve u vreme mira snale nemaku naciju. To je bila prva svima vidljiva katastrofalna posledica jednog etikog i moralnog trovanja, smanjenog nagona za samo- odranjem i preduslova za to, koji su ve odavno poeli da potkopavaju temelje naroda i Rajha. Potrebna je bila itava bezrnerna laljivost jevrejstva i njegove marksistike borbene organizacije da se krivica za slom, upravo natovari onom oveku koji je, kao jedini sa natoveanskom snagom volje i energijom, pokuavao da katastrofu koju je sam predvideo, predupredi i da naciju potedi perioda najdubljeg ponienja i sramote. Time to je Ludendorf igosan kao krivac za izgubljeni svetski rat, izbijeno je oruje moralnog prava iz ruku jedinom opasnom tuiocu, koji je mogao da ustane protiv izdajnika otadbine. Pri tom se polazilo od veoma ispravnog naela, da u veliini lai uvek mora da postoji izvesni faktor u koji se ne moe verovati, poto e se iroke mase jednoga naroda u najdubljem sreditu svoga srca lake pokvariti nego to e svesno i namerno biti zle, stoga e u primitivnoj jednostavnosti njegove due lake pasti kao rtva neke velike lai, nego neke male lai, jer one, tj. mase, i same ponekad u malim stvarima lau, ali bi se pred suvie velikim laima ipak veoma stidele. Takva neistina nee im uopte ni doi u glavu, one nee ak ni kod drugih moi da veruju u mogunost jedne tako udovine drskosti najsramnijih iskrivljavanja, pa tak, kad im se to razjasni, jo e dugo sumnjati i kolebati se i prihvatiti neki razlog kao istinit; usled toga e se i od najdrskije lai uvek neto zakaiti i preostati - a to je injenica koju svi veliki umetnici lai, sva lana udruenja ovoga sveta isuvie dobro znaju i stoga je veoma podlo i primenjuju. Najbolji znalci, meutim, ove istine o mogunostima primene neistine i klevete bili su u svim vremenima Jevreji; zar nije ceo njihov ivot sazdan na jednoj jedinoj velikoj lai, naime, na toj da se kod njih radi o jednoj religijskoj zajednici, dok je, meutim, re o rasi - i to kakvoj rasi. Kao takvu ju je jedan od najvecih umova oveanstva zauvek igosao veno tanom reenicom fundamentalno istinitom: on ih je nazvao "veliki majstori lai". Onaj ko to ne spozna ili nee u to da veruje, taj nikada vie na ovom svetu nee moi da pomogne istini da pobedi. Za nemaki narod, smelo bi se to gotovo smatrati kao velikom sreom, to je vreme njegovog podmuklog oboljenja iznenada u tako stravinoj katastrofi skraeno, jer u drugom sluaju bi nacija svakako sporije, ali utoliko sigurnije propala. Bolest bi postala hronina, dok je ona u akutnoj formi stoga bar otvorila oi jednoj veoj mnoini i postala jasna i raspoznatljiva. ovek nije sluajno lake savladao kugu, nego tuberkulozu. Prva nailazi u stranim talasima smrti koji potresaju oveanstvo, a druga u laganom unjanju; prva dovodi do uasnog straha, druga do postepene ravnodunosti. Ali, posledica je ta da se ovek prvoj suprotstavlja, sa celom bezobzirnou svoje energije, dok suicu pokuava da 118

zaustavi slabakim sredstvima. I tako je on pobedio kugu, dok je tuberkuloza ovladala njime. Tano tako stoji stvar i sa oboljenjima narodnih organizama. Ako ta oboljenja ne nastupe katastrofalno, ovek poinje olako da se na njih navikava, i najzad, iako tek posle izvesnog vremena, ali utoliko izvesnije on od njih propada. To je onda srea, mada, naravno, gorka srea, ako se sudbina odlui da se umea u ovaj lagani proces truljenja i iznenadnim udarcem bolesniku koji je tom boleu zahvaen, predoi kraj bolesti. Jer o tome se radi, vie nego jednom, pri takvoj katastrofi. Ona onda moe lako da postane uzrok ozdravljenja koje sada nastupa krajnje odluno. Ali, i u ovakvom sluaju je preduslov, opet, spoznaja unutranjih razloga koji su dali povoda za oboljenje o kome je re. Najvanije ostaje i ovde razlikovanje izazivaa od stanja koje su oni prouzrokovali. Utoliko e tee biti razlikovati ih, ukoliko se due nalaze bolesne materije u telu naroda i ukoliko su one postale pripojeni deo tog tela. Jer, moe se vrlo lako dogoditi da se posle izvesnog vremena ti, nesumnjivo tetni, otrovi smatraju kao sastavni deo sopstvenog naroda, ili se pak najee podnose kao nuno zlo, tako da se uopte vie nee smatrati neophodnim da se traga za stranim izazivaem. Tako su u dugom miru predratnih godina svakako nastupale izvesne tete i oteenja i kao takve bile prepoznate, iako se uopte takorei nije iskazivala briga o izazivau istih, sem ako se izuzmu neki sluajevi. Ovi izuzeci su i ovde opet u prvom redu bile pojave privrednog ivota koje su pojedincu jae dolazile do svesti, nego, recimo, tete u itavom nizu drugih oblasti drutva. Bilo je mnogo propadanja koja su morala da podstaknu na ozbiljna razmiljanja. U privrednom pogledu ovde bi trebalo rei sledee: silovitim poveanjem brojnosti nemakog naroda, pre rata, stupilo je u prvi plan sveg politikog i ekonomskog miljenja i delanja pitanje stvaranja neophodnog hleba nasunog u sve otrijem vidu. Na alost, nisu se mogli odluiti da iskorae ka jedino ispravnom reenju, nego se verovalo da e cilj moi da se postigne i na jeftiniji nain. Odricanje od zadobijanja nove teritorije i njeno zamenjivanje ludilom i besmislicom ekonomskog osvajanja, moralo je, na kraju, da vodi ka jednoj, isto tako neogranienoj, kao i tetnoj industrijalizaciji. Prva posledica od najteeg znaaja bila je time izazvano slabljenje seljatva. U istoj meri u kojoj je ono nazadovalo, rasla je masa velegrad- skog proletarijata sve vie, dok najzad nije potpuno izgubljena ravnotea. Sada je, tek, izala na videlo i otra razlika izmeu siromanih i bogatih. Izobilje i beda ivele su tako blisko jedna pored druge da su posledica toga mogle i morale biti samo vrlo alosne. Siromatvo i esta nezaposlenost, zapoee svoju igru sa ljudima, ostavljajui kao svoju zaostavtinu nezadovoljstvo i ogorenje. Izgleda da je posledica toga bio politiki rascep klasa. Pri svem privrednom procvatu, postade tako nezadovoljstvo sve vee i dublje, pa je ak dolo i dotle, da je postalo opte uverenje "ovako se vie dalje ne moe", a da ljudi, pri tom, nisu imali, niti mogli imati, neku odreenu predstavu o tome ta bi trebalo da doe. Bili su to tipini znaci jednog dubokog nezadovoljstva koji su pokuavali da se iskau na takav nain. Ali, gore od ovoga bile su druge posledine pojave, koje je sa sobom donelo ekonomiziranje nacije. Upravo u onoj meri u kojoj se privreda uzdigla da postane odluujui gospodar drave, novac je postao boanstvo kome je sve moralo da slui i pred kim se svaki morao da klanja. Sve vie su nebeski bogovi potiskivani u kraj kao zastareli i preiveli i umesto njih kadio se tamjan idolu Mamonu. Nastade zaista ravo izopaenje, ravo naroito stoga, jer je ono nastupilo u jedno vreme kada je naciji vie nego ikada bilo potrebno najvie herojsko raspoloenje. Nemaka je 119

morala da bude pripravna da jednoga dana maem odgovara za svoj pokuaj da putem "mirnog privrednog rada" sebi osigura svakodnevni hleb. Vladavina novca je na alost, bila ak i sa onog mesta sankcionisana koje je najvie moralo da se protiv toga pobuni: njegovo velianstvo car postupio je nesreno kada je naroito plemstvo uvukao u zaarani krug novog finansijskog kapitala. Naravno, moralo bi ga se opravdati time to, na alost, ak ni Bizmark nije u tom pogledu spoznao preteu opasnost. Ali, usled toga su idealne vrline praktino stupile iza vrednosti novca, jer bilo je jasno da je plemstvo maa, tek to je krenulo ovim putem, moralo da uzmakne za kratko vreme iza ve nastupajueg plem- stva finansija. Novane operacije uspevaju lake nego bitke. I tako vie i nije bilo primamljivo za istinskog junaka, ili dravnika, dovesti u vezu sa bilo kojim bankarom Jevrejinom; stvarno zasluni ovek nije mogao vie da ima interesovanja za dodeljivanje jeftinih dekoracija, nego ih je odbijao zahvaljujui u svoje ime. Ali, posmatrano i isto krvno, bio je takav razvoj duboko tuan: plemstvo je sve vie gubilo rasne osnove za svoj ivot, i jednim velikim delom bila bi pre na mestu oznaka za njega "neplemstvo". Teka privredna pojava propadanja bila je lagano iskljuivanje linog prava poseda i postepeno prelaenje celokupne privrede u vlasnitvo akcionarskih drutava. Time tek postao je rad konano objekt pekulacije nesavesnih zelenaa; otuivanje poseda zaposlenih raslo je do u beskraj. Berza je poela da trijumfuje i ve se pripremala da polako, ali sigurno, pod svoju zatitu i kontrolu uzme ivot nacije. Internacionalizovanje nemake privrede priprem- ljeno je ve pre rata, okolnim putem, preko akcija. Naravno, pokuao je jedan deo nemake industrije da se jo sa odlunou odbrani od ovakve sudbine. Ali, i ona je konano pala kao rtva pred ujedinjenim napadom pohlepnog finansijskog kapitala, koji je ovu borbu dobio naroito uz pomo svoga najvernijeg druga, marksistikog pokreta. Trajni rat protiv nemake teke industrije bio je vidljivi poetak internacionalizacije nemake privrede, forsirane putem marksizma, a koja je svakako tek pobedom marksizma u revoluciji mogla biti sprovedena do kraja. Dok ja ovo piem uspeo je najzad i generalni napad protiv nemakih dravnih eleznica koje su sada prele u ruke internacionalnog finansijskog kapitala. Internacionalna socijal- demokratija time je ponovo postigla jedan od svojih visokih ciljeva. Koliko daleko je uspela i odmakla ova "ekonomizacija" nemakog naroda, najvidljivije je u tome to je konano posle rata jedna od vodeih glava nemake industrije i pre svega trgovine, dozvolila sebi miljenje da bi ekonomija, kao takva, jedina bila u stanju da Nemaku ponovo uspravi na noge. Ovu besmislicu su poeli krmiti upravo u trenutku kada je Francuska nastavu svojih kolskih institucija, u prvom redu, ponovo postavila na humanistike osnove, da bi tako predupredila zabludu da nacija i drava imaju da zahvale svoju dalju egzistenciju privredi, a ne venim idealnim vrednostima. Izjava koju je tada industrijalac Stines pustio u svet izazvala je najneverovatniju zabunu; ona je smesta prihvaena da bi sada zauujue brzo postala lajtmotiv svih onih nadrilekara i brbljivaca koje je sudbina posle revolucije pustila da kao "dravnici" drmaju Nemakom. Jedna od najgorih pojava propadanja bila je u Nemakoj predratnog doba polovinost koja se posvuda sve vie rasprostirala u svemu i svaemu. Ona je uvek posledica sopstvene nesigurnosti u nekoj stvari kao i kukaviluka koji je rezultat ovih ili onih navika. Ova bolest pojaavana je jo i vaspitanjem. 120

Nemako vaspitanje pre rata bilo je optereeno izuzetno mnogim slabostima. Ono je na vrlo jednostran nain bilo podeeno na ukalupljeno isto "znanje", a manje usmereno na "razvijanje umea". Jo je manje pridavana vrednost obrazovanju karaktera pojedinca - ukoliko je ono uopte mogue sasvim malo unapreenu spremnost za preuzimanje odgovornosti, a nimalo vaspitanju volje i snage za odluivanje. Rezultati tog vaspitanja zaista nisu bili jaki ljudi, nego, ta vie, prilagodljivi "mnogoznalci", za kakve smo mi Nemci pre rata uopte vaili i prema tome bili ocenjivani. Nemca su voleli poto se on veoma dobro mogao upotrebiti, samo malo su ga potovali, upravo zbog njegove slabosti volje. Nije uzalud upravo on gubio najlake meu gotovo svim narodima nacionalnost i otadbinu. Lepa poslovica "sa eirom u ruci moe proi ceo svet", kazuje sve. Upravo je sudbonosna postala ta prilagodljivost, kada je ona odreivala i formu, kojom je jedino bilo dozvoljeno da se pristupi monarhu. Forma je zahtevala, prema tome: nikada protivurenosti, nego sve i svata odobravati, to se njegovom velianstvu blago izvoljeva svideti. Ali, upravo na ovom mestu bilo je najneophodnije slobodno dostojanstvo oveka, inae je monarhistika institucija morala jednoga dana da propadne zbog tog ulagivanja; jer to i jeste ulagivanje i nita drugo! I samo bednim puzavcima i ljigavcima, kratko reeno, celoj dekadenciji koja se pred najviim prestolima oduvek bolje oseala nego estite i pristojne potene due, moe ovo da vai kao jedino data forma - optenja sa nosiocima krune! Ove "najponirnije" kreature su, dodue, pri svoj skruenosti pred svojim gospodarem i hlebodavcem, ve odavno pokazale najveu drskost prema ostalom oveanstvu, a u najjaoj meri onda kada su se drskog lica izvoljevali predstaviti kao jedino "monarhistiki'' u odnosu na ostale grenike; zaista, prava bestidnost, kakvu je u stanju da kae samo jedan takav plemenitaki ili neplemenitaki ljigavi crv! Jer, u stvarnosti ovi ljudi su jo uvek bili grobari monarhije, a naroito monarhistikog miljenja. A tako neto uopte se i ne moe drukije zamisliti: ovek koji je spreman da jami za jednu stvar, nee i ne moe nikada da bude ljigavac i beskarakterni puzavac. Onome kome je ozbiljno stalo do odranja i napredovanja jedne institucije, taj e i sa poslednjom niti svoga srca da se dri nje, i nee uopte moi da progovori, ako se u njoj pokau neka oteenja. Svakako, taj nee onda na sav glas i u javnosti da galami, kao to to na tano takav lazljivi nain ine demokratski "prijatelji" monarhije, ali e svakako pokuati da njegovo velian- stvo, nosioca krune lino, najozbiljnije upozori i usmeri. On u tom sluaju nee, i nee smeti da zauzme stanovite da njegovo velianstvo, pri tom, treba da ostane slobodno, i da ipak, jo uvek, deluje prema svojoj volji, ak ako bi to moralo, i ako e to da vodi do vidljive nesree, nego e on u takvom sluaju monarhiju da uzme u zatitu od monarha, i to bez obzira na ma kakvu opasnost. Ako bi vrednost ove institucije zavisila od linosti svakog monarha, onda bi to bila najloija institucija koja se moe zamisliti; jer monarsi su samo u najreim sluaje- vima, najvii odabir mudrosti i razuma ili samo karaktera, kako se to rado eli prikazati. To veruju samo profesionalni puzavci i ljigavci ali svi ispravni ljudi - a to su ipak oni najdrago-ceniji u dravi osea e se odgurnuti usled zastupanja takve besmislice. Za njih je upravo istorija istorija, a istina istina, ak ako se radi i o monarsima. Ne, srea imati velikog monarha kao velikog oveka, tako e retko pasti u udeo narodima, da e oni ve morati biti zadovoljni ako ih pakost sudbine bar potedi svog najgoreg promaaja. Prema tome, vrednost i znaaj monarhistike ideje ne mogu da budu u linosti samog monarha, izuzev ako se nebo ne odlui da krunu postavi na glavu jednom genijalnom heroju kao Fridrihu Velikom, ili jednom mudrom karakteru kao 121

Vilhelmu Prvom. Ovo se deava jednom u toku vekova, a retko kad ee. Inae, ovde je ideja ispred linosti time to smisao tog ureenja iskljuivo treba da se nalazi u samoj instituciji. Time monarh dospeva i sam u krug sluenja. I on je sada samo toak u tom stroju, i kao takav on je njemu obavezan. I on mora sada da se povinuje viem cilju i "monarhista" onda nije vie onaj koji nosioca krune utke puta da se o nju ogrei, nego onaj koji to spreava. Kada smisao ne bi leao u ideji, nego u bezuslovno "posveenoj" linosti, ne bi se ak smelo preduzeti smenjivanje nekog vidljivo umobolnog vladara. Neophodno je da se ve danas ovo utvrdi, jer u poslednje vreme iskrsavaju opet sve vie pojave iz skrovitosti, koje zbog svog bednog dranja nisu malo krive za slom monarhije. Sa izvesnom naivnom drskou govore sad ti ljudi ponovo samo o "svom" kralju - koga su oni, meutim, ipak pre nekoliko godina ba u kritinom trenutku na najbedniji nain ostavili na cedilu - i poinju svakog oveka koji nee da se miri sa tim, da se uklopi u njihove laljive tirade, da prikazuju kao ravog Nemca. A u stvarnosti su to ba oni isti plaljivci koji su 1918. godine znali da se razbee pred svakim crvenim povezom na ruci, svog kralja da ostave kraljem, da to je mogue bre ubojnu sekiru zamene tapom za etnju, veu neutralne kravate i kao miroljubivi "graani" nestanu netragom! U jedan mah nestadoe tada svi ti kraljevski branioci i tek poto se zahvaljujui delatnosti drugih, revolucionami olujni vetar toliko ponovo slegao da su mogli ponovo u visine trubiti svoje "iveo nam kralj, iveo!", poee ove "sluge i savetodavci" krune ponovo da iskrsavaju s' krajnjim oprezom. I sad su, eto, svi oni opet tu, i puni enje za minulim vremenima jedva mogu da stoje od silne vernosti kralju i preduzimljivosti, dok jednog dana naravno opet ne iskrsne prvi crveni povez na ruci, i cela briga interesenata stare monarhije iznova ne klisne kao mievi pred makom! Da i monarsi sami nisu bili krivi zbog ovih stvari, mogli bismo ih od sveg srca saaljevati zbog tih njihovih dananjih branitelja. Ali, u svakom sluaju oni mogu biti uvereni u to da se sa takvim vitezima gube prestoli, a ne osvajaju krune. Ali ta licernerna poniznost je bila greka itavog naeg vaspitanja, koja se upravo sada, na ovom mestu, na posebno uasan nain, osvetila. Jer, usled tog vaspitanja mogle su se na svim dvorovima da odre ove jadne pojave i postepeno da potkopaju temelje monarhije. A kad je onda sama zgrada najzad poela da se ljulja, oni su nestali kao da ih je vetar odneo. Naravno: puzavci i ulizice nisu spremni da budu ubijeni za svog gospodara. A da to monarsi nikada ne znaju i gotovo naelno ak ne naue, oduvek je bilo uzrok njihove propasti. Posledina pojava naopakog vaspitanja bio je kukaviluk pred odgovornou i iz toga proizilazea slabost u samom tretiranju ivotno vanih problema. Ishodite ove zaraze je kod nas svakako velikim delom u parlamentarnoj instituciji u kojoj se isto tako u istoj kulturi gaji neodgovornost. Na alost, ovo oboljenje je, meutim, polako prelazilo i na celokupni ostali ivot, a najjae na dravni. Poela se svugde izbegavati odgovornost i iz tog razloga najradije se posezalo za polovinim i nedovoljnim merama; zar nije kod njihove primene uvek svedena na najmanji obim mera one odgovomosti koju lino treba poneti. Treba samo osmatrati dranje pojedinih vlada prema itavom nizu istinski tetnih pojava naeg javnog ivota, pa e se lako spoznati straan znaaj ove opte polovinosti i kukaviluka pred odgovornou. Uzeu samo nekoliko sluajeva iz neizmerne mase postojeih primera: Obino se upravo u krugovima novinara rado oznaava tampa kao jedna "velesila" u dravi. I stvarno je njen znaaj doista ogroman. On se uopte i ne 122

moe procenjivati, jer ona zaista i utie na nastavak obrazovanja u kasnijem dobu. Pri tom se mogu njeni itaoci uglavnorn podeliti u tri grupe: Prvo, u one koji u sve to itaju veruju; Drugo, u one koji ni u ta vie ne veruju; tree, u one koji proitano kritiki preispituju i zatim prosuuju. Prva grupa je brojano daleko najvea. Ona se sastoji od velike mase naroda i prema tome predstavlja duhovno najpriprostiji deo nacije. Ali, ona se ne moe, da kaemo, oznaiti prema zanimanjima, nego u najboljem sluaju prema optim stepenima inteligencije. U nju spadaju svi oni kojima samostalno miljenje niti je uroeno niti je razvijeno vaspitanjem, i koji delom iz nesposobnosti, delom iz neznanja, u sve veruju to im se tura odtampano crno na belo. U tu grupu spada i ona vrsta lenjivaca koja bi svakako mogla sama da misli, ali iz iste lenjosti ne misli, ve zahvalno prihvata sve to je neko drugi ve promislio, u skromnoj pretpostavci da se ovaj ve poteno potrudio. Kod svih ovih ljudi koji predstavljaju veliku masu, uticaj tampe bie ogroman. Oni nisu u stanju, ili nisu voljni da ono to im je ponueno, sami ispi- tuju, tako da njihov ceo stav prema svim dnevnim problemima moe skoro iskljuivo da se podvede na spoljni uticaj drugih. Ovo moe biti od koristi onda, ako njihovo prosveivanje preuzme ozbiljna i istinoljubiva grupa, ali je nesrea ako se za to postaraju mangupi i laovi. Druga grupa je ve po svom broju bitno manja. Ona je delom sastavljena od elemenata koji su najpre pripadali prvoj grupi, da bi se onda, posle dugih gorkih razoaranja, preokrenuli u suprotnost i ne veruju vie ni u ta, im im neto odtampano doe pred oi. Oni mrze svake novine, ili ih uopte ne itaju, ili se ljute bez izuzetka zbog sadrine, poto je ona, eto, po njihovom miljenju, samo sastavljena od lai i neistina. Ovakve ljude je veoma teko obrai- vati, poto ce oni uvek biti nepoverljivi ak i prema samoj istini. Time su izgubljeni za svaki pozitivan rad. I najzad, trea grupa je daleko najmanja; ona se sastoji od duhovno zaista finih glava, koje je prirodna darovitost i vaspitanje nauilo da samostalno misle, koje o svemu pokuavaju da formiraju svoj sopstveni sud, i koje sve proitano najtemeljnije jo jednom podvrgavaju sopstvenom preispitivanju i daljem razvijanju. Oni nee pogledati ni jedne novine, a da u svom mozgu to neprestaho ne prerauju i pisac tada nema laku poziciju. Novinari vole takve itaoce, ali samo sa uzdranou. Za pripadnike ove tree grupe je onda svaka besmislica koju neke novine nakrabaju, manje opasna ili ak beznaajna. Oni su se, ionako, u toku ivota navikli da u svakom novinaru naelno vide bitangu, koja samo ponekad govori istinu. Ali, na alost, znaaj ovih dragocenih i divnih ljudi je upravo samo u njihovoj inteligenciji, ali ne u brojnosti - to je nesrea u jednom vremenu, u kome mudrost ne predstavlja nita, a brojnost sve! Danas, kada glasaki listic masa odluuje, presudna odluka nalazi se upravo kod brojano najjace grupe, a to je prva: tj. gomila priprostih i lakovernih ljudi. Dravni i narodni interes prvoga reda je da se sprei da ovi ljudi dopadnu u ruke ravih, neukih ili ak zlonamernih vaspitaa. Drava stoga ima obavezu da njihovo vaspitanje nadzire i da sprei svaki nered u tom pogledu. Pri tom, ona mora naroito da pazi da tampa ima iste ruke; jer, njen uticaj je na ove ljude daleko najjai i najprodorniji, poto on nije prolazan, nego ima produeno dejstvo. U ravnomernosti i venom ponavljanju ove nastave je i ceo njen ogroman znaaj. Dakle, ako bilo gde, onda upravo ovde ne sme drava zaboraviti da sva sredstva treba da slue jednom cilju; ona ne sme da dozvoli da 123

je zbuni razmetanje takozvane "slobode tampe", i da propusti da izvri svoju dunost, da naciji uskrati hranu, koja joj je potrebna i koja joj dobro ini; ona mora bezobzirnom odlunou da sebi osigura ovo sredstvo narodnog vaspitanja i da ga stavi u slubu drave i nacije. A kakvu je hranu nemaka tampa predratnog doba pruala ljudima? Zar to nije bio najgori otrov koji se samo moe zamisliti? Zar nije naem narodu usaivan u srce najgori pacifizam u jedno vreme kada se ostali svet ve uveliko pripremao da Nemaku polako, ali sigurno udavi? Nije li tampa jo za vreme mira u mozak naroda ulila sumnju u pravo na sopstvenu dravu, da bi ga tako, u izboru sredstava za njegovu odbranu, ve unapred ograniila? Zar nije nemaka tampa znala da uini naem narodu tako privlanom besmislicu "zapadne demokratije", dok on nije, najzad, ulovljen svim tim oduevljenim tiradama, poverovao da moe svoju budunost da poveri jednom Drutvu naroda? Zar nije ona pripomogla da na narod vaspita tako da izgubi svoj moral? Zar nije ta tampa moral i etiku ismejavala, oznaavajui ih kao nazadne i cifinske, dok najzad i na narod nije postao "moderan"? Nije li ona u stalnom napadu toliko dugo potkopavala temelje dravnog autoriteta, dok nije bio dovoljan jedan jedini udarac da se ta zgrada dovede do survavanja? Nije li se ona nekad borila svim sredstvirna protiv raspoloenja da se dravi da ono to je dravno, nije li u stalnoj kritici omalovaavala vojsku, sabotirala optu vojnu obavezu, pozivala na uskraivanje vojnih kredita itd, sve dotle dok uspeh vie nije mogao izostati? Delatnost takozvane tampe bio je sahranjivanje nemakog naroda i nemakog Rajha. A da ne govorimo o marksistikim laljivim listovima; njima je la; isto tako ivotna potreba kao maki lovljenje mieva; pa njen zadatak je samo taj da se narodu slomi narodna i nacionalna kima, da bi on sazreo za robovski jaram internacionalnog kapitala i njegovih gospodara, Jevreja. A ta je preduzela drava protiv ovoga masovnog trovanja nacije? Nita, i zaista, ba nita! Nekoliko smenih ukaza, nekoliko kazni protiv isuvie velikih podlosti, i to je bilo sve. Ali, zato se verovalo da e pridobiti blagonaklonost te poasti laskanjima, priznavanjem "vrednosti" tampe, njenog "znaaja", njene "vaspitake misije" i slinim jo besmislicama a Jevreji su to prihvatili s' lukavim smekom i odgovarali sa prituljenom zahvalnou. Meutim, razlog za ovaj sramotni poraz drave nije bio toliko u nespoznavanju opasnosti, nego naprotiv, u do neba vapijuem kukaviluku i polovinosti svih odluka i mera koje proizlaze iz tog kukaviluka. Niko nije imao hrabrosti da primeni dalekosena radikalna sredstva, nego se petljalo ovde kao i svugde sa stalno polovinim receptima, i umesto da se udarac zada pravo u srce, najvie to se inilo to je da se dri ova guja otrovnica s' ishodom da je ne samo sve ostalo pri starom, nego naprotiv, da je iz godine u godinu rasla mo insti- tucija koje je trebalo suzbijati. Odbrambena borba ondanje nemake vlade protiv tampe koja je naciju polako kvarila, poglavito tampe jevrejskog naroda, bila je bez svake prave linije, bez odlunosti, ali pre svega bez bilo kakvog vidljivog cilja. Ovde je u potpunosti zatajio birokratski razum tajnih savetnika, kako u proceni znaaja ove borbe, tako i u izboru sredstava i utvrivanju jednog jasnog plana. Bez plana se naokolo traio lek, ponekad da bi novinarsku zmiju ako bi suvie jako ujela, zatvarali na nekoliko nedelja, ili meseci, ali su zmijsko gnezdo, kao takvo, lepo ostavljali na miru. Naravno - delom je ovo bila posledica beskrajno lukave taktike jevrejstva, na jednoj strani, i jedne zaista birokratske gluposti i bezazlenosti, na drugoj. Jevrejin je bio isuvie pametan da bi dopustio da se njegova celokupna tampa 124

kontinuirano napada. Ne, jedan deo iste bio je tu zato da pokriva drugi. Dok su marksistike novine na najprostakiji nain protiv svega to je ljudima moglo biti sveto polazile u boj, a dravu i vladu na najsramniji nain napadale i velike delove naroda hukale jedne protiv drugih, graansko-demokratski jevrejski listovi znali su da sebi daju privid uvene ''objektivnosti'', izbegavajui pedantno sve jake rei, znajui tano da svi upljoglavci mogu da sude jedino prema spoljnjem izgledu stvari, a nikad ne poseduju sposobnost da prodru u unutranje vrednosti, tako da se za njih vrednost jedne stvari meri prema tom spoljnjem, umesto prema sadrini; ovde je u pitanju jedna ljudska slabost kojoj imaju da zahvale za uvaenje njihove linosti. Za ove ljude bio je i jeste naravno list "Frankfurter cajtung" ("Frankfurtske novine") pojam svake estitosti. Pa te novine nikada ne upotrebljavaju neuljudne izraze, odbacuju svaku telesnu brutalnost i uvek apeluju da se borba vodi sa "duhovnim" orujem, koja, za udo, upravo ljudima bez duha, najvie lei na srcu. To je rezultat naeg poluobrazovanja, koje ljude odvaja od prirodnog instinkta, upumpava im izvesno znanje, ali ih, meutim, ne dovodi do poslednjeg saznanja, poto i u tome vrednoa i dobra volja same nisu u stanju da budu od koristi, nego ovde mora postojati neophodni razum i to onaj uroeni. Ali poslednja spoznaja je uvek shvatanje instinktivnih uzroka to znai: ovek nikada ne sme zapasti u zabludu, da poveruje da je zaista unapreen za gospodara i majstora prirode - kao to to oholost poluobrazovanja tako lako podupire - ve on mora da razume i shvati fundamentalnu nunost da priroda vlada ma koliko da je njegov ivot podvrgnut ovim zakonima vene borbe i rvanja da se uzdigne navie. On e tada osetiti da u jednom svetu, u kome planete krue oko sunca, meseci se vrte oko planeta, u kome je uvek samo snaga gospodarica slabosti i nju prisiljava da bude posluni sluga, ili je lomi, da u takvom svetu za oveka ne mogu da vae posebni zakoni. I za njega takoe vladaju vena naela ove poslednje mudrosti. On moe pokuati da ih shvati, ali da se od njih otrgne, nikada nee uspeti. Upravo za na duhovni polusvet, pie Jevrejin svoju takozvanu inteligent tampu. Za njega su "Frankfurtske novine" i "Berlinski dnevni list" napravljeni, za njega je njihov ton utiman, a na njega oni vre svoj uticaj. I dok oni svi naizgled najbriljivije izbegavaju spoljne sirove forme, sipaju ipak otrov iz drugih posuda u srca svojih italaca. Uz trabunjanje u lepim tonovima i frazama, uljuljkuju oni itaoce u verovanje, kao da su zaista pogonske snage njihovog delovanja ista nauka ili ak moral, dok je to uistinu samo isto tako genijalna kao i prevejana vetina da se protivniku na takav nain ukrade iz ruke oruje protiv tampe uopte. Jer, dok se jedni tope od pristojnosti, veruju im radije svi praznoglavci, da se kod drugih radi samo o lakim deformacijama, koje, meutim, nikad ne bi smele da dovedu do krenja slobode tampe kako se taj ispad nekanjenog laganja naroda i trovanja naroda oznaava. Pa se ljudi i ustruavaju da istupe protiv tog banditizma, strahujui da e u takvom sluaju odmah protiv sebe imati "pristojnu" tampu; to je strah koji je isuvie opravdan. Jer im se pokua da se protiv jedne od tih sramnih novina istupi, smesta e sve ostale da stanu na njenu stranu, ali nikako zbog toga da bi podrale nain te borbe, boe sauvaj - ovde se radi samo o principu slobode tampe i slobode javnog miljenja; samo to treba da bude ovde branjeno. A kod ovakve galame postaju i najsnaniji ljudi slabi, jer to dolazi iz usta sve samih "pristojnih" listova. Tako je mogao taj otrov neometano da prodre i deluje u krvotoku naega naroda, a drava nije posedovala snagu da ovlada tom boleu. U smenim polovinim sredstvima koja je ona upotrebljavala protiv toga, pokazivala se ve pretea propast Rajha. Jer, jedna institucija, koja vie nije reena, da se sama titi svim 125

orujem, praktino se odrie sama sebe. Svaka polovinost je vidljivi znak unutranjeg propadanja, kome e spoljni slom pre ili kasnije morati da sledi i usledie. Verujem da e dananja generacija, ispravno voena, lake savladati ovu mogunost. Ona je doivela razne stvari koje su mogle da ojaaju nerve kod onoga koji ih uopte nije izgubio. Sigurno da e i u dolazeem vremenu Jevrejin u svojim novinama dii ogromnu dreku, kad neko jednom stavi ruku na njegovo omiljeno gnezdo, uini kraj neredu u tampi, i to vaspitno sredstvo stavi u slubu drave i ne prepusti ga vie ruci stranaca i neprijatelja naroda. Samo, ja verujem da e ovo nas mlade manje da optereuje nego nekada nae oeve. Jedna granata kalibra trideset centimetara siktala je jo uvek vie i gore nego hiljade jevrejskih novinskih guja otrovnica - dakle, neka samo sike! Dalji primer za polovinost i slabost u najvanijim ivotnim pitanjima nacije pri rukovoenju predratnom Nemakom je sledei: paralelno sa politikim, obiajnim i moralnim zaraa- vanjem naroda, teklo je ve mnogo godina jedno ne manje masno zdravstveno trovanje narodnog tela. Sifilis je poeo, naroito u vele-gradovima, da sve vie uzima maha, dok je tuberkuloza ravnomemo, gotovo u celoj zemlji, obavljala svoju smrtonosnu etvu. Uprkos tome to su u oba sluaja posledice za naciju bile uasavajue, nisu se mogle organizovati odluujue mere protiv toga. Naroito, u odnosu na sifilis, moe se dranje narodnog i dravnog rukovodstva oznaiti samo kao potpuna kapitulacija. Kod ozbiljno zamiljenog suzbijanja moralo se ve neto ire i dublje preduzeti, nego to se to u stvarnosti deavalo. Pronalazak jednog leka sumnjive prirode, kao i njegova poslovno vredna primena, mogle su kod ove zaraze samo malo da pomognu. I ovde je mogla da doe u obzir borba protiv uzroka, a ne odstranjenje pojava. Uzrok, meutim, je u prvom redu u naem prostituisanju ljubavi. ak, iako njen rezultat ne bi bila ova stravina zaraza, ona bi bila ipak od najdublje tete za narod, jer dovoljna je ve moralna pusto, koju ova izopaenost sobom donosi, da bi jedan narod, polako, ali sigurno, bio gurnut u propast. Ovladavanje jevrejstva naim duevnim ivotom i mamoniziranje naeg nagona za parenjem, pre ili kasnije e pokvariti celo nae potomstvo, jer namesto snane i zdrave dece kao ploda jednog prirodnog oseanja, stupie sada samo bedne individue finansijske svrsishodnosti. Jer ona postaje sve vie osnova i jedina pretpostavka naih brakova. A ljubav se, meutim, istutnji negde drugde. Jedno izvesno vreme moe se, naravno, i ovde podsmevati prirodi, samo, osveta nee izostati, ona e se ovde javiti kasnije, ili bolje reeno: nju e ljudi isuvie kasno primetiti. Koliko su, meutim, katastrofalne posledice jednog trajnog nepotovanja prirodnih preduslova za brak, moe se videti na primeru naeg plemstva. Ovde imamo pred sobom rezultate jednog razmnoavanja koje je delimino poivalo na isto drutvenoj prinudi, a s' druge strane na finansijskim temeljima. Ovo prvo, vodi do slabljenja uopte, drugo, do krvnog trovanja, poto svaka Jevrejka, vlasnica robne kue, vai kao podesna da dopuni potomstvo Njegove visosti - koje dodue onda i lii na to. U oba sluaja posledica je potpuna degeneracija. Nae graanstvo nastoji, danas, da ide istim putem i zavrie na istom cilju. Sa ravnodunom urbom pokuava da se jednostavno proe pored neprijatnih istina, kao da bi se takvim ponaanjem moglo uiniti kao da se te same stvari nisu ni dogodile. Ne, injenice da se nae velegradsko stanovnitvo sve vie u svom ljubavnom ivotu prostituie, i upravo stoga u sve irem krugu postaje rtvom sifilistike zaraze, ne moe se jednostavno poricati, nego ona je prosto 126

tu. Najvidljiviji rezultati ovog masovnog zaraavanja mogu se, na jednoj strani, nai u ludnicama, a na drugoj, na alost, kod nae dece. Naroito su ona tuan proizvod bede nezadrivog daljeg trovanja naeg seksualnog ivota; u oboljenjima dece otkrivaju se poroci roditelja. Postoje razliiti putevi da se ovek protiv svoje volje pomiri sa ovom neprijatnom, pa i stranom injenicom: jedni uopte ne vide nita, ili, bolje reeno, nee nita da vide; ovo je, naravno, daleko najjednostavniji i najjeftiniji "stav". Drugi se zaogru svetakim platom jedne isto tako smene kao i jo k' tome i pritvorne smernosti; govore o itavoj toj oblasti, uopte samo kao o jednom velikom grehu, i iskazuju, pre svega, u odnosu na svakog uhvaenog grenika svoje najdublje zgravaanje, da bi onda pred ovom bezbonom zarazom zatvorili oi od pobonog gnuanja i molili dragoga boga, da on - ako je mogue tek posle njihove sopstvene smrti - na celu ovu Sodomu i Gomoru pusti kiu sumpora i smole, da bi tako opet jednom postavio pred ovo bestidno oveanstvo pouni primer kao opomenu. Trei konano veoma dobro uviaju uasne posledice koje e ova zaraza jednom sobom morati da donese i koje e ona doneti, ali oni samo sleu ramenima, uvereni da se i tako nita ne moe preduzeti protiv te opasnosti, tako da se stvari moraju pustiti da idu onako kako idu. Sve je ovo, naravno, komotno i jednostavno, samo se ne sme zaboraviti da e usled takve nemarnosti cela nacija pasti rtvom. Izgovor da, eto, i drugim narodima ne ide, nita bolje, naravno, jedva moe neto da promeni u injenici sopstvene propasti, izuzev ako ne bi oseaj to vidimo, kako su i drugi pogoeni ovom nesreom, za mnoge ve sam po sebi donosio ublaenje sopstvenih bolova. Ali, pitanje je onda upravo ovo, koji narod sam od sebe, kao prvi, pa ak i jedini, moe da savlada ovu kugu, i koje nacije opet zbog nje propadaju. O tome se, na kraju, i radi. I to je, takoe, samo jedan probni kamen vrednosti rase - rasa koja ne izdri borbu, izumree i ustupiti mesto zdravijim ili pak ilavijim i otpornijirn. Jer, poto ovo pitanje u prvoj liniji pogaa potomstvo, ono spada u ona pitanja o kojima se sa tako stranim pravom kae da se gresi otaca svete sve do desetog kolena - jedna istina koja vai samo za zloine protiv krvi i rase. Greh protiv krvi i rase je nasledni greh ovoga sveta i kraj onog oveanstva koje se njemu poda. A koliko je samo alosna bila predratna Nemaka, suoena upravo sa ovim pitanjem! ta se preduzimalo da bi se zaustavilo okuavanje nae omladine u velikim gradovima? A ta da bi se spreilo zaraavanje i mamoniziranje naega ljubavnog ivota? A ta da bi se suzbilo iz toga nastalo irenje sifilisa u telu naroda? Odgovor se najlake dobija konstatacijom ta je moralo da se preduzme. Pre svega, ovo pitanje nije se smelo uzeti olako, nego se moralo shvatiti da od njegovog reenja zavisi srea ili nesrea itavih generacija, pa ak da bi ono moglo, ako ne i moralo, biti odreujue za itavu budunost naeg naroda. A takvo saznanje obavezivalo je na bezobzirne mere i zahvate. Na poetku svih razmatranja trebalo je da ovlada uverenje da je pre svega potrebno koncentrisati panju cele nacije na ovu uasnu opasnost, tako da svaki pojedinac moe da postane intimno svestan znaaja ove borbe. Zaista prelomne i ponekad teko podnoljive obaveze i optereenja mogu samo onda dovesti do opteg dejstva, ako se pojedincu osim prinude ukae jo i na saznanje da je to neophodno. Ali, tu spada jedno ogromno prosveivanje i potreba da se iskljue sva dnevna pitanja koja odvlae paznju. U svim sluajevima u kojima se radi o ispunjenju naizgled nemoguih zahteva ili zadataka, mora celokupna panja jednoga naroda da se objedini i iskljuivo usmeri samo na ovo jedno pitanje, tako kao da 127

od njegovog reenja zaista zavisi biti ili ne biti. Samo e se tako jedan narod uiniti voljnim i sposobnim za zaista velika dela i napore. Ovaj princip vai i za pojedinca ukoliko hoe da ostvari velike ciljeve. I on e ovo moi da uini samo u postepenim razmacima, i on e onda uvek morati da objedinjuje celokupne svoje napore da bi postigao odreeno ogranien zadatak, sve dotle dok se ne ostvari njegovo ispunjenje i dok se ne bude moglo preduzeti obeleavanje novog perioda. Ko ne izvri ovu podelu puta koji treba savladati, podelu u pojedine etape, i onda to planski, sa najstroom mobilizacijom svih snaga ne nastoji pojedinano da savlada, nikada nee moi da dospe do konanog cilja, nego e ostati da lei negde na putu, ili ak mozda i postrani od puta. Ovo pribliavanje cilju radom je velika vetina i zahteva uvek zalaganje ak i poslednje energije, da bi se tako korak po korak savladao put. Dakle, prvi preduslov koji je potreban za savladavanje jednog tako tekog odeljka ljudskog puta je taj da vostvu poe za rukom da masi naroda postavi delimian cilj koji ba sada treba postii i izvojevati kao jedino dostojan ljudske panje, a od ijeg savladavanja sve zavisi. Velika mnoina naroda ionako ne moe nikada da pred sobom sagleda ceo put, a da se ne umori ili ne pone da oajava zbog zadatka. Narod e u jednom izvesnom obimu zadrati pred oima cilj, ali e put moi da sagleda samo u malim odeljcima, slino putniku peaku, koji isto tako zna i poznaje kraj svoga putovanja, ali bolje savlada beskrajni drum, ako ga razdeli u etape, i onda krene da prevaljuje svaku pojedinu tu etapu, kao da je ona ve sam taj eljeni cilj. Samo tako e on, ipak, ne gubei nadu, ii napred. Tako bi se primenom svih propagandistikih pomonih sredstava moralo pitanje suzbijanja sifilisa postaviti kao glavni zadatak nacije, a ne kao jedan od zadatka. Trebalo bi da se u tu svrhu, u punom obimu, primenjujui sva sredstva, ljudima utuve u glavu oteenja od sifilisa kao najuasnija nesrea, dok cela nacija ne doe do uverenja da upravo od reenja ovog pitanja sve zavisi, budunost, ili propast. Tek posle takve jedne, ako je neophodno i dugogodinje pripreme, probudie se patnja, a time i odlunost celog jednog naroda toliko da se sad mogu preduzeti veoma teke mere, koje iziskuju rtve, a da se ne bude u opasnosti da se to, moda, nee razumeti, ili da e nas odjednom htenje mase ostaviti na cedilu. Jer da bi se toj kugi ozbiljno zavrnula ija, nune su ogromne rtve i isto tako veliki rad. Borba protiv sifilisa zahteva i borbu protiv prostitucije, protiv predrasuda, starih navika, protiv dosadanjib predstava, optih shvatanja, a pri tom ne i na kraju, protiv laljive i pritvorne smernosti u izvesnim krugovima. Prvi preduslov za moralno pravo da se povede borba protiv ovih stvari jeste omoguavanje ranog stupanja u brak kod buduih generacija. Kasno stupanje u brak predstavlja prinudu da se odri jedna institucija koja, neka kae ko ta hoe, jeste i ostaje sramota za oveanstvo, jedna institucija koja prokleto loe pristaje biu, koje inae skromno, sebe rado smatra slikom i prilikom" bojom. Prostitucija je prava sramota oveanstva, samo se ona ne moe odstraniti moralnim predavanjima, pobonim htenjem itd; nego, njeno ogranienje i konano uklanjanje pretpostavlja bezbroj preduslova. A prvi preduslov jeste i ostaje stvaranje mogunosti ranog stupanja u brak koje odgovara ljudskoj prirodi, pre svega mukarcu, jer ena je ovde ionako samo pasivni deo. Kako su zbrkani, pa i nerazumljivi danas delom postali ljudi, moe se iz toga zakljuiti to se esto ne uje da majke, iz takozvanog "boljeg" drutva, govore da bi bile zahvalne, kada bi za svoje dete nale mua koji je "ve slomio svoje rogove" itd. Poto u ovom sluaju vlada manje oskudica nego obratno, onda ce sirota devojka ve sreno da nae takvog jednog Zigfrida bez rogova, a deca e 128

biti vidljivi rezultat takvog razumnog braka. Kada se pomisli da osim toga jo sledi jedno, to je mogue vee ogranienje raanja, tako da je prirodi uskraena svaka selekcija, poto naravno, mora da se odri svako makako jedno bie, onda zaista samo ostaje pitanje, zato uopte jo postoji takva jedna institucija i kakvu svrhu ona treba da ima. Nije li to onda upravo isto kao i sama prostitucija? Zar obaveza prema potomstvu vie ne igra ba nikakvu ulogu? Ili zar se ne zna kakvo e prokletstvo ovek natovariti na svoju decu i decu njihove dece, takvim zloinaki lakomislenim nainom u ouvanju poslednjeg prirodnog zakona, ali i poslednje prirodne obaveze? Tako se izopauju kulturni narodi i postepeno propadaju. Pa i brak ne moe da bude sam sebi svrha, ve mora da slui jednom veem cilju, razmnoavanju i odravanju vrste i rasa. Samo to je njegov smisao i njegov zadatak. Pod ovim pretpostavkama, meutim, moe da se meri njegova ispravnost samo po nainu kako on ispunjava ovaj zadatak. Ve zbog toga je rano stupanje u brak ispravno, jer daje mladome braku jo onu snagu iz koje jedino moe da doe zdravo i otporno potomstvo. Naravno, za njeno omoguavanje potreban je ceo niz socijalnih pretpostavki, bez kojih se uopte i ne moe misliti na rano stupanje u brak. Stoga reenje ovoga samo tako malog pitanja ve ne moe da se nae bez odluujuih mera u socijalnom pogledu. Kakav znaaj imaju ove mere moe se shvatiti najbolje po pojavama u jednom vremenu, kada takozvana "socijalna" republika svojom nesposobnou da rei stambeni problem, sama jednostavno spreava mnogobrojne brakove i na taj nain ide na ruku prostituciji. Besmisao naeg naina podele plata, koji isuvie malo uzima u obzir pitanje familije i njene ishrane, isto tako je jedan razlog koji onemoguava tako mnoge rane brakove. Prema tome, moe se stvarnom suzbijanju prostitucije samo onda prii, ako se jednom naelnom izmenom socijanlih odnosa omogui ranije stupanje u brak, nego to je to do sada uglavnom bio sluaj. Ovo je najbolja pretpostavka za reenje ovog pitanja. U drugom redu, meutim, vaspitanje i obrazovanje moraju da uklone itav niz teta, o kojima se danas, gotovo uopte, niko ne brine. Pre svega, mora u dosadanjem vaspitanju da doe do izjednaenja izmeu duhovne nastave i fizikog odgoja. Ono to se danas zove gimnazija je prava smejurija u odnosu na grki uzor. Kod naeg vaspitanja potpuno se zaboravilo da, na duu stazu, moe samo u zdravom telu da prebiva zdrav duh. Naroito kada se ne uzimajui u obzir pojedine izuzetke, ima u vidu velika masa jednog naroda, onda ova maksima dobija apsolutnu vanost. U predratnoj Nemakoj, jedno vreme se uopte vie nije vodilo rauna o ovoj istini. Jednostavno se greilo protiv tela punom snagom, a pri tom se verovalo da se u jednostranom obrazovanju "duha" poseduje sigurna garancija za veliinu nacije. Bila je to zabluda koja je poela bre da se sveti nego to se mislilo. Nije nimalo sluajno to boljevistiki talas nigde nije naiao na bolje tle nego tamo gde je ivelo jedno glau i stalnom pothranjenou degenerisano stanovnitvo: u srednjoj Nemakoj, Saksoniji i u Rurskoj oblasti. Ali u svim ovim oblastirna, kao i kod takozvane inteligencije, jedva dolazi do ozbiljnijeg otpora protiv ove jevrejske bolesti, iz jednostavnog razloga, jer je dakako i sama inteligencija telesno potpuno propala, iako manje iz razloga siromatva ve vie iz razloga vaspitanja. Iskljuivo duhovno zauzimanje stava naeg obrazovanja u gornjim slojevima ini ih nesposobnim u vremenima kada ne odluuje duh nego pesnica, nesposobnima da se i samo odre, a kamoli jo i probiju napred. U telesnoj tronosti ne lei retko i prvi razlog za lini kukaviluk. Preterano naglaavanje isto duhovne nastave i zanemarivanje telesnog obrazovanja, podstrekavaju, meutim, takoe i suvie u ranoj mladosti nastajanje seksualnih predstava. 129

Mladi koji se u sportu i gimnastici dovede do gvozdene vrstine, manje podlee potrebi ulnih zadovoljenja, nego bubalica koga kljukaju iskljuivo duhovnom hranom. Pametno vaspitanje moralo bi ovo da uzme u obzir. Nadalje, ono ne sme da ispusti iz vida da e oekivanja zdravog mladog oveka od ene biti drukija nego onog prerano pokvarenog slabia. Stoga mora celokupno vaspitanje da bude postavljeno tako da se slobodno vreme mladia upotrebi za koristan odgoj njegovog tela. On nema nikakvo pravo da u tim godinama dokono naokolo gluvari, da ulice i bioskope ini nesigurnim, nego treba posle svog uobiajenog dnevnog posla da elii mlado telo i uini ga vrstim, da ga ne bi jednom i ivot zatekao suvie mekunog. Ovo isplanirati i takoe i sprovesti, usmeravati i voditi, zadatak je vaspitanja mladih, a ne iskljuivo upumpavanje takozvane mudrosti. Ono takoe treba da odstrani predstavu kao da je bavljenje svojim telom lina stvar svakog pojedinca. Ne postoji nikakva sloboda koja omoguava da se grei na raun potomstva, a time i rase. Paralelnim tokom sa vaspitavanjem tela, treba da zapone i borba protiv trovanja due. Ceo na javni ivot slii danas jednoj staklenoj bati seksualnih predstava i nadraaja. Neka se samo eto pogleda program naih bioskopa, varijetea i pozorita i svakako jedva da bi se moglo poreknuti da to nije prava hrana, pre svega za omladinu. U izlozima i na reklamnim stubovima deluje se najniim sredstvima da bi se privukla na sebe panja mase. Da ovo kod omladine mora da dovede do izvanredno tekih oteenja, svakako da je svakome jasno ko nije izgubio sposobnost da se uivi u njenu duu. Ova moralno sumorna atmosfera vodi do predstava i podsticaja u jednome dobu, kada deak ne bi smeo za takve stvari jo da ima nikakvog shvatanja i razumevanja. Rezultat ovog metoda vaspitanja moe se, upravo ne na ba ohrabrujui i razveseljavajui nain, studirati kod dananje omladine. Ona je prerano zrela. I time, takoe, prevremeno ostarela. Iz sudskih sala prodiru mnogo puta dogaanja u javnost koja dozvoljavaju strane uvide u duevni ivot naih etrnaestogodinjaka i petnaestogodinjaka. Ko hoe sad ovde da se udi da ve u ovim starosnim krugovima poinje sifilis da traga za svojim rtvama? I nije li to jedan pravi jad da se vidi, kako tako telesno slabaan, duhovno, meutim, iskvareni mladi ovek, biva uvoen u brani ivot lekcijama jedne velegradske kurve? Ne, ko eli da predupredi prostituciju, mora u prvom redu da potpomogne otklanjanje njenih duhovnih pretpostavki. On mora da poisti ubre naeg moralnog okuenja velegradske "kulture", i to bezobzirno i bez kolebanja pred svakom galamom i drekom, koja e se naravno besomuno podii. Ako mi ne uzdignemo mladost iz movare njenog dananjeg okruenja, ona e se u njoj utopiti. Onaj ko nee da sagleda ove stvari, podrava ih i time postaje sukrivac u laganom prostituisanju nae budunosti, koja, eto, i lei u generaciji koja nastaje. Ovo proiavanje nae kulture mora da se protegne na gotovo sve oblasti. Pozorite, umetnost, literatura, bioskop, tampa, plakat i izlozi moraju biti oieni od pojava jednog trulog sveta i stavljeni u slubu jedne moralne, dravne i kulturne ideje. Javni ivot mora da bude osloboen od zaguujueg parfema nae moderne erotike, isto tako kao i od svake nemuke i izvetaene neiskrenosti. U svim tim stvarima mora da se odredi cilj i put staranja za odranje zdravlja naeg naroda, kako telesnog, tako i duevnog. Pravo line slobode treba da naini mesto obavezi odranja rase. Tek po sprovoenju ovih mera moe da se sprovede medicinska borba protiv same zaraze sa jednim izgledom na uspeh. Samo, ak i pri tom, ne moe se 130

raditi o polovinim merilima, nego i ovde mora da doe do najteih i najdalekosenijih odluka. Polovinost je da se neizleivo bolesnim ljudima prui trajna mogunost zaraavanja ostalih zdravih. Ovo odgovara jednoj humanosti koja, da ne bi se inilo naao jednome, dozvoljava da stotine drugih propadne. Zahtev da se defektnim ljudima onemogui stvaranje drugih isto tako defektnih potomaka, je zapravo zahtev najjasnijeg razuma i predstavlja u svom planskom sprovoenju najhumanije delo oveanstva. On e milionima nesrenika utedeti nezasluene patnje, ali i, sledstveno tome, voditi ka jednom rastuem ozdravljenju uopte. Odlunost da se u ovom pravcu nastupa e takoe postaviti i zapregu daljem irenju polnih bolesti. Jer, ovde e se morati, ako je neophodno, pristupiti nemilosrdnom izolovanju neizleivih bolesnika jedna varvarska mera za nesreno time pogoenog, ali pravi jedan blagoslov za savremenike i za potomstvo. Prolazni bol jednoga veka moi e i spasie vekove od patnje. Borba protiv sifilisa i njegovog podstrekaa - prostitucije je jedan od najogromnijih zadataka oveanstva, ogroman stoga, jer se pri tome ne radi o reenju jednog pojedinog pitanja po sebi, ve o odstranjenju celog niza teta, koji upravo kao propratne pojave daju podsticaj za ovu zarazu. Jer, oboljenje tela je ovde samo rezultat jednog oboljenja moralnih, socijalnih i rasnih instikata. Ali, ako se ova borba iz neke komocije ili kukaviluka ne povede i ne izbori, onda neka samo pogledamo na narode kroz pet stotina godina. Slike i prilike gospoda Boga smele bi se sada veoma retko vie da vide i susreu, a da se pri tom ne ogreimo o onoga najuzvienijeg. Ali, kako se u staroj Nemakoj pokualo da se sa ovom zarazom obrauna? Pri mirnom ispitvanju ukazuje nam se ovde jedan zaista sumoran odgovor. Svakako da su se spoznale u krugovima vlada uasne tete ove bolesti, iako se nije sasvim moglo promisliti o moda posledicama njenim; samo u borbi protiv nje potpuno se zatajilo i umesto da se sprovedu dalekosene reforme, radije se posezalo za bednim merama. Doktorovalo se tu i tamo oko te bolesti i preputalo se da uzroci budu uzrocima. Pojedine prostitutke podvrgavane su nekom lekarskom pregledu, stavljane su one pod, nadzor onoliko koliko je upravo bilo mogue, i u sluaju jednog utvrenog oboljenja stavljene su u poljsku bolnicu, iz koje su onda, posle spolja sprovedenog izleenja, ponovo putane protiv oveanstva. Naravno, uveden je jedan "zatitni paragraf'' prema kome je morao onaj koji nije sasvim zdrav ili sasvim izleen, pod pretnjom kazne, da izbegava seksualno optenje. Svakako je ova mera po sebi ispravna, samo u praktinom sprovoenju ona bi, uglavnom, u potpunosti omanula. Prvo bi ena u sluaju nesree koja bi je time pogodila - ve i usled naeg ili, bolje, njenog takvog vaspitanja u najveem broju sluajeva odbila da se pojavi kao svedok protiv bednog kradljivca njenoga zdravlja - pod ipak esto munim propratnim okolnostima - i dozovoli jo da je dovuku u sudsku salu. Upravo njoj ovo vrlo malo koristi, ona e bez daljnjeg, u najveem broju sluajeva, biti ona koja e od toga najvie patiti jer zar nee ipak prezrenje njene odbojne okoline nju jo tee pogoditi nego to e ovo biti sluaj kod mukarca. I najzad, zamislimo njen poloaj, ukoliko je prenosilac oboljenja ba upravo njen suprug! Da li ona sad treba da se ali? Ili, ta ona uopte tada da ini? to se tie muskaraca, tu, meutim, je jo i ova injenica prisutna, da on, na alost, isuvie esto upravo po obilno uzivanom alkoholu natrapa na ovu kugu, poto je on u ovom stanju najmanje u situaciji da proceni kvalitet svoje "lepotice", to je i inae bolesnoj prostitutki isuvie jasno poznato i ona stoga uvek posebno nastoji da upravo upeca mukarce u ovom idealnom 131

stanju. Kraj je, meutim, taj to kasnije neprijatno iznenaeni nije vie u stanju, ak i pri najrevnosnijem pokuaju priseanja da se seti svoje nemilosrdne usreciteljice, to se uopte i ne sme uzeti kao udno, kad je u pitanju jedan grad poput Berlina ili ak Minhena. Uz to jo dolazi i to da se esto radi o posetiocima iz provincije, koji su celoj aroliji velegrada i inae potpuno beslovesno izloeni. I najzad: ko bi mogao uopte da zna, da li je on sad bolestan ili zdrav? Ne dogaaju li se mnogobrojni sluajevi u kojima jedan na izgled izleeni ponovo pada u istu bolest i sada uasnu nesreu priinjava i rasprostire, a da, pre svega, i sam jedva da o tome sluti? Tako je dakle praktino dejstvo ove zatite putem zakonskog kanjavanja jednog okrivljavajueg zaraavanja u stvarnosti ravno nuli. Sasvim isto to vai i o nadzoru nad prostitutkama i, na kraju krajeva, je onda i izleenje samo ak i danas jo nesigurno i sumnjivo. Sigurno je samo jedno: zaraza se uprkos svih mera sve vie iri. A time se, takoe, i potvrduje, na najizrazitiji nain, nedelotvornost istih tih mera. Jer sve to se inae jo dogaalo bilo je isto tako nedovoljno kao i smeno. Duevno prostituisanje naroda nije spreeno; a i nita se uopte nije ni ucinilo za to spreavanje. Ali, ko je sklon da sve ovo uzme olako, taj neka bar jednom prostudira statistiku dokumentaciju o irenju ove kuge, neka uporedi njen porast od poslednjih stotinu godina, i neka se onda udubi u dalji njen razvitak - i morao bi taj onda da ima dosetljivost jednog magarca, ako ne bi osetio kako mu kroz kimu promiu marci! Slabost i polovinost sa kojom se zauzeo stav ve u staroj Nemakoj prema jednoj tako uasnoj pojavi, sme, dabome, da se vrednuje kao jedan vidljivi znak propadanja naroda. Ako vie ne postoji snaga za borbu za sopstveno zdravlje, zavrava se pravo za ivot u ovom svetu borbe. Taj svet pripada samo onome "celom", a ne slabom "polutanu". Jedna od najuoljivijih pojava propadanja staroga Rajha bilo je lagano sniavanje opte kulturne visine, pri emu ja pod kulturom ne mislim ono to se danas oznaava reju civilizacija. Ona, naprotiv, izgleda pre da je neprijateljica pravih duhovnih i ivotnih visina. Ve pre prelaska u sledei vek, poeo je u nau umetnost da se probija jedan element koji je do tada mogao da vai kao potpuno stran i nepoznat. Svakako, da su se deavale i u ranijim vremenima ponekad zabune i zbrke u ukusu, samo radilo se u takvim sluajevima ipak vie o umetnikim zastranjenjima kojima je potomstvo bar moralo da podari izvesnu istorijsku vrednost, nego o produktima jednog uopte ne vie umetnikog, nego tavie duhovnog izopaenja sve do neduhovnosti. U njima je poeo ve da se kulturno iskazuje onaj kasnije naravno bolje vidljiv nastajui politiki slom. Boljevizam umetnosti je jedina mogua kulturna ivotna forma i duhovno ispoljavanje boljevizma uopte. Kome ovo izgleda kao da je zastranjujue tvrenje, on treba samo da se podvrgne razmatranju umetnosti sreno boljeviziranih drava, i on e tamo moi da se divi sa strahom onim bolesnim izopaenostima ludakih i propalih ljudi, koje smo mi upoznali pod zajednikim pojmom kubizma i dadaizma sa od kraja onoga i na prelasku u ovaj vek, tamo kao oficijelno priznatoj dravnoj umetnosti. ak i u kratkom periodu bavarske Republike Saveta, ova pojava je ve stupila na svetlost dana. Ve ovde se moglo videti kako su svi ti zvanini plakati, propagandistiki crtei u novinama itd. nosili sa sobom ne samo peat politikog propadanja, nego i kulturnog. 132

Ma kako malo da je, recimo, jo pre ezdeset godina mogao da se zamisli jedan politicki slom od ove sada ve dostignute veliine, isto tako malo je mogao da se zamisli i kulturni slom, kao to je poeo da se pokazuje od 1900. godine u futuristikim i kubistickim prikazivanjima. Pre ezdeset godina izgledala bi prosto kao nemogua jedna izloba takozvanih dadaistikih "doivljaja", a organizatori bi svakako dospeli u ludnicu, dok oni danas ak predsedavaju i u umetnikim udruenjima. Ova zaraza onda nije mogla da nastane, jer niti je javno mnenje ovo trpelo, niti je drava to mogla da gleda. Jer, stvar je dravnog voenja da se sprei to da jedan narod bude teran u naruje ludila. Kod njega, naroda, meutim, morao bi takav jedan razvoj ipak jednoga dana da dobije svoj kraj. Onoga dana, naime, kada bi ova vrsta umetnosti zaista odgovarala optem shvatanju, nastupio bi jedan od najteih i munijih razvoja oveanstva; time bi poeo nazadak ljudskoga mozga, a kraj, opet, teko da bi se mogao uopte i zamisliti. Tek, im se sa toga gledita razvoj naeg kulturnog ivota od poslednjih dvadeset i pet godina pogleda, videe se sa strahom koliko smo mi ve zapali u taj nazadak. Svugde nailazimo na klice koje prouzrokuju poetak bujanja korova, zbog koga e naa kultura, pre ili kasnije, morati da propadne. A u njima moemo da spoznamo pojave propadanja jednog lagano truleeg sveta. Teko onim narodima koji vie nee biti u stanju da savladaju ovu bolest! Takva oboljenja mogla su se u Nemakoj gotovo u svim oblastima umetnosti i kulture uopte da konstatuju. Sve ovde izgleda da je ve prevrilo vrhunac i krenulo da srlja u provaliju. Pozorite je vidljivo tonulo sve dublje i dublje i svakako bi ve tada bezuslovno kao kulturni faktor nestalo, da se nisu jo bar dvorska pozorita okrenula protiv ovog prostituisanja umetnosti. Ako se izuzmu njihovi i jo neki drugi hvale vredni izuzeci, onda su prikazanja pozornica bila takve vrste da je za naciju bilo svrsishodnije da se poseta njima sasvim izbegne. Bio je to jedan tuni znak unutranjeg propadanja, da se omladina ve vie i nije smela slati u najvei broj tih, takozvanih, "mesta umetnosti", to je i ve sasvim bestidno, otvoreno moglo da se prizna, sa jednim optim panoptikum upozorenjem: "omladini zabranjen pristup!" Ali, treba imati u vidu da su se takve mere opreza morale vriti na onim mestima koja su morala biti u prvom redu tu za obrazovanje omladine, a nikako nisu smela da slue za zadovoljavanje starih, blaziranih ivotnih slojeva. A ta bi, eto, tek mogli da kau veliki dramski pisci svih vremena za takvo jedno merilo, a ta tek pre svega u odnosu na situaciju koja je za takvo merilo dala povoda? Kako bi samo planuo jedan iler, kako bi ogoreno jedan Gete okrenuo glavu od toga! Ali, naravno, pa i ta su tu sad nekakav iler, Gete ili ekspir, prema herojima novijeg nemakog pesnitva! Stare, iznoene i preivele, neprevaziene pojave. Jer to je bilo karakteristinost toga vremena: ne samo da je ono samo sve vie proizvodilo prljavtinu, nego jo povrh toga kaljalo sve zaista veliko iz prolosti. To je svakako jedna pojava koja se uvek moe posmatrati u takvim vremenima. to su niskiji i bedniji proizvodi jednog vremena i njegovih ljudi, tim vie se mrze svedoci nekadanje vee visine i dostojanstva. Najradije bi se htelo u takvim vremenima da ugui seanje na prolost oveanstva uopte, da bi se, isklju- ivanjem svake mogunosti uporeivanja, moglo sopstvenim kiom jo uvek da podvaljuje kao "umetnou". Stoga e svaka nova institucija, to je ona vie bednija i mizernija, tako tim vie nastojati da brie i poslednje tragove prolog vremena, dok e svaka zaista dragocena inovacija oveanstva takoe opet bez kompleksa moi da se nadovee na dobre tekovine prolih generacija, pa ak esto tek sada da pokua da dovede do pravog znaaja. Ona nee morati da strepi da, recimo, pred prolou izbledi, nego da je i sa svoje strane optem blagu ljudske kulture jedan 133

takav dragoceni prilog, to ce ona, esto upravo za puno uzdizanje i vrednovanje, hteti i sama da uva i neguje seanje na ranije uinke i dostignua, da bi tako novim delima najbolje mogla da osigura puno razumevanje savremenika. Samo onaj koji svetu, sa svoje strane, nije u stanju nita dragoceno da podari, a opet nastoji da se uini takvim kao da on hoe da da bog zna ta; mrzee sve zaista ve dato, i to, takoe, najradije e negirati, ili i unititi. To ni u kom sluaju ne vai samo prosto za nove pojavnosti u oblasti opte kulture, nego takoe i za one iz oblasti politike. Revolucionarni novi pokreti e tim vie mrzeti stare forme, to su oni sami vie minorni. I ovde se, takoe, moe videti kako briga da se sopstveni ki kao neto vredno panje pokua da proturi, vodi do slepe mrnje protiv nadmone vrednosti iz prolosti. Dok god, na primer, istorijsko seanje na Fridriha Velikog nije izumrlo, u stanju je Fridrih Ebert da izaziva samo uslovljeno udivljavanje. Heroj iz San Susija odnosi se prema nekadanjem bremenskom krmaru otprilike kao sunce prema mesecu; tek kada zgasnu zraci sunca, moe da zasija mesec. I stoga je isuvie shvatljiva i mrnja svih novih meseca oveanstva protiv zvezda nekretnica. U politikom ivotu uobiajavaju takve nule, ako im sudbina prolazno u krilo baci vladavinu, ne samo da sa neumerenom revnou kaljaju i prljaju prolost, nego i sami sebe spoljnim sredstvima izuzimaju od opte kritike. Kao primer za ovo moe da poslui republiko zatitno zakonodavstvo novog Nemakog Rajha. Ako stoga nekakva nova ideja, nova nauka, neki novi pogled na svet ili ak i politiki kao i privredni pokret pokua da ospori celokupnu prolost, hoe da je prikae loom i bezvrednom, mora se onda ve i iz tih pobuda biti krajnje opreznim i nepoverljivim. Najee je razlog za takvu mrnju ili samo sopstvena minornost ili ak jedna loa namera po sebi. Jedna zaista blagoslovena i srena obnova oveanstva uvek e imati tamo dalje da gradi, gde je prestao poslednji dobar temelj. Ona se nee morati da stidi upotrebe ve postojeih istina. Zar nisu cela ljudska kultura kao i ovek sam, samo rezultat jednog jedinog drugog razvoja, u kome je svaka generacija svoj deo materijala donela i ugradila? Smisao i svrha revolucija nije onda ta da se cela zgrada srui, nego da se loe uklopljeno ili neodgovarajue udalji, otkloni i da onda na ponovo oslobodenom zdravom mestu dalje gradi i ugraduje. Samo tako e se onda moi i smeti govoriti o nekom napretku oveanstva. U drugom sluaju ne bi se svet nikada mogao potedeti i spasti haosa, poto bi onda, zaboga, pravo na odbijanje prolosti pripadalo svakoj generaciji i sledstveno tome bi eto ona kao pretpostavku svog sopstvenog rada smela da razara dela prolosti. Tako nije najtunije u stanju nae celokupne kulture predratnog doba bila samo potpuna impotencija umetnike i opte kulturne stvaralake snage, nego mrnja, kojom se kaljala i brisala uspomena na veliku prolost. Skoro u svim oblastima umetnosti, naroito u pozoritu i knjievnosti, poelo se na prelasku u ovaj vek da se proizvodi manje znaajno novoga, nego, tavie, da se ono najbolje staro obezvreuje i predstavlja kao minorno i prevazieno; kao da je to vreme najsramnije minornosti uopte bilo u stanju da neto prevlada. Ali, iz tog nastojanja da se prolost izbrie iz oiju savremenosti, proizilazila je zla namera tih apostola budunosti sasvim jasno i prepoznatljivo. Na tome je trebalo da se uvidi da se ovde nije radilo o novim iako pogrenim kulturnim, shvatanjima, nego o jednom procesu razaranja osnova kulture uopte i jednom time mogue nastajuem izluivanju zdravog oseanja umetnosti - i o duhovnoj pripremi politikog boljevizma. Jer, ako se Periklovo doba prikazuje otelotvoreno Partenonom, onda se boljevistika stvarnost moe iskazivati kubistikom kojetarijom. S' tim u vezi, mora se, takoe i ovde, ponovo ukazati na vidljivi 134

kukaviluk kod dela naeg naroda, koji bi na osnovu svoga obrazovanja i svoga stava morao biti obavezan da stupi u borbu protiv ove kulturne sramote. Neprestano iz straha pred galamom boljevikih apostola umetnosti, koji svakog onoga koji u njima nee da vidi krunu stvaralatva, na najbesomuniji nain napadaju i kao nazadnog cifu etiketiraju, odustajalo se od svakog ozbiljnog otpora i priklanjalo se tome to je upravo izgledalo eto kao ipak nezaobilazno. oveka je spopadao pravi strah da ne bude rastrgnut od tih poluludaka ili mangupa nerazumnosti; kao da je to neka sramota ne razumeti produkte duhovnih degenerika ili razularenih varalica. Te kulturne junoe naravno da su posedovale jedno vrlo jednostavno sredstvo, a to je da svoju besmislicu prezentuju kao neku Bog zna kako monu stvar: oni su predstavljali svaku nerazumljivu i vidljivo sumanutu kojetariju kao takozvani intimni doivljaj zadivljujueg sveta oko sebe, oduzimajui na tako jeftin i nizak nain najveem broju ljudi re osporavanja ve unapred. Jer, pa uopte i nije trebalo i moralo da se sumnja u to da bi i ovo mogao biti jedan intimni doivljaj, ali ipak se moralo sumnjati u to da li je to prihvatljivo, da se zdravom svetu pretpostave halucinacije duhovnih bolesnika ili zloinaca. Dela jednoga Morica fon Svinda ili jednoga Beklina, takoe su bila intimni doivljaj, samo upravo umetnika boanski nadarene vrste, a ne nekakvih lakrdijaa. A ovde se mogao tako dobro da proui bedni kukavitluk nae takozvane inteligencije koja se sklanjala s' puta svakom ozbiljnom otporu protiv ovog trovanja zdravog instinkta naeg naroda i preputala samom narodu da se sam suoava sa ovom drskom besmislicom. Da se ne bi vailo kao umetniki neuk, svaka umetnika kojetarija se uzimala u obzir, da bi se konano u proceni dobro ili loe zaista postalo nesigurnim. Sve u svemu uzev, bili su to znai jednog loe nastupajueg vremena. Kao znaajno obeleje mora se jo sledee konstatovati: U 19. veku poeli su nai gradovi sve vie da gube karakter kulturnih mesta i da se srozavaju u isto ljudska naselja. Mala povezanost koju poseduje na dananji velegradski proletarijat prema svome mestu stanovanja je posledica toga da se ovde zaista radi samo o sluajnom mesnom prostoru za boravak pojedinca i ni o emu drugome. Delom je ovo u vezi sa estim promenama mesta stanovanja, uslovljenim socijalnim odnosima, koja oveku ne daju vremena za jedno blie povezivanje sa svojim gradom, a drugim delom opet uzrok ovome treba traiti u samoj optoj kulturnoj beznaajnosti i siromatvu naih dananjih gradova. Jo u vreme oslobodilakih ratova nemaki gradovi nisu samo po svome broju bili malobrojni, nego i prema veliini svojoj skromni. Ono malo pravih velegradova bili su najveim delom rezidencije i kao takvi posedovali su, gotovo uvek, jednu odreenu kulturnu vrednost i najee, takoe, i odreenu umetniku sliku. Tih nekoliko mesta sa vie od pedeset hiljada stanovnika bili su, prema gradovima sa istim stanovnitvom danas, bogati u naunom i umetnikom blagu. Kada je Minhen brojao ezdeset hiljada dua, ve tada je stremio da postane jedno od prvih nemakih umetnikih stanita; danas je skoro svako fabriko mesto dostiglo ovaj broj, ako ga ve nije i viestruko prekorailo, a ponekad opet i samo najmanju od stvarnih vrednosti ne moe da nazove sopstvenom. iste zbirke stambenih i zakupnih kasarni i nita vie. Kako uopte kod takve beznaajnosti treba sa takvim jednim mestom da nastane jedna naroita povezanost, mora biti prava zagonetka. Niko nee da se prisnije vee za jedan grad koji nita drugo nema da ponudi, nego upravo kao svaki drugi, kome nedostaje svaka individualna nota, i u kome se sve izbegava, to bi moglo da izgleda kao umetnost ili slino. 135

Ali, to nije samo sluaj ovih gradia, takoe i stvarni velegradi postaju sa rastuim prilivom broja stanovnitva, u odnosu prema njemu sve siromaniji stvarnim umetnikim delima. Oni izgledaju sve otrcaniji i sivlji i daju sasvim istu obuku, iako u veem obimu, kao mala siromana fabrika mesta. Ono to je novije vreme pridodalo kulturnom sadraju naih velegradova je potpuno nedovoljno. Svi nai gradovi se kite slavom i blagom prolosti. Ako bi se iz dananjeg Minhena eto uzelo odjednom, recimo, sve to je stvoreno pod Ludvigom I, videlo bi se sa uasom, kako je sirotinjski porast od tog vremena znaajnih umetnikih ostvarenja. Isto vai i za Berlin kao i za najvei broj drugih velegradova. Ali, bitno je ipak jo i u sledeem: nai dananji velegradovi ne poseduju ni jedan od spomenika koji treba da reprezentuje celu sliku grada, koju bi nekako mogli biti kao zatitni znak celog vremena. A to je opet bio sluaj u gradovima starog doba, poto je svaki od njih posedovao naroiti monument svoga ponosa. Ono karakteristino antikih gradova nije bilo u privatnim graevinama, nego u opte drutvenim spomenicima, koji nisu izgledali odreeni za jedan momenat, nego za venost, jer u njima nije trebalo da se ogleda bogatstvo jednog pojedinog posednika, ve veliina i znaaj optega. Tako su nastajali spomenici koji su bili veoma pogodni da pojedinog stanovnika na neki nain poveu sa njegovim radom, a koji nam ponekad danas izgledaju gotovo nerazumljivim. Jer, ono to su ovi imali pred oima, bile su manje siromane kue privatnih posednika, nego raskone graevine cele zajednice. Prema njima je stambena kua zaista spadala u jednu beznaajnu sporednost. Ako se uporede odnos veliina antikih drevnih graevina sa, stambenim kuama istog tog vremena, onda e se tek razumeti izrazita mo i snaga ovog naglaavanja principa da se delima javnosti odredi prvo mesto. Ono to mi danas u gomilama ruevina i poljima ruina antikog sveta jo kao malobrojne upadljive kolose sa divljenjem susreemo, nisu nekadanje poslovne palate, nego hramovi i dravne graevine, dakle dela iji posednici su bili zajednica. ak i u sjaju Rima, kasnog doba, prvo mesto nisu zauzimale vile i palate pojedinih graana, nego hramovi i terme, stadioni, cirkusi, akvadukti, bazilike itd. drave, dakle ono to je pripadalo celom narodu. ak se i germanski srednji vek pridravao istog rukovodeeg naela, iako pod sasvim drugim umetnikim shvatanjem. Ono to je u starom veku nalo svoj izraz u Akropolju ili u Panteonu, ogrtalo se sada u platformi gotske katedrale. Kao dinovi uzdizale su se ka nebu ove monumentalne graevine iznad malog arenila od zanatskih, drvnih ili ciglanih radnji srednjevekovnog grada i postajale su tako zatitni znaci koji ak i danas jo, poto se pored njih sve vie pentraju ove kirajdijske kasarne, odreuju karakter i sliku tih mesta. Katedrale, venice i hale itnih trgova kao i kule straare su vidljivi znaci jednog shvatanja, koje, na kraju krajeva, opet odgovara samo onom iz antike. A kako je, zbilja, jadan postao danas odnos izmedu dravne i privatne gradnje! Da je sudbina Rima zadesila Berlin, onda bi potomci mogli da se dive, kako najmocnijim delima naega vremena nekada, robnim kuama nekoliko Jevreja i hotelima nekih kompanija, kao karakteristinom izrazu kulture naih dana. Neka se ipak samo uporedi grozan nesklad koji vlada u jednom gradu kao to je ak i sam Berlin, izmedu gradevina Rajha i onih koje pripadaju finansijskom kapitalu i trgovini. Ve i sam iznos upotrebljen za dravnu gradnju je najee zaista smean i nedovoljan. Ne stvaraju se dela za venost, nego najee samo za trenutnu potrebu. A pri tom uopte ne vlada nikakva via misao. Berlinski dvorac bio je u vreme svoje izgradnje jedno delo drugoga znaaja, nego recimo, to je nova biblioteka u okviru savremenosti. Dok je jedan jedini bojni brod predstavljao vrednost od 136

okruglo ezdeset miliona, za prvu raskonu graevinu Rajha, koja je trebalo da bude predodreena za venost, za zgradu Rajhstaga jedva da je bilo odobrena polovina. Pa ak, kada je dolo na odluivanje pitanje unutranjeg opremanja, visoki dom je glasao protiv promene kamena i naredio da se zidovi obloe gipsom; ovoga puta su dodue parlamentarci, izuzetno, zaista delovali ispravno; gipsane glave zaista i ne spadaju izmedu kamenih zidova. Tako naim gradovima dananjice nedostaje uzvieni zatitni znak narodne zajednice, i stoga se ne bi smelo ni uditi ako ono u svojim gradovirna ne vidi zatitni znak ili sirnbol ak ni sebe same. Morae doi do jednog opustoenja koje e se praktino iskazati u potpunom neuestvovanju dananjeg velegraanina u sudbini njegovog grada. I ovo je znak srozavanja nae kulture i naeg opteg sloma. Ovo doba gui u najsiunijoj svrsishodnosti, bolje reeno, u slubi novca. Ali, ovde se onda ne sme ni uditi ako pod takvim jednim boanstvom preostaje malo smisla za heroizam. Dananja savremenost i stvarnost samo anje ono to je poslednja prolost zasadila. Sve ove pojave propadanja su u krajnjem razlogu samo posledice nedostatka jednog odreenog ravnomeno priznatog pogleda na svet, kao i iz toga nastale opte nesigurnosti u proceni i u zauzimanju stava prema pojedinim velikim pitanjima doba. Stoga i jeste, poev ve kod vaspitanja, sve polovino i u kolebanju, strahuje se od odgovornosti i zavrava tako u kukavikom trpljenju sopstvenih priznatih teta. Tamburanje o humanitetu postaje moda, i time to se slabaki poputa izvitoperenjima i pojedince pokriva, rtvuje se budunost miliona. Koliko sve vie nadvladava opta razuzdanost pokazuje jedno posmatranje religioznih prilika pre rata. I ovde je ve odavno bilo izgubljeno jedno jedinstveno i delotvorno uverenje, u smislu pogleda na svet, u velikim delovima nacije. Pri tome su manju ulogu igrali oni bivi pripadnici crkve koji su se izdvojili od nje, nego uopte svi ostali ravnoduni ljudi. Dok su obe konfesije u Aziji i Africi odravale misije, da bi pridobile nove privrenike svog uenja - jedna delatnost koja je prema prodoru naroito muhamedanske vere mogla da iskae samo vrlo skromne uspehe - gubile su u samoj Evropi milione i milione intimnih pristalica, koji su se prema religioznom ivotu ili uopte odnosili strano, ili pak svoje sopstvene puteve menjali. Posledice, naroito u moralnom pogledu, ni u kom sluaju nisu bile povoljne. Vredna panje takoe je sve zee nastala borba protiv dogmatskih osnova pojedinih crkava, bez kojih opet na ovom svetu ljudi nije ni zamisliv praktini opstanak jednog religioznog verovanja. iroka masa jednog naroda se ne sastoji od filozofa; ali, upravo je za masu vera esto jedina osnova jednog moralnog pogleda na svet uopte. Razliite zamene nisu se tako svrsishodno iskazale uspehom, da bi se moglo u njima videti korisna zamena za dosadanja religiozna ispovedanja. Ali, ako bi religiozno uenje i vera trebalo da zaista obuhvate iroke slojeve, onda je neophodni autoritet sadraja ovog verovanja fundament svake stvarnosti. ta je onda za opti ivot pojedini ivotni stil, bez koga sigurno i stotine hiljada od onih najvie stojeih ljudi bi razumno i mudro iveli, milioni drugih, meutim, upravo ne, to su za dravu dravni ustavi, a za pojedine religije dogme. Tek njima se kolebljiva i beskrajno rastegljiva, isto duhovna ideja, odreeno razgraniava i dovodi u jednu formu, bez koje ona nikada ne bi mogla postati verom. U drugom sluaju ne bi ideja nikada mogla da nadraste jedan metafiziki pogled, pa ak, kratko reeno, i filozofsko miljenje. Napad protiv samih dogmi, po sebi, slian je stoga veoma jako borbi protiv optih zakonskih osnova drave, i kao to bi ovaj naao svoj kraj u jednoj potpunoj dravnoj anarhiji, tako bi onaj drugi naao taj kraj u jednom bezvrednom religioznom nihilizmu. Ali, za politiare sme procena vrednosti jedne religije 137

manje da bude odreena, recimo njenim prateim nedostacima, nego, tavie, dobrotom jedne oigledno bolje zamene. Ali, dok god takva jedna zamena oigledno nedostaje, moe postojee da bude demolirano samo od strane ludaka ili zloinaca. Naravno da nemaju ba najmanju krivicu zbog ovih, ne tako ba zadovoljavajuih religioznih prilika, oni koji religiozne predstave isuvie optereuju isto ovozemaljskim stvarima, i na taj nain esto zapadaju u jedan sasvim nepotreban sukob sa takozvanom egzaktnom naukom. Ovde e pobeda, iako posle teke borbe, pripasti skoro uvek poslednjima, ali e religija u oima svih onih koji nisu u stanju da se uzdignu iznad jednog isto spoljnjeg znanja, pretrpeti teke tete. A najgora su ipak pustoenja koja nastaju zloupotrebom religioznog uverenja u politike svrhe. Zaista se i ne moe dovoljno otro istupiti protiv onih bednih varalica koji u religiji hoe da vide samo sredstvo, koje ima da im uini politike, bolje rei, poslovne usluge. Te drske lai torbe dree naravno sa stentorskim glasom, da bi naravski i drugi grenici mogli da uju svoje veruju u iroki svet, samo ne da bi za to svoje veruju ako je potrebno i umrli, nego da bi mogli uz pomo njega bolje da ive. Za jednu jedinu politiku prevaru odgovarajue vrednosti, njima je smisao celog jednog verovanja nitavan; za deset parlamentamih mandata povezuju se sa marksistikim smrtnim neprijateljima svake religije - a za jednu ministarsku fotelju bi oni svakako uli u brak sa samim avolom, ukoliko ovoga ne bi oterao jo ostatak uljudnosti. Ako je u Nemakoj od pre rata religiozni ivot za mnoge proizvodio jedan neprijatan ukus, onda je to trebalo pripisati zloupotrebi hrianstva, koje je vreno od strane jedne takozvane "hrianske" partije, kao i besramnosti sa kojom se pokuavala da identifikuje katolika vera sa jednom politikom partijom. Ova podvala bila je jedna zla kob, koja je jednom nizu tetoina svakako donela parlamentame mandate, ali crkvi tetu. Ovaj rezultat imala je ipak da snosi cela nacija, time to su posledice na taj nain uslovljenog labavljenja religioznog ivota upravo dole u jedno vreme, u kome je bez daljnjeg poelo sve da omekava i da se ljulja i koleba, a tradicionalne osnove obiaja i morala pretile da se slome. I to su takoe bile pukotine i razvaline u naem narodnom telu koje su mogle da budu bezopasne samo toliko dugo, ukoliko nije nastalo neko posebno optereenje, ali koje su morale da postanu nesreom, ukoliko je zbog siline velikih dogaaja pitanje unutranje vrstine nacije primilo odluujui znaaj. lsto tako su i u oblasti politike za paljivo oko bile uoljive tete koje su nastale, koje, ako ne bi u dogledno vreme bilo preduzeto poboljanje ili promena, smele bi i morale da znae jedno dolazee propadanje Rajha. Besciljnost nemake unutranje i spoljne politike bila je za svakoga vidljiva, koji nije namerno hteo da bude slep. Kompromisna privreda izgleda da je najvie odgovarala Bizmarkovom shvatanju, da je "politika umetnost mogueg". Ali je ovde izmeu Bizmarka i kasnijih nemakih kancelara postojala jedna mala razlika koja je prvome dozvoljavala da takvu jednu izjavu o biti politike sebi dozvoli, dok je isto tako shvatanje iz usta njegovih naslednika moralo da zahteva jedno sasvim drugaije znaenje. Jer, Bizmark je hteo da sa ovom sentencom samo kae da za ostvarenje jednog odreenog politikog cilja mogu biti upotrebljene sve mogunosti, odnosno da se moe postupati prema svim datim mogunostima; a njegovi naslednici su u ovom iskazu videli sveano oslobaanje od nunosti da se uopte politike misli ili ciljevi imaju. A politiki ciljevi za rukovodstvo Rajha u to vreme zaista nisu ni postojali. Ovde je ipak nedostajala nuna osnova jednog 138

odreenog pogleda na svet kao i neophodna jasnoa o unutranjim zakonima razvoja politikog ivota uopte. Nije malo bilo onih koji su u ovom pravcu sumorno gledali na razvoj i jadikovali zbog nepostojanja plana i promiljenosti u politici Rajha, dakle vrlo rado uviali svoje unutranje slabosti i upljine, samo to su bili autsajderi u politikom ivotu: oficijelna mesta vlade su se do te mere ravnoduno odnosila prema saznanjima jednog Hjuston Stjuart emberlena, kao to se danas to jo dogada. Ti ljudi su isuvie glupi da sami neto promisle, da sami budu u stanju da misle, a istovremeno i uobraeni, da od drugih ono neophodno naue - jedna prastara istina, koja je Oksentima pobudila na uzvik: "svetom vlada samo jedan deli mudrosti", od koga, opet, delia naravno, gotovo svaki savetnik ministarstva otelotvoruje samo jedan atom. Od kako je Nemaka postala republika, ovo dodue vie i ne vai, - stoga je i zakonom o zatiti republike zabranjeno da se tako neto veruje ili ak i izgovori. Ali, za Oksentima je to bila srea da ivi jo onda, a ne u ovoj pametnoj republici danas. Kao najvei punkt slabosti bila je jo i u predratnom vremenu rnnogostruko uoena institucija u kojoj je trebalo da se otelotvoruje jaina Rajha: parlament, Rajhstag. Kukaviluk i nepostojanje odgovornosti ovde su se sjedinili na najsavreniji nain. Jedna od besmislica, koja se danas ne tako retko uje, je ta da je parlamentarizam u Nema~koj, "od doba revolucije" zatajio. Time se samo isuvie lako pobuuje utisak kao je recimo pre revolucije bilo drukije. U stvarnosti ova institucija ne moe uopte drukije da deluje nego unitavajue - a ona je to uinila takoe jo i u ono vreme, kada je najvei broj njih koji je jo uvek bio klepetuama opskrbljen, nita nije video niti hteo da vidi. Jer da je Nemaka sruena nije ni najmanjim delom trebalo zahvaliti ovoj instituciji; ali, ta katastrofa nije jo ranije nastala ne moe da vai kao zasluga Rajhstaga, nego se mora pripisati otporu koji se isturio delatnost ovoga grobara nemake nacije i nemakog Rajha jo u onim godinama mira. lz bezbroja od strahovitih teta koje direktno ili indirektno treba zahvaliti ovoj instituciji, zelim samo da istaknem koja najvie odgovara unutranjem biu ove najneodgovornije ustanove svih vremena: uasavajuca polovinost i slabost politikog vostva Rajha iznutra i spolja koja u prvom redu se mora pripisati delovanju Rajhstaga u jednoj glavnoj stvari politikog sloma. Polovino je bilo sve to je nekako bilo potinjeno uticaju ovog parlamenta, pa neka se posmatra to god se eli. Polovina i slaba bila je politika saveza Rajha prema spolja. Time to se hteo odrati mir moralo se neizbeno stremiti ratu. Polovina je bila i poljska politika. Razdraivalo se, a da se ikada ozbiljno poneto preduzimalo. Rezultat je bio taj da niti se dolo do pobede nemstva, niti do jednog izmirenja sa Poljacima, ali je zato dolo do neprijateljstva sa Rusijom. Polovino je bilo i reenje Elzas - Lorena pitanja. Umesto da brutalnom pesnicom jednom zauvek smrvi Francuskoj hidri glava, a da se Elzaanima onda priznaju ista prava, nita od obe ove stvari se nije uinilo. A i nije se moglo uopte nita, jer su ipak u redovima najveih partija sedeli izdajnici zemlje - u Centru, npr, gospodin Vederle. A sve to je jo moglo da se i podnese, da optoj polovinosti nije pala kao rtva ona sila od ije egzistencije je, na kraju, zavisio i opstanak Rajha: vojska. Ono to je takozvani ''Nemaki Rajhstag" ovde sve izgreio i samo bi bilo dovoljno da ga za sva vremena nemaka nacija optereti prokletstvom. Iz najbednijih razloga su ovi parlamentarni partijski mangupi naciji ukrali i izbili iz ruku oruje samoodranja, jedinu zatitu slobode i nezavisnosti naeg naroda. Kada bi se danas otvorili grobovi flandrijske visoravni, onda bi se iz njih uzdigli krvavi tuioci, stotine hiljada najboljih mladih Nemaca koji su zbog nesavesti ovih 139

parlamentarnih zlikovaca ravo i polovino obueni ili oterani u naruje smrti; njih i milione mueva koji su potonuli u naruja mrtvih ili postali bogalji izgubila je otadbina, sve u svemu, da bi nekoliko stotina narodnih varalica omoguila politike prevare, uene ili ak otrovno bujanje doktrinarnih teorija. Dok je jevrejstvo pomou svoje marksistike i demokratske tampe izvikivalo u ceo svet lai o nemakom ''militarizmu", i Nemaku tako svim sredstvima nastojalo da optereti, odbijale su marksistike i demokratske partije svako ire obrazovanje nemake narodne snage. Pri tom je morao ogroman zloin koji je time bio poinjen svakom smesta da bude jasan, koji je samo malo mogao da promisli, da bi u sluaju jednog dolazeeg rata ipak cela nacija morala da stupi pod oruje, i, stoga, dakle, zbog ovog mangupluka tih istih reprezenata sopstvenog takozvanog ''narodnog predstavnitva" milioni Nemaca da budu naterani pred neprijatelja u looj ili polovinoj izvebanosti. Ali, ako se ak ostave po strani ovim nastale posledice brutalne i jasne nesavesnosti ovih parlamentamih slugeranja, mogao je ovaj nedostatak izvebanih vojnika, na poetku rata, samo isuvise lako da vodi do gubitka istih, to se onda u velikom svetskom ratu i potvrdilo na tako stravian nain. Gubitak borbe za slobodu i nezavisnost nemakog naroda je rezultat ve u miru iskazane polovinosti i slabosti u pripremi cele narodne snage za odbranu otadbine. I dok je na kopnu bilo isuvie malo regruta izvebano, isto takva polovinost bila je na delu i u pomorskim snagama, da bi se oruje nacionalnog samoodranja vie ili manje uinilo bezvrednim. Na alost, bilo je dakle vostvo marine i samo inficirano duhom polovinosti. Tendencija da se svi brodovi u gradnji na doku uvek manji, nego u isto vreme na doku postavljeni, engleski grade, bila je malo dalekovida, a jo manje genijalna. Upravo jedna flota koja od poetka isto brojano ne moe da podigne na visinu sa njenim predvienim protivnikom, mora da nastoji da nedostatak broja nadoknadi izvanrednom borbenom snagom pojedinih brodova. Mnogo toga zavisi od nadmone borbene snage, a ne od nekakve legendarne nadmoi u "dobrima". Moderna tehnika je zaista tako uznapredovala i dola do velikog usaglaavanja u pojedinim kulturnim dravama, da je moralo kao nemogue da vai da se brodovima jedne sile dodeli jedna bitno vea borbena vrednost nego brodovima iste tonae druge jedne drZave. A jo mnogo manje se moe zamisliti da se postigne nadmo kod manjih deplasmana prema jednom veem. Mala tonaa nemakih brodova mogla je zaista samo da usledi u korist brzine i armiranja. Fraza sa kojom se pokuala da opravda ova injenica, pokazala je dodue jedan veoma straan nedostatak logike merodavnih mesta koje su bile u miru na vlasti. Objanjavalo se, naime, da nemaki topovski materijal je toliko ubedljivo nadmoan engleskom, da je nemaka 28cm cev britanskoj 30,5cm cevi uopte ne odstupa u uinku hica? Ali, upravo stoga je bila obaveza da se sada isto tako pree na top od 30,5cm, poto je cilj morao da bude ne dostignue iste, nego nadmone borbene snage. Inae bi takode i uvoenje 42cm merzera bio po sebi daleko nadmoan postojeom francuskom topu, a tvrave svakako i merzeru od 30,5cm bi takoe pale rtvom samo, vostvo kopnene armije razmiljalo je ispravno, ali vostvo marine, na alost, ne. Odustajanje od nadmonog dejstva artiljerije, kao i od nadmone brzine lealo je, meutim, sasvim u iz osnova pogrenoj takozvanoj "misli o riziku" ve formom izgradnje flote odreklo se u vostvu mornarice od napada i postavilo se ve od samog poetka prinudno na defanzivu. Ali time se odustalo i od krajnjeg uspeha koji veito samo u napadu jeste i moe da bude. Jedan brod sa manjom brzinom i 140

slabijim oklopom e, od breg i jae oklopljenog protivnika, najee biti od ovog, koji je na povoljnom odstojanju za hitac, pogoen u njegovo dno. Ovo je morao da oseti jedan itav niz i broj naih krstarica na najgori nain. Koliko je u osnovi pogrena bila mirovna namera vostva mornarice pokazao je rat, koji je, gde se to samo iole dogaalo, prisiljavao na prearmiranje starih i bolje armiranje novih brodova. Ali, da su u pomorskoj bici kod Skageraka nemaki brodovi posedovali istu tonau, isto armiranje i istu brzinu kao engleski, onda bi pod orkanom sigurnijih u pogotku i efikasnijih u dejstvu nemakih 38-cm granata britanska flota potonula u mokri grob. Japan je nekada vodio drugu politiku f1ote. Tamo je naelno postavljena sva vanost na to da se u svakom pojedinom novom brodu dobije jedna nadmona borbena snaga prema predvienom neprijatelju. Tome je, meutim, onda odgovaralo, takoe, time omogueni ofanzivni angaman flote. Dok se kopnena vojska u svome vostvu drala jo slobodno po strani od takvih principijelno pogrenih zamisli, podlegla je mornarica, koja je, na alost, "parlamentarno" jo bolje bila zastupljena duhu parlamenta. Ona je bila organizovana na osnovu slabih gledita i kasnije prema slinima i ustrojena. Ono to je mornarica tada pak mogla da zadobije u smislu besmrtne slave, moralo se sad vie priznati dobrom nemakom fabrikom radu u izradi brodova, kao i sposobnosti i u neuporedivoj junakoj hrabrosti pojedinih oficira i posade. Da je ranije najvie vostvo mornarice genijalnou odgovaralo ovoj herojskoj hrabrosti ne bi bile uzaludne sve te rtve. Tako je, moda upravo nadmona parlamentama spremnost, vodee glave mornarice u miru, postala nesreom iste, time to je na alost u njenoj izgradnji poela da igra merodavnu ulogu umesto isto vojno u stvari parlamentarno gledite. Polovinost i slabost kao siuna logika u razmiljanju, koja je svojstvena parlamentarnoj instituciji, proimali su takoe i vostvo flote. Kopnena vojska se, kao to je ve istaknuto, drala po strani od takvih principijelno pogrenih promiljanja. Naroito je ondanji pukovnik u Velikom generaltabu, Ludendorf, vodio ogorenu borbu protiv zloinake polovinosti i slabosti, sa kojima se Rajhstag suprotstavljao ivotnim pitanjima nacije i najee ih negirao. I ako je borba, koju je ovaj oficir onda vodio, ipak bila uzaludna, onda je jednom polovinom krivicu za to snosio upravo parlament, a drugim delom, meutim, i po mogunosti jo bednije dranje i slabost rajhskancelara Betman Holvera. A ovo ipak ne spreava krivce nemakog sloma ni najmanje da ba danas hoe da prebace krivicu na onoga koji se kao jedini suprostavio ovom zatiranju nacionalnih interesa - jedna prevara vie ili manje nikada nije bila naroito bitna ovim uroenim varalicama. Ko sad pomilja na sve ove rtve koje su natovarene naciji neoprostivom lakomislenou ovih najneodgovornijih, ko pred oima ima sve te besmisleno rtvovane milione zdravih ljudi, kao i beskrajni cilj i sramotu, neizmernu patnju koja nas je sada pogodila, i zna da je to sve dolo samo zbog toga da bi jednoj gomili nesavesnih trebera i lovaca na poloaj utrlo put do ministarskih fotelja, taj e razumeti da se te kreature zaista mogu imenovati reima kao to su fukara, mangup i zloinac, inae bi smisao i svrha postojanja ovih izraza u jezikoj upotrebi bili svakako nerazumljivi. Jer, u poreenju sa ovim izdajnicima svoje nacije svaki ulizica bio bi jo astan ovek. Interesantno je da su sve stvarne tamne strane Nemake pale samo onda u oi kada je time unutranja vrstina nacije morala da otrpi tete. Pa su ak, u takvim sluajevima, neprijatne istine upravo izvikivane u iroke mase, dok su inae mnoge stvari radije sramno preutkivane, pa ak delom jednostavno i poricane. 141

To je bio sluaj kada je moglo otvorenim tretiranjem jednog pitanja da doe do poboljanja. Pri tom nisu mona mesta vlade o vrednosti i sutini propagande ba nita razumevala. Da se pametnom i trajnom primenom propagande jednom narodu ak i samo nebo predstavi kao pakao i obratno, najbedniji ivot kao raj, znao je samo Jevrejin, koji je prema tome takoe i delovao. Nemac, bolje reeno njegova vlada, o tome nije imala ni blagog pojma. Ovo se najtee osvetilo za vreme rata. Svim ovim naznaenim i bezbrojnim daljim tetama, u nemakom ivotu pre rata, bile su nasuprot mnoge prednosti. Pri jednom pravednom ispitivanju mora se ak priznati da su najvei broj naih lomova najveim delom takoe i druge zemlje i narodi naznaavali kao njihove sopstvene, pa su nas jo i daleko ostavljale prema njihovim lomovima, u senci, pri emu oni nisu posedovali mnoge nae stvarne prednosti. Na elo ovih prednosti moe se, pored ostalih, staviti injenica da je nemaki narod meu skoro svim evropskim narodima jo uvek najvie pokuavao da sauva nacionalni karakter svoje privrede i, uprkos mnogih loih predznaka, jo je i ponajmanje podlegao internacionalnoj finansijskoj kontroli. Dodue, jedna opasna prednost koja je kasnije u najveem postala izaziva svetskog rata. Ako se, meutim, ovo i mnogo tota drugo ostavi po strani, moraju se tri institucije iz bezbroja zdravih izvorita snage nacije izdvojiti, koje su u svojoj vrsti kao primerene, pa ak i nedostine, bile. Kao prvo, dravna forma po sebi i izraajnost koju je ona nala u Nemakoj novoga doba. Ovde se zaista sme apstrahovati od pojedinih monarha koji su kao ljudi bili podloni svojim slabostima, kojima su isku~e ova zemlja i njena deca, jer ako se ovde ne bi bilo irokogrudim, morala bi se, inae i uopte oajavati zbog sadanjosti: zar nisu reprezentanti sadanjeg puka upravo posmatrani kao linosti, svakako duhovno i moralno najskromniji koje se ak i pri dugom razmiljanju sebi jedva mogu i predstaviti. Ko meri "vrednost" nemake revolucije na rei i veliini linosti, koje je ona od novembra 1918-te poklonila nemakom narodu, taj e sakriti svoju glavu od stida pred sudom potomstva, kome vie nee moi da se zapue usta zatitnim zakonima, itd. i koje e stoga rei to to eto mi ipak svi ve danas znamo, naime, da mozak i vrlina kod naih novonemakih voa stoje u obrnutoj srazmeri prema njihovom brbljanju i porocima. Svakako da je monarhija bila mnogima, a pre svega irokom narodu otuena. To je bila posledica injenice da monarsi nisu uvek bili okrueni da kaemo najblistavijim, a posebno ne najiskrenijim glavama. Oni su, na alost, delom vie ljubili laskavce nego uspravne prirode, i tako su oni takoe od ovakvih bili i "instruirani". Jedna, dakle, veoma teka teta u jednom vremenu u kome je svet imao da preturi veliku promenu u mnogim starim pogledima i shvatanjima, koju, tu promenu naravno, nije moglo da izdri shvatanje mnogih starovremenskih tradicija na dvorovima. Tako, na primer, na prelasku u ovaj vek nije mogao da vie da izraza svome divljenju obian vojnik i cvek za princezu koja bi u uniformi jahala du fronta. O dejstvu takve jedne parade u oima naroda, izgleda, po svemu sudei, da se nije mogla dobiti nikakva tana predstava, jer inae ne bi svakako nikada ni dolo do takvih suvie nesrenih nastupa. Takoe, i ne uvek sasvim iskreno tamburanje o humanosti ovih krugova, vie je delovalo odbojno nego privlano. Ako se, na primer, princeza Iks snishodljivo smilostivila da uini jednu probu jela u nekoj narodnoj kuhinji, sa poznatim rezultatom, to je moda ranije moglo sasvim lepo da izgleda, ali tada, u doba ove promene, uspeh je bio sasvim suprotan oekivanju. Pri tome se, bez daljnjeg, moe pretpostaviti da visoanstvo nema nikakvog pojma o tome da je jelo na dan njenog ispitivanja 142

upravo sasvim malo drukije spravljeno nego to je inae uobiajavano. Samo potpuno je bilo dovoljno to to su ljudi ovo znali. Tako je i najbolja namera postala po mogustvu smena, ako ne i upravo razdraujua. Opisi o uvek poslovinoj skromnosti i jednostavnosti monarha, njegovo isuvie rano ustajanje, kao i njegovo pravo satiranje na radu, pa sve do u kasnu no, a jo k' tome pri neprestanoj opasnosti njegove pretee pothranjenosti, izazivale su ipak veoma sumnjiave iskaze. Pa uopte se nije ak ni trebalo da se zna ta i koliko monarh ima milosti da pojede; blagonaklono mu se poklanjao jedan "obilan'' obrok; uopte se nije stremilo da mu se neophodni san uskrati; bilo se jednostavno zadovoljno samo time ako je on, i inae kao ovek i karakter imenom svoga roda i nacije omoguavao ast i dostojanstvo, i kao regent ispunjavao svoje obaveze. Pripovedanje bajki isuvie je malo koristilo, ali je s' druge strane, time vie nanosilo tete. Ali ovo, i mnogo tota slino, bile su ipak samo sitnice. Gore je i delovalo na alost, u vrlo velikim delovima nacije sve vee uverenje, da se bez daljnjeg vlada odozgo, i da se, stoga, pojedinac nema dakle ni o emu i dalje da brine. Dogod je vlada zaista bila dobra, ili pak bar, htela najbolje, stvar je jo nekako i ila. Ali teko narodu kada je jednom na mesto vlade koja je po sebi htela dobro, trebalo da stupi nova, manje ispravna, onda su bezvoljna prilago- dljivost i detinjasto verovanje najtea nevolja kakva se samo zamisliti mogla. .A svim ovim i mnogim drugim slabostima stajale su nasuprot i mnoge druge vrednosti. Najpre, monarhistikom dravnom formom uslovljena stabilnost celokupnog dravnog vostva kao i izvlaenje zbira spekulacija ambicioznih politiara. Nadalje, odravanje institucija po sebi, kao i ve time zasnovani autoritet, isto tako uzdizanje beamterskog tela, a posebno vojske iznad nivoa partijskopolitikih zaduenja. to je jo dola prednost linog otelotvorenja dravnog vrha samim monarhom kao linou i uzor jedne odgovornosti koju monarh ima jae da nosi na svojim pleima, nego sluajna gomila jedne parlamentarne uprave je u prvom redu pripisivana tome. I najzad, kulturna vrednost monarhije za nemaki narod bila je visoka i mogla je svakako da izravna druge nedostatke. Nemake rezidencije su jo uvek bile gnezdo jednog umetnikog opredeljenja, koje je bez daljnjeg sve vie pretilo da izumre u naem materijalizovanom dobu. Ono to su nemaki kneevi upravo u XIX veku uinili za umetnost i nauku bilo je uzorno. U svakom sluaju, dananje vreme se time uopte ne moe porediti. Kao najvei vrednosni faktor u ovo vreme zapoetog i lagano sve vie se ireeg rascepa naeg narodnog tela... da uknjiimo vojsku. Bila je to najmonija kola nemake nacije i nije se uzaludno usmeravala mrnja svih neprijatelja ba protiv tog zatitnika nacionalne samouprave i slobode. Ovoj jedinstvenoj instituciji se ne moe nikakav divniji spomenik pokloniti, nego konstatovanje istine da je ona od svih minoraca bila klevetana, da su je oni mrzeli, protiv nje se borili, ali takoe od nje se i bojali. To to se bes internacionalnih eksploatatora naroda iz Versaja u prvom redu okrenuo protiv stare nemake vojske, doputa ovaj tek zbog toga da se prizna kao gnezdo slobode naeg naroda od moi berze. Bez ove upozoravajue snage bila bi namera Versaja prema naem narodu ve odavno izvrena. Ono to nemaki narod ima da zahvali vojsci, moe se kratko i saeti u jednu jedinu re, naime: sve. Vojska je vaspitavala u bezuslovnu odgovornost u jednom dobu, kada je ova osobina postala ve vrlo retka, a potiskivanje iste sve vie bilo na dnevnom redu, poev od slike i prilike svake neodgovornosti, od Parlamenta; ona je nadalje vaspitavala u linu hrabrost u jednom dobu, kada je kukaviluk pretio da postane jedna harajua bolest a spremnost na rtvu da se 143

zaloi za opte dobro ve smatrana skoro kao glupost, a samo je onaj izgledao da je mudar, ko je svoje sopstveno "ja" umeo najbolje da tedi i da forsira: ona je bila kola, koja je pojedinog Nemca obuavala da dobrobit nacije ne treba traiti u laljivim frazama internacionalnog bratimljenja izmedu crnaca, Nemaca; Kineza, Francuza, Engleza itd, nego u snazi i odlunosti sopstvenog narodnog bia. Vojska je vaspitavala u snagu odlunosti, dok je inae u ivotu ve poelo da delovanja ljudi odreuje neodlunost i sumnja. Ona je htela da znai neto u jednome dobu, kada su sveznadari posvuda davali ton, da se visoko potuje princip da je jedno nareenje uvek bolje nego nikakvo. U ovom jedinom principu krije se jo jedno nepokvareno, robusno zdravlje, koje bi se ve odavno izgubilo u naem ostalom ivotu da se vojska i njeno vaspitanje nisu starali za stalno obnavljanje te iskonske snage. Potrebno je dakako samo da se pogleda uasna neodlunost naeg sadanjeg vostva Rajha, koje nije u stanju da se mobilie ni za kakvo delo, izuzev ukoliko se ne radi o prinudnom potpisivanju nekog novog diktata za pljaku naroda; u tom sluaju ono odbija naravno svaku odgovornost i potpisuje sa fiksnom spremnou jednog kamernog stenografa sve to mu se iole samo i podmetne - jer u ovom sluaju je lako doneti odluku: ona mu, eto, biva diktirana. Vojska je vaspitavala u idealizam i u predanost otadbini i njenoj veliini, dok su se u ostalom ivotu lakomost i materijalizam sve vie irili. Ona je vaspitavala jedan narod protiv podele na klase i ovde je moda pokazala kao jedinu greku i instituciju jednogodinjeg dobrovoljatva. Greku zbog toga, jer je njome princip bezuslovne jednakosti naruen, i vie obrazovani nivo postavljen izvan okvira opte okoline, dok bi upravo obrnuto bilo od koristi. Pri ionako tako velikoj svetskoj otuenosti naih viih slojeva i sve veeg nastajueg otuenja prema sopstvenom narodu, mogla je upravo vojska, naroito blagodatno da deluje, da je bar u svojim redovima izbegavala svako izdvajanje takozvane inteligencije. Da se to nije uinilo, bila je greka; samo koja institucija na ovom svetu moe da bude bezgrena? Kod ove, meutim, prevagnulo je bez daljnjeg toliko ono dobro, da je mali broj mana ostao daleko ispod prosenog stepena ljudske nedovoljnosti. Ali kao najvia zasluga mora vojsci staroga Rajha da se urauna to, to je ona u jednom vremenu opte majorizacije glava, glave postavljala iznad majoriteta. Vojska je prema jevrejsko-demokratskoj promisli jednog slepog poklonitva prema broju potovala veru u linost veoma visoko. Tako je ona onda vaspitala i ono to je najneophodnije bilo potrebno novijem dobu, tj. mukarce. U movari jednog na sve strane opte ireeg omekavanja i poenskavanja, izbijalo je iz redova vojske svake godine 350 hiljada snanih mladia, koji su u dvogodinjoj vebi gubili mekutvo mladosti i zadobijali elino-snana tela. Ali mlad ovek, koji je tokom tog vremena uio da slua, mogao je potom tek da naui da zapoveda. Ve se po koraku prepoznavao islueni obueni vojnik. Ovo je bila visoka kola nemake nacije i nije se uzaludno koncentrisala na nju jarosna mrnja onih koji su iz zavisti i pohlepe trebali i eleli nemo Rajha i nezatienost njegovih graana. Ono to mnogi Nemci u zaslepljenosti ili looj volji nisu hteli da vide spoznao je strani svet: nemaka vojska bila je najmonije oruje u slubi slobode nemake nacije i ishrane njene dece. Uz dravnu formu i uz vojsku dolazi kao trei u savezu neuporedivi korpus inovnika staroga Rajha. Nemaka je bila najbolje organizovana i najbolje upravljana zemlja sveta. Ma koliko se htelo zameriti nemakom dravnom inovniku laka birokratska zaostalost, u drugim dravama u tom pogledu nije stajalo bolje, pre ak jo gore. Ali, ono to druge drave nisu posedovale, bila je izvanredna solidarnost ovoga aparata kao i nepotkupljivo poteno i asno opredeljenje njegovih nosilaca. 144

Radije jo u nekoliko zastarelo, ali valjano i verno, negoli prosveeno i moderno, ali zato minorno po karakteru, i kao to se danas esto pokazuje, neznalako i nemono. Jer, ako se sada rado tako radi, kao da je nemaka uprava predratnog vremena svakako bila birokratski uspena, samo trgovaki loa, onda na to moe da se odgovori samo sledee: Koja zemlja sveta je imala bolje voeni i trgovaki organizovani pogon nego Nemaka u njenim dravnim ustrojstvima? Tek je revoluciji omogueno da ovaj uzorni aparat bude toliko dugo razaran, dok on najzad nije izgledao zreo da bude uzet iz ruku nacije i u smislu osnivaa ove republike da postane socijaliziran, to znai, da slui internacionalnom berzanskom kapitalu, kao nalogodavcu nemake revolucije. Ono to je pritom nemaki korpus inovnika i upravni aparat posebno odlikovalo, bila je njegova nezavisnost od pojedinih vlada, ija svakojaka politika opredeljenja nisu mogla na poloaj nemakog dravnog inovnika da vre nikakav uticaj. Dodue, posle revolucije se ovo iz temelja promenilo. Na mesto moi i sposobnosti stupio je partijski stav, i time je jedan samostalan i nazavistan karakter pre ometan nego unapreivan. Zadivljujua snaga i mo staroga Rajha poivala je na dravnoj formi, na vojsci i na korpusu inovnika. Ovo su u prvom redu bili uzroci jednoga svojstva, koje dananjoj dravi potpuno nedostaje: dravni autoritet! Jer oni ne poivaju na naklapanjima u parlamentima i zemaljskim skuptinama, takoe na zakonima za njihovu zatitu ili sudskim presudama za zastraivanje drskih oponenata istih itd., nego na optem poverenju koje je vostvu i upravi drutva smelo i moglo da se ukazuje. Ovo poverenje je opet samo rezultat jednog nepokolebljivog unutranjeg ubeenja u nesebinosti i valjanosti vlade i uprave jedne zemlje, kao i saglasnosti smisla zakona sa oseanjem opteg pogleda na moral. Jer, vlade i sistemi se ne odravaju trajno putem pritiska sile, nego verom u njihovu dobrotu i istinitost u zastupanju i forsiranju interesa jednog naroda. Ma kako, dakle, da su izvesne tete u predratnom vremenu pretile da krune i potkopavaju unutranju snagu nacije, ono se ipak ne sme zaboraviti da su druge drave patile od najveeg broja ovih bolesti jo vie nego Nemaka, a ipak u kritinom trenutku opasnosti nisu zatajile niti propale. A kada se jo i pomisli da su nemakim slabostima pre rata isto tako nasuprot njima bile i velike snage, onda moe i mora da poslednji uzrok sloma jo lei u drugoj jednoj oblasti: a to je takoe sluaj. Najdublji i poslednji razlog propadanja starog Rajha bio je u neprepoznavanju i nepriznavanju rasnog problema i njegovog znaaja za istorijski razvoj naroda. Jer, sva zbivanja u ivotu nisu ispoljavanja sluaja, nego prirodno tokovi nagona za samoodranjem i razmnoavanjem vrsta i rase, ak i ako ljudi ne mogu da budu svesni unutranjeg razloga svoga delovanja. 13.NAROD I RASA Postoje istine koje tako upadljivo lee na putu da ih upravo zbog toga obian svet ne moe ni da vidi niti bar da primeti. Taj svet prolazi pored takvih istina koje bodu oi ponekad kao slep i veoma je njima iznenaen kada izgleda neko otkrije ono to bi svi morali da znaju. Na stotine hiljada naokolo lei Kolumbovih jaja, samo se Kolumbi retko mogu sresti. Tako lutaju ljudi bez izuzetka u vrtu prirode naokolo, uobraavaju sebi da gotovo sve poznaju i znaju, i prolaze ipak sa malo izuzetaka kao slepi pored jednog najupadljivijeg naela svoje vladavine: unutranje zatvorenosti vrsta svih ivih bia na ovoj zemlji. Ve i povran pogled pokazuje kao gotovo nepromenljiv osnovni zakon svih bezbrojnih izraajnih 145

oblika ivotne volje prirode, njenu u sebi zaokruenu i ogranienu formu rasploavanja i razmnoavanja. Svaka ivotinja pari se samo sa svojim sadrugom iz iste vrste. Senica odlazi ka senici, zeba - zebi, roda k' rodi, poljski ka poljskom miu, kuni ka kunome miu, vuk ka vuici itd. Samo izvanredne okolnosti mogu ovo da izmene, u prvom redu prinuda zarobljenitva kao i jedna druga nemogunost parenja u okviru iste vrste. Ali onda poinje priroda da se svim sredstvima suprotstavlja protiv toga i njen vidljivi protest sastoji se ili u uskraivanju dalje sposobnosti razmnoavanja za bastarde ili ograniava plodnost kasnijih potomaka u najveem broju sluajeva opet ona oduzima imunitet otpornosti protiv bolesti i neprijateljskih napada. To je samo suvie prirodno. Svako ukrtanje dvaju ne sasvim isto visokih bia, daje kao produkt jedno srednje stvorenje izmeu visine obeju roditelja. To dakle znai: mladune ce svakako biti vie nego rasno nia polovina roditeljskog para, samo ne i tako visoka kao via polovina roditeljskog para. Shodno tome, ono e kasnije u borbi protiv ove vie podlei. Ali, takvo parenje suprotstavlja se volji prirode za vie negovanje ivota uopte. Uslov za ovo nije u povezivanju vie i manje vrednih, nego u bezuslovnoj pobedi onih prvih. Jai mora da vlada, a ne da se pretapa sa slabijim, da bi tako rtvovao sopstvenu veliinu. Samo roeni slabi moe ovo da osea kao uasno, ali zato je on ipak na kraju samo jedan slab i ogranien ovek; jer da ovaj zakon ne vlada, bio bi dakako nezamisliv svaki pretpostavljeni vii razvoj svih organskih ivih bia. Posledica ovoga u prirodi optevaeeg nagona za istotom rase nije samo otro razgranienje pojedinih rasa ka spolja, nego i njihova harmonina vrsta bia u samoj sebi. Lisica je uvek lisica, guska je guska, tigar je tigar, itd; a razlika moe u najveem da bude u razliitoj meri snage, jaine, pameti, snalaljivosti, istrajnosti itd. pojedinih jedinki. Ali nikad se nee moi nai jedna lisica koja bi prema svom unutranjem svojstvu mogla imati humane prohteve prema guskama, kao to isto tako ne postoji jedna maka sa prijateljskom naklonou ka mievima. Stoga nastaje i ovde meusobna borba, manje usled unutranje odbojnosti recimo, a vie zbog gladi i ljubavi. U oba sluaja priroda posmatra mirno, ak zadovoljno. U borbi za hleb nasuni, podlei e sve slabo i boleljivo, manje odluno, dok e borba mujaka za enku samo najzdravijem dati pravo na oploavanje ili pak mogunost za to. Ali uvek je borba sredstvo za unapreenje zdravlja i otporne snage vrste, a stoga i uzrok za vii razvoj istih. Da je tok bio drugi, onda bi prestalo svako dalje i vie formiranje, a nastupilo bi pre ono suprotno. Jer, poto minorno prema svome broju pretee onome najboljem, onda bi se pri istom ivotnom odranju i mogunostima daljeg rasplodavanja loije mnogo bre razmnoavalo, da bi na kraju ono najbolje moralo neumitno da odstupi. Dakle, mora da se preduzme jedna korektura u korist boljega. A ovu opet osigurava priroda, time to slabiji deo podvrgava tako tekim ivotnim uslovima, da se ve i usled njih ogranii broj, a ostatak najzad vie ne bude preputen bez obzira razmnoavanju, nego mu se ovde vri jedan novi bezobziran izbor prema snazi i zdravlju. Ali ma koliko ona ve malo eli parenje slabijih pojedinih ivih bia sa jaima, utoliko manje jo i stapanje viih rasa sa niim, jer bi naravno u drugom sluaju moda ceo njen rad na odnegovanju viih vrsta, koji moda traje stotinama hiljada godina, bio jednim udarcem otrt. Istorijsko iskustvo prua ovde bezbrojne dokaze. Ono pokazuje u zastraujuoj jasnosti da pri svakoj meavini krvi Arijevca sa niim narodima, izlazi kao rezultat kraj nosioca kulture. Sevema 146

Amerika, ije se stanovnitvo u daleko najveem delu sastoji od germanskih elemenata, a koje se samo vrlo malo mealo sa niim obojenim narodima, pokazuje jedno drugo oveanstvo i drugu kulturu nego Centralna i Juna Amerika, u kojima su se doljaci poglavito romanskog porekla ponekad u velikom obimu meali sa uroenicima. Na ovom jednom primeru ve moe se jasno i raspoznatljivo spoznati dejstvo meanja rasa. Rasno ist i neizmeano preostali German, amerikog kontinenta uzdigao se do gospodara istoga; on e ostati gospodar toliko dugo dok god i on ne padne rtvom krvnog skrnavljenja. Rezultat svakog rasnog ukrtanja je, dakle, sasvim kratko reeno, uvek sledee: a) opadanje nivoa vie rase; b) telesni i duhovni nazadak, a time poetak jednog iako laganog, a ono ipak sigurno trajnog oboljenja koje sve vie uzima maha. Takav jedan razvoj uvesti, meutim, ne znai ipak nita drugo nego injenje greha protiv volje venog Stvaraoca. Ali kao greh se ovaj in i nagrauje. Time to ovek pokuava da se odupre gvozdenoj logici prirode, upada on u borbu sa osnovnim zakonima, kojima i sam on ima da zahvali svoje bitisanje kao ovek. Tako njegovo delanje protiv prirode mora da dovede do njegove sopstvene propasti. A ovde, naravno, nastupa prava jevrejsko drska ali isto tako glupava primedba modernog pacifiste: "pa ovek upravo i prevladava prirodu!" Milioni trabunjaju ovu jevrejsku besmislicu bez razmiljanja i na kraju zaista uobraavaju da i sami predstavljaju neku vrstu nadvladalaca prirode; pri emu im ipak kao oruje nita drugo nije na raspolaganju do jedna ideja, a jo k' tome i jedna tako mizerna, da se prema njoj zaista i ne moe predstaviti sebi nikakav svet. Samo, nezavisno sasvim od toga da ovek ni u jednoj stvari nije uspeo da nadvlada prirodu, nego u najboljem sluaju pokuao da podigne jedan ili drugi skut njenog ogromnog, dinovskog vela, venih zagonetki i tajni, da on u stvarnosti nita ne pronalazi, nego sve samo otkriva, da on ne savlauje prirodu, nego samo na osnovu saznanja pojedinih prirodnih zakona i tajni se uzdie do gospodara onih drugih ivih bia kojima to znanje upravo nedostaje - dakle, sasvim nezavisno od toga ne moe jedna ideja da prevlada osnove postojanja i bitisanja oveanstva, jer sama ideja dakako zavisi od oveka. Bez oveka ne postoji nijedna ljudska ideja na ovom svetu, stoga i ideja kao takva ipak uslovljena postojanjem ljudi i time i svih zakona, koji su stvorila osnove za ovo bitisanje. I ne samo to! Odreene ideje su ak vezane i za odreene ljude. Ovo vai najee upravo za takve misli, iji sadraj svoje poreklo nema u jednoj egzaktnoj naunoj istini, nego u svetu oseanja ili, kao to je danas uobiajeno da se tako lepo i jasno izrazi, koji odraava "jedan unutranji doivljaj". Sve ove ideje, koje nieg zajednikog nemaju sa hladnom logikom po sebi, nego predstavljaju isto ispoljavanje oseanja, etike predstave itd. prikovane su za ivot ljudi, ijoj duhovnoj snazi predstava i stvaralatva one imaju da zahvale za svoju egzistenciju. Ali, upravo tada je ipak odranje tih odreenih rasa i ljudi preduslov za postojanje tih ideja. Ko bi, na primer, zaista od srca eleo pobedu pacifistike misli na ovom svetu, morao bi da se svim sredstvima zaloi za osvajanje sveta od strane Nemaca; jer ako bi to ispalo obrnuto, veoma lako bi sa poslednjim Nemcem izumro i poslednji pacifista, poto ostali svet jedva da je tako dugo ukopao u ovu prirodi suprotnu takoe i razumu suprotnu besmislicu, kao to je na alost to sluaj sa naim sopstvenim narodom. Moralo bi se to, dakle, hteo to neko ili ne, s' ozbiljnim htenjem odluiti da se vode ratovi, da bi se dolo do pacifizma. 147

Ovo i nita drugo je i nameravao ameriki usreitelj sveta Vilson; bar su tako verovali nai nemaki fantasti ime je opet naravno i postignut cilj. A stvarno je pacifistiko humana ideja moda sasvim dobra onda kada najvie stojei ovek prethodno sebi u takvom jednom obimu osvoji i potini svet, koji ga onda uini jedinim gospodarom zemljine kugle. Ovoj ideji onda nedostaje mogunost jednog tetnog dejstva u upravo onoj meri u kojoj njena praktina primena postaje retka i konano nemogua. Dakle, prvo borba a onda moda pacifizam. U drugom sluaju je oveanstvo prevazilo vrhunac svoga razvoja, a kraj nije vladavina nekakve etike ideje, nego varvarstvo i u tom sledu haos. Ovde naravno moe ovaj ili onaj i da se smeje, samo ova planeta je plutala ve milionima godina kroz etar bez ljudi i ona moe jednom ponovo isto tako da se kree, ako ljudi zaborave da oni svoj vii ivot ne zahvaljuju idejama nekih sumanutih ideologija, nego spoznaji i bezobzirnoj primeni vrstih prirodnih zakona. Sve emu se mi danas na ovoj zemljinoj kugli divimo, nauka, umetnost, tehnika i pronalazatvo -samo je stvaralaki proizvod malog broja naroda moda u prvobotno praiskonskom vremenu jedne rase. Od njih zavisi i postojanje cele ove kulture. Ako oni propadnu, onda tone sa njima i lepota ove zemlje u grob. I ma koliko, na primer, na ljude moe da utie tlo, tako isto i rezultat tih uticaja uvek moe da bude razliit, ve prema rasi koja je u pitanju. Mala plodnost jednog ivotnog prostora moe jednu rasu da podstakne na najvea dostignua, kod jedne druge ono e samo biti uzrok za najgore siromatvo i konanu pothranjenost sa svim njenim posledicama. Uvek je unutranja nadarenost naroda odluujua za nain dejstva spoljnih uticaja, to kod jednih vodi ka izgladnjavanju, podstie druge u predani rad. Sve velike kulture prolih vremena propadale su samo zbog toga, jer je ranije stvaralaka rasa odumirala od prljanja svoje krvi. Uvek je poslednji razlog takve jedne propasti pogrena procena da sve kulture su zavisne od oveka a ne obratno, da dakle, da bi se jedna odreena kultura sauvala, mora da se odri ovek koji je stvara. Ovo odranje je, meutim, vezano za vrsti zakon nunosti i prava pobede najboljeg i najjaeg. Ko hoe da ivi taj se dakle bori, i ko nee da se bori na ovom svetu venog ringa, ne zasluuje ivot. ak i kada je to zaista tako strano - to je upravo i samo tako! No, sigurno ipak je daleko stranija sudbina ona, koja pogaa onog oveka, koji veruje da moe da prevlada prirodu i u osnovi uzev, ipak je samo omalovauje. Siromatvo, nesrea i bolesti su onda njen odgovor! ovek koji ne uvia i ne vodi rauna o rasnim zakonima, zar da zaista ubija svoju sreu koja njemu izgleda da je podreena. On spreava pobedniki pohod najboljih rasa, ali time i preduslov za celokupan ljudski napredak. Sledstveno tome on se onda uvruje, optereen oseajnou oveka, u prostor bespomone ivotinje. Izlian bi bio poetak da se oko toga sporimo, koja rasa ili koje rase su bile prvobitni nosioci ljudske kulture i time stvarni zasnivai onoga to mi danas sveobuhvatno naznaavamo reju oveanstvo. Jednostavnije je da se ovo pitanje postavi za sadanjicu, a ovde se onda daje i odgovor koji je lak i jasan. Ono to mi danas pred nama vidimo kao ljudsku kulturu, kao rezultate umetnosti, nauke i tehnike, gotovo je iskljuivo stvaralaki proizvod Arijevaca. Ali, upravo ova injenica ne dozvoljava neobrazloeni povratni zakljuak, da je on sam bio zasniva vieg ljudstva uopte nego da predstavlja pratip i onoga to mi razumemo pod reju "ovek". On je Prometej oveanstva iz ijeg svetlog tela je iziskrila boanska iskra genija za sva vremena, koji uvek iznova palei ovu vatru, koja kao saznanje osvetljava no utljivih tajni omogu- ava ljudima da se vinu putem vladaoca nad ostalim biima ove zemljine kugle. Ukoliko se on iskljui - duboka tama e onda moda 148

ve posle nekoliko hiljada godina se ponovo spustiti na zemlju, a ljudska kultura e propasti i svet ce opusteti. Ako bi se oveanstvo podelilo u tri vrste: u zasnivae kulture, u nosioce kulture i razarae kulture, onda bi svakako kao predstavnik prve vrste doao u pitanje samo Arijevac. Od njega potiu fundamenti i zidine svih ljudskih tvorevina, a samo su spoljna forma i boja uslovljeni odgovarajuim karakternim crtama pojedinih naroda. On liferuje moni graevinski materijal i planove za svakojaki ljudski napredak, a samo nain realizacije toga odgovara vrsti bia pojedinih rasa. Za nekoliko decenija e, na primer, ceo istok Azije jednu kulturu nazvati svojom, iji e poslednji temelj isto tako biti helenski duh i germanska tehnika, kao to je kod nas sluaj. Samo e spoljna forma bar delom - nositi crte azijatske vrste bia. Nije tano, kao to neki misle, da Japan za svoju kulturu uzima evropsku tehniku, nego e se evropska nauka i tehnika stapati japanskim svojstvima. Osnova stvarnog ivota nije vie posebna japanska kultura, iako ona - jer spolja vie upada u oi Evropejcima zbog unutranje razlike, odreuje boju ivota, nego moni nauno-tehniki rad Evrope i Amerike, dakle arijevskih naroda. Na tim dostignuima iskljuivo moe i istok da sledi optem ljudskom napretku. Ovo daje osnove borbe za svakodnevni hleb, stvara oruje i orue za to, a samo spoljna izrada se postepeno prilagoava japanskom biu. Ali ako bi od danas svako dalje arijsko uticanje na Japan izostalo, da pretpostavimo da Evropa i Amerika propadnu, onda bi mogao kratko vreme jo da potraje sadanji uspon Japana u nauci i tehnici. Samo ve za malo godina bi bunari presuili, japanska svojevrsnost bi dobila, ali bi dananja kultura okotala i ponovo utonula u san, iz koga je ona pre sedam decenija uticajem arijskog kulturnog talasa trgnuta. Stoga je, upravo tako kao to dananji japanski razvoj zahvaljuje svoj ivot arijskom poreklu, jednom i u sivoj prolosti takoe strani uticaji i strani duh bio pobuiva tadanje japanske kulture. Najbolji dokaz ovde daje injenica kasnijeg okotavanja i potpunog koenja. Ono moe kod jednog naroda samo onda da nastane, ako se ranije stvaralako rasno jezgro izgubilo ili je kasnije nedostajalo spoljno delovanje, koje je dalo podsticaj i materijal za prvi razvoj na kulturnom polju. Ali, stoji vrsto da jedan narod prima svoju kulturu u bitnim osnovnim materijalima od stranih rasa, prihvata je i prerauje, da bi onda izostankom daljih spoljnih uticaja uvek iznova se okotavala, i onda se takva jedna rasa svakako moe oznaiti kao "kulturno nosea", ali nikada kao "kulturno stvaralaka". Jedno ispitivanje pojedinih naroda sa ovoga stanovita daje injenicu da se gotovo svagda ne radi o prethodno kulturno zasnivajuim, nego gotovo uvek o kultumo noseim. Uvek se, na primer, iskazuje sledea slika njihovog razvoja: Arijska plemena potinjavaju - esto uz smeno malu svoju narodnu brojanost strane narode i razvijaju sada, podstaknuti posebnim ivotnim uslovima nove oblasti (plodnost, klimatska stanja, itd.) kao i u prednosti zbog koliine na raspolaganju postojee pomone snage u ljudima niih vrsta, njihove u njima dremajue duhovne i organizatorske sposobnosti. Oni ostvaruju za esto malo milenijuma, pa ak i vekova, kulture koje su prvobitno potpuno nosile unutranje crte njihovog bia, prilagoeno gore ve naznaenim posebnim svojstvima tla kao i potinjenih ljudi. Ali se na kraju osvajai ogree o onaj svoj na poetku potovani princip odravanja istote svoje krvi, poinju da se meaju sa podjarmljenim uroenicima i zavravaju time svoje sopstveno bitisanje; jer sluaju sagreenja u raju, jo uvek je naravno sledovalo i isterivanje iz istoga. Posle hiljadu godina i vie, esto onda se pokazuje poslednji vidljivi trag nekadanjeg naroda gospodara u svetlijem tonu koe, koji je njegova krv ostavila 149

podjarmljenoj rasi, i ujednoj okotaloj kulturi koju je onako nekadanji stvaralac zasnovao. Jer tako kao to se u krvi potinjenih izgubio stvarni i duhovni osvaja, izgubilo se takoe i pogonsko gorivo za baklju ljudskog kulturnog napretka! Kao to boja koe od krvi nekadanjih gospodara zadrava jedan laki odsjaj kao uspomenu na iste, isto tako je i no kulturnog ivota blago osvetljena preostalim tvorevinama nekadanjih luonoa. One svetle kroz sve opet iznova dolazea varvarstva i bude kod posmatraa bez misli u momentu samo esto pomisao, da pred sobom vidi sliku sadanjeg naroda, dok je to u stvari samo ogledalo prolosti, u koje on gleda. Moe se onda dogoditi da takav jedan narod drugi put, pa ak i jo i ee, za vreme svoje istorije dospe u dodir sa rasom svoga nekadanjeg kulturnog donosioca, a da nije potrebno ni da postoji neko seanje na ranije susrete. Nesvesno e se ostatak nekadanje gospodarske krvi okrenuti novoj pojavi i ono to je tek samo bilo mogue prinudom, sada se moe postii sopstvenom voljom. Jer novi kulturni talas odrae svoj nastup i istrajae toliko dugo, dok njegovi nosioci ponovo ne potonu u krvi stranih naroda. Zadatak jedne budue istorije kulture i sveta bie da u tom smislu ispituje, a ne da se ugui u interpretiranju spoljnih injenica, kao to je ovo, na alost, isuvie esto sluaj kod nae dananje istorijske nauke. Ve iz ove skice razvoja ''kulturno noseih" nacija iskazuje se takoe i slika postojanja, delovanja i propadanja stvarnih zasnivaa kulture na ovoj zemlji samih Arijevaca, kao to u svakodnevnom ivotu takozvanom geniju treba poseban povod, ak esto formalan poticaj, da bi zablistao, tako i genijalnoj rasi u ivotu naroda. U monotoniji ivota to i znaajni ljudi uobiavaju da izgledaju beznaajni i da jedva tre iznad proseka svoje okoline; meutim, im dou u situaciju u kojoj bi drugi klonuli ili se zbunili, iz neupadljivog prosenog deteta upadljivo izrasta genijalna priroda, ne retko na uenje svih onih koji su ga do sada viali u osrednjosti graanskog ivota - zato to i prorok retko da neto vredi u sopstvenoj zemlji. Da bi se ovo posmatralo nigde nema vie prilike nego u ratu. Iz naizgled bezazlene dece iznenadno u asovima nevolje, kad drugi klonu, izrastaju junaci neustraivo odluni, sa ledenom hladnoom prosuivanja. Ako ovaj as ispita ne bi doao, jedva da bi neko naslutio da je u golobradom deaku skriven mladi junak. Gotovo uvek je potreban bilo kakav poticaj da bi se izazvao genije. Udarac sudbine, koji jednog oveka obara na zemlju, kod drugog iznenada nailazi na otpor, a razbijanjem ljuture svakodnevice se pred oima zauenog sveta pojavljuje dotad skriveno jezgro. On se onda opire i ne eli da veruje da je njegova naizgled ista priroda odjednom neko drugo bie; deavanje koje se ponavlja kod svakog znaajnog ljudskog deteta. Iako izumitelj, na primer, svoju slavu zasniva tek na dan svog otkria, pogreno je ipak misliti da bi i genijalnost po sebi tek u tom asu ula u oveka - iskra genija postoji u glavi stvaralaki stvarno nadarenog oveka od asa roenja. Prava genijalnost je uvek uroena a nikad nije navika niti pak nauena. Ovo, meutim, kao to je ve pomenuto, ne vai samo za pojedinanog oveka ve i za rasu. Kreativno aktivni narodi su oduvek i iz osnove stvaralaki obdareni, i onda kad to oima povrnog posmatraa nije prepoznatljivo. I ovde je prividno priznanje mogue uvek samo u pratnji izvrenih dela, poto ostali svet nije sposoban da prepozna genijanlost po sebi, ve vidi jedino njegove vidljive pojavnosti u formi izuma, otkria, graevina, slika itd, ali i ovde esto potraje dok ona ne uspe da se probije do ove spoznaje. Ba kao to u ivotu pojedinanog znaajnog oveka genijalna ili pak izvanredna obdarenost, pokrenuta tek naroitim povodima, tei samo praktinom ostvarenju, i u ivotu naroda stvarno 150

iskoritenje postojeih stvaralakih snaga i sposobnosti moe esto da usledi tek ako za to postoje odreene pretpostavke. To najjasnije moemo videti na onoj rasi, koja je bila i jeste nosilac razvoja ljudske kulture - na Arijevcima. im ih sudbina dovede u posebne prilike, njihove postojee sposob- nosti poinju da se razvijaju u sve brem sledu, ili da se pretau u opipljive forme. Kulture koje osnivaju u takvim sluajevima se skoro uvek odluujui odreuju postojeim tlom, datom klimom - i pokorenim ljudima. Ovo poslednje je svakako skoro najpresudnije. to su tehnike pretpostavke za kulturnu aktivnost primitivnije, to je neophodnije prisustvo ljudskih pomonih snaga, koje onda, organizaciono okupljene i primenjene, treba da zamene snagu maine. Bez ove mogunosti korienja niih ljudi, Arijevac nikad ne bi mogao da naini prve korake ka svojoj kasnijoj kulturi; upravo onako kao to on bez pomoi pojedinih pogodnih ivotinja, koje je znao da pripitomi, ne bi doao do tehnike, koja mu sada dozvoljava da mu polako, upravo ove ivotinje vie ne budu potrebne. Izreka: "Crnac je ispunio svoju dunost, Crnac moe da ide", ima na alost svoje najdublje znaenje. Vekovima je konj morao da slui oveka i pomae da se postave osnove jednog razvoja koji opet, zbog automobila, samog konja ini suvinim. Za nekoliko godina e prekinuti svoj rad, samo bi bez njegove ranije sarad- nje ovek moda teko doao tamo gde je danas. Tako je za stvaranje viih kultura prisustvo niih ljudi bilo jedna od najbitnijih pretpostavki, zato to su samo oni mogli da zamene nedostatak tehnikih pomonih sredstava, bez kojih se, meutim, neki vii razvoj uopte ne bi mogao zamisliti. Sigurno je da se prva kultura oveanstva manje temeljila na pripitomljenoj ivotinji nego na iskoritavanju niih ljudi. Tek nakon porobljavanja pokorenih rasa, ista sudbina je poela da pogaa i ivotinje, a ne obrnuto, kako bi neki hteli da veruju. Jer je ispred pluga najpre iao pobeeni - i tek nakon njega konj. Samo pacifistike budale mogu ovo ponovo smatrati znakom ljudske izopaenosti, a da pri tom ne shvataju da je ovaj razvitak upravo morao da se odigra, da bi se konano dospelo do mesta sa kog danas ovi apostoli mogu svoje brbljarije da iznose na videlo. Napredak oveanstva je poput penjanja po beskrajnim lestvama; ne ide se na vie a da se prethodno ne preu donje stepenice. Tako je Arijevac morao da ide putem, koji mu je pokazivala stvarnost, a ne onim o kom sanja fantazija modernog pacifiste. Ali put stvarnosti je tvrd i teak, no on dovodi konano donde, odakle ih, na alost, u stvari pre udaljuje no to ih pribliava. Nije sluajno, dakle, da su prve kulture nastale tamo gde je Arijevac, susrevi se sa niim narodima, njih podjarmio i potinio svojoj volji. Oni su tada bili prvi tehniki instrument u slubi kulture u nastanku. Time je bio jasno oznaen put kojim Arijevac treba da ide. Kao porobljiva je pokorio nie ljude i uredio njihovu praktinu delatnost pod svojim zapovednitvom, prema svojoj volji i za svoje ciljeve. Samo, time to ih je doveo do takve korisne, iako teke delatnosti, ne samo da je zatitio ivot pokorenih, ve im je ak moda dodelio sudbinu koja je bila bolja nego njihova ranija takozvana "sloboda". Dok god je bezobzirno odravao stanovite gospodara, ne samo da je stvarno ostajao gospodar, ve je i odravao i uveavao kulturu. Zato to je ova poivala iskljuivo na njegovim sposobnostima, a time i njegovom odravanju sebe sama. Kako su podanici takoe poeli da se uzdiu, te se verovatno i jeziki pribliili porobljivau, pao je zid izmeu gospodara i sluge. Arijevac se odrekao istote svoje krvi, pa je zbog toga izgubio boravak u raju koji je stvorio za sebe. On je potonuo u meanju rasa, postepeno sve vie gubio svoju kulturnu sposobnost, dok na kraju nije poeo ne samo duhovno ve i telesno da vie lici na podanike i prastanovnike negoli na svoje pretke. Neko vreme je jo mogao da se hrani 151

postojeim kulturnim dobrima, ali je onda dolo do obamrlosti i on je konano pao u zaborav. Tako propadaju kulture i imperije, da bi se oslobodilo mesto za nove tvorevine. Meanje krvi i time prouzrokovani pad rasnog nivoa su jedini uzrok odumiranja svih kultura; jer ljudi ne propadaju zbog izgubljenih ratova, ve zbog gubitka one sile otpora koja je svojstvena jedino istoj krvi. Ono to na ovom svetu nije dobra rasa je pleva. Celokupno svetsko istorijsko zbivanje je, meutim, samo ispoljavanje nagona za samoodranjem rase u dobrom ili loem smislu. Na pitanje o unutranjim uzrocima nadmonog znaaja Arijevstva moe se odgovoriti tako da ih manje treba traiti u jaoj sklonost ka nagonu za samoodranjem po sebi, a mnogo vie u posebnom nainu ispoljavanja istog. Volja za ivotom je, subjektivno posmatrano, svuda podjednako velika, a razliita jedino u formi stvarnog dejstva. Kod prvobitnih ivih bia nagon za samoodranjem ne prelazi brigu o sopstvenom Ja. Egoizam, kako oznaavamo ovu strast, ovde ide tako daleko, da sam obuhvata vreme, pa trenutak opet trai sve i ne eli nita da prepusti buduim asovima. ivotinja na ovom stadijumu ivi samo za sebe, trai hranu samo za trenutnu glad i bori se samo za sopstveni ivot. Dok god se, meutim, nagon za samoodranjem ispoljava na ovaj nain, nedostaje svaka osnova za stvaranje drutva, pa bila to i najprimitivnija forma porodice. Ve zajednica izmeu mujaka i enke, ne samo radi parenja, zahteva proirenje nagona za samoodranjem, tako to se briga i borba za sopstveno Ja okreu i drugom delu; mujak ponekad trai hranu i za enku, najee, meutim, oboje trae namirnice za mlade. Skoro uvek jedan titi drugog, tako da se ovde pokazuju prve, mada beskrajno jednostavne, forme portvovanosti. Kako se ovaj oseaj proiruje van granica uskog kruga porodice, pokazuje se i pretpostavka za stvaranje veih saveza, te na kraju formalnih drava. I kod najniih ljudi na zemlji je ova osobina prisutna u vrlo malom obimu, tako da esto ne odu dalje od stvaranja porodice. to je spremnost za zapostavljanje linih interesa vea, utoliko vie raste i sposobnost za stvaranje obuhvatnijeg drutva. Ova portvovana elja za zalaganje linog rada i, ako je potrebno, sopstvenog ivota za druge, je najjaa kod Arijevaca. Arijevac nije najvei po svojim duhovnim osobinama samim po sebi, ve po meri spremnosti da sve sposobnosti stavi u slubu zajednice. Nagon za samoodranjem je kod njega dostigao najplemenitiju formu, tako to je sopstveno Ja voljno podredio ivotu celine i, ako trenutak to zahteva, prinosi ga na rtvu. Uzrok sposobnosti stvaranja i izgradnje kulture, kod Arijevca nije intelektualna nadarenost. Kad bi imao i samo i jedino nju, mogao bi uvek da deluje samo ruilaki, a ni u kom sluaju organizatorski; jer najintiinnije bie svake organizacije poiva na tome, da se pojedinac dri zastupanja svog linog miljenja, kao i svojih interesa, i oboje rtvuje u korist veine ljudi. Upravo zaobilaznim putem dobija nazad svoj deo. On tu npr. vie ne radi neposredno za sebe samog, ve se svojom delatnou ukljuuje u okvir celine, ne samo radi sopstvene koristi, nego radi koristi svih. Najdivnije tumaenje ovog nazora nudi njegova re "rad", pod kojom on ni u kom sluaju ne podrazumeva aktivnost na odranju ivota samo po sebi, ve jedino stvaranje koje ne protivurei interesima celine. U drugom sluaju, ljudsku delatnost, ukoliko slui nagonu za samoodranjem ne obazirui se na dobro savremenika, oznaava kao krau, lihvarenje, otimainu, provalu itd. Ovo uverenje, koje doputa da interes sopstvenog Ja uzmakne u korist ouvanja zajednice, je odista prva pretpostavka svake istinski ljudske kulture. Samo iz nje mogu da nastanu sva velika dela oveanstva, koja utemeljitelju donose malu nagradu, ali zato 152

potomcima najvredniji blagoslov. Da, samo iz nje se moe razumeti, kako mnogi mogu u potenju da podnose bedan ivot, koji njima samima namee samo siromatvo i skromnost, a celini osigurava osnove bitisanja. Svaki radnik, svaki seljak, svaki izumitelj, slubenik itd. koji stvara, a da pri tom nikad ne moe da ostvari sreu i blagostanje, je nosilac ove visoke ideje i onda kada mu dublji smisao njegovog rada uvek ostane skriven. Ali ono to vai za rad kao osnovu izdravanja ljudi i sveg ljudskog napretka, u jo veoj meri je prikladno za zatitu oveka i njegove kulture. U predanosti sopstvenog ivota opstanku zajednice je kruna sveg portvovanja. Jedino time se spreava da ono to ljudske ruke sagrade, ljudske ruke ponovo porue ili priroda uniti. Upravo na nemaki jezik ima re, koja na divan nain oznaava delovanje u tom smislu: ispunjenje obaveze, to znai, ne zadovoljavati sebe sama, ve sluiti celini. Principijelno uverenje, iz kog izrasta takvo delovanje, za razliku od egoizma, od koristoljubivosti, nazivamo - idealizam. Pod tim podrazumevamo samo sposobnost rtvovanja pojedinca za celinu, za svoje blinje. Koliko je, meutim, samo potrebno, uvek iznova uviati, da idealizam ne predstavlja suvino ispoljavanje oseanja, ve da je u stvari bio, jeste i bie pretpostavka za ono to oznaavamo kao ljudsku kulturu, tak da je tek on stvorio pojam "ovek". Ovom unutranjem uverenju Arijevac zahvaljuje za svoje mesto u ovom svetu, a svet mu zahvaljuje za oveka; jer je samo on iz istog duha, oblikovao onu stvaralaku snagu, koja iz jedinstvene veze sirove pesnice i genijalnog intelekta stvara spomenike ljudske kulture. Bez njegovog idealnog uverenja bi sve, i najblistavije sposobnosti duha bile samo duh po sebi, spoljni sjaj bez unutranje vrednosti, a nikad stvaralaka snaga. Ali poto stvarni idealizam nije nita drugo do podreivanje interesa i ivota pojedinca celini, a to opet predstavlja pretpostavku za stvaranje organizacionih oblika svake vrste, on u najdubljoj osnovi odgovara poslednjoj tenji prirode. On sam dovodi ljude do priznavanja prvenstva moi i snazi, i puta ih da postanu mrvica onog poretka, koji oblikuje i stvara ceo univerzum. Najistiji idealizam se nesvesno poklapa sa najdubljom spoznajom. Koliko je to tano i koliko malo veze pravi idealizam ima sa neozbiljnim matarijama, moe se odmah spoznati, ako se neiskvarenom detetu, zdravom deaku npr. da da presuuje. Isti deak, koji ne razumevajui i uz odbijanje stoji nasuprot tiradama "idealnog" pacifista, je spreman da mladi ivot odbaci za ideal svoje narodnosti. Nesvesno se instinkt ovde pokorava spoznaji dublje neophodnosti ouvanja vrste, ako je potrebno, na raun pojedinca, i protestuje protiv matarija pacifistikog brbljivca, koji se u stvari kao, mada naminkani ali ipak kukaviki egoista, ogreuje o zakone razvitka; jer on je uslovljen portvovanjem pojedinca u korist celine a ne bolesnim predstavama plaljivih sveznalica i kritiara prirode. Upravo u vremenima, kad idealni nazor preti da nestane, moemo odmah da prepoznamo pad one snage koja formira zajednicu i tako stvara pretpostavke kulture. Kao to upravo egoizam postaje vladalac nekog naroda, kidaju se lanci reda, i u lovu na sopstvenu sreu ljudi se sa neba strmoglavljuju pravo u pakao. Da, ak i potomstvo zaboravlja ljude koji su sluili samo svojoj koristi, a slavi junake koji su se odricali sopstvene sree. Najjau suprotnost Arijevcu predstavlja Jevrejin. Ni kod jednog naroda na svetu nagon za samoodranjem nije snanije razvijen nego kod takozvanog izabranog. Kao najbolji dokaz za to moe da poslui ve i jednostavna injenica o postojanju ove rase. Gde je narod koji bi poslednjih dve hiljade godina bio izloen tako malom broju promena unutranje nadarenosti, karaktera itd. kao 153

jevrejski? Koji je narod konano uestvovao u veim prevratima kao ovaj - a ipak je uvek iz najjaih katastrofa oveanstva izlazio isti? Kakva beskrajno ilava volja za ivotom, za odranjem vrste govori iz ovih injenica! Intelektualne osobine Jevrejina su se ikolovale tokom vekova. On danas vai kao "mudar", a to je u izvesnom smislu uvek i bio. Samo njegov um nije rezultat sopstvenog razvoja, ve obuke miljenja od strane tuinaca. Ni ljudski duh ne moe da se penje u visinu bez stepenica; za svaki korak nagore mu je potreban temelj prolosti, i to u onom obuhvatnom smislu, u kom se on ispoljava u optoj kulturi. Svako miljenje samo neznatnim delom poiva na sopstvenoj spoznaji, a najveim na iskustvima proteklog vremena. Opti kulturni nivo snabdeva pojedinog oveka, a da se on na to i ne obazire, takvim obiljem predznanja, da On, tako naoruan, dalje lake moe da preduzima sopstvene korake. Dananji deak, na primer, raste u pravom mnotvu tehnikih dostignua poslednjih vekova, tako da se na mnogo toga, to je pre stotinu godina najveim duhovima jo bilo zagonetka, kao na samo po sebi razumljivo vie uopte ne osvre, iako je to za praenje i razumevanje naeg napredovanja odgovarajuim oblastima za njega od presudnog znaaja. Ako bi ak neka genijalna glava iz dvadesetih godina prolog veka danas iznenada napustila svoj grob, njegovo i samo duhovno snalaenje u sadanjem vremenu bi bilo mnogo tee, no to je to sluaj sa proseno nadarenim petnaestogodinjim deakom sadanjice. Zato to bi njemu nedostajalo sve ono beskrajno prethodno obrazovanje, koje dananji savremenik takorei nesvesno prima tokom svog rasta usred pojava dotine opte kulture. Poto pak Jevrejin - iz razloga, koji e se odmah pokazati - nikad nije posedovao sopstvenu kulturu, osnove njegovog duhovnog rada su uvek davali drugi. Njegov intelekt se uvek razvijao na svetu kulture, koji ga je okruivao. Nikad se nije deavalo obrnuto. Jer, iako nagon za samoodranjem kod jevrejskog naroda nije bio manji, ve pre vei nego kod drugih naroda, iako njegove duhovne sposobnosti vrlo lako mogu da izazovu utisak, da su one dorasle intelektualnoj nadarenosti ostalih rasa, ipak sasvim nedostaje najvanija pretpostavka jednog kulturnog naroda, idealistiki nazori. elja za rtvovanjem kod jevrejskog naroda ne prelazi goli nagon za samoodranjem pojedinca. Prividno jak oseaj pripadnosti je zasnovan na vrlo primitivnom instinktu opora, kao to se on slino pokazuje kod mnogih drugih bia ovog sveta. Vredna pomena je pri tom injenica da nagon opora uvek dovodi do meusobnog potpomaganja, dok god zajednika opasnost ini da to izgleda neophodno ili neizbeno. Isti opor vukova koji takoe zajedniki napada svoj plen, razdvaja se sa gladi opet na pojedinane ivotinje. Isto vai i za konje, koji uvek jedinstveni pokuavaju da se odbrane od napadaa, da bi se nakon savladane opasnosti opet rasprili. Slicno se deava kod Jevrejina. Njegova elja za rtvovanjem je samo prividna. Ona postoji samo dotle dok egzistencija svakog pojedinca to ini neophodnim. im je, meutim, zajedniki neprijatelj pobeen, svaka pretea opasnost otklonjena, plen spaen, prestaje prividna meusobna harmonija Jevreja, da bi se uzrono postojeim sklonostima ponovo dalo mesta. Jevrejin se ujedinjuje samo ako ga zajednika opasnost na to primorava ili privlai zajedniki plen; ako oba razloga otpadnu, odlike ekstremnog egoizma dolaze do izraaja i od sloenog naroda dok mahne rukom nastane krvavo zaraena gomila pacova. Kad bi Jevreji biIi sami na ovom svetu, uguili bi se u prljavtini i smeu kao to pokuavaju da se u borbi punoj mrnje meusobno iskoriste i istrebe, ukoliko potpuni nedostatak svake portvovanosti, koji se odraava u njihovom 154

kukaviluku, i ovde od borbe ne napravi pozorite. Dakle, sasvim je pogreno na injenici o slonosti Jevreja u borbi, tanije reeno, u pljakanju njihovih blinjih, pretpostaviti izvesnu idealnu portvovanost kod njih. I ovde Jevrejina ne vodi nita drugo do goli egoizam pojedinca. Stoga je i jevrejska drava - koja treba da bude ivi organizam za ouvanje i uveanje jedne rase - teritorijalno potpuno neograniena. Jer odreeno prostorno uokvirivanje jedne dravne tvorevine uvek pretpostavlja idealistiko miljenje nae drave, a naroito pravilno shvatanje pojma rad. Upravo u onoj meri, u kojoj nedostaje ovaj stav, zakazuje i svaki pokuaj stvaranja, pa ak i odranja prostorno omeene drave. Time otpada i osnova na kojoj jedino moe da nastane kultura. Stoga je jevrejski narod uz sve prividne intelektualne odlike ipak bez prave kulture, a posebno bez bilo kakve sopstvene. Jer ono to Jevrejin danas ima od prividne kulture je u njegovim rukama ve uniteno dobro drugih naroda. Kao znaajno obeleje pri proceni stava Jevreja prema pitanju ljudske kulture mora se uvek imati u vidu da nikad nije bilo jevrejske kulture i da je prema tome ni danas nema, da obe kraljice umetnosti, arhitektura i muzika, ni za ta izvorno ne mogu da zahvale Jevrejima. Ono to su postigli na polju umetnosti je ili ''popravljanje'' na gore ili duhovna kraa; uz to Jevrejinu nedostaju one osobine koje odlikuju stvaralake a time i kulturno obdarene rase. Koliko Jevrejin samo saivljavajui se, bolje rei kvarei, preuzima tuu kulturu, proizilazi iz toga da ga najee moemo nai u umetnosti koja se najmanje oblikuje prema sopstvenom izumu, u glumi. ak i ovde je on samo "komedija", bolje rei krivotvorac; jer ak i ovde mu nedostaje poslednji zamah do stvarne veliine; ak ni ovde nije genijalni kreator ve povrni podraa- valac, pri emu sve upotrebljene mere i trikovi ne mogu da zavaraju o unutranjoj beivotnosti njegovog dara oblikovanja. Tu jevrejska tampa pomae na nain pun ljubavi tako to o svakom i najprosenijem eprtlji, samo ako je Jevrejin, uzvikne takav pozdravni pokli, da ostali svet najzad pomisli kako pred sobom vidi umetnika, dok se u stvari radi o jednom komedijau. Ne, Jevrejin nema nikakvu kulturno-stvaralaku snagu, poto idealizam, bez koga nema stvarnog vieg razvoja oveka, kod njega ne postoji i nikad nije ni postojao. Stoga njegov intelekt nee delati stvaralaki, ve ruilacki a u retkim sluajevima moda u najbolju ruku podraujui, a zatim kao prauzor "snage koja uvek eli zlo a stalno dobro stvara". oveanstvo napreduje ne pomou njega nego uprkos njemu. Poto Jevrejin nikad nije imao dravu sa odreenim teritorijalnim ogranienjem, pa tako nikad ni neku kulturu nije mogao nazvati svojom, nastalo je shvatanje kao da se ovde radi o narodu koji bi se mogao uraunati u red nomada. Ovo je koliko velika toliko i opasna zabluda. Nomad poseduje odreeni ogranieni ivotni prostor, ali ga ne obrauje kao seljak sa stalnim boravitem, ve ivi od prihoda svojih stada sa kojima luta po svojoj zemlji. Spoljnim razlogom tome se moe smatrati mala plodnost nekog tla koje jednostavno ne doputa naseljavanje. Dublji uzrok lei u neskladu izmeu tehnike kulture nekog doba ili naroda i prirodnog siromatva nekog ivotnog prostora. Ima podruja u kojima arijevac samo svojom tehnikom koju je razvijao vie hiljada godina, moe da zagospo-dari u zatvorenim naseobinama dalekog prostranstva i ivotne potrebe zadovolji iz njega. Kad ne bi imao ovu tehniku morao bi ili da se kloni ovih oblasti ili da kao i nomad ivotari u stalnom lutanju, pod pretpostavkom da njegovo hiljadugodinje vaspitanje i naviknutost na sedelaki nain ivota ne uine da mu to izgleda jednostavno nepodnoljivo. 155

Moramo se prisetiti da su se u doba otvaranja amerikog kontinenta brojni arijevci izborili za svoj ivot postavljajui zamke, kao lovci itd. i to esto u veim grupama, sa enom i detetom, stalno se selei, tako da je njihov ivot potpuno jednak ivotu nomada. Meutim, im su njihov sve vei broj i bolja pomona sredstva dopustila da iskre divlje zemljite i odole prastanovnicima, dizalo se sve vie naselja u zemlji. Verovatno je i arijevac prvo bio nomad pa se tokom vremena ustalio, samo zbog toga ipak nikad nije bio Jevrejin! Ne, Jevrejin nije nomad; jer je i nomad imao odreeni stav prema pojmu "rad" koji je mogao da poslui kao osnova za kasniji razvoj, ukoliko su za to postojale neophodne duhovne pretpostavke. Idealistiko shvatanje kod njega, meutim, postoji, iako beskrajno razvodnjeno, stoga je on i po svom celokupnom biu arijevskim narodima moda stran, ali ne nesimpatian. Nasuprot tome, kod Jevreja ovaj stav uopte ne postoji; stoga on i nije bio nomad ve uvek i samo parazit u telu drugih naroda. To to pri tom povremeno naputa svoj dosadanji ivotni prostor nema veze sa njegovom namerom, ve je rezultat izbacivanja koje s' vremena na vreme doivi od zloupotrebljenih naroda u kojima je gostovao. Njegovo irenje je, meutim, tipina pojava za sve parazite; on stalno trai novo plodno tlo za svoju rasu. Ovo, meutim, zbog toga sa nomadima nema nikakve veze, jer Jevrejin uopte ne razmilja o tome da oisti oblast koju zauzme, ve ostaje gde jeste i to tako ukorenjeno da ga je i silom vrlo teko isterati. Do njegovog irenja na nove zemlje dolazi upravo u onom trenutku u kom su tamo dati izvesni uslovi za njegov ivot, a da on pri tom kao nomad - ne promeni dotadanje boravite. On jeste i ostaje veiti parazit, nametnik koji se kao tetni bacil sve vie iri, dok i samo jedno pogodno plodno tlo na to poziva. Dejstvo njegovog bitka je isto kao ono nametnika: gde se on pojavi, naroddomain odumire nakon kraeg ili dueg vremena. Tako je Jevrejin uvek iveo u dravama drugih naroda i tamo stvarao sopstvenu dravu koja je uobiavala da jedri maskirana pod oznakom "religiozna zajednica" tako dugo dok spoljne okolnosti nisu doputale da se potpuno pokae njegovo bie. Ako se nekad i oseao dovoljno snanim da moe da bude bez zatitnog pokrivaa, jo uvek je putao da veo padne i bio odjednom ono to drugi ranije nisu hteli da veruju i vide: Jevrejin. U ivotu Jevrejina kao parazita u telu drugih naroda i drava je zasnovano posebno svojstvo koje je jednom podstaklo openhauera na ve pomenutu izjavu da je Jevrejin "veliki majstor u laganju". ivot Jevrejina nagoni na la, i to na neprestanu la, kao to severnjaka tera da se toplije oblai. Njegov ivot unutar drugih naroda moe da traje samo ako mu uspe da probudi shvatanje da se kod njega ne radi o narodu, ve o jednoj, iako posebnoj, "religioznoj zajednici". To je, meutim, prva velika la. Da bi mogao da ivi kao parazit naroda mora da posegne za poricanjem svoje unutranje svojstvenosti. to je Jevrejin pojedinac inteligentniji, ova varka mu vie uspeva. Da moe da doe dotle da veliki delovi naroda-domaina najzad ozbiljno poveruju da je Jevrejin zaista Francuz ili Englez, Nemac ili Italijan, iako posebne vere. Naroito dravne slube, koje uvek izgledaju nadahnute istorijskim deliem mudrosti, najlake padaju kao rtve ove bestidne prevare. Samostalno miljenje u ovim krugovima ponekad se smatra pravim grehom protiv svetog napretka, tako da oveka ne sme da zacudi da npr. bavarsko dravno ministarstvo ni danas nema blagog pojma da su Jevreji pripadnici jednog naroda a ne "veroispovesti", iako bi samo jedan pogled u jevrejsku tampu to odmah 156

pokazao ak i najskromnijem duhu. Svakako da ''Jev- rejski eho" jo nije slubeni list pa je prema tome nemerodavan za razum takvog vladarskog silnika. Jevreji su uvek bili narod odreenih rasnih osobina, a nikad religija, samo je njegov napredak ve u rano doba traio sredstvo koje bi skrenulo neprijatnu panju sa njegovih pripadnika. A koje bi sredstvo bilo svrhovitije i istovremeno bezazlenije nego unoenje pozajmljenog pojma ''religiozne zajednice''? Jer i ovde je sve pozajmljeno, bolje rei ukradeno - po svom prvobitnom biu Jevrejin ne moe da ima religiozno ureenje ve i stoga to mu nedostaje idealizam u bilo kom obliku, a time mu je i vera u zagrobni svet potpuno strana. Ne moe se zamisliti religija, prema arijevskim shvata- njima, kojoj nedostaje vera u ivot posle smrti u bilo kom obliku. U stvari ni Talmud nije knjiga pripreme za zagrobni svet ve samo za praktian i podnoljiv zemaljski ivot. Jevrejska veronauka je u prvoj liniji uputstvo za odravanje istote krvi Jevreja kao i regulisanja meusobnog komuniciranja Jevreja, jo vie sa ostalim svetom, dakle sa neJevrejima. Ali i ovde se nikako ne radi o etikim problemima ve o izuzetno skromnim ekonomskim. O moralnoj vrednosti jevrejske verske nastave postoje danas i uvek je bilo prilino iscrpnih studija (ne od strane Jevreja; lupetanja samih Jevreja o tome su naravno prilagoena svrsi) koje su ovu vrstu religije prema arijevskim pojmovima prikazivale upravo jezivom. Najbolje obeleje daje ipak proizvod ovog verskog vaspitanja - sam Jevrejin. Njegov ivot je samo ovozemaljski a njegov duh je pravom hrianstvu intimno toliko stran, kao to je i njegovo bie dve hiljade godina ranije bilo strano velikom osnivau nove nauke. On naravno nije tajio svoje miljenje o jevrejskom narodu, ak je, kad je to bilo potrebno, posezao za biem da bi isterao iz Gospodinovog hrama ovog protivnika sveg oveanstva, koji je tada, kao i uvek, u religiji video samo sredstvo za poslovnu egzistenciju. Zato je onda Hrist naravno bio stavljen na krst, dok se nae dananje hrianske partije poniavaju i na izborima mole za jevrejske glasove, a kasnije pokuavaju da se sa ateistikim jevrejskim partijama dogovore oko politikih pomeranja, i to protiv sopstvenog naroda. Na ovoj prvoj i najveoj lai da Jevreji nisu rasa ve religija, zasnivaju se u nunom sledu dalje lai. U njih spada i la vezana za jezik Jevreja. On za njega nije sredstvo da izrazi svoje misli, ve sredstvo da ih sakrije. Dok govori francuski, misli na jevrejskom a dok strue nemake stihove, samo proivljava bie svog naroda. Dok god Jevrejin ne postane gospodar drugih naroda mora, hteo ne hteo, da govori njihov jezik, im bi oni postali njegove sluge, morali bi svi da ue univerzalni jezik (npr. esperanto) tako da bi Jevreji i ovim sredstvom lake mogli da ovladaju njima. Koliko ceo bitak ovog naroda poiva na stalnoj lai, pokazano je na neuporediv nain u "Zapisima mudraca sa Siona" koje Jevreji tako beskrajno mrze. Oni poivaju na falsifikatu, stenju stalno "Frank- furtske novine" u svet; najbolji dokaz za to da su pravi, to mnogi Jevreji nesvesno mogu da urade, ovde je svesno oitovano. Ali u tome je stvar. Sasvim je svejedno iz koje jevrejske glave potiu ova otkria, merodavno je, meutim, da ona sa upravo jezivom sigurnou pokrivaju bie i delatnost jevrejskog naroda i pokazuju ih u njihovim unutranjim odnosima i krajnjim ciljevima. Njihovu najbolju kritiku ipak daje stvarnost. Onaj ko istorijski razvoj u poslednjih sto godina ispituje sa stanovita ove knjige, njemu e i krik jevrejske tampe odmah postati razumljiv. Jer kad ova knjiga jednog dana postane opte dobro jednog naroda, i jevrejska opasnost e se ve moi smatrati slomljenom. Da bi se upoznao Jevrejin, najbolje je prouiti njegov put kojim se unutar drugih naroda i vekovima kree. Pri tom je dovoljno pratiti ovo na samo jednom primeru, da bi se dolo do neophodnih saznanja. Poto je njegov razvitak 157

uvek i u svako doba bio isti, kao to su i narodi koje je prodirao stalno isti, preporuljivo je da se kod takvog razmatranja njegov razvoj podeli na odreene odeljke koje ja u ovom sluaju, radi jednostavnosti, obeleavam slovima. Prvi Jevreji su doli u Germaniju tokom prodora Rimljana i to, kao i uvek, kao trgovci. U olujama Seobe naroda su prividno opet nestali, pa se tako poetkom novog i trajnog pojudovljavanja srednje i severne Evrope moe smatrati doba stvaranja prve germanske drave. Poeo je jedan razvitak koji je uvek bio isti ili slian, kad god su Jevreji negde nailazili na arijevske narode. a) Sa nastankom prvih stalnih naselja je Jevrejin iznenada "tu". Dolazi kao trgovac i u poetku malo vanosti pridaje prikrivanju svog naroda. Jo je Jevrejin, delom moda i zato to je spoljna rasna razlika izmeu njega i naroda-gosta prevelika, njegovo znanje jezika jo premalo, a zatvorenost naroda-gosta preotra, da bi smeo da se usudi da se pojavi kao neto drugo osim kao strani trgovac. Uz njegovu spretnost i neiskustvo naroda-gosta, zadravanje njegovog karaktera kao Jevrejina ne znai za njega nedostatak ve pre prednost; strancima se ljubazno izlazi u susret. b) Postepeno poinje da se polako aktivira u privredi, ne kao proizvoa ve iskljuivo kao posredni lan. Po svojoj hiljadugodinjoj trgovakoj spretnosti daleko je ispred jo uvek nesnalaljivih ali bezgranino asnih arijevaca, tako da ve za kratko vreme trgovina preti da postane njegov monopol. Poinje sa pozajmljivanjem novca i to, kao i uvek, sa zelenakim kamatama. U stvari, on time uvodi kamatu. Opasnost ove nove institucije isprva nije prepoznata, ve zbog trenutnih prednosti ak pozdravljena. c) Jevrejin je potpuno preao na sedelaki nain ivota, tj. on u gradovima i varoi- cama naseljava posebne kvartove i sve vie stvara dravu u dravi. Trgovinu kao i sve novane poslove smatra svojom osobitom privilegijom koju bezobzirno iskoritava. d) Novani poslovi i trgovina su bez ostatka postali njegov monopol. Njegove zelenake kamate najzad izazivaju otpor, njegova sve vea drskost u ostalom negodovanje, bogatstvo zavist. Mera se prevri kada i zemljite urauna u svoje trgovake objekte, i omalovai ga kao prodajnu, bolje rei robu za cenkanje. Poto on sam nikad ne obrauje zemljite ve ga prosto posmatra kao imovinu za iskorita- vanje, na kojoj seljak moe da ostane ali uz najbedniju ucenu od strane sadanjeg gospodara, nenaklonost prema njemu postepeno raste do otvorene mrnje. Njegova krvopijska tiranija postaje toliko velika da dolazi do izgreda protiv njega. ovek poinje da posmatra stranca sve blie i otkriva nove odbojne crte i svojstvenosti na njemu, dok jaz ne postane nepremostiv. U vremenima najvee nevolje najzad provaljuje bes protiv njega, i opljakane i unitene mase poseu za samoodbranom da bi se zatitile od bia bojeg. Tokom nekoliko stolea su ga upoznali, pa ve sam njegov bitak oseaju istom nevoljom koliko i kugu. e) Sad Jevrejin poinje da otkriva svoje prave osobine. Sa poniznim ulagivanjem pristupa vlastima, puta svoj novac da radi i na taj nain sebi uvek iznova osigurava dozvolu za novo pljakanje svojih rtvi. Ako se bes naroda protiv veite pijavice i razbukti, njega to ni najmanje ne spreava da se za nekoliko godina iznova pojavi u tek naputenom mestu i ponovo pone sa starim ivotom. 158

Nikakav progon ne moe da ga odvrati od njegovog nacina iskoritavanja ljudi, nikakav da ga istera, nakon svakog je ubrzo opet tu i to opet onaj stari. Da bi se bar najgore spreilo poinje se sa oduzimanjem zemljita njegovoj lihvarskoj ruci, tako to mu se kupovina istog jednostavno zakonski onemoguuje. f) U meri u kojoj vlast kneeva poinje da raste, gura se sve blie njima. Moli za dozvole i privilegije, koje uz odgovarajuu nadoknadu rado dobija od gospode koja se uvek nalazi u finansijskim nevoljama. Ako ga to neto i kota, za nekoliko godina povrati dati novac preko kamate. Prava pijavica koja se smeta na telo nesrenog naroda, i ne moe se skinuti, dok kneevima samim opet ne zatreba novac pa mu lino puste isisanu krv. Ova igra se uvek iznova ponavlja, pri emu je uloga tzv. "nemakih kneeva" isto toliko alosna kao i samih Jevreja. Oni su zaista bili boja kazna za njihove drage narode, ova gospoda, a nalaze paralele samo sa raznoraznim ministrima dananjeg doba. Nemakim kneevima treba zahvaliti, to nemaka nacija nije mogla da se konano oslobodi jevrejske opasnosti. Na alost se ni kasnije u tome nije nita promenilo, tako da njima Jevreji duguju hiljadu puta zasluenu nadnicu za grehe, koje su nekad poinili nad sopstvenim narodima. Povezali su se sa avolom i pristali uz njega. g) Tako hvatajui kneeve u mreu, vodi ih njihovoj propasti. Polako ali sigurno slabi njihov odnos prema narodima u onoj meri u kojoj prestaju da slue interesima istih, i umesto toga poinju da iskoritavaju svoje podanike. Jevrejin tano zna njihov kraj i trai mogunost da to ubrza. On sam pospeuje njihovu veitu finansijsku nevolju, tako to ih sve vie otuuje od stvarnih zadataka, pue oko njih uz najgore laskanje, navodi ib na greh i time sebe ini neophodnijim. Njegova sposobnost, bolje rei beskrupuloz- nost, u svim novanim poslovima podrazumeva da se od opljakanih podanika iznuuju, ak izrabljuju nova i nova sredstva, a oni nestaju za sve krae vreme. Tako svaki dvor ima svog"dvorskog Jevrejina" - kako se zovu nakaze koje mue dragi narod do oajanja a prireuju veno uivanje. Koga bi pa udilo da se ova dika ljudskog roda konano i spolja okiti i uzdigne u nasledni plemiki stale, pomaui ne samo da se ova institucija izvrgne podsmehu, ve ak da se zatruje? Sad tek naravno moe da na pravi nain upotrebi svoj poloaj u korist sopstvenog napretka. Konano treba samo da se krsti da bi doao u posed svih mogunosti i prava deteta svoje zemlje. Ovaj posao obavlja ne retko na radost crkve zbog osvojenog sina Izrailja zbog uspele prevare. h) Meu Jevrejima sad dolazi do promene. Do sada su bili Jevreji tj. nije se pridavala vanost tome da ele da izgledaju kao neto drugo, a to se nije ni moglo kraj tako izrazitih rasnih obeleja na obe strane. Jo u doba Fridriha Velikog nijednom oveku nije padalo na pamet da u Jevrejima vidi neto drugo osim "stranog" naroda, a jo je i Gete uasnut pred pomilju da brak izmedu hriana i Jevreja ubudue nee biti zakonski zabranjen. O boe moj, Gete ipak nije bio nazadnjak ili ak zilot; ono to je iz njega govorilo nije bilo nita drugo do glas krvi i razuma. Tako je narod - uprkos svim prljavim radnjama dvora - u Jevrejima instinktivno video strano telo u sopstvenom, i u skladu s' tim se postavljao prema njemu. Sada bi to trebalo da bude drugaije. Tokom vie od hiljadu godina je nauio da tako vlada jezikom naroda-gosta, da smatra da moe da se usudi da svoje jevrejstvo ubudue manje naglaava a da u prvi plan vie stavlja svoju "nemtinu"; jer ma kako smeno, ak ludo u prvom trenutku izgledalo, doputa 159

sebi drskost i preobraava se u "Germana", u ovom sluaju dakle u "Nemca". Time poinje jedna od najbesramnijih prevara, koja se moe zamisliti. Poto od nemtine nema odista nita drugo do vetine da natuca njen jezik - uz to na uasan nain - on se u ostalom nikad nije poistovetio sa njom, cela njegova nemtina poiva samo na jeziku. Ali rasa nije samo u jeziku ve iskljuivo u krvi, neto to niko ne zna bolje od Jevrejina koji vrlo malo vanosti pridaje ouvanju svog jezika a nasuprot tome svu vanost ouvanju svoje krvi. ovek bez prepreke moe da promeni jezik, tj. da se koristi nekim drugim; samo e onda svojim novim jezikom izraavati stare misli; njegovo unutranje bie se ne menja. To najbolje pokazuje Jevrejin koji moe da govori hiljadu jezika a ipak uvek ostaje Jevrejin. Njegove karakterne osobine su ostale iste, govorio on dve hiljade godina latinski kao trgovac itom u Ostiji ili zanosio danas na nemaki kao krijumar brana. On je uvek isti Jevrejin. Da ovu oitost dananji normalan ministarski savetnik ili vii policijski slubenik ne shvata je naravno samo po sebi razumljivo, teko da okolo ide stvor sa manje instinkta i duha nego to je ovaj sluga naeg uzornog dravnog autoriteta dananjice. Razlog to Jevrejin odluuje da odjednom postane "Nemac" je oit. On osea kako se vlast kneeva koleba, pa zbog toga rano pokuava da nae podlogu pod nogama. Dalje je njegova novana vladavina celokupnom ekonomijom ve toliko uznapredovala, da on bez posedovanja svih "graanskih " prava ne moe due da podupire ogromnu graevinu, u svakom sluaju ne moe doi do daljeg poveanja njegovog uticaja. Ali on eli oboje; jer to se on vie penje - to iza vela prolosti sve slabije izlazi njegov stari, nekad obeani mu cilj, i sa grozniavom poudom njegove najbistrije glave gledaju kako san o svetskoj vladavini opet dolazi u blizinu, na dohvat ruke. Tako je njegova jedina tenja usmerena na to da potpuno ovlada "graanskim" pravima. To je razlog emancipaciji iz geta. i) Tako se iz dvorskog polako razvija narodni Jevrejin, to naravno znai: Jevrejin ostaje posle kao i pre u blizini visoke gospode, da, on pre pokuava da se jo vie ukljui u njihov krug, samo se u isto vreme drugi deo njegove rase kai na dragi narod. Kad se pomisli koliko se ogreio o masu tokom vekova, kako ju je uvek iznova nemilosrdno cedio i isisavao, kad dalje i razmiljamo kako je narod zbog toga postepeno uio da ga mrzi i na kraju u njegovom bitku zaista vide samo kaznu neba za druge narode, moe se razumeti koliko ovaj preokret mora teko pasti Jevrejinu. Da, muan je rad oderanim rtvama sebe odjednom predstaviti kao "prijatelja ljudi". On najpre ide na to da u oima naroda popravi ono to je do tada zgreio. Poinje svoju promenu kao "dobroinitelj" oveanstva. Kako njegova nova dobrota ima realnu osnovu, ne moe se dobro pridravati stare biblijske izreke, da levica ne treba da zna ta daje desnica, ve se hteo ne hteo mora pomiriti sa tim da to je mogue veem broju ljudi stavi do znanja kako osea patnje mase, i ta sve protiv toga on lino rtvuje. U ovoj njemu upravo uroenoj skromnosti doboem objavljuje ostalom svetu svoje zasluge, dok ovaj u to ne pone i stvarno da veruje. Ko u to ne veruje ini mu gorku nepravdu. Ubrzo on poinje da tako obre stvari, kao da je do sada samo njemu stalno nanoena nepravda a ne obrnuto. Posebno glupaci veruju u ovo i ne mogu onda nita drugo do da saaljevaju sirotog "nesrenika". Dalje bi ovde jo trebalo primetiti da Jevrejin uz svu radost rtvovanja lino, naravno, nikad nije siromaio. On ve zna da rasporedi; da, ponekad se njegovo dobroinstvo moe zaista uporediti samo sa ubrivom koje se ne posipa po polju iz ljubavi prema njemu, ve iz brige za sopstveno kasnije dobro. U svakom sluaju svi u srazmerno kratkom roku saznaju, da je Jevrejin postao "dobrotvor i 160

ovekoljubac". Kakav udan preokret! Ono to, meutim, kod drugih manje ili vie vai kao samo po sebi razumljivo, ve stoga izaziva krajnje uenje, kod mnogih ak vidljivo divljenje, to to kod njega upravo nije samo po sebi razumljivo. Tako biva, da se njemu svako takvo delo jo mnogo vie vrednuje nego ostalom oveanstvu. I jo vie: Jevrejin odjednom postaje i liberalan, i poinje da sanjari o neophodnom napretku oveanstva. Tako polako postaje zagovornik novog doba. Naravno da sve temeljitije unitava osnove jedne ekonomije, uistinu korisne za narod. Zaobilaznim putevima akcije uvlai se u tok nacionalne proizvodnje, pravi od nje kupovni, bolje rei, cincarski objekt za cenkanje, i tako otima preduzeima osnove linog posednitva. Tek time dolazi do onog unutranjeg otuenja izmeu poslodavca i onog ko prima posao, to vodi do kasnijih politikih klasnih raskola. Konano jevrejski uticaj na ekonomske poslove raste preko berze strano hrzo. On postaje vlasnik ili pak kontrolor nacionalne radne snage. Radi jaanja svoje politike sigurnosti pokuava da srui rasne i graanske granice koje ga steu na svakom koraku. U tu svrhu se svom svojom ustrajnou bori za versku toleranciju - i u slobodnom zidarstvu koje je potpuno pod njegovim uticajem, ima odlian instrument za odbranu ali i za proturanje svojih ciljeva. Vladajui krugovi kao i vii slojevi politikog i ekonomskog graanstva kroz zidarske niti dospevaju u njegove zamke a da to i ne slute. Samo narod kao takav ili bolje rei stale koji se budi, i koji sam izbori svoja prava i slobodu, ne moe da u dubljim i irim slojevima time bude dovoljno obuhvaen. To je meutim neophodnije od svega ostalog; jer Jevrejin osea da mogunost sopstvenog uspona do vladajue uloge postoji samo ako se pred njim nalazi "onaj koji utire put"; smatra da njega moe da prepozna u graanstvu i to u njegovim najirim slojevima. Rukaviari i tkai se ne hvataju finom mreom slobodnog zidarstva, ve se ovde moraju primeniti grublja ali ne i manje uverljiva sredstva. Tako uz slobodno zidarstvo dolazi kao drugo oruje u slubi Jevreja: tampa. Prisvaja je svom svojom ustrajnou i sposobnou. Njome poinje polako da obuhvata ceo javni ivot i da ga hvata u mreu, da ga vodi i gura, poto moe da proizvede i diriguje onom moi, koja je danas, oznaena kao "javno mnjenje" poznatija nego pre nekoliko decenija. Pri tome on uvek prikazuje sebe kao bezgranino eljnog znanja, hvali svaki napredak, najvie naravno onaj koji vodi propasti drugih; jer svako znanje i svaki razvoj procenjuje samo prema mogunosti pospeivanja svoje narodnosti, a gde ona nedostaje, on je neumoljivi smrtni neprijatelj svake svetlosti i mrzi svaku pravu kulturu. Tako primenjuje sve znanje koje prima u kolama drugih, samo u slubi svoje rase. Ovu narodnost uva kao nikad ranije. Dok izgleda kao da je preplavljen "prosveenou", "slobodom", "oveanstvom" itd, strogo zatvara svoju rasu. Ponekad daje svoje ene uticajnim hrianima, ali svoje muko pleme u principu uvek odrava istim. On truje krv drugih ali uva svoju sopstvenu. Jevrejin se skoro nikad ne eni hriankom, ve hrianin Jevrejkom. Meanci se ipak vie razvijaju ka jevrejskoj strani. Naroito propada potpuno jedan deo vieg plemstva. Jevrejin to sasvim tano zna i stoga planski sprovodi ovu vrstu "razoruavanja" duhovnog vodeeg sloja svojih rasnih protivnika. Da bi maskirao hajku i uspavao rtve, sve vie govori o jednakosti svih ljudi, bez obzira na rasu i boju koe. Glupaci poinju da mu veruju. Kako celo njegovo bie jo uvek prejako dri miris previe stranog, a da bi naroito iroka narodna masa bez zapreke ula u njegovu mreu, kroz svoju tampu daje sliku o sebi, koja tako malo odgovara stvarnosti koliko to, obrnuto, slui cilju koji eli da ostvari. Naroito se u aljivim listovima trudi da prikae Jevreje kao bezazlen narod koji ima svoje 161

svojstvenosti - ba kao i drugi - ali koji ipak u svom ponaanju koje se moda ini neto stranim, pokazuje znake mogue komine, ali vrlo potene i blage due. Kako se u stvari trude da ga prikau vie beznaajnim nego opasnim, njegov krajnji cilj na ovom stadijumu je pobeda demokratije ili, kako on to shvata: vladavina parlamentarizma. Ona najvie odgovara njegovim potrebama; ipak iskljuuje linost i na njeno mesto stavlja majoritet gluposti, nesposobnosti i na kraju kukaviluka. Krajnji rezultat e biti pad monarhije, do kog pre ili kasnije mora da doe. j) Neizmerni ekonomski razvoj vodi promeni socijalne raslojenosti naroda. Kako mali zanat polako izumire, a time i mogunost osvajanja jedne samostalne egzistencije za radnika postaje sve rea, on brzo proletarizira. Nastaje industrijski "fabriki radnik", ije se bitno obeleje moe traiti u tome da on jedva dolazi u poziciju da u kasnijem ivotu zasnuje sopstvenu egzistenciju. On je u najistinskijem smislu rei bez poseda, njegovi stari dani se mogu oznaiti kao muenje a jedva kao ivot. Ve ranije je jednom stvorena slina situacija, koja je zapovedniki nametala jedno reenje i nala ga. Uz seljaka i zanatliju su kao dalji stale doli polako slubenik i nametenik - posebno dravni. I oni su bili bez poseda u najistinskijem smislu rei. Drava je iz tog nezdravog stanja najzad nala izlaz u tome, da je preuzela zbrinjavanje dravnog nametenika, koji ak nije mogao da se obezbedi za svoje stare dane, i uvela penziju, mirovinu. Ovaj primer je polako sledilo sve vie privatnih preduzea, tako da danas skoro svaki duhovni nametenik dobija svoju kasniju penziju, ukoliko je preduzee ve dostiglo ili prekorailo odreenu veliinu. A tek je osiguranje dravnog slubenika u starosti moglo da ga dovede do one nesebine revnosti koja je u predratno doba bila najvanija osobina nemakog inovnitva. Tako je ceo jedan stale koji je ostao bez poseda, na pametan nain otrgnut od socijalne bede i time ukljuen u celinu naroda. Sada se ovo pitanje iznova, i ovog puta u mnogo veem obimu pribliilo dravi i naciji. Nove ljudske mase koje su ile i do miliona, su se iz seoskih mesta preseljavale u vee gradove, da bi kao fabriki radnici u novosnovanim industrijama zaraivali svakodnevni hleb. Radne i ivotne prilike novog stalea su bile vie loe nego tune. Ve i vie ili manje mehaniko prenoenje starijih metoda rada starog zanatlije ili seljaka na nove oblike, nikako nije odgovaralo. Delatnost i jednog i drugog se vie nije mogla porediti sa naporima, koje mora da uloi industrijski fabriki radnik. U starom zanatu je vreme moda igralo manju ulogu, ali ga utoliko vie igra kod novih metoda rada. Formalno preuzimanje starog radnog vremena u velikoj industriji je delovalo upravo kobno; jer je raniji stvarni radni uinak bio mali usled nedostatka dananjih intenzivnih metoda rada. Ako se ranije i mogao izdrati etrnaestoasovni ili petnaestoasovni radni dan, onda ga se sigurno nije moglo izdrati u vreme kada se svaka minuta do kraja iskoritava. Zaista je rezultat ovog besmislenog prenoenja starog radnog vremena na novu industrijsku delatnost u dva pravca nesrena; zdravlje je unitavano i razorena vera u vie pravo. Konano je uz to dola bedna naknada s' jedne strane i nasuprot tome oigledan, utoliko bolji poloaj poslodavca, s' druge strane. Na selu nije moglo biti socijalnog pitanja poto su gospodar i sluga radili isti posao i pre svega jeli iz iste inije. Ali i to se promenilo. Odvajanje onog ko prima posao od poslodavca se sada izgleda vrilo u svim oblastima ivota. Koliko je pri tom poidovljavanje naeg naroda ve uznapredovalo, moe se videti iz malog potovanja, ako ne i prezira, koji su ukazivani manuelnom radu po sebi. To nemako nije. Upravo romanizacija, koja je u stvari bila poidovljavanje, je 162

promenila nekadanje potovanje zanata u izvestan prezir svakog telesnog rada uopte. Tako u stvari nastaje novi, malo potovan stale, te jednog dana mora da iskrsne pitanje, da li bi nacija imala snage, da novi stale sama ponovo ukljui u opte drutvo, ili bi staleka razlika prela u klasni jaz. Jedno je meutim sigurno: novi stale u svojim redovima nije imao najgore elemente, ve naprotiv u svakom sluaju najsnanije. Prefinjenosti takozvane kulture nisu ovde vrile svoja rastvarajua i unitavajua dejstva. iroka masa novog stalea jo nije bila zaraena otrovom pacifistike slabosti, ve robusna i, kad je to bilo potrebno, brutalna. Dok se graanstvo uopte nije brinulo o ovom vanom pitanju, ve ravnoduno putalo stvari da teku, Jevrejin shvata nepredvidivu mogunost koja se ovde nudi za budunost, a time to na jednoj strani do poslednje konsekvence organizuje kapitalistike metode izrabljivanja ljudi, pribliava se samoj rtvi svog duha i vladavine, i ubrzo postaje voa njene borbe protiv sebe same. To je naravno, samo slikovito govorei, "protiv sebe same"; jer veliki majstor laganja zna da sebe, kao i uvek, pokae istim a krivicu natovari drugima. Poto ima drskosti da sam vodi masu, ona uopte ne dolazi na pomisao, da bi se moglo raditi o najbesramnijoj prevari svih vremena. A ipak je tako bilo. Jedva da se novi stale razvio iz opteg ekonomskog preureivanja, Jevrejin je ve jasno pred sobom video novog zaetnika sopstvenog daljeg napretka. Najpre je koristio graanstvo kao zidoder protiv feudalnog sveta, sada radnike protiv graanskog. Ali ako je nekad znao da u senci graanstva lukavtinom osvoji graanska prava, sada se nadao da e u borbi radnika za ivot nai put ka sopstvenoj vladavini. Od sada samo radnik ima zadatak da se bori za budunost jevrejskog naroda. Nesvesno je stavljen u slubu moi, koju namerava da osvoji. Putaju ga da prividno navali protiv kapitala i mogu ga najlake pustiti da se bori upravo za to. Pri tom stalno vie protiv meunarodnog kapitala a u stvari misli na nacionalnu ekonorniju. Nju treba demolirati, da bi nad njenim leom mogla da trijumfuje meunarodna berza. Postupak Jevrejina je pri tom sledei: On se pribliava radniku, licemerno laska saosecajui sa njegovom sudbinom ili ak bunei se zbog njegove sudbine u bedi i siromatvu, da bi na tom putu zadobio poverenje. On se trudi da proui sve pojedinane stvarne ili uobraene nepravde njegovog ivota, i da probudi enju ka izmeni takvog bitka. Potrebu za socijalnom pravdom koja na bilo koji nain drema u svakom arijevskom oveku, pojaava na beskrajno pametan nain do mrnje prema onom koji ima vie sree, a borbi za uklanjanje socijalnih nepravdi daje sasvim odreeno obeleje, primereno pogledu na svet. On osniva marksistiku nauku. Time to se pokazuje kao nerazdvojno povezan sa itavim nizom socijalno opravdanih zahteva, pospeuje njihovo irenje, kao i obratno, nenaklonost pristojnog oveanstva, da sledi zahteve koji, izneti u takvoj formi i pratnji od poetka izgledaju kao nepra- vedni, ak kao da ih je nemogue ispuniti. Jer su pod ovim platom isto socijalnih misli skrivene odista avolske namere, da, one se u punoj otvorenosti iznose sa najdrskijom jasnou. Ova nauka predstavlja nerazdvojnu meavinu razuma i ljudske ludosti, ali uvek tako, da samo ludost moe da postane stvarnost, nikad razum. Kategorikim odbijanjem linosti, a time i nacije i njenog rasnog sadraja, ona razara elementame osnove celokupne ljudske kulture, koja je zavisna upravo od ovih faktora. To je pravo unutranje jezgro marksistikog pogleda na svet, ukoliko se izrod jednog zloinackog mozga sme oznaiti kao "pogled na svet". 163

Sa ruenjem licnosti i rase pada znaajna prepreka za vladavinu manje vrednog a to je Jevrejin. Upravo u ekonomskom i politikom besmislu lei smisao ove nauke. Jer se njime spreavaju svi stvarno inteligentni da se stave u njenu slubu, dok oni duhovno manje aktivni i ekonomski loe obrazovani ure ka njoj sa zastavama koje se vijore. lnteligenciju za pokret - jer je i ovom pokretu za njegovo postojanje potrebna inteligencija -"rtvuje" Jevrejin iz svojih redova. Tako nastaje isti pokret manuelnih radnika pod jevrejskim vostvom, koje naizgled namerava da pobolja poloaj radnika a u stvari eli porobljavanje, a time i unitenje svih nejevrejskih naroda. Ono to slobodno zidarstvo uvodi u krugove tzv. inteligencije na optoj pacifistikoj klonulosti nacionalnog nagona za samoodranjem, prenosi se irokim masama, a pre svega graanstvu, kroz delatnost velike, danas uvek jevrejske tampe. Uz oba ova oruja razaranja dolazi kao trea, i daleko najuspenija, organizacija sirove snage. Marksizam treba da kao jurina i kolona za napad dovri ono to je kroilaki rad prva dva oruja, pripremivi, ostavio da sazreva za slom. Time se izvrava zbilja majstorska zajednika igra, tako da se zaista ne treba uditi, kad nasuprot tome najvie zakau upravo one institucije, koje uvek rado ele da se predstavljaju kao nosioci vie ili manje uobraenih dravnih autoriteta. U naem visokom i najviem dravnom inovnitvu je Jevrejin uvek (ne uzimajui u obzir neke izuzetke) najvoljniji pospeiva njegovog unitavajuceg rada. Ponizna pokornost ka "gore" i arogantna naduvenost na "dole" odlikuju ovaj stale isto toliko kao i esto neverovatna ogranienost, koju jedino nadmauje povremeno upravo zauujua uobrazilja. To su, meutim, osobine koje su Jevrejinu potrebne kod naih vlasti i koje prema tome voli. Praktina borba koja sada zapoinje odvija se, u grubim crtama, na sledei nain: Prema krajnjim ciljevima jevrejske borbe, koji se ne iscrpljuju samo u ekonomskom porobljavanju sveta, ve zahtevaju i njegovo politiko podjarmljivanje, Jevrejin deli organizaciju svoje marksistike nauke o svetu na dve polovine, koje, prividno razdvojene jedna od druge, u stvarnosti obrazuju nedeljivu celinu: na politiki i sindikalni pokret. Sindikalni pokret mami. On nudi radniku pomo i zatitu u njegovoj tekoj egzistencijalnoj borbi, koju on mora da vodi zahvaljujui pohlepi i kratkovidosti mnogih preduzimaa,a time i mogunost da izbore bolje ivotne uslove. Ako radnik ne eli da zastupanje svojih ivotnih ljudskih prava, u vreme kada se organizovana narodna zajednica, drava, o njemu uopte ne brine, preda slepoj samovolji ljudi koji su delom malo svesni odgovarnosti a esto i bez srca, mora njihovu odbranu da uzme sam u svoje ruke. Upravo u onoj meri, u kojoj takozvano nacionalno graanstvo, zaslepljeno novanim interesima, ovoj ivotnoj borbi na put postavlja najtee prepreke, zatim ne samo prua otpor svim pokuajima za skraenje neljudski dugog radnog vremena, ukidanje dejeg rada, osiguranje i zatitu ene, popravljanje zdravstvenih prilika u radionicama i stanovima, ve ih esto i stvarno sabotira, pametniji Jevrejin prihvata tako ugnjetenog. On postepeno postaje voa sindikalnog pokreta, i to utoliko lake, kad se kod njega ne radi o stvarnom otklanjanju socijalnih nepravdi u pravom smislu, ve samo o stvaranju jedne njemu slepo odane ekonomske borbene trupe za ruenje nacionalne ekonomske nezavisnosti. Jer, dok e se voenje zdrave socijalne politike stalno kretati izmeu smernica za odravanje narodnog zdravlja s' jedne strane, i osiguranje nezavisne nacionalne ekonomije s' druge strane, za Jevrejina ne samo da otpadaju oba ova stanovita u njegovoj borbi, ve je njihovo uklanjanje 164

njegov ivotni cilj. On ne eli odranje nacionalne ekonomije ve njeno unitenje. Usled toga ga nikakva gria savesti ne moe spreiti, da kao voa sindikalnog pokreta, postavi zahteve koji ne samo da su preterani, ve je njihovo ispunjenje praktino ili nemogue ili znai propast nacionalne ekonomije. On takoe ne eli da pred sobom ima zdrav, stasit narataj, ve krhko stado koje se moe podjarmiti. Ova elja mu ponovo dozvoljava da postavlja besmislene zahteve, ije je praktino ispunjenje prema njegovom sopstvenom znanju nemogue, koji dakle ne mogu dovesti ni do kakve promene stvari, ve jedino do razuzdanog uzburkanja mase. Do toga je njemu stalo a ne do stvarnog i potenog poboljanja njenog socijalnog poloaja. Tako se vostvo Jevreja u sindikalnim stvarima ne moe osporiti, dok god enorman prosvetiteljski rad ne utie na mase, pouava ih kako da svoju beskrajnu bedu uine boljom, ili dok drava ne uniti Jevrejina i njegov rad. Jer dok god poimanje masa ostane malo kao do sada i drava tako ravnoduna kao danas, ova e masa uvek kao prvog slediti onog ko u ekonomskim stvarima najpre ponudi najbesramnija obeanja. U tome je Jevrejin majstor, jer se njegova ukupna delatnost ne bi zaustavila nikakvim moralnim razmiljanjima! Tako on u ovoj oblasti za kratko vreme prisilno uklanja sa polja svakog konkurenta prema njegovoj celokupnoj unutranjoj grabljivoj brutalnosti, usmerava sindikalni pokret istovremeno na najbrutalniju primenu sile. Ako se neije razmiljanje suprotstavi jevrejskom izazovu, njegovi se prkos i presude slamaju terorom. Posledice takve delatnosti su strane. U stvari, Jevrejin uz pomo sindikata koji bi mogao da bude blagoslov nacije, rui osnove nacionalne ekonomije. Paralelno s' tim napreduje politika organizacija. Ona sa sindikalnim pokretom utoliko radi zajedno, ako on priprema mase za politiku organizaciju, ak i silom gura u nju. On je, dalje, stalni finansijski izvor iz kog politika organizacija hrani svoj enormni aparat. Ona je kontrolni organ politike aktivnosti pojedinca i kod svih velikih demonstracija politikog karaktera vri ulogu pokretaa. Konano, on se vie uopte ne zauzima za ekonomske stvari, ve stavlja politikoj ideji na raspolaganje njeno glavno sredstvo borbe, obustavu rada, kao masovni i generalni trajk. Stvaranjem tampe iji je sadraj prilagoen duhovnom horizontu najmanje obrazovanih ljudi, politika i sindikalna organizacija najzad dobijaju podsticajnu instituciju kroz koju najnii slojevi nacije sazrevaju za najsmelija dela. Njen zadatak nije da izvede ljude iz gliba i uzdigne na vii stupanj, ve da izae u susret njihovim najnifim instinktima. Jedan koliko pekulativan, toliko unosan posao, kod jedne koliko lenje za ramiljanje, toliko ponekad drske mase. Ova tampa koja u upravo fanatinoj klevetnikoj borbi sve nasilno skida, jer, pre svega ono, to se moe smatrati osloncem nacionalne nezavisnosti, kulturne visine i ekonomske samostalnosti nacije. Ona napada, pre svega, sve karaktere koji se ne ele prignuti jevrejskoj vladalakoj drskosti, ili ija genijalna sposobnost Jevrejinu sama po sebi izgleda kao opasnost. Jer da bi Jevrejin nekoga mrzeo, nije neophodno da se taj bori protiv njega, ve je dovoljna sumnja, da bi drugi mogao nekad da doe na pomisao da se bori protiv njega, ili na osnovu svoje nadmone genijalnosti uveava snagu i veliinu naroda, neprijateljskog Jevrejima. Njegov instinkt, siguran u tim stvarima, u svakom nasluuje prvobitnu duu, a njegovo neprijateljstvo je sigurno onome, ko nije duh njegovog duha. Kako Jevrejin nije napadnuti ve napada, kao njegov neprijatelj ne vai samo onaj ko napada, ve i onaj ko mu se suprotstavlja. Meutim, sredstvo kojim on pokuava da slomi tako drske ali ponosne due, ne zove se potena borba ve la i kleveta. Ovde se ne plai niega, i u svakoj prostoti je 165

tako velik, da niko ne treba da se udi kad u naem narodu personifikacija avola kao simbola svega zlog, prihvati utelovljeni lik Jevrejina. Neznanje iroke mase o unutranjem biu Jevrejina, bezinstinktivna ogranienost naih gornjih slojeva puta da narod lako postane rtva ovog jevrejskog rata lai. Dok se gomji slojevi zbog uroenog kukaviluka okreu od oveka kog Jevrejin na taj nain napada laju i klevetom, iroka masa veruje sve, zbog gluposti ili zaostalosti. Dravni organi se ili zaogru utanjem ili, to je najefikasnije da bi se jevrejskom ratu tampe pripremio kraj, progone nepravedno napadnutog, to u oima takvog jednog inovnikog magarca izgleda kao zatita dravnog autoriteta i osiguranje reda i mira. Polako se strah od marksistikog oruja Jevreja sputa kao mora na mozak i duu pristojnog oveka. ovek poinje da drhti pred stranim neprijateljem i time postaje njegova konana rtva. k) Vladavina Jevrejina u dravi izgleda tako osigurana, da se on sada ne sme samo opet oznaiti kao Jevrejin ve bezobzirno priznaje i svoja nacionalna i politika razmiljanja. Jedan deo njegove rase se ve sasvim otvoreno priznaje kao strani narod, a da se pri tom opet lae. Jer dok cionizam ostalom svetu pokuava da dokae da bi se nacionalno samoodredenje Jevrejina zadovoljilo stvaranjem Palestinske drave, Jevreji ponovo nadmudruju glupe (Gojimi). Oni uopte ne misle da u Palestini izgrade jevrejsku dravu, da stanuju u njoj, ve samo ele organizacionu centralu svoje meunarodne svetske prevare, koja ima sopstvenu suverenu vlast i koja izmie postupku drugih drava; pribeite dokazanih propalica i univerzitet za nove varalice. Ali to je znak ne samo njihovog rastueg pouzdanja ve i oseaja sigurnosti, drsko i otvoreno u vreme kad jedan deo jo lano glumi Nemca, Francuza ili Engleza,drugi se dokumentuje kao jevrejska rasa. Koliko oni pred oima vide blisku pobedu, proizilazi iz zastraujue prirode, koju priprema njihovo komuniciranje sa pripadnicima drugih naroda. Crnokosi Jevrejin mladi satima vreba sa satanskom radou na licu, devojku koja nita ne sluti, koju okalja svojom krvlju i otme tako njenom, devojinom, narodu. Svim sredstvima pokuava da pokvari rasne osnove naroda koji podjarmljuje. Tako kako sam planski kvari ene i devojke, ne plai se ni toga da ak u veem obimu porui krvnu granice za druge. Jevreji su bili i jesu oni koji su Crnca doveli na Rajnu, uvek sa istom pritajenom milju i jasnim ciljem, da tako prisilno nastalim meanjem unite omraenu belu rasu, srue je sa njene kulturne i politike visine i sami se uzdignu do njenih gospodara. Jer jedan narod iste rase, koji je svestan svoje krvi, Jevrejin nikad nee moi da podjarmi. On e na ovom svetu. biti veito samo gospodar meanaca. Tako on planski pokuava da stalnim trovanjem pojedinca snizi rasni nivo. Politiki, meutim, poinje da zamenjuje ideje demokratije onima diktature proletarijata. U organizovanoj masi marksista je pronaao oruje koje mu dozvoljava da bude bez demokratije, a umesto nje mu doputa da diktatorski grubom pesnicom podjarmi narode i da vlada. Planski radi na pobunjivanju u dva pravca: u ekonomskom i politikom. Narode koji napadu iznutra suprotstave previe estok otpor, ovije mreom neprijatelja, zahvaljujui svojim meunarodnim uticajima, tera ih u ratove i konano, ako je potrebno, na bojitima pobede zastavu revolucije. Ekonomski potresa drave tako dugo dok se dravna preduzea koja postanu nerentabilna, ne odvoje od drave i stave pod njegovu finansijsku kontrolu. Politiki uskrauje dravi sredstva za njeno samoodranje, rui osnove svakog nacionalnog samopotvrivanja i odbrane, unitava veru u rukovodstvo, omalovaava istoriju i prolost i povlai po blatu sve 166

stvarno veliko. U kulturi zarazi umetnost, literaturu, pozorite, zaglupljuje prirodni oseaj, rui sve pojmove lepote i uzvienosti, plemenitog i dobrog, i umesto toga, silom odvlai ljude u prisilni krug sopstvene niske osobitosti. Religija je napravljena smenom. Obiaji i moral se prikazuju kao preiveli, tako dugo dok ne padnu poslednji oslonci naroda u borbi za ivot na ovom svetu. l) Sad poinje velika, poslednja revolucija. Time to Jevrejin osvaja politiku vlast, zbacuje sa sebe ono malo prekrivaa koje jo nosi. Od demokratskog narodnog Jevrejina postaje krvni Jevrejin i narodni tiranin. Za nekoliko godina pokuava da iskoreni nacionalne nosioce inteligencije, a time to otme narodima njihove duhovne voe, ini ih zrelim za ropsku sudbinu stalnog podjarmljivanja. Najstraniji primer ove vrste predstavlja Rusija, gde je zaista satanskom neobuzdanou, delom u neljudskim mukama pobio trideset miliona ljudi ili ih pustio da umru od gladi, da bi gomili jevrejskih knjievnika i berzanskih bandita osigurao vladavinu nad velikim narodom. Kraj, meutim, nije samo kraj slobode naroda koje tlae Jevreji, ve i kraj silnog ovog narodnog parazita. Nakon smrti rtve, pre ili kasnije, umire i vampir. Ako pustimo sve uzroke nemakog sloma da prou ispred naih oiju, kao poslednje i presudno preostaje neprepoznavanje rasnog problema i, naroito, jevrejske opasnosti. Porazi na bojitu u avgustu 1918. bi se lako, kao u igri, podneli. Oni nisu bili ni u kakvoj vezi sa pobedama naeg naroda. Nisu nas sruili oni, ve ona sila, koja je te poraze pripremila, tako to je decenijama planski otimala naem narodu politike i moralne instinkte i snage, koje narode ak osposobljavaju za ivot a time i opradavaju. Time to je staro carstvo nemarno prolazilo kraj pitanja odranja rasnih osnova nae narodnosti, ono je preziralo jedino pravo koje daje ivot na ovom svetu. Narodi koji se meaju ili doputaju da ih meaju, gree protiv volje venog provienja, pa njihova propast, prouzrokovana od strane jaeg, onda nije nepravda koja se njima ini, ve samo obnova prava. Kad narod vie ne eli da potuje osobine svog bia, koje su mu prirodno date i ukorenjene u njegovoj krvi, nema pravo da se ali na gubitak svog zemaljskog bitisanja. Sve na zemlji se moe popraviti. Svaki poraz moe postati ocem kasnije pobede. Svaki izgubljeni rat uzrokom kasnijeg uspona, svaka nevolja oplodenjem ljudske energije, a iz svake potlaenosti mogu doi snage za novi duevni preporod dok god se krv odrava istom. Izgubljena istota krvi sama zauvek unitava unutranju sreu, rui oveka zauvek a posledice se vie nikad ne mogu ukloniti iz tela i duha. Kad se nasuprot ovom jedinom pitanju, ispitaju i uporede svi drugi ivotni problemi, tek onda se vidi kako su oni, u poreenju s' njim, smeno mali. Svi oni su vremenski ogranieni - pitanje odravanja ili neodravanja istote krvi e, meutim, postojati dok ima ljudi. Sve stvarno znaajne pojave propasti predratnog doba se u osnovi svode na rasne uzroke. Bilo da se radi o pitanju opteg prava ili o deformacijama ekonomskog ivota, o pojavama kulturne propasti ili postupcima politike degeneracije, o pitanjima promaenog kolskog obrazovanja ili loem uticaju odraslih preko tampe itd., uvek i svuda je najdublji osnov neuvaavanje rasnih interesa sopstvenog naroda ili neuvianje strane rasne opasnosti. Zbog toga su i svi pokuaji reforme, sve socijalne ustanove pomoi i politika nastojanja, sav ekonomski uspon i svako prividno poveanje duhovnog znanja u svojoj posledinoj pojavi ipak nevani. Nacija i njen organizam koji osposobljava i odrava ivot na zemlji, drava, nisu iznutra postale zdravije, ve su sve vie vidljivo poboljevale. Sav prividni procvat starog 167

carstva nije mogao da skrije unutranju slabost, a svaki pokuaj stvarnog jaanja carstva propadao je uvek zbog prolaenja mimo znaajnog pitanja. Bilo bi pogreno verovati da bi pristalice razliitih politikih pravaca, koji su diletantski pokuavali da lee telo nemakog naroda, ak i voe izvesnim delom, po sebi bili loi ili zlonamemi ljudi. Njihova delatnost je samo stoga bila osuena na neplodnost, jer su u najpovoljnijem sluaju videli samo pojavne forme naih optih oboljenja i njih pokuavali da savladaju, a slepo prolazili pored uzronika. Ko planski prati liniju politikog razvoja starog carstva, mora uz hladnokrvno ispitivanje da uvidi da je ak u vreme saglasnosti, a time i uspona nemake nacije, unutranja propast ve bila u punom zamahu, i da se, uprkos svim prividnim politikim uspesima i rastuem ekonomskom bogatstvu, opta situacija iz godine u godinu pogoravala. ak su i izbori za Rajhstag prividnim porastom marksistikih glasova najavili sve blii unutranji, a time i spoljni slom. Svi uspesi takozvanih graanskih partija su bili bezvredni, ne samo jer nisu mogli da spree brojanu porast marksistike bujice, ak i uz takozvane graanske pobede na izborima, nego zato to su pre svega sami u sebi ve nosili fermente kvarenja. I ne slutei je graanski svet sam iznutra ve bio zaraen mrtvakim otrovom marksistikih predstava, a njegov otpor potie esto vie iz konkurentske zavisnosti ambicioznih voa nego iz principijelnog odbijanja konane bitke odlunih protivnika. Jedan jedini se tih dugih godina borio sa nepoljuljanom ravnomernou, a to je bio Jevrejin. Njegova Davidova zvezda se u istoj meri sve vie dizala, u kojoj se gubila volja za samoodranjem nae nacije. Augusta 1914. se zato narod, reen da napadne, nije sjurio na bojite, ve je sledio samo poslednji treptaj nagona za nacionalnim samoodranjem, nasuprot napredujuoj pacifistiko-marksistikoj klonulosti tela naeg naciona. Kako ni tih sudbonosnih dana unutranji neprijatelj nije prepoznat, sav prividni otpor je bio uzaludan, a provienje nije odlikovalo pobedonosni ma ve je sledilo zakon veite odmazde. lz tog unutranjeg priznanja trebalo je da se za nas formiraju naela kao i tendencija novog pokreta, koji su, po naem uverenju, jedino bili sposobni da propast nemakog naroda ne samo zaustave, ve da stvore granitnu osnovu, na kojoj nekad moe da poiva drava koja ne predstavlja mehanizam ekonomskih poslova i interesa otuen od naroda, ve jedan narodni organizam: germansku dravu nemake nacije. PRVI PERIOD RAZVOJA NACIONAL-SOCIJALISTIKE NEMAKE PARTIJE Kad na kraju ovog toma opisujem prvi period razvoja naeg pokreta i kratko razmatram niz time uslovljenih pitanja, onda se to ne deava da bi se dala rasprava o duhovnim ciljevima pokreta. Ciljevi i zadaci novog pokreta su tako siloviti, da se mogu obraditi jedino u sopstvenom tomu. Tako u ja u drugom tomu potanko razjasniti programske osnove pokreta i pokuati da nacrtam sliku onoga to mi zamiljamo pod reju "drava". Pri tom pod "mi" mislim na one stotine hiljada, koji, u osnovi uzev, isto ele, ne nalazei tanije rei, da opiu ono to intimno lebdi pred oima. Jer vredno panje kod svih velikih reformi je to, da one kao pobornike esto najpre imaju samo jednog jedinog, a kao nosioce, meutim, mnoge milione. Njihov cilj je esto ve vekovima, intimna, enjiva elja stotina hiljada, dok jedan ne pone da izigrava vesnika takvog jednog opteg htenja i kao stenogoa stare enje ne pomogne novoj ideji da pobedi. Ali, da milioni u srcu nose elju za naelnom izmenom danas datih procesa, dokazuje duboko nezadovoljstvo od kog pate. Ono se ispoljava u hiljadostrukim pojavnim 168

formama, kod nekog u malodunosti i beznadenosti, kod drugog u mrzovolji, u besu i protivljenju, kod ovog u ravnodunosti a kod onog opet u gorljivom poletu. Kao svedoci ovog intimnog nezadovoljstva mogu da vae koliko oni koji su umorni da biraju, kao i mnogi koji naginju fantastinom ekstremu leve strane. A ovima bi i mladi pokret trebalo da se u prvom redu obrati. On ne treba da obrazuje organizaciju zadovoljnih, sitnih, ve treba da sakupi izmuene bolom i nespokojne, nesrene i nezadovoljne, a pre svega ne treba da pliva na povrini tela naoda, ve da se ukoreni u osnovu istog. isto politiki uzev, 1918. se pokazala sledea slika: jedan narod je pocepan na dva dela. Jedan, daleko manji, obuhvata slojeve nacionalne inteligencije, iskljuujui sve fizike radnike. Ona je spolja nacionalna, ali se pod tom reju ne moe zamisliti nita drugo, do vrlo neukusno i slabano zastupanje takozvanih dravnih interesa, koji se opet pojavljuju identini sa dinastikim. Ona pokuava da duhovnim orujem brani svoje misli i ciljeve koji su koliko nepotpuni toliko povrni, ali nasuprot brutalnosti protivnika po sebi ve zakau. Jednim jedinim udarcem se ova klasa, koja je kratko pre toga jo uvek vladala, obori i sa drhtavim kukavilukom podnosi svako poniavanje od strane bezobzirnog pobednika. Nasuprot njoj stoji kao druga klasa iroka masa zanatskog stanovnitva. Ona je manje ili vie sakupljena u radikalno-marksistikom pokretu, odluna da svaki duhovni otpor slomi uz mo sile. Ona ne eli da bude nacionalna, ve svesno odbija svako pospeiva- nje nacionalnih interesa, kao to, obrnuto potpomae svako strano ugnjetavanje. Ona je brojano jaa, ali pre svega obuhvata one elemente nacije, bez kojih je ponovno nacionalno uzdizanje nezamislivo i nemogue. Jer je ipak ve 1918. moralo da bude posve jasno: Svaki ponovni uspon nemakog naroda vodi samo preko ponovnog osvajanja spoljne moi. Pretpostavke za to, meutim, nisu, kako nai graanski "dravnici" okolo brbljaju, oruje, ve snage volje. Oruja je nemaki narod nekad posedovao vie nego dovoljno. Ono nije moglo da osigura slobodu, jer su nedostajale energije nacionalnog nagona za samoodranjem, volje za samoodranjem. Najbolje oruje je mrtvi, bezvredni materijal, dok god nedostaje duh koji je spreman, voljan i odluan, da ga vodi. Nemaka je postala nejaka, ne zato to je nedostajalo oruje, ve zato to je nedostajala volja, da se uva oruje za dalje odravanje naroda. Kad se danas naroito nai leviarski politiari trude da ukau na nedostatak oruja kao na nuni uzrok njihove bezvoljne, popustljive, u stvari, meutim, izdajnike spoljne politike, mora im se na to odgovoriti samo jedno: Ne, obrnuto je tano. Vaom antinacionalnom, zloinackom politikom ste vi jednom predali oruje. Sada pokuavate da nedostatak oruja prikaete kao osnovni uzrok vae mune bede. Ovo je, kao i sve u vaem delovanju, la i krivotvorina. Samo, ovaj prigovor pogaa i politiare desnice. Jer zahvaljuljui njihovom bednom kukaviluku mogla je 1918. jevrejska fukara, koja je dola na vlast, da ukrade narodu oruje. I ovi, dakle, nemaju ni razloga ni prava, da dananji nedostatak oruja navode kao prisilu na njihov pametni oprez (kai "kukaviluk"), ve je nemo posledica njihovog kukaviluka. Ali time pitanje ponovnog osvajanja nemake moci ne glasi otprilike: Kako proizvodimo oruzje? ve: Kako stvaramo duh, koji osposobljava jedan narod da nosi oruje? Kad ovaj duh ovlada jednim narodom, volja nalazi hiljadu puteva, od kojih svaki zavrava kraj jednog oruja! Neka se kukavici da i deset 169

pitolja, on pri padu nee moi da ispali nijedan hitac. Oni su tako za njega bezvredniji nego jedan vornovati tap za hrabrog oveka. Pitanje ponovnog osvajanja politike moi naeg naroda je ve stoga u prvom redu pitanje ozdravljenja naeg nacionalnog nagona za samoodranjem, poto se svaka pripremna spoljna politika kao i svaka procena jedne drave po sebi prema iskustvu manje upravljaju prema postojeem oruju, ve prema spoznatoj ili pak pretposta- vljenoj moralnoj snazi otpora jedne nacije. Sposobnost za sklapanje saveza jednog naroda se mnogo manje odreuje postojeim mrtvim koliinama oruja, negoli vidljivim prisustvom plamtee nacionalne volje za samoodranjem i herojske neustraivosti. Jer se savez ne sklapa sa orujem ve sa ljudima. Tako e engleski narod kao najvredniji saveznik na svetu vaiti toliko dugo, dok god puta da se u njegovom vostvu i u duhu iroke mase oekuju ona brutalnost i otpornost, koji su odluni da jednom zapoetu borbu izvedu do pobedonosnog kraja, svim sredstvima, bez obzira na vreme i rtve, pri emu trenutno posojee vojno naoruanje ne treba da bude ni u kakvom odnosu sa drugim dravama. Ako se shvati, da ponovno uzdizanje nemake nacije predstavlja pitanje ponovnog osvajanja nae politike volje za samoodranjem, onda je jasno takoe, da se ona ne zadovoljava osvajanjem elemenata koji su ve po sebi bar prema htenju nacionalni, ve samo narodskim proimanjem svesno antinacionalne mase. Mlad pokret, koji sebi kao cilj postavlja ponovno podizanje nemake drave sa sopstvenim suverenitetom, e, dakle, bez ostatka morati da svoju borbu prilagodi zadobijanju irokih masa. Ma kako da je nae takozvano "nacionalno graanstvo" uopte bedno, ma kako da njegovo nacionalno uverenje nedovoljno izgleda, sa te strane se sigurno ne moe oekivati ozbiljan otpor snanoj nacionalnoj unutranjoj i spoljnoj politici. ak ako bi nemako graanstvo iz poznatih ogranieno-kratkovidih razloga, kao ve jednom prema jednom Bizmarku, u asu dolazeeg osloboenja ustrajalo u pasivnoj rezistenciji, ipak se kraj njegovog priznatog poslovinog kukaviluka nikad ne treba bojati aktivnog otpora tome. Drugaije je ponaanje kod mase naih internacionalno orijentisanih sunarodnika. Oni nisu samo u svojoj primitivnoj prvobitnosti vie usmereni na ideje sile, ve je njihovo jevrejsko vostvo brutalnije i bezobzirnije. Oni e svako nemako uzdizanje tano onako oboriti, kao to su nekada slomili kimu nemakoj vojsci. Ali pre svega: oni u svojoj parlamentarno upravljanoj dravi snagom svog brojanog majoriteta nee samo ometati svaku nacionalnu spoljnu politiku, ve i svaku viu ocenu nemake sile i time iskljuivati svaku sposobnost za sklapanje saveza. Jer mi ne samo da smo sami svesni trenutka slabosti, koji lei u naih petnaest miliona marksista, demokrata, pacifista i centrumaa, ve ga jo vie prepoznaje inostranstvo, koje vrednost mogueg saveza sa nama meri prema teini ovog tereta. Ne povezuje se sa dravom iji je aktivni deo naroda u najmanju ruku pasivan prema svakoj odlunoj spoljnoj politici. K' tome jo dolazi injenica da vostvo ovih partija nacionalne izdaje mora i da e neprijateljski stajati nasuprot svakom uzdizanju ve iz prostog nagona za samoodranjem. Istorijski jednostavno nije zamislivo da bi nemaki narod jo jednom mogao da zauzme svoj raniji stav, ne obraunavajuci se sa onima koji su dali uzrok i povod za neuveni slom, koji je zadesio nau dravu. Jer e se pred sudom potomstva novembar 1918. vrednovati ne kao veleizdaja ve kao izdaja zemlje. Tako je svako ponovno osvajanje nemake samostalnosti spolja, u prvoj liniji povezano sa ponovnim osvajanjem ununje voljne zatvorenosti naeg naroda. Samo i isto tehniki posmatrano, ideja nemakog osloboenja ka spoljnom 170

svetu se toliko dugo ini besmislenom, dok god i iroka masa ne bude spremna da stupi u slubu ove oslobodilake ideje. Gledajui isto vojno, pre svega e svakom oficiru uz malo raz- miljanja biti jasno, da se bitka sa spoljnim svetom ne moe voditi bataljonima studenata, ve da su za to osim mozgova jednog naroda potrebne i pesnice. Pri tom se mora jo imati u vidu, da je nacionalna odbrana, koja se oslanjala samo na krugove takozvane inteligencije, stvarnom nerazboritou iscrpljivala nenadoknadivo dobro. Mlada nemaka inteligencija, koja je u ratnim dobrovoljakim regimentama nala smrt u jesen 1914., u flandrijskoj ravnici, kasnije je gorko nedostajala. Ona je bila najbolje dobro, koje je nacija posedovala, a njen gubitak se tokom rata vie nije mogao zameniti. Ali ne samo da se sama borba ne moe sprovesti, ako jurini bataljoni u svojim redovima ne vide mase radnika, ve je i priprema tehnike prirode neizvodljiva bez unutranjeg voljnog jedinstva tela naeg naroda. Upravo na narod, koji je pod budnim okom Versajskog mirovnog ugovora morao dalje da ivi nenaoruan, moe da sprovede bilo kakve tehnike pripreme za zadobijanje slobode i ljudske nezavisnosti samo onda kada vojska unutranjih spijuna bude desetkovana onima, iji uroeni nedostatak karaktera doputa, da za poznatih trideset srebrnjaka izdaju sve i svakoga. Ali sa njima je gotovo. Nepobedivim, naprotiv izgledaju milioni, koji se iz politikih ubeenja protive nacionalnom uzdizanju - nepobedivim tako dugo, dok se ne pobije uzrok njihovog neprijateljstva, internacionalni marksistiki pogled na svet, i izbije im se iz srca i mozga. Sasvim svejedno, dakle, sa kog stanovita se ispituje mogunost ponovnog zadobijanja nase dravne i narodne nezavisnosti, da li sa onog spoljno-politike pripreme, tehnikog naoruanja ili borbe same, uvek kao pretpostavka za sve ostaje prethodno pridobijanje iroke mase naeg naroda za ideje nae nacionalne samostalnosti. Bez ponovnog postizanja spoljne slobode, meutim, svaka unutranja reforma ak i u najpovoljnijem sluaju znai samo poveanje nae prihodne sposobnosti kao kolonije. Ostaci svakog takozvanog ekonomskog uzdizanja dobro slue naim kontrolnim gospodarima, a svako socijalno poboljanje u najpovoljnijem sluaju poveava radni uinak za njih. Kulturni napreci se uopte nee dodeljivati nemakoj naciji, oni su previe povezani sa politikom nezavisnou i dostojanstvom jedne narodnosti. Ako je dakle povoljno reenje nemake budunosti povezano sa nacionalnim uverenjem iroke mase naeg naroda, onda ono mora da bude takoe najvii i najsnaniji zadatak jednog pokreta, ija se delatnost ne iscrpljuje u zadovoljavanju trenutka, ve koji svoj nain ivota mora da ispituje na pretpostavljenim posledicama u budunosti. Tako nam je ve 1919. bilo jasno, da novi pokret kao najvii cilj mora najpre da sprovede nacionalizaciju masa. Iz toga je u taktikom pogledu proiziao niz zahteva: 1. Da bi se pridobila masa za nacionalno uzdizanje, nijedna socijalna rtva nije preteka. Kako god se danas, stalno, ekonomski udovoljavalo naim zaposlenima, to nije ni u kakvom odnosu sa dobiti cele nacije, ako pomae da se iroki slojevi opet poklone svojoj narodnosti. Samo kratkovida ogranienost, kao to se ona esto na alost nalazi u naim preduzimakim krugovim, ne moe da shvati, da za njih nema ekonomskog napretka, a time ni vie ekonomske koristi, ako se ponovo ne uspostavi unutranja narodna solidarnost nae nacije. Da su nemaki sindikati u ratu najbezob- zirnije branili interese radnitva, da su oni sami za vreme rata od tadanjeg preduzet- nitva gladnog dividendi, kroz hiljadu trajkova iznudili pristanak na zahteve radnika koje zastupaju, da su se u 171

stvarima nacionalne odbrane pokazali isto tako fanatinim za svoje nemstvo, i da su sa istom bezobzirnou dali otadbini, ono to otadbini pripada, rat ne bi bio izgubljen. A kako bi smeni bili svi i najvei ekonomski ustupci prema ogromnom znaaju dobijenog rata! Tako pokretu koji namerava da nemakog radnika ponovo da nemakom narodu, mora da postane jasno, da ekonomske rtve u ovom pitanju ne igraju nikakvu ulogu uopte, dok god su odravanje i nezavisnost nacionalne ekonomije njima ugroeni. 2. Nacionalno vaspitanje iroke mase moe da se odri samo obilaznim putem socijalnog rasta, poto se iskljuivo njime stvaraju one opte ekonomske pretpostavke, koje pojedincu doputaju, da uestvuje i u kulturnim dobrima nacije. 3. Nacionalizacija iroke mase ne moe nikad da usledi kroz polovinost, kroz slabo naglaavanje takozvanog stanovita objektivnosti, ve kroz bezobzirno i fanatiki jednostrano usmeravanje na cilj kojem se pak tei. To dakle, znai, da se jedan narod ne moe uiniti "nacionalnim " u smislu naeg dananjeg graanstva, dakle sa toliko i toliko ogranienja, ve samo nacionalistiki sa svom estinom, koja je svojstvena ekstremu. Otrov se suzbija samo protivotrovom, i samo bljutavost jedne graanske due moze da posmatra srednju liniju kao put u nebesko carstvo. iroka masa jednog naroda se ne sastoji ni od profesora ni od diplomata. Malo apstraktno znanje, koje poseduje upuuje njihove oseaje vie u svet oseanja. Tamo ne poiva ni njihovo pozitivno ni negativno usmerenje. Ono je prijemivo samo za ispoljavanje sile u jednom od ova dva pravca a nikad za neku polovinost koja lebdi izmeu njih. Njihovo oseajno usmerenje, meutim, istovremeno uslovljava njihovu izvanrednu stabilnost. Vera se tee uzdrma nego znanje, ljubav manje podlee promeni nego potovanje, mrnja je trajnija od nenaklonosti, a pokretaka snaga za najsnanije prevrate na ovoj zemlji u svako doba je manje poivala na naunom saznanju koje ovladava masom, nego na fanatizmu koji ju je nadahnjivao, i ponekad na histeriji, koja ju je terala napred. Ko eli da zadobije iroku masu, mora da zna klju koji otvara kapiju do njenog srca. On nije objektivnost, dakle slabost, ve volja i snaga. 4. Zadobijanje due naroda moe da uspe samo, ako se pored voenja pozitivne borbe za sopstvene ciljeve uniti neprijatelj tih ciljeva. U svim vremenima vidi narod u bezobzirnom napadu na protivnika dokaz sopstvenog prava, pa odricanje od unitenja drugih osea kao nesigurnost u odnosu na sopstveno pravo, ako ne kao znak sopstvene nepravde. iroka masa je samo deli prirode, i njen oseaj ne razume obostrani stisak ruke ljudi, koji tvrde da ele suprotno. Ono to ona eli je pobeda jaeg i unitenje slabog ili njegovog bezuslovno pokoravanje. Nacionalizacija nae mase e uspeti samo ako se uz svu pozitivnu borbu za duu naeg naroda istrebi njen internacionalni trova. 5. Sva velika pitanja vremena su pitanja trenutka i predstavljaju samo posledine pojave odreenih uzroka. Uzrono znaenje meu njima ima, meutim, samo jedno, pitanje rasnog odranja narodnosti. U samoj krvi lei osnova i snage i slabosti ljudi. Narodi, koji ne shvataju znaaj svoje rasne osnove niti ga uzimaju u obzir, slie ljudima, koji bi pudle hteli da priue na osobine hrtova, ne shvatajui, da je brzina hrta kao i pouljivost pudlice ne priuena ve rasna 172

osobina. Narodi koji se odriu odranja svoje rasne istote, odriu se time i jedinstva svoje due u svim njenim pojavnostima. Rastrganost njihovog bia je prirodno neophodna posledica rastrganosti njihove krvi, a izmena njihove duhovne i stvaralake snage je samo dejstvo izmene njihovih rasnih osnova. Ko eli da oslobodi nemaki narod od njegovih pojavnosti, koje su prvobitno bile strane njegovom biu, i dananjih mana, morae najpre da ga oslobodi od stranih podstrekaa ovih pojavnosti i mana. Bez najjasnijih spoznavanja problema rase a time i pitanja Jevreja ne moe vie da usledi ponovni uspon nemake nacije. Rasno pitanje daje ne samo klju za svetsku istoriju ve i za ljudsku kulturu uopte. 6. Uvrtavanje iroke mase naeg naroda, koja danas stoji u internacionalnom lageru, u nacionanlu narodnu zajednicu ne znai odricanje od zastupanja opravdanih interesa sloja. Interesi sloja i zanimanja, koji se razilaze, nemaju isti znaaj sa cepanjem klasa, ve su razumljiva posledina pojava naeg ekonomskog ivota. Grupiranje po zanimanju se ni na koji nain ne suprotstavlja stvarnoj narodnoj zajednici, jer ova poiva na jedinstvu narodnosti u svim onim pitanjirna, koja se tiu te narodnosti po sebi. Uvrtavanje sloja koji je postao klasa, u narodnu zajednicu ili i samo u dravu se ne vri sputanjem viih klasa ve uzdizanjem niih. Nosilac ovog procesa ne moe nikad ponovo biti via klasa, ve nia, koja se bori za svoju ravnopravnost. Dananje graanstvo nije uvrteno u dravu merama plemstva, ve sopstvenom odlunou pod sopstvenim vostvom. Nemaki radnik se nee uzdii u okvir nemake narodne zajednice obilaznim putem slabanih scena bratimljenja, ve svesnim podizanjem njegovog socijalnog i kulturnog poloaja, toliko dugo, dok najvanije razlike ne mogu da vae kao potisnute. Pokret, koji kao cilj postavlja ovaj razvoj, e pri tom u prvom redu morati da svoju privrenost izvue iz tabora radnika. On moe da posegne natrag za inteligencijom u onoj meri samo, u kojoj je ona ovaj cilj kom se tei, ve bez ostatka shvatila. Ovaj proces preobraaja i pribliavanja se nee zavriti za deset ili dvadeset godina, ve, prema iskustvu, obuhvata mnoge generacije. Teka prepreka priblia- vanju dananjeg radnika nacionalnoj narodnoj zajednici ne lei u zastupanju interesa njegovog sloja, ve u njegovom internacionalnom vostvu i usmerenju, neprijateljskom narodu i otadbini. Isti sindikati, voeni fanatino nacionalno u politikim i narodnim stvarima, bi milione radnika uinili najvrednijim lanovima njihove narodnosti, bez obzira na borbe koje se vode do pojedinosti, u isto ekonomskim interesima. Pokret koji nemakog radnika na najasniji nain eli da povrati njegovom narodu i otme internacionalnom ludilu, mora da napravi najotriji front protiv shvatanja, koje vlada pre svega u preduzimakim krugovima, i koje pod narodnom zajednicom podrazumeva ekonomsko udruenje zaposlenih bez otpora poslodavcu, i koje eli da u svakom pokuaju same zatite opravdanih ekonomskih egzistencijalnih interesa radnika vidi napad na narodnu zajednicu. Zastupanje ovog shvatanja predstavlja zastupanje svesne lai; narodna zajednica ne namee dunosti samo jednoj strani ve i drugoj. Tako jedan radnik sigurno da grei protiv duha stvarne narodne zajednice, kad bez obzira na zajedniko dobro i postojanje nacionalne ekonomije, oslonjen na svoju mo, ucenjivaki postavlja zahteve, kao to, meutim, jedan preduzima slama ovu zajednicu, kada neljudskom i izrabljivakom prirodom svog voenja posla zloupotrebljava nacionalnu radnu snagu i iz njenog znoja stie milione. On onda nema nikakvo pravo da se oznai kao nacionalan, nikakvo pravo, da govori o narodnoj zajednici, ve je egoistiki 173

nevaljalac, koji unoenjem socijalnog nezadovoljstva provocira kasnije borbe, koje ovako ili onako slue na tetu nacije. Rezervoar , iz kog mladi pokret treba da crpi svoje pripadnike, e dakle, u prvom redu biti masa naih posloprimaa. To znai otrgnuti je od internacionalnog ludila, osloboditi je njene socijalne nevolje, liiti je kulturne bede i prevesti u narodnu zajednicu kao zatvoren, vredan faktor, koji se osea kao nacionalan i koji eli da bude nacionalan. Ako se u krugovima nacionalne inteligencije nalaze ljudi sa najtoplijim srcima za njihov narod i njegovu budunost, ispunjeni najdubljom uviavnou za znaaj borbe za duu ove mase, onda su oni jako dobrodoli u redove ovog pokreta, kao vredna duhovna kia. Ali zadobijanje izborne glasake graanske stoke ne sme nikada da bude cilj ovog pokreta. On bi se u takvom sluaju opteretio masom, i prema svojoj celokupnoj svojstvenosti oslabio snagu pridobijanja irokih slojeva. Jer uprkos teoretskoj lepoti ideje zajednikog voenja najirih masa odozdo i odozgo ve u okviru pokreta se tome ipak suprotstavlja injenica, da se psiholokim uticajem na graanske mase mogu stvoriti manifestacije ak raspoloenja pa ak i proiri uvid, ali se ne mogu ukloniti karakterne osobine ili bolje rei mane, iji je nastanak obuhvatao stolea. Razlika u vezi obostranog kulturnog nivoa i obostrani stav po pitanjima ekonomskih stvari je za sada jo toliko velika, da e se, im proe opojnost manifestacije, pojaviti kao prepreka. Ali konano nije cilj, da se vri raslojavanje u taboru po sebi nacionalnom, ve da se zadobije antinacionalni. A ovo gledite je konano, takoe merodavno za taktiku orijentaciju celog pokreta. 7. Ovaj jednostrani, ali time i jasni stav treba da se izrazi i u propagandi pokreta, a s' druge strane se opet i sam zahteva propagandistikim razlozima. Ako propaganda treba da bude efikasna za pokret, mora da se obrati samo jednoj strani, poto je u drugom sluaju, uz razliitost duhovnog predobrazovanja oba tabora koja dolaze u obzir, ili jedna strana ne bi razumela ili bi je druga odbila kao samu po sebi razumljivu i neinteresantnu. ak ni nain izraavanja i ton pojedinano ne mogu da budu jednako efikasni za dva tako ekstremna sloja. Ako se propaganda odrie prvobitnosti naina izraavanja, ne nalazi put do oseaja iroke mase. Ako nasuprot tome u rei i pokretu upotrebljava nezgrapnost oseanja mase i njenih ispoljavanja, onda e je takozvana inteligencija odbaciti kao sirovu i ordinarnu. Meu stotinu takozvanih govornika ima jedva deset koji bi bili u stanju da podjednako efikasno danas govore pred publikom istaa ulica, bravara, istaa kanala itd. a sutra da dre predavanje sa, ako je potrebno, istim idejnim sadrajem pred auditorijumom visokokolskih profesora i studenata. Ali meu hiljadu govornika ima moda samo jedan jedini kome bi uspelo da govori istovremeno pred bravarima i visokokolskim profesorima u formi, koja ne samo da odgovara i jednom i drugom delu u njihovoj prirodnoj sposobnosti, ve takoe, na oba dela utie podjednako efikasno ili ih ak zanosi do bune bure odobravanja. Mora se meutim, uvek imati u vidu, da ak i najlepa ideja neke uzviene teorije moe u najveem broju sluajeva da se iri preko niskih i najniih duhova. Ne radi se o tome, ta genijalni stvaralac jedne ideje zamilja, ve o formi i uspehu sa kojima glasnici ove ideje nju predoavaju irokoj masi. Jaka vrbujua sila socijaldemokratije, ak celog marksistikog pokreta uopte, najveim delom je poivala na jedinstvu a time i jednostranosti publike kojoj se obraala. to su toboe ogranieniji, ak gluplji pri tom bili tokovi njihovih misli, utoliko lake ih je prihvatila i preraivala masa, iji je duhovni nivo odgovarao 174

onom iznesenom. Time se za ovaj novi pokret takoe pokazala jednostavna i jasna linija: Propaganda po sadraju i formi treba da se lati iroke mase a njenu ispravnost treba meriti iskljuivo prema njenom delatnom uspehu. Na narodnoj skuptini irokih slojeva ne govori najbolje onaj govornik, koji je duhovno najblii prisutnoj inteligenciji, ve onaj, koji orobi srce mase. Pripadnik inteligencije koji prisutvuje takvoj jednoj skuptini i koji uprkos vidljivom dejstvu govornika na donje slojeve, koje eli da zadobije, kritizira govor s' obzirom na duhovnu visinu, dokazuje potpunu nesposobnost svog miljenja i bezvrednost svoje linosti za mladi pokret. Za njega dolazi u obzir samo onaj intelektualac, koji ve toliko rnnogo shvata zadatak i cilj pokreta, da je nauio da delatnost i propagande procenjuje iskljuivo prema njenom uspehu a ne prema utiscima koje ona na njega lino ostavlja. Jer propaganda ne treba da slui zabavljanju ljudi koji su ve po sebi nacionanlo nastrojeni, ve za zadobijanje neprijatelja nae narodnosti, ukoliko su oni nae krvi. Uopte bi za na mladi pokret trebalo oni tokovi misli, koje sam ve kratko saeo pod ratnom propagandom, da bude odredujui i merodavni za prirodu i provoenje njegovog sopstvenog prosvetiteljskog rada. Da je ona bila ispravna, dokazao je njen uspeh. 8. Cilj politikog reformskog pokreta se nikad nee dostii prosvetiteljskim radom ili uticajem vladajuih sila, ve samo zadobijanjem politike moi. Svaka ideja koja pokree svet ima ne samo pravo, ve obavezu, da sebi osigura ona sredstva, koja omoguuje sprovoenje svojih tokova misli. Uspeh je jedini zemaljski sudija prava ili ne-prava takvog jednog poetka, pri emu pod uspehom ne treba kao 1918., podrazumevati osvajanje moi po sebi, ve dejstvo istog, korisno za narodnost. Tako se jedno dravno carstvo ne moe smatrati uspelim onda, kada, kako to danas misle nepromiljeni dravni advokati u Nemakoj, revolucionarima uspe da osvoje dravnu vlast, ve samo onda, kada u ostvarivanju namera i ciljeva nacije, koji su u osnovi takvog revolucionarnog delovanja, izranja vie sree nego pod propalom vladom. Neto to se ba ne moe tvrditi za nemaku revoluciju, kako se naziva razbojniki udar u jesen 1918. Ako bi zadobijanje politike moi predstavljalo pretpostavku za praktino sprovoenje reformatorskih namera, onda pokret sa reformatorskim namerama mora da se od prvog dana svog postojanja osea kao pokret mase a ne kao literarni klub za ajanke ili malograansko kuglako drutvo. 9. Mladi pokret je prema svom biu i svojoj unutranjoj organizaciji antiparlamentaran, tj. on uopte kao i u svojoj unutranjoj strukturi odbija princip odreivanja majorita, po kome se voa degradira samo na izvrioca volje i miljenja drugih. Pokret i u pojedinanom i u optem zastupa princip neophodnog autoriteta voe, u paru sa najviom odgovornou. Praktine posledice ovog principa u pokretu su sledee: Prvog predsednika jedne lokalne grupe postavlja sledei vii voa, on je odgovorni rukovodilac lokalne grupe. Svi odbori su njemu podreeni a ne obrnuto, On nekom odboru. Odbori za glasanje ne postoje, ve samo radni odbori. Rad rasporeuje odgovorni rukovodilac, prvi predsednik. Isti princip vai za sledeu viu organizaciju, kotar , okrug ili upu. Voa se uvek postavlja odozgo i istovremeno zaogre neograni- enim punomojem i autoritetom. Samo se voa cele partije iz razloga zakonitosti drutva, bira na generalnoj skuptini lanova. On je, meutim, iskljuivi voa pokreta. Svi odbori su njemu podreeni a ne on odborima. On odreuje ali time i nosi odgovor- nost na svojim leima. On 175

je na raspolaganju pripadnicima pokreta, da ga pred forumom novog izbora pozovu na odgovornost, da ga skinu sa dunosti, ukoliko se on ogrei o principe pokreta ili loe slui njegovim interesima. Na njegovo mesto onda stupa novi ovek koji bolje zna, ali sa istim autoritetom i sa istom odgovornou. Ko hoe da bude voa, snosi kraj najveeg neogranienog autoriteta i poslednju i najteu odgovornost. Ko za to nije sposoban ili je suvie plaljiv da bi podneo posledice svog delovanja, nije za vou. Samo heroj je pozvan za to. Napredak i kultura oveanstva nisu proizvod majoriteta, ve iskljuivo poivaju na genijalnosti i delotvornoj snazi linosti. Negovati je i dati joj njena prava je jedan od preduslova za ponovno osvajanje veliine i moi nae narodnosti. Ali time je pokret antiparlamentaran a ak i njegovo uee u parlamentarnoj instituciji moe samo da ima smisao delatnosti ka njenom razaranju, ka otklanjanju institucije, u kojoj treba da vidimo jednu od najteih pojava propasti oveanstva. 10. Pokret odluno odbija svaki stav po pitanjima, koja su ili izvan okvira negovog politikog rada ili su za njega nevana kao principijelno beznaajna. Njegov zadatak nije verska reformacija, ve politika reorganizacija naeg naroda. On u obe veroispovesti vidi jednako vredne oslonce za postojanje naeg naroda i stoga se bori protiv onih partija koje ele da omalovae ovaj osnov moralnoreligioznog i moralnog uvrenja tela naeg naroda do instrumenta njihovih partijskih interesa. Pokret, konano ne vidi svoj zadatak u ponovnom uspostavljanju odreene dravne forme niti u borbi protiv neke druge, ve u stvaranju onih principskih osnova, bez kojih trajno ne bi mogle da postoje ni monarhija ni republika. Njegova misija nije u osnivanju monarhije ili uvrivanju republike, ve u stvaranju germanske drave. Pitanje spoljnog oblikovanja ove drave, dakle njena kruna, nije od naelnog znaaja, ve je samo uslovljena pitanjima praktine svrhovitosti. Kod naroda, koji je upravo shvatio velike probleme i zadatke svog bitisanja, pitanja spoljnih formalnosti vie nee voditi unutranjim borbama. 11. Pitanja unutranje organizacije pokreta je pitanje svrhovitosti a ne principa. Najbolja organizacija nije ona, koja izmeu vostva jednog pokreta i pojedinanih pripadnika gura najvei, ve ona koja gura najmanji posredniki aparat. Zato to je zadatak organizacije posredovanje odreene ideje - koja s' poetka uvek izmie glavi pojedinca - mnotvu ljudi, kao i kontrola njenog ostvarenja. Organizacija je tako po svemu i svaemu samo nuno zlo. Ona je u najboljem sluaju sredstvo svrhe, u najgorem sluaju sebi svrha. Poto svet vie stvara mehanike prirode nego idejne, najee se lake stvaraju forme organizacije nego ideje po sebi. Put svake ideje koja tei ostvarenju, posebno one reformatorskog karaktera je u grubim crtama sledei: Neka genijalna zamisao nastaje u mozgu oveka koji se osea pozvanim, da svoje saznanje prenese ostalom oveanstvu. On propoveda svoje gledite i postepeno zadobija odreeni krug pristalica. Ovaj postupak direktnog i linog prenoenja ideja jednog oveka ostalim savremenicima je najidealniji i najprirodniji. Sa poveanim porastom pristalica nove nauke, za nosioca ideje se postepeno pokazuje nemogunost, da i dalje direktno deluje na bezbrojne pristalice, da ih vodi i rukovodi. U upravo onoj meri, u kojoj se usled rasta zajednice iskljuuje direktno i najkrae optenje, dolazi do neophodnosti povezujueg ralanjivanja: idealno stanje se time zavrava, a na njegovo mesto stupa nuno zlo orgarizacije. Stvaraju se male podgrupe, koje, na primer kao lokalne grupe, u politikom pokretu predstavljaju zametke kasnije organizacije. 176

Ova podela, ako ne treba da se izgubi jedinstvo nauke, sme uvek da se obavlja tek onda, kada autoritet duhovnog zasnivaa i kole koju on obrazuje, moe da vai kao nesumnjivo priznat. Geopolitiki znaaj centralnog sredita pokreta se pri tom ne moe preceniti. Samo prisustvo takvog jednog mesta, okruenog maginim arom jedne Meke ili Rima, moe za dugo da pokloni pokretu onu snagu, koja se zasniva na unutranjem jedinstvu i priznavanju vrha koji reprezentuje to jedinstvo. Tako pri stvaranju prvih organizacionih zametaka ne sme da se nikada izgubi iz vida briga, da se znaaj prvobitnog polaznog mesta ideje ne samo odri, vec da se uzdigne do nadmonog. Ovo uzdizanje idejne, moralne i stvarne nadmoi polazita i vodee take pokreta mora da se odvija upravo u onoj meri u kojoj bezbrojni nastali zameci pokreta zahtevaju nova udruivanja u organizacione forme... Jer kao to rastui broj pojedinanih pristalica i nemogunost daljeg direktnog saobraanja sa njima vode stvaranju najniih udruenja, tako konano bezbrojno umnoavanje ovih najniih organizacionih formi prisiljava ponovno na via udruenja, koja se politiki mogu osloviti otprilike kao kotarski i okruni savezi. Kako je moda jo uvek lako da se odri autoritet prvobitne centrale prema najniim lokalnim grupama, tako e ve biti teko, da se ouva ovaj stav prema viim organizacionim formama koje se sada ostvaruju. Ali to je pretpostavka za jedinstveno postojanje nekog pokreta a time i za sprovoenje neke ideje. Kada se konano i ove vee podele na meulanove ujedine u novije organizacione forme, poveava se dalje i tekoa, da se ak i prema njima osigura bezuslovni vodei karakter prvobitnog osnivakog mesta, njegove kole itd. Stoga se mehanike forme organizacije smeju formirati samo u onoj meri, u kojoj se duhovni idejni autoritet centrale pojavljuje kao bezuslovno ouvan. Kod politikih tvorevina se ova garancija esto moe dati samo politikom moi. Iz ovoga proizilaze sledee smernice za unutranju izgradnju pokreta: a) Koncentracija celokupnog rada najpre na jedno jedino mesto: Minhen. Obrazovanje zajednice nesumnjivo pouzdanih pristalica i stvaranje kole za kasnije irenje ideje. Zadobijanje neophodnog autoriteta za kasnije, preko to je mogue veih uspeha u ovom jednom mestu. Da bi se upoznali pokret i njegove voe, bilo je potrebno, ne samo da se uzdrma vera u nepobedivost marksistike nauke na jednom mestu, vidljivo za sve, ve da se dokae mogunost jednog suprotnog pokreta. b) Stvaranje lokalnih grupa tek onda, kad autoritet centralnog vostva u Minhenu moe da vai kao nesumnjivo priznat. c) Stvaranje okrunih, kotarskih ili zemaljskih saveza sledi takoe ne samo prema potrebi po sebi, ve nakon postizanja sigurnosti bezuslovnog priznavanja centrale. Dalje stvaranje organizacionih formi, meutim, zavisi od postojeih glava koje dolaze u obzir kao voe. Pri tom postoje dva puta: a) Pokret raspolae neophodnim finansijskim sredstvima za obrazovanje i stvaranje sposobnih lica za kasnije vostvo. On onda koristi pri tom dobijeni materijal planski, prema stanovitu taktike i ostale svrsishodnosti. Ovaj put je laki i bri; on zahteva meutim velika novana sredstva, jer je ovaj vodei materijal samo kao plaen u mogunosti da radi za pokret. 177

b) Pokret usled nedostatka novanih sredstava nije u mogunosti da postavi zaposlene voe, ve je najpre upuen na one koji rade bez odtete. Ovaj put je sporiji i tei. Vostvo pokreta mora moda, da velike oblasti ostavi neiskoritenim, ukoliko se izmeu pristalica ne postavi lice, sposobno i voljno da se stavi na raspolaganje vostvu i da organizuje i vodi pokret u dotinoj oblasti. Moe se desiti, da se onda u velikim oblastima ne nae niko, u drugim mestima, pak, da opet postoje dva ili ak tri priblino isto sposobna. Tekoa koja lei u takvom razvoju, je velika i moe se prevazii tek nakon mnogo godina. Ali je stalno i ostaje kao pretpostavka za stvaranje organizacione forme, lice koje je sposobno za njeno vostvo. Koliko je jedna armija u svim svojim organizacionim formama bezvredna bez oficira, toliko je politika organizacija bezvredna bez odgovarajueg voe. Za pokret je bolje da se propusti stvaranje lokalne grupe, negoli izopaenje njene organizacije, kada nedostaje vodea linost, koja rukovodi i tera napred. Za samo vostvo je potrebna ne samo volja i sposobnost, pri emu se delatnoj i snazi volje ipak mora dati vei znaaj nego genijalnosti po sebi, a najvredniji je spoj sposobnosti, odlunosti i ustrajnosti. 12. Budunost pokreta je uslovljena fanatizmom, ak nestrpljivou sa kojom ga njegove pristalice zastupaju kao jedino ispravan i istiu ga nasuprot tvorevinama sline vrste. Najvea je greka verovati da se snaga jednog pokreta poveava ujedinja- vanjem sa nekim drugim, slino ureenim. Svako poveanje na ovakvom putu najpre, naravno, znai poveanje spoljenjeg obima a time u oima povrnog posmatraa, i moi, a ustvari preuzima samo klice unutranjeg slabljenja, koje kasnije poinje da deluje. Jer ma ta da se uvek moe rei o istovrsnosti dva pokreta, u stvarnosti ona ipak nikad nije prisutna. Jer u drugom sluaju praktino ne bi bilo dva, ve samo jedan pokret. A sasvim je svejedno u emu lee razlike - pa bile one zasnovane samo na razliitim sposobnostima vostva - one postoje. Prirodnom zakonu svakog razvitka, meutim, ne odgovara spajanje dve ne ba iste tvorevine, ve pobeda jae i gajenje moi i snage pobednika, koje je omogueno jedino borbom, koja je ovim uslovljena. Ujedinjavanjem dve priblino jednake politike partijske tvorevine mogu proizii trenutne prednosti, na due je ipak svaki ovaj uspeh, ostvaren na ovaj nain, uzrok unutranjih slabosti koje kasnije nastupaju. Veliina jednog pokreta se osigurava iskljuivo nesputanim razvojem njene unutranje moi i njenim stalnim poveanjem do konane pobede nad svim konkurentima. Da, moe se rei, da njegova mo a time i njegova ivotna opravdanost uopte, rastu samo onoliko dugo, dok on kao pretpostavku svog nastanka priznaje princip borbe, i da je prekoraio vrhunac svoje moi u istom trenutku, u kom se potpuna pobeda priklonila njegovoj strani. Prema tome, za jedan pokret je korisno samo ako tei ovoj pobedi u formi, koja vremenski ne vodi trenutnom uspehu, ve koja mu dug put trajanjem borbe, prouzrokovanim obaveznom nestrpljivou, poklanja takoe dugi rast. Pokreti, koji svoj rast zahvaljuju samo takozvanom ujedinjavanju slinih tvofevina, dakle svoju snagu kompromisirna, su poput biljaka iz staklenika. Oni pucaju na visoko, samo im nedostaje snaga da prkose vekovima i da odole tekim burama. Veliina svake snane organizacije kao otelotvorenja neke ideje na ovom svetu lei u religioznom fanatizmu, tako to se ona, netrpeljiva prema svemu drugom, probija, fanatino ubeena u sopstveno pravo. Kad je neka ideja po sebi ispravna i naoruana na takav nain, prihvata borbu na ovoj zemlji, ona je nepobediva, i svaki progon vodi samo njenoj unutranjoj snazi. Veliina hrianstva ne lei u pokuanim uporednim raspravama sa otprilike slino 178

oblikovanim filozofskim miljenjirna antike, ve u neumoljivom fanatinom objavljivanju i zastupanju sopstvene nauke. Prividna prednost, koju pokreti dostiu udruivanjem, obilno se postie stalnim rastom moi nauke koja ostaje nezavisna, koja sama brani sebe i svoje organizacije. 13. Pokret treba u principu tako da odgaja svoje lanove, da oni u borbi ne sagledavaju ne neto nemarno odgojeno ve ono za im sami treba da i tee. Oni prema tome ne treba da se boje neprijateljstva protivnika, ve da ga oseaju kao pretpostavku za opravdanost sopstvenog ivota. Ne treba da se boje mrnje neprijatelja nae narodnosti i naeg pogleda na svet, i njenih ispoljavanja, ve da eznu za njom. U ispoljavanja ove mrnje spadaju, meutim, i la i kleveta. Onaj koga u jevrejskim novinama ne pobijaju, dakle ne kleveu i ne opanjkavaju, nije poten Nemac niti pravi nacionalsocijalist. Najbolje merilo vrednosti njegovog uverenja, iskrenosti njegovog ubeenja i snage njegovog htenja je neprijateljstvo koje mu donosi smrtni neprijatelj naeg nafoda. Pristalicama pokreta i, u irem smislu, celom narodu se uvek iznova mora ukazivati na to da Jevrejin u svojim novinama stalno lae, i da je ak jedna jednokratna istina odreena samo za pokrivanje vee krivotvorine, pa je time sama, opet, eljena neistina. Jevrejin je veliki majstor u laganju, u lai i obmani su njegova oruja u borbi. Svaka jevrejska kleveta i svaka jevrejska la su oiljak asti na telu naih boraca. Onaj koga najvie opanjkavaju, taj nam je najblii, a onaj koga najsmrtnije mrze, taj je na najbolji prijatelj. Ko ujutru zgrabi jevrejske novine i u njima ne vidi sebe oklevetanog, nije korisno upotrebio prokleti dan; jer da je bilo tako, Jevrejin bi ga proganjao, klevetao, psovao, prljao. A samo onaj ko se najefikasnije protivi ovom smrtnom neprijatelju nae narodnosti i svakog arijevskog oveanstva i kulture, moe da oekuje, da klevete ove rase, a time i borbu ovog naroda vidi uperene i protiv sebe. Kad ovi principi potpuno ovladaju naim pristalicama, pokret e postati nepokolebljiv i nepobediv. 14. Pokret treba da pospeuje potovanje linosti svim sredstvima; nikad ne treba da zaboravi da je u linoj vrednosti svega ljudskog, da je svaka ideja i svako ostvarenje rezultat stvaralake moi oveka, a da divljenje pred veliinom ne predstavlja samo in zahvalnosti prema njoj, ve takoe obavija ujedinjujuu traku oko onoga koji se zahvaljuje. Linost se ne moe zameniti; to naroito ne onda kad ne otelotvoruje mehaniki ve kulturno stvaralaki element. Koliko se malo moe zameniti slavni majstor a neki drugi preuzeti zavrvanje njegove polugotove ostavljene slike, toliko se malo moe zameniti veliki pisac i mislilac, veliki dravnik i veliki vojskovoa. Jer je njihova delatnost uvek u oblasti umetnosti; ona nije mehaniki nauena, ve uroena boljom milou. Najvei preokreti i dostignua na ovoj zemlji, njena najvea kulturna ostvarenja, besmrtna dela u oblasti umetnosti itd., ona su zauvek nerazdvojno vezana sa imenom, i reprezentuje se njime. Odricanje uzdizanja velikog duha znai gubitak beskrajne moi koja struji iz imena svih velikih ljudi i ena. To najbolje zna Jevrejin. Upravo on, ije su veliine velike samo u razaranju oveanstva i njegove kulture, brine za idolopokloniko divljenje njima. Jedino potovanje naroda za njihove sopstvene duhove pokuava da prikae kao nedostojno i daje mu peat "kulta linosti". im je neki narod toliko plaljiv da podlegne ovoj jevrejskoj drskosti i bezobrazluku, odrie se velike moi koju poseduje, jer ova ne poiva na potovanju pred masom, ve u oboavanju genija i uzdizanju i izgradnji na njemu. Kad se ljudska srca slamaju i ljudske due oajavaju, iz sumraka 179

prolosti ih gledaju veliki pobednici nevolje i brige, ponienja i bede, duhovne neslobode i telesne prinude, i oajnom smrtniku pruaju svoje vene ruke! Ijao narodu koji se stidi da ih prihvati! U prvo vreme nastanka naeg pokreta ni zbog ega nismo toliko patili koliko zbog beznaajnosti i nepoznavanja naeg imena. Najtee u tom dobu, kada se esto susretalo samo est, sedam i osam lica da bi saslualo rei govornika, je bilo, u tom malom krugu probuditi i odrati veru u veliku budunost pokreta. Misli se da se est ili sedam muskaraca, samo bezimenih, jadnih sirotana; udruuje sa namerom, da stvore pokret kome bi jednom trebalo da uspe ono to do sada nije uspevalo snanim, velikim masovnim partijama, ponovna izgradnja nemakog Rajha poveane moi i sjaja. Da su nas tada napali, ak da su nas i samo ismejali, bili bismo sreni u oba sluaja. Jer ono to je najvie pritiskalo je bilo samo potpuno nezapaanje, koje smo tada nalazili i zbog kog sam ja tada najvie patio. Kad sam stupio u krug nekoliko ljudi, nije moglo biti rei ni o partiji ni o pokretu. Ve sam opisao moje utiske povodom mog prvog susreta sa ovom malom tvorevinom. U nedeljama koje su tada sledile imao sam vremena i prilike da prostudiram isprva nemoguu pojavu te takozvane partije. Slika je, blagi boe, bila teskobno depresivna. Nije postojalo nita, ve skoro ba nita. lme partije, iji je odbor praktino predstavljao celo lanstvo, jer ovako ili onako bilo ono, protiv ega je ona pokuala da se bori, parlament u malom. I ovde je vladalo glasanje, i dok su veliki parlamenti mesecima do promuklosti vikali iz sveg glasa, ali bar o veim problemima, u ovom malom krugu je dolazilo do beskrajnih dijaloga ve o odgovoru na sreno pristiglo pismo! Javnost o tom svemu naravno nije znala nita. Nijedan ovek u Minhenu nije poznavao partiju ni po imenu, osim njenih par pristalica i nekolicine poznanika istih. Svake srede se u jednom minhenskom kafeu odravala takozvana sednica odbora, jednom nedeljno govorno vee. Poto je celokupno lanstvo "pokreta" u poetku bilo zastupljeno u odboru, lica su, naravno, uvek bila ista. Sada se moralo raditi na tome, da se mali krug konano razbije, zadobiju nove pristalice, ali pre svega da se po svaku cenu razglasi ime pokreta. Pri tom smo se posluili sledeom tehnikom: Svakog meseca, kasnije svakih etrnaest dana smo pokuavali da odrimo "skuptinu". Pozivnice za nju su bile pisane pisaom mainom ili delom i rukom na ceduljama i prvih puta smo ih mi sami delili - odnosno raznosili. Svak se obraao svom krugu poznanika da bi pokrenuo jednog ili drugog, da poseti neku od ovih priredbi. Uspeh je bio bedan. Jo se seam, kako sam jednom u to vreme sam razneo oko osamdeset ovakvih cedulja, i kako smo onda uvee ekali mase naroda koje je trebalo da dou. Sa jednoasovnim zakanjenjem je ''predsedavajui" najzad morao da otvori "skuptinu". Opet nas je bilo sedam ljudi, stara sedmorica. Preli smo na to da dajemo da se pozivne cedulje napiu i umnoe na maini u jednoj minhenskoj prodavnici pisae robe. Uspeh se kod sledee skuptine sastojao u nekolicini slualaca vie. Tako je broj polako rastao sa jedanaest na trinaest, konano na sedamnaest, dvadeset tri, trideset etiri sluaoca. Sasvim malim koliinama sakupljenog novca u krugu nas sirotana, pribavljena su sredstva, da najzad moemo da damo da se najavi skuptina, oglasom u tada nezavisnom "Minhenskom posmatrau", u Minhenu. Uspeh je ovog puta bio zbilja zadivljujui. Sazvali smo skuptinu u minhenskom podrumu Rofbrojhaus-a (da se ne pomea sa sveanom salom minhenskog Rofbrojhaus-a), maloj sali sa 180

prostorom koji prima tano sto trideset osoba. Meni samom se prostorija inila kao velika hala, i svako od nas je strahovao da li e uspeti, da dotine veceri ljudima ispunimo "monu" zgradu. U sedam sati je bilo prisutno sto jedanaest osoba i skuptina je otvorena. Jedan minhenski profesor je drao glavni referat, a ja sam kao drugi trebalo da govorim po prvi put javno. Tadanjem prvom predsedniku partije, gospodinu Rareru, je cela stvar izgledala kao velika vratolomija. Inae, sigurno estiti gospodin je bio ubeenja, da bih ja svakako mogao sve drugo, samo ne da govorim. Od ovog miljenja se nije mogao odvratiti ni u budue. Stvar je ispala drugaije. Na toj prvoj skuptini, kojoj se trebalo obratiti javno, bilo mi je dozvoljeno da govorim dvadeset minuta. Govorio sam trideset minuta i ono to sam ranije, ne znajui ni na koji nain, jednostavno intimno osetio, sada se dokazalo u stvarnosti: umeo sam da govorim! Nakon trideset minuta su ljudi u maloj prostoriji bili naelektrisani a oduevljenje se najpre ispoljilo u tome, to je moj apel na portvovanje prisutnih doveo do priloga od tri stotine maraka. Time nam je skinuta velika briga. Finansijsko ogranienje je u to doba bilo tako veliko, da nismo imali nikakve mogunosti da tampamo naela pokreta ili ak da izdajemo letke. Sada je postavljena osnova za mali fond, iz kog se onda moglo plaati bar ono najnunije i najoskudnije. Ali, i u drugom pogledu uspeh ove prve vee skuptine je znaajan. Tada sam poeo da odboru dovodim izvestan broj sveih mladih snaga. Za vreme mog dugogodinjeg vojskovanja sam upoznao vei broj vernih drugova, koji su polako poeli da na osnovu mog nagovora stupaju u pokret. To su bili samo delatni mladi ljudi, naviknuti na disciplinu, koji su od slubovanja odrastali na principu: nemogue nije nita, i sve se moe kad se hoe. Koliko je takav priliv nove krvi bio neophodan, mogao sam sam da spoznam ve nakon nekoliko nedelja saradnje. Tadanji prvi predsedavajui partije, gospodin Rarer, je u stvari bio novinar, i kao takav sigurno opseno obrazovan. Ipak je za jednog partijskog vou imao izvanredno teak teret: nije bio govornik za mase. Ma koliko do krajnosti savestan i taan bio njegov rad po sebi, ipak mu je nedostajao - moda upravo zbog pomanjkanja govornikog talenta - vei polet. Gospodin Dreksler, tada predsedavajui lokalne grupe Minhen, je bio jednostavnan radnik, kao govomik takoe malo znaajan, uostalom, meutim, nikakav vojnik. Nije sluio vojsku, ni za vreme rata nije bio vojnik, tako da je njemu, koji je po celom svom biu bio slabaan i nesiguran, nedostajala jedina kola koja je mogla da uspe, da od nesigurnih i mekih priroda napravi mukarce. Tako oba oveka nisu bila izrezana od drveta koje bi ih osposobilo, ne samo da u srcu nose fanatinu veru u pobedu pokreta, ve i da postojanom energijom volje i, ako je potrebno, najbrutalnijom bezobzirnou otklone otpore koji bi hteli da stanu na put usponu nove ideje. Za to su odgovarala samo bia, u kojima su se ujedinili duh i telo one vojnike vrline, koje bi se moda najbolje mogle oznaiti ovako: Okretan kao hrtovi, ilav kao koa, vrst kao Krupov elik. Ja sam sam tad jo bio vojnik. Moja spoljanjost i unutranjost su se brusili skoro est godina, tako da su me u ovom krugu isprva doivljavali kao stranaca. I ja sam zaboravio izreku: To ne moe, ili to nee moci; na to se sme odluiti, to je jo previe opasno itd. Jer je stvar naravno bila opasna. 1920. je u mnogim oblastima Nemake jednostavno bila nemogua necionalna skuptina koja bi se usudila, da svoj apel uputi irokim masama i da javno pozove na posetu. Uesnici na takvoj nekoj su bili rasterivani krvavih glava i progonjeni. Mnogo, naravno, nije trebalo za takvu majstoriju: ipak je najvea takozvana graanska masovna skuptina uobiavala da se razbei pred tucetom komunista i da 181

pobegne kao zeevi pred psom. Ipak, ma kako da su se crveni malo obazirali na takav gradanski tra-klub, iju su unutranju bezazlenost a time i ne-opasnost za sebe bolje poznavali negoli njegove lanove, ipak su bili odluni da svim sredstvima srede pokret koji im se uini opasnim. Najefikasniji u takvim sluajevima je ipak u svako doba bio teror, sila. Ali najomraeniji je marksistikim narodnim varalicama morao biti pokret, iji bi izraziti cilj bio zadobijanje one mase koja je do tada stajala u iskljuivoj slubi meunarodnih marksistikih jevrejskih i berzanskih partija. Ve i naslov "Nemaka radnika partija" je delovao razdraujue. Tako se lako moe zamisliti, da bi u prvoj pogodnoj prilici zapoelo razraunavanje sa marksistikim podstrekaima, tad jo pijanim od pobede. U malom krugu tadanjeg pokreta su ljudi imali izvestan strah od takve jedne borbe. elelo se da se to manje stupa pred javnost, iz straha da se ne bude potuen. Prva velika skuptina je u duhu ve viena razbijenom, a pokret moda za uvek sreenim. Ja sam bio u tekom poloaju sa svojim shvatanjem, da se ova borba ne bi smela izbei, ve da bi joj trebalo izai u susret i stoga nabaviti ono oruje koje bi jedino osiguravalo zatitu od sile. Teror se ne slama duhom ve terorom. Uspeh prve skuptine je u tom pravcu ojaao moj poloaj. Dobili smo hrabrost za drugu, ve neto veu. Otprilike u oktobru 1919. odrana je u Eberlbroj-podrumu druga vea skuptina. Tema: Brest-Litovsk i Versaj. Kao govornici su nastupila etiri gospodina. Ja sam sam govorio skoro jedan sat, a uspeh je bio vei nego kod prve manifestacije. Broj poseti- laca se popeo na preko sto trideset. Pokuaj ometanja su moji drugovi uguili odmah u zaetku. lzazivai nemira su izleteli niz stepenice rascopanih glava. etrnaest dana nakon toga odrana je sledea skuptina u istoj sali. Broj posetilaca se popeo na preko sto sedamdeset - dobra popunjenost prostora. Ja sam ponovo govorio, i opet je uspeh bio vei nego kod prethodne skuptine. Ja sam traio veu salu. Najzad smo nali jednu takvu na drugom kraju grada, u "Nemakom Rajhu" u Danau-ulici. Prva skuptina u novom prostoru je bila slabije poseena negoli prethodna: tano sto etrdeset osoba. U odboru je nada ponovo poela da opada i veiti sumnjiavci su verovali da se uzrokom loe posete moe smatrati preesto ponavljanje naih "manifestacija". Bilo je estokih sukoba, u kojima sam ja zastupao gledite, da bi grad od sedamsto hiljada stanovnika morao da podnese ne samo svakih etrnaest dana jednu ve svake nedelje deset skuptina, da ne bi trebalo dopustiti da nas zbune protivudarci, da je put kojim smo udarili, ispravan, i da ranije ili kasnije uz stalno istu upornost mora doi uspeh. Uopte je celo to doba u zimu 1919/20 bilo jedna jedina borba, da se ojaa poverenje u pobedniku silu mladog pokreta i da se uspe do onog fanatizma, koji onda kao vera moe da pomera planine. Sledea skuptina u istoj sali mi je opet dala za pravo. Broj posetilaca se popeo na preko dvesta, spoljni kao i finansijski uspeh sjajan. Terao sam da se odmah zakae sledea priredba. Ona je odrana jedva etrnaest dana kasnije, a broj slualaca se popeo na preko dvesta sedamdeset lica. etrnaest dana kasnije po sedmi put smo sazvali pristalice i prijatelje mladog pokreta, a isti prostor je sad ve vie teko mogao da primi ljude, bilo ih je preko etiristo. U to vreme je usledilo unutranje formiranje mladog pokreta. Pri tom je u malom krugu poneki put bilo vie ili manje unih rasprava. Sa razliitih strana - kako danas, tako ve onda - je kritikovana oznaka mladog pokreta kao partije. Ja sam u takvom shvatanju uvek video samo dokaz za praktinu nesposobnost i duhovnu niskost dotinih. To su bili i stalno jesu ljudi koji ne mogu da razlikuju spoljanje od unutranjeg, i koji vrednost pokreta pokuavaju da procene prema nazivima koji 182

zvue to je mogue oholije, pri emu na svu nesreu najvie mora da trpi renik naih praotaca. Tada je bilo teko da ljudi shvate, da je svaki pokret, ukoliko ne postigne pobedu svojih ideja a time i svoj cilj, partija, pa iako i po hiljadu puta sebi pripisuje drugo ime. Kad neki ovek eli da praktino sprovede neku hrabru zamisao, ije ostvarenje izgleda korisno u interesu njegovih blinjih, onda e on najpre potraiti pristalice koji su spremni da zastupaju njegove namere. A ako bi se ova namera sastojala samo u tome da uniti trenutno postojee bie partije, da se dokraji razbijanje, onda su zastupnici ovog gledita i glasnici ove odluke takoe samo partija, toliko dugo, dok se cilj ne postigne. Cepidlaenje je i zavaravanje je, kad neki zaostali narodni teoretiar, iji su praktini uspesi u obrnutom odnosu sa njegovom mudrou, uobrazi da promeni karakter koji svaki mlad pokret poseduje kao partija, izmenom njegovog naziva. Naprotiv. Ako je neto ne-narodno, onda je to ovo razbacivanje posebno starogerman- skim izrazima, koji niti pasuju u dananje doba niti predstavljaju neto odreeno, ve lako mogu da dovedu dotle, da se znaaj pokreta vidi u spoljnjem jezikom blagu istog. Ali to je prava nepodoptina koja se danas moe posmatrati bezbroj puta. Uopte sam ve tada a i u budunosti morao uvek iznova da upozoravam na one nemako nenarodne putujue kolare, ije je pozitivno dejstvo uvek jednako nuli ija se uobrazilja jedva moe nadmaiti. Mladi pokret je morao i mora da se uva priliva ljudi, ija je jedina preporuka najee u njihovoj izjavi da su se ve trideset ili etrdeset ak godina borili za istu ideju. Ali ko je etrdeset godina nastupao za jednu takozvanu ideju, ne osvojivi ak ni najmanji uspeh, ak ne spreivi pobedu suprotne strane, dobavio je dokaz istine za sopstvenu nesposobnost u etrdesetogodinjoj delatnosti. Opasnost je pre svega u tome, da takve prirode ne ele da se ukljue u pokret kao lanovi, ve trabunjaju o vodeim krugovima, u kojima jedino mogu da na osnovu svoje prastare delatnosti vide odgovarajue mesto za dalje delovanje. Ali jao, ako se takvim ljudima preda pokret! Koliko god malo neki poslovni ovek, koji je u etrdesetogodinjoj delatnosti konsekventno unitavao veliki posao, bio sposoban kao zasniva novog, toliko malo neki narodni Metuzalem, koji je upravo u to doba propovedao veliku ideju i doveo je do propasti, odgovara u vostvo novog, mladog pokreta! Inae samo mali deo ovih ljudi dolazi u novi pokret, da bi mu sluili i da bi koristili ideju nove nauke, u najveem broju sluajeva, meutim, da bi pod njegovom zatitom i preko mogunosti koje nudi, jo jednom unesreili oveanstvo svojim idejama. A kakve su to ideje, moe se samo teko reprodukovati. Karakteristino kod ovih priroda je to da sanjare o starogermanskom junatvu, o prastarom dobu, kamenim sekirama, koplju i titu, a u stvarnosti su najvee kukavice koje ovek moe da zamisli. Jer isti ljudi, koji mlataraju po vazduhu staronemakim limenim maevima, a preparirana medvea koa sa rogovima bika iznad bradate glave, za sadanjost propovedaju samo borbu duhovnim orujem i bee to bre od svake komunistike gumene palice. Potomstvo e imati malo podsticaja da ovelia herojski ivot ovih bradonja u nekom novom epu... Ove ljude sam upoznao previe dobro, a da pred njihovim bednim glumatanjem ne bih osetio najdublje gaenje. A na iroke mase oni deluju smeno i Jevrejin ima sve razloge da titi ove narodne komedijae, da ih ak pretpostavlja stvarnim borcima za buduu nemaku dravu. Pri tome su ovi ljudi jo bezmerno uobraeni, hoe da, uprkos svim dokazima svoje potpune nesposobnosti, sve bolje razumeju i postaju prava muka za ispravne i asne borce, ije junatvo nije samo u prolosti izgledalo dostojno potovanja, ve koji se trude da i potomstvu daju istu sliku svojim delovanjem. esto se i samo teko moe razlikovati, ko od ovih ljudi 183

deluje iz unutranje gluposti ili nesposobnosti, ili ko samo tako radi iz odreenih razloga. Naroito kod takozvanih religioznih reformatora na staronemakoj osnovi stalno imam oseaj, kao da su ih poslale one sile, koje ne ele ponovni uspon naem narodu. Jer njihova celokupna delatnost ipak odvodi narod od zajednike borbe protiv zajednikog neprijatelja, Jevrejina, da bi umesto toga potroili njegove snage na koliko besmislene toliko nesrene unutranje religijske sukobe. A upravo iz tih razloga je neophodno uspostavljanje snane centralne snage u smislu bezuslovnog autoriteta vostva u pokretu. Samo njome se moe osujetiti posao takvih razornih elemenata. Svakako se iz tog razloga i u krugovima ovih narodnih Ahasvera mogu nai najvei neprijatelji jedinstvenog, snano voenog i upravljanog pokreta. Oni u pokretu mrze mo koja spreava njihovu nepodoptinu. Nije se uzalud mladi pokret utvrdio na odreenom programu i pri tom nije upotrebio re "narodni". Pojam narodni usled svoje pojmovne neogranienosti nije mogu osnov za neki pokret i ne nudi merilo za pripadnost nekorn takvom. to se ovaj pojam praktino tee moe definisati, vie raste mogunost da se na njega pozove. Uvoenje tako neodredivog i tako mnogostruko objanjivog pojma u politiku borbu vodi ukidanju svake snane borbene zajednice, poto ona ne podnosi da se pojedincu prepusti odreivanje same njegove vere i htenja. Sramno je ta se sve danas pravi od rei "narodni", koliko ljudi ima sopstvene predstave o tom pojmu. Poznati profesor u Bavarskoj, slavni borac orujem i bogat isto tako duhovnim uspesima puta ka Berlinu, izjednaava pojam narodni sa monarhisti- kom orijentacijom. Uena glava je, naravno, sada zaboravljala da identitet naih nemakih monarhija iz prolosti blie objanjava dananjim narodnim shvatanjem. Bojim se, takoe, da bi ovo teko uspelo gospodinu. Jer se ne moe ni zamisliti neto nenarodnije nego to je veina nemakih monarhistikih dravnih tvorevina. Da je bilo drugaije, one nikad ne bi nestale ili bi pak njihov nestanak dao dokaz za neispravnost narodnog pogleda na svet. Tako svako tumai ovaj pojam upravo onako kako ga razume. Ali kao osnova za politiki borbeni pokret ne moe doi u obzir ovakva raznolikost rniljenja. Pri tom uopte ne elim da uzmem u obzir nesnalaljivost i posebno nepoznavanje narodne due ovih narodnih mesijskih prethodnika dvadesetog veka. Oni su dovoljno ilustrovani podsmehom, sa kojim ih tretira levica. Puta ih se da brbljalju i ismeva ih se. A onaj kome na ovom svetu ne uspe da ga protivnici mrze, ne ini se vie mnogo vrednim kao prijatelj. A i tako prijateljstvo ovih ljudi ne samo da je bilo bezvredno za na mladi pokret, ve uvek samo tetno, i uvek je bilo i glavni razlog, zato smo najpre izabrali ime "partija" - smeli smo da se nadamo da bismo ve i samo time rasterali itav opor ovih narodnih meseara, i zato smo se, kao drugo, oznaili kao Nacional-socijalistika nemaka radnika partija. Prvi izraz nam je udaljio zanesenjake starinom, ljude rei i povrna lupetala izreka takozvane "narodne ideje", drugi nas je meutim, oslobodio itave pratnje vitezova sa "duhovnim maem", svih kukavica, koji su "duhovno oruje" drali kao zatitni tit pred svojim stvarnim kukavilukom. Samo se po sebi razume, da smo u vremenu nakon toga najtee napadani naroito od ovih poslednjih, naravno ne fiziki, ve perom jedino, poto se ovo i ne moe oekivati drugaije od takvog narodnog gujeg pera. Za njih bi na princip "Ko nam se suprotstavi silom, od toga emo se odbraniti silom" imao u sebi neto jezivo. Oni su nam prebacivali ne samo sirovo oboavanje gumene palice, ve najjae nedostatak duha po sebi. Da na narodnoj skuptini moe da se uutka jedan Demosten, samo ako pedeset idiota, oslonjeni na svoj jezik i svoje pesnice, ne ele da mu dopuste da govori, svakako ni najmanje ne dira 184

takvog jednog arlatana. Uroeni kukaviluk mu ne doputa da ikad dospe u takvu opasnost. Jer on ne radi "buno" i "nametljivo", ve u "miru". Ni danas ne mogu dovoljno da opominjem na mladi pokret da ne dospe u mreu ovih takozvanih "tihih radnika". Oni su ne samo kukavice, ve stalno i nemalice i dangube. ovek koji zna stvar, poznaje datu opasnost, svojim oima vidi mogunost za pomo, ima prokletu dunost i obavezu, da ne radi u "tiini" ve da pred celokupnom javnou nastupa protiv zla i zalae se za njegovo izleenje. Ako to ne radi, onda je nemaran, bedan slabi koji zakazuje ili iz kukaviluka ili iz lenjosti i nesposobnosti. Veliki deo ovih "tihih radnika", meutim, najee radi samo tako, kao da bog ma ta zna. Svi oni ne znaju nita, a pokuavaju da ceo svet prevare svojim majstorijama; oni su lenji, ali sa svojim navodnim "tihim" radom bude utisak jedne koliko enormne toliko neumorne delatnosti, jednom reju oni su varalice, politike spekulantske prirode koje mrze astan rad drugih. im se takav narodni leptir pozove na vrednost "tiine", moemo se kladiti hiljadu prema jedan, da on u njoj ne proizvodi, ve krade od plodova rada drugih. Uz to jo dolaze arogancija, uobraenje i drskost, sa kojima ova praktino lenstvujua, nepotena fukara napada rad drugih, pokuava da ga od glave do pete iskritizira i tako u stvari pomogne smrtnom neprijatelju naeg naroda. Svaki poslednji agitator, koji ima hrabrosti, da stojei za stolom meu svojim prtivnicima, muki i otvoreno zastupa svoje gledite, prua vie od hiljade ovih laljivih, zlobnih podmuklica. On e sigurno moi da obrati jednog ili dugog i zadobije ga za pokret. Njegov uinak e se moi ispitati i utvrditi na uspehu efikasnosti njegovog dela. Samo, plaljive varalice, koje svoj rad hvale u "tiini" pa se dakle zaogru u mantil anonimnosti, koju treba prezirati, ne vrede nita i mogu se u pravom smislu rei smatrati trutovima pri ponovnom uzdizanju naeg naroda. Poetkom 1920. terao sam da se odri prva sasvim velika masovna skuptina. Dolo je do razliitih miljenja o tome. Neki vodei lanovi partije su stvar smatrali mnogo preuranjenom a time i kobnom prema dejstvu. Crvena tampa je poela da se bavi nama, i mi smo bili dovoljno sreni da postepeno zadobijamo njihovu mrnju. Poeli smo da nastupamo na drugim skuptinama kao govornici u diskusiji. Naravno da su svakog od nas vikom odmah spreavali da neto kae. Ali uspeha je ipak bilo. Upoznali su nas, i upravo u onoj meri, u kojoj se produbljivalo ovo saznanje, rasla je i nenaklonost i bes protiv nas. Tako smo, dakle, mogli da se nadamo, da emo kod nae prve velike masovne skuptine u najveem obimu primiti posetu naih prijatelja iz crvenog tabora. I meni je bilo jasno da je verovatnoa razbijanja bila veIika. Samo, borba se morala izneti, ako ne sada onda nekoliko meseci kasnije. Bilo je potpuno na nama da ve prvog dana ovekoveimo pokret slepim, bezobzirnim zalaganjem za njega. Ja sam predobro poznavao pre svega mentalitet pristalica crvene strane, da ne bih znao, da otpor do krajnosti ne samo da najpre budi utisak, ve i zadobija pristalice. Za takav otpor je ba trebalo biti odluan. Tadanji prvi predsedavajui partije, gospodin Harer, je smatrao da ne moe da obori moja gledita s' obzirom na izabrani trenutak, pa se nakon toga kao astan, iskren ovek povukao iz vostva pokreta. Na njegovo mesto je napredovao gospodin Anton Dreksler. Ja lino sam zadrao organizaciju propagande pa je i vrio bezobzirno. Tako je kao termin odravanja ove prve velike narodne skuptine jo nepoznatog pokreta odreen 24. februar 1920. Pripremama sam rukovodio ja lino. One su bile vrlo kratke. Uopte je ceo aparat bio usmeren na to, da moe da donosi munjevite odluke. O dnevnim pitanjima je u formi 185

masovnih skuptina trebalo zauzeti stav u roku od dvadeset etiri sata. Njihova objava je trebalo da usledi preko plakata i letaka, ija je tendencija odreena prema onim gleditima koje sam u grubim crtama utvrdio ve u mojoj raspravi o propagandi: dejstvo na iroku masu, koncentrisanje na mali broj taaka, stalno ponavljanje istih, samopouzdano i samosvesno uobliavanje teksta u formama apodiktikog tvrenja, najvea istrajnost u irenju i strpljenje u oekivanju dejstva. Kao boja je naelno izabrana crvena, ona najvie plamti pa je morala da najvie razjari i razdrai nae protivnike, i da ih time ovako ili onako obavesti o nama i podseti na nas. U budunosti se i u Bavarskoj intimno bratimljenje izmeu marksizma i centra kao politike partije najjasnije pokazalo u brizi, sa kojom je ovde vladajua Bavarska narodna partija pokuala da oslabi a kasnije i sprei dejstvo naih plakata na crvene radnike mase. Ako policija nije nalazila drugo sredstvo da se tu umea, onda su na kraju morali da trpe "obziri saobraanja", dok najzad ovi plakati, koji su stotine hiljada internacionanlih, pobunjenih i zavedenih radnika vratili nemakoj narodnosti, nisu potpuno zabranjeni za ljubav unutranjeg, tihog, crvenog saveznika uz korisnu pomo takozvane Nemackonacionalne narodne partije. Ovi plakati - koji su kao dodatak priloeni prvom i drugom izdanju ove knjige - najbolje mogu da dokau snanu borbu koju je mladi pokret izvojevao u to vreme. Ali oni e i pred potomstvom posvedoiti o htenju i iskrenosti naeg uverenja i samovolji takozvanih nacionalnih vlasti pri spreavanju njima neugodne nacionalizacije a time i zadobijanja irokih masa nae narodnosti. Oni e pomoi i da se uniti miljenje da se u Bavarskoj nalazi nacionalna vlada po sebi, i jo dokumentovati pred potomstvom, da nacionalna Bavarska iz godina 1919., 1920., 1921., 1922. i 1923. moda nije rezultat nacionalne vlade, ve je ova samo prisilno morala da uzme u obzir narod koji se postepeno oseao nacionalnim. Same vlade su inile sve da spree i onemogue ovaj proces ozdravljenja. Pri tom se moraju izuzeti samo dva oveka: Tadanji predsednik policije Ernst Pener i njegov verni savetnik, vii upravitelj Frik, su bili jedini vii dravni slubenici koji su tada imali hrabrosti da najpre budu Nemci pa tek onda slubenici. Na odgovornom mestu je Ernst Pener bio jedini, koji nije obletao da zadobije milost masa, ve se oseao odgovornim svojoj narodnosti i bio spreman, da za ponovo uskrsnue nemakog naroda, koji je voleo iznad svega, stavi na kocku i rtvuje sve, pa ako je potrebno i sopstvenu egzistenciju. A on je stalno bio mrski trn u oima onih podmitljivih inovnikih kreatura, kojima zakonitost delovanja nije propisivao interes njihovog naroda i njegova nuna oslobodilaka pobuna ve naredba poslodavca, bez obzira na dobrobit poverene im nacionalne imovine. Ali pre svega je on spadao u one prirode, koje se za razliku od veine uvara naeg takozvanog dravnog autoriteta ne boje neprijateljstva izdajica naroda i zemlje, ve ga eli, kao samu po sebi razumljivu imovinu estitog oveka. Mrnja Jevreja i marksista, cela njihova borba puna lai i kleveta su za njega bili jedina srea usled bede naeg naroda. ovek granitnog potenja, antike jednostavnosti i nemake odanosti, kod koga izreka ''bolje grob nego rob" nije fraza ve sutina celog njegovog bia. On i njegov saradnik dr Frik su u oima jedini, koji meu ljudima na dravnim poloajima imaju pravo da se smatraju su-stvaraocima nacionalne Bavarske. Pre no to smo pristupili odravanju nae prve masovne skuptine, nije se morao pripremiti samo neophodni propagandni materijal, ve su se morali odtampati i principi programa. U drugom tomu u detaljno razviti smernice koje su nam lebdele pred oima naroito pri sastavljanju programa. Ovde elim samo da 186

utvrdim da je to uraeno, ne samo da bi se mladom pokretu dali forma i sadraj, ve da bi se njegovi ciljevi uinili razumljivim irokoj masi. U takozvanim krugovima inteligencije su se alili sa tim, izrugivali se i pokuavali da ga kritikuju. lspravnost naeg tadanjeg shvatanja je dokazala delotvornost ovog programa. Tih godina sam video kako nastaje na desetine novih pokreta, a oni svi su opet nestajali, razneseni bez traga. Ostao je jedan jedini: Nacional-socijalistika nemaka radnika partija. I danas sam vie nego ikad ubeen, da se moe boriti protiv njega, da se moe pokuati da se oslabi da nam mali partijski ministri mogu zabraniti govor i re, nikada vie oni nee spreiti pobedu naih ideja. Ako od celokupnog dananjeg shvatanja drave i njegovih predstavnika seanje nikad vie ne objavi imena, osnove nacional-socijalistikog programa e biti fundament budue drave. etvoromesena delatnost na skuptini pre januara 1920. nam je polako utedela mala sredstva, koja su nam bila potrebna za tampanje naeg prvog letka, naeg prvog plakata i naeg programa. Kad za zavretak ovog toma uzimam ovu prvu veliku masovnu skuptinu pokreta, onda se to deava stoga, to je sa njom partija razbila uski okvir malog udruenja i umesto toga po prvi put delovala odredujue na najvaniji faktor naeg doba, javno mnjenje. Ja sam sm tada imao samo jednu jedinu brigu: Da li e sala biti puna ili emo govoriti pred zjapeom prazninom? Intimno sam bio nepokolebljivo ubeen, da, kad bi ljudi doli, da bi taj dan morao da postane velik uspeh za mladi pokret. Tako sam strahovao od te veeri. U 7:30 je trebalo da usledi otvaranje. U 7:15 sam uao u sveanu salu Hofbrojhaus-a na trgu u Minhenu i srce je skoro htelo da mi pukne od radosti. Ogromna prostorija, jer mi se tad jo inila ogromnom, je bila prepuna, glava do glave, masa koja je brojala skoro dve hiljade ljudi. A pre svega - doli su oni, kojima smo eleli da se obratimo. lzgledalo je da su vie od polovine sale zauzeli komunisti i nezavisni. Naoj prvoj velikoj manifestaciji su odredili brz kraj. Samo, ispalo je drugaije. Nakon to je zavrio prvi govornik, ja sam uzeo re. Nekoliko minuta kasnije su pljutale upadice, u sali je dolo do estokih sukoba. aka najvernijih ratnih drugova i ostalih pristalica se tukla sa svadljivcima i tek postepeno su mogli da uspostave mir. Ponovo sam mogao dalje da govorim. Nakon pola sata je odobravanje polako poelo da nadjaava viku i urlanje. A onda sam uzeo program i po prvi put poeo da ga tumaim. lz asa u as su povici odobravanja sve vie potiskivali upadice. A kad sam najzad masi izloio dvadeset pet teza taku po taku, i zamolio je da sama da sud o njima, one su jedna za drugom prihvatane uz sve vee klicanje, jednoglasno i opet jednoglasno, a kad je i poslednja teza tako nala put do srca mase sala puna ljudi je stajala preda mnom, ujedinjena novim ubeenjem, novom verom, novom eljom. Kad je nakon etiri asa prostorija poela da se prazni a masa se zbijena, kao lagana struja valjala, gurala i tiskala ka izlazu, znao sam, da su principi jednog pokreta izali u nemaki narod, i nikada se vie nee moi zaboraviti. Zapaljena je vatra iz ijeg je ara morao onda da doe ma, koji je trebalo da za gennanskog Zigfrida ponovo zadobije slobodu, za nemaku naciju ivot. A pored nadolazeeg uspona osetio sam kako boginja neumoljive osvete koraa za krivokletstvo od 9. novembra 1918. Tako se sala lagano praznila. Pokret je poeo da se razvija.

187