3.19.

Vibracije kao parametar tehnikog stanja sistema

Vibracije u svom najjednostavnijem obliku moemo smatrati oscilacijama ili kretanjem objekta koje se ponavlja oko nekog ravnotenog poloaja. Ravnoteni poloaj je poloaj u kojem objekat ostaje van uticaja spoljnih sila. Ovaj tip vibracija je nazvan kretanje celog tela to znai da se svaki deo tela kree zajedno u istom pravcu, smeru i vremenu. Vibraciono kretanje celog tela moe se u potpunosti opisati kao kombinacija pojedinanih kretanja i to preko est razliitih tipova. To je translacija u tri ortogonalne projekcije x, y i z, i rotacija oko x, y, i z ose. Svako sloeno kretanje moe se predstaviti kao kombinacija ovih est jednostavnih kretanja. Na osnovu ovoga moemo rei da telo poseduje est stepeni slobode.

y z

y z

x
Slika 3. 119. Definisanje stepeni slobode kretanja

Pretpostavimo da objekat zadrava jedan pravac kretanja. Na primer, klatno sata se kree u jednoj ravni. Otuda je ono nazvano sistemom sa jednim stepenom slobode. Drugi primer sistema sa jednim (pojedinanim) stepenom slobode je lift koji se kree gore dole, itd. Vibraciju objekta obino izaziva sila pobude (ekscitacije). Na objekat moe delovati: - spoljna sila ili - sila koja moe nastati u samom objektu. Frekvencija i veliina vibracije datog objekta su u potpunosti odreene: - silom pobude, - pravcem i - frekvencijom. Iz tog razloga se analiza vibracija koristi za odreivanje sila pobude kada je maina u radu. Ove sile zavise od stanja maine, poznavanja njenih karakteristika i interakcija koja nam omoguavaju dijagnostikovanje problema maine. Najjednostavnije mogue vibraciono kretanje koje postoji je kretanje mase u jednom pravcu, kontrolisano jednom oprugom jednostavno harmonijsko kretanje.

123

Vreme

Slika 3.120. Jednostavno harmonijsko kretanje

Takav mehaniki sistem je nazvan sistemom sa jednim stepenom slobode. Ako se masa pomeri na sigurnu udaljenost od ravnotenog poloaja, i potom otpusti, opruga e se vratiti u ravnoteni poloaj, ali tada masa ima kinetiku energiju i moe prei preostali deo i skrenuti sa putanje u suprotnom pravcu. Brzina se smanjuje do zaustavljanja kad ponovo poinje da ide ka ravnotenom poloaju. Isti proces se ponavlja ponovo i tako redom, pri emu se kinetika energija pretvara u potencijalnu. Ukoliko nema trenja u sistemu, oscilacije se mogu nastaviti sa istim intenzitetom i amplitudom zauvek. Ovo idealno harmonijsko kretanje gotovo da ne postoji u mehanikim sistemima. Svaki realni sistem ima trenje, to izaziva amplitudu vibracija do postepenog smanjenja pri emu se energija pretvara u toplotu. 3.19.1. Pojmovi Period je vreme potrebno za jedan ciklus, ili jedan krug od jednog poloaja do drugog, u istom pravcu. Period se meri u sekundama, ili milisekundama, u zavisnosti od brzine promene.

124

Slika 3. 121. Zavisnost pomeranja i vremena; T period vremena

Frekvencija je broj ciklusa u sekundi, i jednostavno predstavlja recipronu vrednost periodu.

F = frekvencija = 1/T [Hz]

Ako je kretanje objekta jednostavno harmonijsko, prikazana kriva je sinusoida (slika 3. 122), i moe se opisati sledeom jednainom:
d = D sin( t )

gde je, d trenutno pomeranje, D maksimum ili vrh pomeranja (ugaona frekvencija = 2f) t vreme.

Slika 3. 122. Sinusoida

Kriva je sinusoida kao u trigonometriji, i moe se smatrati najjednostavnijom i najosnovnijom od svih moguih kretanja koja se ponavljaju. Matematika sinusna funkcija se izvodi na osnovu pravouglog trougla, i predstavlja vrednost sinusa za odgovarajui ugao. Kad su vibracije u pitanju, sinusna funkcija zavisi od vremena, i odgovara uglu od 360O. Brzina kretanja opisana gore jednaka je pomeranju, odnosno drugim reima, koliko brzo se menja poloaj. Iznos promene moe biti predstavljen matematikim izvodom, kako sledi:
v= dD = D cos( t ) dt

gde je v trenutna brzina, mm/s, m/s.

125

Ovde moemo videti da je zakon brzine sinusioda, ali poto je predstavljen preko kosinusa bie pomerena za 90O. Ubrzanje predstavlja promenu brzine, ili kako se brzo menja brzina:
a= dv d 2 D = = 2 D sin( t ) dt dt 2

gde je a trenutno ubrzanje, mm/s2, m/s2. Funkcija ubrzanja je pomerena za jo 90O i ima negativan predznak. Ako prouimo gornje jednaine, moemo videti da je brzina proporcionalna vremenu frekvencije, a ubrzanje je proporcionalno kvadratu vremena. to znai da veliko pomeranje i visoka frekvencija, rezultuju vrlo velikom brzinom i ekstremno visokim ubrzanjem. Na primer, pretpostavimo da objekat vibrira za 0.1 mm na 100 Hz. Brzina je jednaka frekvenciji, ili
v = 0.1 x 100= 10 mm/s

Ubrzanje je proporcionalno kvadratu, ili

a = 0.1 x 10000 = 1000 mm/s2

G ubrzanje sile zemljine tee je jednako 9.81 mm/s2, i ubrzanje iznosi:

1000 10 G 9.81

Sada, moemo videti ta se deava kada frekvencija raste do 1000 Hz:

v = 0.1x1000 = 100 mm/s a = 0.1x( 1000 )2 = 100000 mm/s2 ili 10000 G.

U praksi, visoka frekvencija ne moe biti povezana sa velikim pomeranjem. 3.19.2. Dinamiki i mehaniki sistemi Mala kompaktna fizika struktura (materijalna taka), moe se smatrati jednostavnom masom. Pokree se delovanjem spoljne sile i Njutnovi zakoni kretanja vae za nju. Na kraju, Njutnov zakon odreuje poloaj materijalne take, dejstvo spoljne sile, i nastavak kretanje uprkos dejstvu spoljne sile. Ukoliko je izloena dejstvu spoljne sile, tada e njeno ubrzanje biti proporcionalno spoljnoj sili. Mnogi mehaniki sistemi su mnogo komplikovaniji od materijalne take, i nije neophodno njihovo kretanje pod dejstvom sile. Mehaniki sistemi, kao to su rotirajue maine, nisu beskrajno krute, imaju razliite stepene fleksibilnosti na razliitim frekvencijama.

126

Kao to moemo videti, njihovo kretanje je reakcija na spoljnu silu i zavisi od prirode sile i dinamikih karakteristika mehanike strukture i esto je teko predvideti ih. Discipline kao to su Metoda konanih elemenata i modalna analiza se koriste za prouavanje kako struktura reaguje na poznatu silu. Ovime se moe videti kako sila i struktura reaguju da bismo razumeli korisnost analize vibracija na mainama. 3.19.3. Merenje amplitude vibracija Amplituda je, uopteno posmatrajui, pokazatelj intenziteta poremeajne sile i ozbiljnosti problema. Veliina amplitude pokazuje sledee: 1. da li maina radi mirno ili ne; 2. kakvo je opte dinamiko (mehaniko) stanje maine; 3. ako rad maine nije sasvim miran, da li se ovakav rad maine moe tolerisati ili tu mainu treba odmah zaustaviti. Promene amplitude vibracija znae promenu u mehanikom ili procesnom stanju maine. Ova promena ne mora obavezno biti u smeru poveanja amplitude, iako je to najei sluaj. Znajui da se kompleksna vibracija sastoji od niza komponenti razliitih frekvencija, ukupna amplituda odgovara veliini vektorskog zbira vektora pojednih komponenti. Amplituda ukupne vibracije e zavisiti od veliine amplitude pojedinih komponenti ali i od njihovog odnosa faznih uglova. Poveanje amplitude neke od komponenti koja je fazno suprotna sa vektorskom rezultantom drugih komponenti, moe smanjiti amplitudu sveukupne vibracije. Pri tome je maina pod uticajem delovanja nekog poremeaja koji se manifestuje poveanjem amplitude navedene komponente. Amplituda vibracije zavisi od dva faktora: veliine amplitude poremeajne (pobudne) sile F, dinamike krutosti cd mehanikog sistema (skup svojstava kojima se maina suprotstavlja delovanju poremeajne sile: masa odnosno inercija, opruna krutost, priguenje).
A= F cd

Amplituda se moe poveati usled poveanja intenziteta poremeajne sile ili usled smanjenja dinamike krutosti, odnosno moe se smanjiti usled smanjenja intenziteta poremeajne sile ili poveanjem dinamike krutosti. Smanjenje dinamike krutosti obino znai degradaciju mehanikog sistema, a poveanje dinamike krutosti je obino izazvano nenormalnim reimima rada sistema odnosno delovanjem statikih sila na delove sistema. Postoji vie naina izraavanja amplitude. U matematikim razmatranjima oscilatornih procesa pod amplitudom se podrazumevao najvei pomak od ravnotenog (poetnog) poloaja do krajnjeg poloaja (pozitivnog ili negativnog, tj. u pozitivnom ili negativnom smeru). Amplituda je bila izraena kao nula-vrh. Sledee definicije se koriste za merenje amplitude vibracija (naini izraavanja amplituda):
127

0.637 x pk

0.707 x pk

Srednji RMS*

Nula - vrh Zero-to-Peak (pk) Vrh - vrh Peak-to-Peak (pp) Vreme

* vredi samo za sinusoidalni oblik signala

Slika 3. 123. Naini izraavanja amplituda

Vrh amplitude Pk predstavlja maksimalnu vrednost od nule do ravnotenog poloaja. Amplituda od vrha do vrha Pk-Pk, je rastojanje od negativnog do pozitivnog vrha. U sluaju sinusne funkcije, vrednost od vrha do vrha je tano dvostruka vrednost maksimuma zato to je simetrina, ali nije uvek prilagodljiva za vibracije. Nula-vrh (zero-to-peak; pk) najee se primenjuje kod merenja vibracijskih pomeranja kuita odreenog sistema odnosno kod merenja amplitude vibracijske brzine i vibracijskog ubrzanja; Vrh-vrh (peak-to-peak; pp) najee se primenjuje kod merenja vibracijskog pomeranja osovinskih vibracija; RMS (root mean square) za sinusoidalni oblik signala (vibracije) odgovara 0.707 vrednosti amplitude nula-vrh; u sluaju sloenog signala (koji se sastoji od vie harmonijski povezanih komponenti), RMS amplituda se definie kao drugi koren iz aritmetike sredine kvadrata amplituda pojedinih komponenti (naredna slika). Ako elimo da izraunamo ovu vrednost, trenutna amplituda se kvadrira i izrauna se prosena vrednost stvarnog vremena. Ovaj interval mora biti bar jedan interval u kojem dobijamo korektnu vrednost. Kvadrati su uvek pozitivne veliine, i tako dobijamo njihov prosek. Potom se vadi kvadratni koren ove prosene vrednosti i dobijamo RMS vrednost.
ARMS =
2 2 2 A1 + A2 + L + An n

Srednja vrednost amplitude odgovara 0.637 amplitude pk. Amplituda se obino izraava u sledeim jedinicama: 1. vibracijsko pomeranje mikrometri, m (pp, pk), 2. vibracijska brzina milimetri u sekundi, mm/s (pk, RMS), 3. vibracijsko ubrzanje metri u sekundi na kvadrat, m/s2 ili g (gravitacijska konstanta).

Jednake povrine

RMS

Slika 3. 124. Definisanje RMS

128

3.19.4. Koncept faze Faza je mera razlike izmeu dva sinusna talasa. Iako faza predstavlja razliku u vremenu, ona se gotovo uvek meri kao ugao, i to u stepenima ili radijanima. Uzima se u obzir jedan ciklus, bez obzira na period vremena. Razlika u fazi se naziva i promena faze. Promena faze za 360O odgovara jednom ciklusu, ili jednom periodu talasa. Promena faze od 90O odgovara perioda talasa, itd. Promena faze moe biti pozitivna i negativna, tj. jedan talas moe kasniti za drugim, ili jedan talas moe prednjaiti u odnosu na drugi. Ovi uslovi su nazvani prednost i zaostajanje faze.
Promena faze = 1/4 perioda = 90

Slika 3.95. Promena faze

U ovom primeru, nia kriva je promena za 90O gornje krive. To je vreme zaostajanja za perioda. Moemo takoe rei da gornja kriva ima prednost od 90O. Faza se takoe moe meriti tako da bude vezana za odreeno vreme. Primer za ovo je neuravnoteenost komponenti na rotoru u vezi sa fiksnom takom na rotoru, kao kljuni nain. Da bismo izmerili ovu fazu, izazvani impuls mora biti generisan sa stvarne take na osovini. Ovaj impuls se generie tahometrom ili nekim optikim ili magnetnim opitom koji izaziva diskontinuitet na rotoru, i ponekad se naziva tah impuls.

Slika 3. 126. Faza rotora

129

Faza ugla moe biti merena od referentnog mesta u oba pravca, u pravcu rotacije, ali i u suprotnom pravcu, tj. faza prednjaenja i faza kanjenja, odnosno razliiti proizvoai opreme koriste razliite konvencije. 3.19.5. Jedinice za vibracije Ako se menjaju pomeraji, menjae se i brzina i ubrzanje objekta koji vibrira. Brzina se definie kao preeni put u jedinici vremena, a Engleski sistem obino koristi ine po sekundi. Ubrzanje se definie kao promena brzine u jedinici vremena, a Engleski sistem koristi jednice za merenje G, ubrzanja sile Zemljine tee. Pomeranje tela jednostavnim harmonijskim kretanjem se odvija prema sinusnom zakonu. Ispostavlja se (ili lako dokazuje matematiki), da se i brzina ponaa prema sinusnom zakonu. Kada je pomeranje maksimalno, brzina je nula zato to je to poloaj u kojem se menja pravac kretanja. Kada je pomeranje nula (u ravnotenom poloaju), brzina postie maksimalnu vrednost. Ovo znai da faza talasa brzine moe biti pomerena ulevo za 90O. Drugim reima, brzina prednjai za 90O. Znajui da je ubrzanje promena brzine u jednici vremena, to moe biti prikazano jednostavnim harmonijskim kretanjem prema sinusnom zakonu, i takoe kada je brzina maksimalna, ubzanje je nula. Drugim reima, brzina se ne menja u ovom trenutku. Potom, kada je brzina nula, ubrzanje je maksimalno brzina se menja najbre u ovom trenutku. Sinusna kriva ubrzanja je tako prikazana levo za 90O od krive brzine, i otuda ubrzanje prednjai u odnosu na brzinu za 90O.

Pomeranje [mm], p-p

Brzina [mm/s], p-k

Ubrzanje [m/s], Gs RMS

Svaka faza je pomerena za 90

Slika 3. 127. Relacije izmeu pomeranja, brzine i ubrzanja

130

Primetimo da je ubrzanje pomereno za 180O u odnosu na pomeranje, to znai da je ubrzanje uvek u suprotnom smeru od pomeranja. Mogue je definisati i drugi parametar koji e prikazati promenu ubrzanja, i nazvati ga trzaj. To je iznenadni prekid smanjenja brzine. U Engleskom sistemu mera, pomeranje se obino meri u miljama (hiljadama ina), a vrednost od vrha do vrha se koristi prema konvenciji. Brzina je obino meri u inima po sekundi, a prema konvenciji se koristi RMS vrednost. RMS vrednost je mnogo vie koritena, ne zato to je bolja, ve zbog duge tradicije. Ubrzanje je obino meri u Gs, gde je G ubrzanje sile Zemljine tee. G u stvari nije jedinica za ubrzanje to je jednostavno koliina ubrzanja sile Zemljine tee. Ubrzanje se ponekad meri u inima u sekundi na kvadrat, ili metrima po sekundi na kvadrat, to su prave jedinice. G je jednako 386 ina/sekundu ili 9.81 m/s2. Proces pretvaranja odgovara matematikom procesu diferenciranja. Obrnuto, pretvaranje ubrzanja u brzinu ili brzine u pomeranje radi se integraljenjem. Mogue je ove operacije izvesti na instrumentima za merenje vibracija i pretvarati ih jednog sistema u drugi. Sa praktine take gledita, diferenciranje je neodvojiv proces i retko se radi. Integraljenje, s druge strane, se moe uraditi veoma tano sa jeftinim elektrinim ureajima. To je razlog zbog kojeg je akcelerometar (mera ubrzanja) de fakto pretvara za merenje vibracija, jer se njegovi izlazi mogu lako integrirati jednom ili dvaput u nameri da se prikae brzina ili pomeranje. Integraljenje nije podesno, mada za signale vrlo sporih frekvencija (nie od 1 Hz), u ovoj oblasti nivo buke raste i tanost procesa integraljenja trpi. Mnogi komercijalni dostupni integratori rade korektno iznad 1 Hz, to je zadovoljavajue gotovo za sve primene vibracija. 3.19.6. Pomeranje, brzina i ubrzanje Na dijagramu brzine vibracija, ugao (nagib) raste zajedno sa frekvencijom u poreenju sa istim znakom na dijagramu pomeranja. Znak vibracije prikazan na dijagramu pomeranja i frekvencije moe biti pretvoren u dijagram brzine i frekvencije procesom diferenciranja. Diferenciranje obuhvata umnoavanje frekvencija, to znai da je brzina vibracija na bilo kojoj frekvenciji proporcionalna pomeranju puta frekvencija. Za dato pomeranje, ukoliko je frekvencija dvostruka, i brzina je takoe dvostruka, a ako frekvencija raste desetostruko, i brzina e se poveavati sa faktorom deset. Ukoliko elimo da dobijemo ubrzanje iz brzine, drugo diferenciranje je potrebno, to rezultira daljim mnoenjem frekvencije. Rezultat je takav, da je za dato pomeranje, ubrzanje proporcionalno kvadratu frekvencije. to znai da nagib krive ubrzanja raste duplo u odnosu na krivu brzine. Sila je prema Drugom Njutnovom zakonu jednaka proizvodu mase i ubrzanja, i sila ide gore pratei kvadrat frekvencije. Ovo je razlog zbog kojeg nikad nismo videli visoka ubrzanja u kombinaciji sa velikim vrednostima pomeranja. Veoma velike sile koje su potrebne nije jednostavno nai u praksi. Iz ovih razmatranja, moemo videti da ista vibracija predstavljena preko pomeranja, brzine i ubrzanja moe imati razliite oblike. Kriva pomeranja bitno istie najnie frekvencije, a kriva ubrzanja bitno istie najvie frekvencije.
131

Relacije izmeu nivoa pomeranja, brzine i ubrzanja i frekvencije u standardnim Engleskim jedinicama od vrha do vrha, ini po sekundi, i G RMS su prikazani sledeim jednainama:
V= D=
D=

86.75 A , A = 0.01146 V f f 318.5 V , V = 0.00314 f D f

27.668 A f
2

, A = 0.0000361 D f 2

Slika 3. 128. Komparacije frekvenci pomeranja, brzine i ubrzanja

Tri prikazane krive daju istu informaciju, ali je faza promenjena. Primetimo da je kriva pomeranje teka za itanje za viim frekvencijama, a ubrzanje poveava visoke nivoe frekvencije. Kriva brzine je uglavnom uniformna u nivou frekvencije. Ovo je karakteristino za veinu rotacionih maina, ali u nekim sluajevima krive pomeranja ili ubrzanja mogu biti uniformne. Dobra je ideja odabrati jedinice u cilju postizanja odreene krive, to obezbeuje najvie vizuelnih informacija posmatrau. Brzina je najvie koritena kao parametar za dijagnostifikovanje rada maina. 3.19.7. Sloene vibracije U linearnim mehanikim sistemima, sve komponente egzistiraju zajedno i nijedna ne remeti onu drugu. U sluaju nelinearnog sistema, komponente vibracija reaguju i stvaraju nove komponente koje nemaju funkciju sile. Vibracije predstavljaju kretanje koje rezultira oscilatornom silom i za linerane mehanike sisteme, frekvencija vibracija je isto to i frekvencija sile. Ako ima nekoliko frekvencija sila koje se deavaju istovremeno, tada e rezultujua vibracija biti suma vibracija svake frekvencije. Pod ovim uslovima, rezultujui grafik nee biti sinusoida i moe biti veoma sloen.

132

Slika 3. 129. Definisanje sloenih vibracija

Maine, naroito one koje su sporije, proizvode vibracije koje se relativno lako mogu interpretirati direktno. Na dijagramu, visoka i niska frekvencija vibracija su stavljene zajedno i ine sloenu formu. U jednostavnom sluaju poput ovog, relativno je lako nai frekvencije i amplitude dveju komponenti ispitivanjem oblika talasa, mada je veina vibracija mnogo sloenija i moe biti jako teko interpretirati ih. Za tipinu rotacionu mainu, esto je teko doi do informacija o unutranjem radu maine gledajui oblik vibracije, i ako su u stvarnim sluajevima analize snaan alat.

Slika 3.130. Sloena periodina kriva

U crtanju sloene periodine krive koriene su dve sinusne periodicne krive (A) i (B), ije frekvencije stoje u odreenom odnosu (naprimer 1:2, a amplitude 1:0.5). 3.19.8. Energija i snaga Energija je potrebna da bi se proizvela vibracija i u sluaju mainskih vibracija, ova energija dolazi sa izvora snage odnosno obrtnog momenta maine. Ovaj energetski izvor moe biti AC linija, motor sa unutranjim sagorevanjem, ili parna turbina, itd. Energija se definie kao proizvod sile i rastojanja na kojem sila deluje, i jedinica SI sistema za energiju je dul [J]. Energija od 1 J odogovara sili od 1 N koja deluje na rastojanju od 1 m. Fiziki koncept rada je jednostavan, i jedinice koje se koriste za merenje rada su iste kao ove za merenje energije. Stvarni iznos energije u vibracijama maine esto nije tako veliki u poreenju sa energijom koja je potrebna za pokretanje te maine.
133

Snaga se definie kao iznos uraenog rada, ili iznos prenosa energije i prema SI sistemu, meri se dulima po sekundi [J/s], ili vatima [W]. Jedna konjska snaga odgovara 746 W. Snaga je proporcionalna kvadratu amplitude vibracija, kao to je elektrina energija proporcionalna kvadratu napona ili kvadratu struje. Prema zakonu o odranju energije, energija se ne moe stvoriti niti unititi, ona se samo moe pretvarati iz jednog oblika u drugi. Energija vibracija u mehanikom sistemu je konano pretvorena u toplotu. U toku analize vibracija maina, u manje ili vie sloenim mehanikim sistemima, korisno je razmotriti izvore energije vibracija i delove maina koje tu energiju preuzimaju. Energija se uvek kree, od izvora energije vibracija do energije priguivaa, gde se pretvara u toplotu. U nekim sluajevima, to moe biti veoma kratak deo, ali u drugim situacijama, energija moe prevaljivati veoma duge distance pre nego to bude apsorbovana. Najvaniji apsorber energije je trenje kod maina, trenje klizanja i viskozno trenje. Trenje klizanja je predstavljeno relativnim kretanjem izmeu delova maine, a primer viskoznog trenja je rukavac leita. Ako maina ima veoma malo trenje, nivo vibracija tei da bude prilino visok, za energiju vibracija nastalu usled nedostatka apsorbcije. S druge strane, maina sa velikim unutranjim trenjem e imati nii nivo vibracija zato to se energija apsorbovala bre. Na primer, maine sa kuglinim elementima leaja (obino ih zovu anti-trenje leaji), vibriraju vie od maina sa cilindrinim leajima, gde uljni film deluje kao znaajan apsorber energije. Razlog zbog kojeg odreene strukture zahtevaju zakovane spojeve radije od zavarivanja je zato to se zakovani spojevi (zglobovi) pomeraju neznatno, apsorbujui energiju trenjem klizanja. Ovo dri vibracije dalje od destruktivnih nivoa. Kako struktura moe biti visoko priguena, tako je i priguenje mera kapaciteta apsorpcije energije. 3.19.9. Prirodne frekvencije Bilo koja fizika struktura moe se predstaviti preko odreenog broja elastinosti, mase i priguivaa. Priguivai apsorbuju energiju, ali elastinost i mase ne. Ako se energija primenjuje na sistem elastinost-masa, vibracije su tada prirodne i nivo vibracija zavisi od snage izvora energije jednako kao i apsorbcija ili priguenje inherentnog sistema. Prirodne frekvencije su date sledeom jednainom:
Fn = 1 2 k m

gde su: Fn prirodna frekvencija, k konstanta elastinosti, odnosno krutosti m masa. Iz navedenog moemo videti da kada krutost raste, prirodna frekvencija takoe raste, i ako i masa raste, prirodna frekvencija opada. Ukoliko je sistem priguen, kao to veina sistema jeste, prirodna frekvencija je malo nia i zavisi od koliine priguenja.

134

Mnotvo ovakvih sistema je dovelo do pojave mehanikih sistema odreenih stepena slobode, a energija vibracija koju dobiju maine se distribuira u zavisnosti od stepena slobode i zavisi od prirodne frekvencije i priguenja, ali i od frekvencije energetskog izvora. Iz ovog razloga, vibracije ne mogu biti uniformno distribuirane u maini. Na primer, u maini koju pokree elektrini motor, glavni izvor energije vibracija je rezidualna neuravnoteenost rotora motora. Ovo rezultuje merljivim vibracijama u leitu motora. Ali ako maina ima stepen slobode blizak prirodnoj frekvenciji za broj obrtaja rotora, nivo vibracije moe biti izuzetno visok, makar bio na velikoj udaljenosti od motora. Veoma je vano biti svestan ove injenice kada se vri evaluacija (procena) vibracija maine lokacija maksimalnog nivoa vibracije ne treba da bude u blizini izvora energije vibracija. Energija vibracija frekventno prelazi velike distance du putanje (linije) odnosno strukture, i moe napraviti teku havariju ukoliko naie na udaljenu strukturu sa prirodnom frekvencijom u blizini njenog izvora. 3.19.10. Rezonanca Rezonanca je pojava kada se frekvencija pobude (eksicitacije) nalazi u blizini prirodne frekvencije strukture maine ili kada se te frekvencije izjednae. Prirodna frekvencija je frekvencija na kojoj struktura vibrira ukoliko je savijena (ugib), a potom ta ista struktura putena. Tipina struktura ima dosta prirodnih frekvencija. Kada se desi rezonanca, rezultujui nivoi vibracija mogu biti veoma visoki i izazvati ogromnu tetu. Ne postoje okolnosti pod kojima maina moe raditi brzinom koja odgovara rezonanci. Za maine koje proizvode iroki spektar energija vibracija, rezonanca se u spektru vibracija pokazuje kao vrh ija je frekvencija konstanta ak i ako brzina maine varira. Vrh moe biti jednako otar, ili moe biti irok; u zavisnosti od koliine efektivnog priguenja strukture. U nameri da se odrede maine koje imaju istaknute rezonance, mogu se primeniti neki od narednih testova: Udarac test Na mainu utie teka masa ili optereenje od udara da bi se izmerila vibracija. Ako rezonanca postoji, vibracija maine je blizu prirodne frekvencije. Nastaviti kretanje po inerciji Maina je ukljuena ili je iskljuena, dok se meri vibracija ili podaci za tahometar. Grafik e pokazivati maksimum kada je broj obrtaja blizu prirodne frekvencije. Test menjanja brzine Kod maina ija brzina varira u velikom opsegu, brzina moe varirati dok se meri vibracija i brzina. Podaci se interpretiraju kao u testu iznad.

Na slici 3.131 je prikazana idealizovana kriva reakcije mehanike rezonance. Ponaanje rezonantnog sistema kada na njega deluje spoljna sila zavisi bitno od frekvencije sile pobude.

135

Ako je frekvencija sile nia od prirodne frekvencije drugim reima, levo od vrha tada e se sistem ponaati kao opruga, i pomeranje je proporcionalno sili. Opruga u kombinaciji opruga masa stvara rezonantni sistem koja je dominantna u odreivanju reakcije sistema. Sistem se ponaa u skladu sa naom intuicijom, kretanje e biti bre ukoliko deluje jaa sila, i kretanje je u fazi sa silom.

Amplituda

Fr 180 Faza 90 0

Fr
Slika 3.131. Amplituda i faza rezonance; Rezonantna frekvencija

U delu iznad prirodne frekvencije, situacija je ve drugaija. Ovde, masa je odluujui element koji kontrolie i sistem izgleda tako da masa daje ulaznu silu. to znai da je ubrzanje proporcionalno primenjenoj sili, a pomeranje je relativno konstantno sa promenljivom frekvencijom. Pomeranje je van faze ukoliko je sila u tom delu kada delujete protiv sistema, on se kree ka vama i obrnuto. Sistem rezonance sama po sebi, se u potpunosti razlikuje od primenjene sile. Ovde, masa i elementi elastinosti efektivno ukidaju jedno drugo, i sila se moe videti jedino preko priguenja ili trenja, u sistemu. Sistem je blago priguen, izgleda kao da je u vazduhu. Ne moe se primeniti velika sila na sistem sa rezonancom, i ukoliko se tako radi, amplituda vibracija e dostii vrlo velike vrednosti. Kontrola kretanja u rezonantnom sistemu vri se prirodnom frekvencijom. Primeri rezonance kod maina su takozvane kritine frekvencije rotirajuih osovina. Faza ugla izmeu izvora vibracije i reakcije strukture je obino 90O kod prirodnih frekvencije. Kad su u pitanju dugaki rotori poput turbina, prirodne frekvencije se nazivaju kritinim ili se nazivaju kritinim brzinama, i treba se pobrinuti da ove maine ne rade brzinama koje se 1 put ili 2 puta vee od kritinih frekvencija.

136

Slika 3.132

137