BIBLIOTEKA ,HORIZONTI” BHAGAVAD-GITA PESMA © BOZANSTVU ODLOMAK 12. ,MAHABHARATE" Preveo sa sanskrta Dr PAVLE JEVTIC Predgovor napisao ‘MILOS DURIC re eee GRaros « BeocRap DE MOaU ey elas vies rmeaaes se 578AVE, INDIA! Niu koga naroda nisu se Filosofija i Religija razvile u tako prisno organsko jedinstvo kao u Hin- dusa. ,U izvesnom smisu — kale Cemberlen — duhovni Zivot Indoarijaca nedastizno visoko stoji iz- nnad naSega: u koliko je naime tamo Filosofija bila Raligija, | Religija bila filosofija.” Filosofija, Religi- Jai Evika iskazane su u Bhagavad-Giti u pesni8kom obliku na jedan tako organski nafin, u jednoj takvoj organsko} celini, da se one ne mogu rastaviti jedna od druge, { ta religiozno-filosofsko-etitka delatnost indijskog duha preistavlja se kao narodita njegova osobina, Takvo stvaralzitve ponite iz indijskoga du- ha, kao §1o iz krvi Helena ponite Gréka Umetnost, koja je jedna, i u Sapfinim strofama, i u arhitekturi Partenona, i u kompoziciji Sofo&klovih tragedija, i u dijelektidkoj drami Platonovih dijalaga. To ne znaéi dda je u Indiji svako bio filosof i sveSienik, 1 ladi svako bio umetnik, ali je indijsko religi -filosofsko swaralastvo bilo duSa Hindusa, Kao so je Grtka Umetrost bila dusa Helena. Te osobine dredivale su im spoljainji Zivot i davale oblik sa- drkini njihovog unutrainjeg Zivota. Mogu_pesnici Kalidasa i Bavabuti Srikanta, ili mislioci Kapila i Sankara, ili sveci Buda ; Rarsakriina, nadmasivati dzuge svojom obdarenoséu, kao Sto su pesnici Hesiod | Homer, Eshil i Sofoklo, ili vajari Fidija 1 Skopas, prevaziiazili druge snagom svoga stvaralaitva, all su oni po suitini svoga talenta ili genija, i po naéinu 8‘svoga stvaralattva, svi slifni jedan drugome. Ona ista snaga religiozno-filosofskib zanosa koja zrati iz Rigvede'i najstarijih UparSada veje i dalje kroz Vedange, Sastre i razne zakonike, veje kroz velike epopeje Mahabhoratu i Ramajanu, dobiva nove obli- ke u Budizmu, indijskom, kitajskom, i japanskom, Jkristali8e se u razlitnim filosofiskim sistemima i ko- ‘mentarima, Zivi | dalje u Puranama, Agamama, Tan- trama, j bezbrojnim drugim delima. Bilo je raznth smerova u indijskoj filosofiji — ima u njoj i strogo sistematskih { analiti¢ko-diskurzivnih tvorevina, ali svi arijski zanosi, od najstarijih do dananjih, digy Religijom i Filosofijom, i ko nije bio mislilac xat’ ¢Eoxiv, je po njihovim rezultatima osmislja- vao svoj Zivot 1 zauzimao svoj stav prema sfingama vaseljene, T kao Sto je srpska zemlja bila On Bovequs za Srpsku Narodnu Pesmu kao njena entelehija, tako Je i prostor Indije, sa nesluéenim sjaiem | neiserp- rim boratstvom Zivota i boja, ali i sa brzom sme- nom poiava, bio tvar | snags za Bhagavad-Gitw kao njena éveedéxew., T ona pripada Tndiji i Hindusima, kao Laoee sa Knjigom 0 Tau Kitajcima, kao Platon Helenima, kao Bekon i Spenser Enelerima. kao De- kart Francuzima, kao Kant Nemeima, kao Déems Amerikancima, Kao Dostojevski Rusima, kao Smrt maike Jugoviéa Srbima. Bhogavad-Gita je filosofiska pesma koju Wilhelm von Humboldt naziva ,najlepiom, éak mozda jedi- nom istinski filosofiskor pesmom Sto je sve poznate kknjigevnosti mogu da pokazu”. Pisac ovih redova ne Heli da na ovom mest govori o samom sadriaju pesme. Kao Sto kale njen nematk! prevodilac Leo- pold von Schroeder, bolje je pustiti neka govori sam tekst, jer nekog naroditog razvitka misli i nema w njoj. Ona ima jednu osnovnu mudrost kojo) se Kri- na ne razlimim putevima uvek ponovo vrata, T Richard Fritzsche prikazujuéi Dojsenovu knjigu Ce- tri filosofiska teksta Mahabharate, medu Kojima se nalazi i Bhagavad-Gita, ispravno primetuje: ,,Tek- 6 stovi se mogu razloBiti kao i reBenice u Bibliji, i ne pokazuju nikakav narogiti razvitak osnovne misli, eo je sve kao Sto kaze Gete u Zapadncistotnom Dein Lied ist drehend wie das Sterngerdtde, ‘Anjang wad Ende immerfort dasselbe™ Bhagavad-Gita je delo koje 6e nas uvesti ne samo u tajnu Hinduizma nego i u duboku tajnu Azije, Yeoja je jedna, iako gigantski Himalaji rastavljeju dve moéne kulture, kitajsku sa Taolemom i Kon- fuetjevim komunizmom, ; indijeku s individualizmom Veda, Jer, ono sto vezuje te dve kulture to Je ona «ljubav ka beskrajnom | univerzalnom, ont Iubav ikoja je zajednitko duhovno naslede svih azijskih naroda i koja ih je osposobila da donesu u Zivot sve svetske religije. Po to} ljubavi, oni se razlikuju od nnaroda Sredozemnoga i Baltitkoga Mora, Koji pret- postavijaju da ostara pri pojedinostima’ {da trade stedstvo a ne cilj Fivota”™ (Kakuzo Okakcura, The Ideals of the Bast). U natos knjisevnosti ima vio tmalo prevoda iz sanskrta, jer je taj jezik starifi of sxtkoda i od latinskoea jezika, ? uBenje talevogn jezi- ka iziskuje veoma velike napore. Prot je takav pre vod Pet pripooijedake iz sonserta u zabavnika na- rodne Bitaonice dubrovatke Dubrovnik 2a_godinu 1807, str. 229 i dalje, od uenog i veoma obdarenog nafeg filologa Petra ‘Budmana. On je preveo 1 Sar untalu, dramustaroindijskoga pesnika, Kalidase. ‘Taj prevod ftampan je u dubrovatiom Easopisi Slo- vinae god. 1879. Posle ta dva prevoda preveo Je Toma Maretié Pesmu o keralju Nal, Wlomak tz Ma- habharate, i taj prevod l2aSao je w izdanju Srpske Knjidevne Zadruge, kolo XXVI, br. 181, Beograd 1924. Bhagavad-Gita je tetvrti prevod iz sanskrta a nao} Knjizevnosti, a izvsSio ga je G. Pavle Jevité, koi je proile godine dao zatajan prilog opSto} in- dolosko} literaturi svojom londonskom inauguratnom disertacijom Karma and Reincarnation in Hindu e- ”