Naslov original: Gilgamesch, cine Erzihlung aus dem alten Orient (Georg E. Burckhardt), Leipzig, Insel-Verlag NA TRAGU RANE KULTURE 1, Covek utire stazu kroz vekove ~- Cesto se pitamo: iii da je zapoéeo ono Sto zovemo kulturom? Na ova i sliéna pitanja tke je odgovon ‘Odgovoriti. Istrazivanja su do danas dala samo nesigurne rezultate, koji su vise hipoteze nego stvarni rezultati. Pretpostavija se da Zemlja postoji nekoliko mili- jardi godina, a da se Zivot na njoj pojavio otprilike pre jed- nu milijardu godina, dok se za organizirani Zivot misli da se javio tek pre 500 miliona godina. Covek se pojavijuje nesto pre milion godina. Te&ko je reci kada on postaje homo sa- piens, ali za prve tragove kulture misli se da nisu stariji od 40.000 godina. Prvobitna kultura nastala je na osnovn iskustva-dakde empirije, kao i sve Sto je Covek Cinio. Prva razmislianja bila {esiatn Feat s dozitijenim u prirodt iy edhosu Cove: kas Govekom. U Cast doKoTice mastoja0 je Covek da nesto Sto je video ili doZiveo, a to ga se jaée dojmilo, i ponovi, zapise, zabelezi na bilo koji natin, a najverovatnije da to nacrta pa i naslika. Covek koji je crtao po raznim pecinama kao Sto su one u Altamiri (Spanija) i Dordogni (Dordonji, juéna Francuska), verovatno to nije cinio radi toga da stvo- ri neku preistorijsku galeriju slika. MoZda ga je i razvese- Ijavao taj bogati i Sareni niz videnog i dozivijenog, koji je on stavio na zidove svoje pecine. Tu je svakako dosla do iz- razaja i njegova stvaralatka fantazija, koja je dobijala ma- ha i sve se viSe razvijala. Ali on je verovaino sve to crtao iz mnogo vagnijih razloga. U prvom redu trebalo je da to bu-de hronika onog najvaznijeg so je video i doziveo, da bi se, gledajuci slike, svega lakse priseéao. No on je verovat- no hteo da se na taj naéin i pohvali pred drugima koji tako nesto nisu videli ni doziveli. Bio je to, dakle, prvi slikovni govor u vreme kada je mozda sam Ijudski govor bio mnogo vie neartikulisan nego sto je mogla da bude slika. Zato je sasvim razumljivo da su prva »pismac, prve poruke bile sh ke. Iz njih se kasnije razvilo prvo slikovno pismo. No do to- ga je dodlo tek u ono doba kada je i Ijudski govor bio veé dobro razvijen. U prvim pogecima umetnigkog stvaranja Sovek je sve gledao kroz specifi¢nu prizmu svoga stvaralatkog duh: kulture. Zato i one malopre spomenute slike nisu bile samo hronika i poruka ili govor nego i jedan deo toga novog sve- ta koji je Sovek pogeo da stvara Tako je na iskustvu nastala i religija, vrlo vazan faktor u Zovekovom Zivotu prvih vremena. U poéetku je oboza- vao bilje i Zivotinje, sto se odrazilo i mnogo kasnije u prvom kulturnom periodu. Prva zamisljena bozanstva u istorijskom razdoblju jo su Zivotinje, zmajevi, zmije, ne- mani, Zatim, on je oko sebe video razne prirodne pojave, koje nije mogao da shvati, a koje su ga ispunjavale i div- jenjem i strahom. Sa svog antropomorfnog stanovista on je te sile personificirao u biéa sli¢na sebi, samo s vie vrlina. To su bili bogovi, zapravo idealizirani ljudi, kojima se &o- vek mogao obra¢ati kao i svojim saplemenicima molbama i tuzbama. Posto ih nije nikada video, smislio je nebo-u ko- Jem oni obitavaju. To je u poetku bio neki »Breg bogova« ‘na samoj zemlji, ali nespristupacan Goveku (setimo se samo grékog Olimpa). Verujuci da im ne moze ili ne sme priéi blize, covek mu je prinosio Zrtve da ih umilostivi, ili da od njih nesto izmoli. Prvi pogeci kulture, crtezii slike, kao Sto su one u peéi- nama Altamire i Dordogne, nisu mogli da budu vremenski taéno odredeni, Kulture, &iji smo istorijski razvoj mogli da promatramo i od kojih potie celokupna danaénja kultura, nastale su uglavnom u dolinama reka ili u blizini mora. Ta- ko npr. u poreéju Eufrata i Tigrisa (Mezopotamija), u doli- ni reke Nila (Egipat), na ostrvu Kreti, u Maloj Aziji (Heti- ti) u dolini reke Inda (Mohend2o Daro, zapadni Pakistan), zatim u slivu kineskih reka Jang-ce-kjanga i Hoanghoa (Zuta reka), u Meksiku (Maje) iu Tihom okeanu na Uskrénjem ostrvu (Rapa Nui). Da li su te kulture nastale istovremeno, neovisno jedna od druge, ili imaju neki dale- ki zajedni¢ki praizvor, nije poznato. Alii fizitka i dusevna struktura Coveka bila je na zemlji uglavnom jednaka, pa je sasvim moguéno da su se pozne kulture mogle pojaviti pot- puno neovisno jedna od druge, kao sto se to verovatno do- godilo i sa prvim poéecima Zivota. Pod istim uslovima sva- ko je mesto na zemiji bilo podjednako pogodno za sligan razyoj. Razumljivo je sto su ba’ doline reka posluzile za radanje prvih kultura, za prvo formiranje dréava, Blizina vode, primarnog elements ivota, ulivala je Ijudima pove- renje, zatim povoljnije klimatske prilike u dolinama reka i na morskoj obali bile su glavni uzroci ove pojave. Ako po gledamo mapu sveta, videéemo da su svi vazniji gradovi sa gradeni ili uz reke, ili na morskoj obali. Reke i mora bili su tada vagne komunikacije za medusobne ekonomske odno- se, a one su to jo8 i zadugo ostale. ‘Na jednoj od ovih velikih pozornica svetske istorije, koje su ovde navedene kao primer, zaustaviéemo svoj ra- doznali pogled. To je Mezopotamija, poretje dveju brats- kih reka Eufrata i Tigrisa. Ova Siroka, nekada plodna doli- na okruzena je s istoka Iranskom, a sa severa Armenskom (Jermenskom) visoravni. Na severozapadu se nalazi Ma loazijsko visogje, dok se na zapadu proteze Sirijska pus nja, iza koje se dize planina kedrova Libanon, Na jugozapa- du je prostrana arabijska pustinja Nefud, a na jugoistoku Perzijski zaliv, u koji se ulivaju vode obeju reka svojim za-jednitkim tokom Sat-el-Arab. Mezopotamijom, sto na grtkom znati »meduregje«, nazivalo se u staro doba zem- Iji8te izmedu srednjeg toka Eufrata i Tigrisa do mesta gde su se te dve reke najvise priblizile (oko 30 km) i gde se na- lazio prokop koji ih je spajao. Od toga mesta iduéi prema jugu do njihovog spajanja, odnosno uséa u Perzijski zaliv, zemlja se nazivala Babilonijom (severniji deo Akad, a juéniji Sumer). Naime, u staro doba Perzijski se zaliv pru- %a0 mnogo severnije u kopno i svaka se reka u nj zasebno ulivala. Danas naziv Mezopotamija, ili Medureéje, ima mnogo Sire znatenje posto su se babilonska i asirska driava prostirale i s desne strane Eufrata i s leve strane Tigrisa, dakle u poregjima obeju reka. Potetkom istorijskog doba ovamo je doselio narod ko- ji se bitno razlikovao od starosedelaca. Taj narod, kasnije nazvan Sumercima, dosao je verovatno s istoka, iz Irana ili Indije. Njegovim dolaskom zapoéela je ova civilizacija i kultura svoj hod kroz vekove i milenije da zatim propadne i nestane. Delo razaranja zapoéeto perzijskim osvajanjima nastavile su u nezadrzivom naletu horde raznih naroda, po- rusivsi do kraja ovu dragocenu civilizaciju i kulturu, a pu- stinjski pesak dovrsio je, ili bolje - zaustavio, delo razara~ anja, pokrivsi ovo popriste ranog kulturnog zbivanja debe- Jom naslagom, natinivsi ga nepreglednom pustinjom. Samo su se pogdegde Cudno ocrtavala pojedina uzvigenja tla i po- neki breZuljei. Ali Arapima, koji su se konaéno ovde nasta- nili, vodeci dugo nomadski i pustolovni Zivot, ove éudne uzvisine nisu niSta znaéile. Oni nisu ni mogli razumeti nemi govor ovih brezuljaka, jer nisu znali sta se nalazi ispod njih. Niko od ovih dosljaka i novih stanovnika ovog pu- stinjskog kraja nije ni slutio da se ispod njihovih nogu krije jedan zaspali svet, ba’ kao Sto u novije vreme svedski pisac Heidenstam u svom romanu Endimionu opisuje arapski svet pre budenja. Tu su zapravo postojala dva uspavana sveta: jedan nad zemljom, a drugi, mnogo stariji, pod zemljom. Oba sveta, jedan Zivi a drugi mrtvi, cekala su svoje budenje, svoje uskrsnuée 2. Ornamenti postaju éitljivi U dugom, bezimenom nizu polagano su i netujno pro- lazili vekovi. Niko se nije brinuo za taj potonuli i davno ni stali svet. Zar zaista niko vise nije mislio na tu drevnu civil zaciju i kulturu? Zar se vise niko nije secao Herodota, Kse- nofona, Ktesijasa, Diodora i Strabona, koji su nas svojim istorijama obavestavali o minulom sjaju ovih nekada tako ponosnih i bogatih gradova i dréava? Jedino &to je Wjude podseéalo na taj svet bila je verovatno Biblija, koja je u svom starozavetnom delu nazivala Babilon i Ninivu leglom opatine i razvrata. No to je bilo samo naligje medalje. Ali ne samo to. To je ujedno bila i anatema, prokletstvo koje se vekovima srudivalo na te prastare narode. Medutim, to je donekle i razumljivo, jer su Stari zavet pisali Hebreji, koji su Ziveli u neprijateljstvu s Babiloncima. Ta zar nisu bili tako dugo u njihovom ropstvu? Ne, taj nestali svet nije bio sasvim zaboravljen. Bilo je verovatno Ijudi koji su po- nekad mislili na stare kulture, ali nisu dalje nista preduzi- mali, nisu ni8ta udinili. Bile su to pokatkad radoznale gla- ve, ali uistinu samo sanjalice. Putnici koji su dolazili iz tih krajeva pre 19. veka donosili su vesti o nekim neobicnim, sasvim sluéajno otkopanim predmetima. Cesto su precrta- vali likove i ukrase, u koje su u prvo vreme ubrajani i natpi- si u klinastom pismu. Niko nije slutio da to nisu ukrasi i or- namenti, nego slova, ili bolje ~ slogovi i rei jednog prasta- rog pisma, starijeg od egipatskih hijeroglifa. Neki od tih aga i putopisaca donosili su kopije toga pisma, a po- najvise iz ruSevina Perzepolisa. I dogodilo se nesto cudno 9