U KNJIZI OVO PRVO PITANJE STOJI KAO VELIKI NASLOV A DRUGO PITANJE KAO PODNASLOV UNUTAR TOGA, TAKO

DA PRETPOSTAVLJAM DA JE ODGOVOR ISTI NA OBA PITANJA. U cetvrtom I sestom pitanju ima jako puno nabrajanja, pogotovo u sestom, verovatno ne treba sve, pa nek svako nauci ono sto mu je lakes, ali cu to jos proveriti kod Vilme. 1. Unutranja struktura I delovi proste reenice 2. Sintagmatska struktura reenice 1) Najkarakteristinija struktura dvolanih reenica a) kada imamo subjekat i predikat u reenici: prosta se sastoji od subjekta i predikata a proirena sadri i odreene dopune koje se prikljuuju ili subjektu ili predikatu. Ako u funkciji subjekta ili predikata imamo vie pojmova koji su podjednako vani i ije se znaenje zajedniki, kao celina, odnosi na drugi deo sintagme, onda su ti glavni delovi reenice izraeni nezavisnim sintagmama: Zavaros, blcs s nagy volt a Duna. Te nekem minden voltl, vagy s maradsz. Subjekat odnosno predikat predstavlja i osnovni lan sintagme, kojem se prikljuuju podreeni lanovi, dopune. Reenice koje sadre takve dopunjene glavne delove nazivamo proirenim reenicama. Odnos subjekta i predikata u reenici je obino ravnopravan i to se duine i obima tie. Meutim ne retko deava se da kod dinaminog predikata preovladava ba ovaj deo reenice (J lnak nem kell ostor) ali i subjekat moe da bude obimniji (Alszik a bogr). Sve to naravno zavisi prvenstveno od veliine i odnosa pojedinih sastavnih delova, saraja koji se eli izraziti. b) kada imamo subjekat ili objekat koji se podrazumevaju: u reenici esto nemamo posebno izraen subjekat na koji nedvosmisleno upuduju lini glagolski nastavci predikata ili kontekst. U takvim reenicama nemamo predikativnu sintagmu, ali imamo predikat, koji manje-vie precizno odreuje i subjekat. 2) Najkarakteristinija struktura neralanjivih reenica U neralanjviim reenicama nemamo deo reenice koji bi se mogao uzeti za predikat reenice, koji bi se odnosio na subjekat, a koji takoe nedostaje, ali se podrazumeva. Ovakve reenice se sastoje uglavnom od zavisnih sintagmi, ili sklopova vie takvih sintagmi, ali mogu biti zastupljene i nezavisne sintagme. 3. Delovi reenice U funkciji kojeg dela reenice se nalazi neka re uglavnom ne zavisi samo od nje same, ved se to moe ustanoviti na osnovu njene konkretne sintaksike, reenike uloge. Glavni delovi reenice su subjekat i predikat. Vedina reenikih vrsta sadre logiki sud o stvarnosti. U njima gramatiki subjekat obino odgovara logikom subjektu tog suda. Gramatiki subjekat i predikat uglavnom imaju isti znaaj: oni se meusobno odreuju. Pojam u funkciji subjekta slui vie kao osnova i statinija je, a predikat predstavlja dinaminiji deo, koji izraava modalitet u irem smislu. Glagolski predikat izraava lice subjekta, to ne znai da je gramatiki predikat vaniji od subjekta, jer upravo lice i broj subjekta utiu na to koji de se nastavci dodati predikatu pri formiranju reenice. 4. Struktura reenice Zavisi od vrste glagola ili od imenske rei u funkciji predikata kao i od dopune koju one zahtevaju. Glagol zahtev za dopunu ima ved na leksikom nivou, ukoliko ga koristimo kao predikat za formiranje reenice, on de strukturu reenice organizovati na osnovu tih zahteva. Struktura nije isto to i konstrukcija, koja je konkretna realizacija neke reenike strukture i esto je ira od nje, sadri razne dodatke. Reenike strukture u maarskom jeziku: Valentsnot struktura glagolski predikat imenski predikat 0) PR. Villmlik. (Seva.) /

1) PR S PR S O PR S O inf PR S int O PR S Adv PR S inf Adv PR Adv1 Adv2

Anna alszik. (Ana spava.) Pter katona. (Petar je vojnik) Anna knyvet olvas. / Anna szeret olvasni. / Levelet kell rni. Fontos levelet rni. Anna fl a tztl. Anna alkalmas a munkra. Annban lehet bzni. Fontos Annban bzni. Annnak jut a tortbl. /

3) PR S O Adv Anna elkri a knyvet Maritl. / PR S inf O Adv Annnak van mit ennie. / PR S inf Adv1 Adv2 Annnak van kiben bznia. Annban bzni azonos az ngyilkossggal. PR S (Adv) Adv Anna (Budapestrl) Bcsbe utazik. / PR S inf (Adv) Adv El lehet jutni (Budapestrl) Bcsbe. Fontos eljutni (Budapestrl) Bcsbe. PR S O inf Adv Anna akar kszlni a flvtelire. / PR S inf O Adv Egyenlv kell tenni a kt sszeget. Fontos egyenlv tenni a kt sszeget. PR Adv1 Adv2 Adv3 Csak ramra tellett neki a fizetsbl. / Egyenlv kell tenni az sszeget a msikkal. Fontos Kell tudni bzni a a bartokban. Fontos tudni bzni a bartokban. **Reakcijska dopuna se u nekom od svojih znaenja i leksiki ugradi, utopi se u znaenje osnovnog lana. U takvim sluajevima glagol je sam nosilac i znaenja dopune. Pr. Ako imamo reenicu Anna mos (Ana pere). U glagolu se podrazumeva da se pranje odnosi na ve. Ukoliko Ana pere neto drugo (ruke, kosu) tada se obavezna dopuna ne moe izostaviti. Isti je sluaj i sa glagolom mosogat (pere sue) i to se ne moe ni na koje drugo pranje odnositi, osim ako kaemo da Ana perucka (uestali gl, znai pomalo i dugo pere sa prekidima). 5. Glavni delovi reenice. Predikat. Struktura predikata. Predikat. Predstavlja centralni deo reenice. Centralni znaaj ima u semantikom smislu, da se sa predikatom neto tvrdi, konstatuje neto o neemu I u gramatikom smislu, gde od njega zavise ostali delovi u reenici. Svi reenini delovi su mu direktno ili indirektno podreeni. To je jedini deo koji moe samostalno da stoji I ini potpunu reenicu. Po semantikom I gramatikom svojstvu predikata zavisi minimalna konstrukcija u reenici, da li u ralanjenoj reenici postoji subjekat, objekat, priloka odredba ili atribut. Funkcija mu je da kvalifikuje, ubraja, identifikuje. Najeda dopuna i reakcija mu je subjekat, na koji se odnosi kvalifikacija, ubrajanje I identifikacija. Semantiki I logiki su ova dva dela ravnopravna I podjednako vana, dok gramatiki, subjekat je podreen predikatu, jer predikat kvalifikuje subjekat kao svoju dopunu. Predikat nosi sve informacije koje reenicu smetaju u reeniki kontekst (vreme, nain) +, istovremeno nosi i obeleje koja iznutra povezuju (nastavci za lice I broj subjekta, odreenost objekta). U maarskom jeziku predikat moe biti glagolski I imenski. Imesnki se deli na prost (iskljuivo imenski) I sloeni (imensko-glagolski). Predikat izraava da subjekat neto ini, izraava neku radnju, oznaava neko svojstvo subjekta, odnosno obeleava neko deavanje, bitisanje. Pomodu glagolskog naina I vremena izraava stav prema stvarnosti, a pomodu kategorije roda I lica konkretnu vezu sa subjektom I time ini najdinaminiji deo reenice. 4) PR S inf O Adv1 Adv2 PR S inf O inf Adv

Retke su nepotpune reenice u kojima nedostaje predikat, odnosno u kojima se predikat podrazumeva, zbog velike snage kojom utie na organizaciju relenice (Csak a gyerekek/Samo deca).

Struktura predikata. PROST PREDIKAT: predikat sastavljen od glagola uvek je prost. Predikat moe da se sastoji i od vie rei a da se ipak smatra prostim: Meg fogom nzni a filmet. (Pogledadu film.) A gyerek jtszik. (Dete se igra.) SLOENI PREDIKAT: to je imensko-glagolski predikat. Sadri jedan imenski deo, koji nosi leksiko-znaenjsku funkciju, i glagolski deo u obliku kopule, koji nosi gramatiku funkciju predikata. Kopulu ine oblici glagola VAN u ulozi pomonog glagola: hes vagyok. (Gladna sam.) A lny okos volt. (Devojka je bila pametna.) DVOSTRUKI PREDIKAT: do ove vrste predikata dolazi kod preplitanja zavinske subjekatske reenice. Jedan od lanova dvostrukog predikata je neki od oblika bezlinog glagola KELL, a drugi je punoznaan glagol u imperativu ili imenska re sa kopulom: Meg kell tanuljuk a leckt. (Treba da nauimo lekciju.) Bezlini glagol nema obeleja za lice i broj, ali zato nosi oznake za nain i vreme. Lini nastavci su dodati drugom glagolu. VIESTRUKI PREDIKAT: nastaje od dva ili vie meusobno ravnopravnih predikata. To su zapravo nezavisne sintagme u funkciji predikata: Anna okos s szp is. (Ana je pametna i lepa.) 6. Glavni delovi reenice. Predikat. Znaenje predikata. Predikat. Predstavlja centralni deo reenice. Centralni znaaj ima u semantikom smislu, da se sa predikatom neto tvrdi, konstatuje neto o neemu I u gramatikom smislu, gde od njega zavise ostali delovi u reenici. Svi reenini delovi su mu direktno ili indirektno podreeni. To je jedini deo koji moe samostalno da stoji I ini potpunu reenicu. Po semantikom I gramatikom svojstvu predikata zavisi minimalna konstrukcija u reenici, da li u ralanjenoj reenici postoji subjekat, objekat, priloka odredba ili atribut. Funkcija mu je da kvalifikuje, ubraja, identifikuje. Najeda dopuna i reakcija mu je subjekat, na koji se odnosi kvalifikacija, ubrajanje I identifikacija. Semantiki I logiki su ova dva dela ravnopravna I podjednako vana, dok gramatiki, subjekat je podreen predikatu, jer predikat kvalifikuje subjekat kao svoju dopunu. Predikat nosi sve informacije koje reenicu smetaju u reeniki kontekst (vreme, nain) +, istovremeno nosi i obeleje koja iznutra povezuju (nastavci za lice I broj subjekta, odreenost objekta). U maarskom jeziku predikat moe biti glagolski I imenski. Imesnki se deli na prost (iskljuivo imenski) I sloeni (imensko-glagolski). Predikat izraava da subjekat neto ini, izraava neku radnju, oznaava neko svojstvo subjekta, odnosno obeleava neko deavanje, bitisanje. Pomodu glagolskog naina I vremena izraava stav prema stvarnosti, a pomodu kategorije roda I lica konkretnu vezu sa subjektom I time ini najdinaminiji deo reenice. Retke su nepotpune reenice u kojima nedostaje predikat, odnosno u kojima se predikat podrazumeva, zbog velike snage kojom utie na organizaciju relenice (Csak a gyerekek/Samo deca). Znaenje predikata. Pojmovno znaenje predikata u tesnoj je vezi sa pojmovnim znaenjem rei koja je u funkciji predikata. 1) GLAGOLSKI PREDIKAT: izraava da subjekat deluje, izraava radnju, zbivanje, postojanje, bitisanje na nekom odreenom mestu, nekakvo stanje ili dospevanje koje je oznaeno glagolom, itd. a) Tranzitivni glagoli: oznaavaju da je radnja koju vri subjekat usmerena na neki spoljni objekat: Anna knyvet olvas./Ana cita knjigu. Tu spadaju I tranzitivni predikati sa povratnim I recipronim zamenicama u funkciji objekta, koji imaju aktivni subjekat: Megttte magt a gyerek?/Da li se dete udarilo? Kisegtettk egymst a bajbl a szomszdok./Susedi su se pomogli jeni drugima u nevolji. Objekat moe biti izostavljen isto kao I subjekat: Krdezlek majd s krdezel./Pitacu (te) I pitaces (me).

b) Intranzitivni glagoli: nemaju objekat, oznaavaju boravak na nekom mestu (jvidken lakom./Stanujem u Novom Sadu.); mirovanje, nepokretno ponaanje, ili postojanje na nekom odreenom mestu (A lny az ajtban llt./Devojka je stojala na vratima.); kretanje(Atszalad a boltba kenyerert./Predide u prodavnicu po hleb.); druge delatnosti koje nisu usmerene na objekat (Sirj es jajgass!/Plai I kukaj!); tu spadaju I pseudo povratni glagoli (Gyorsan kitudodott az igazsag./Istina se brzo otkrila.); povratni I reciproni glagoli, koji sadre I objekat na koji su usmereni (Elhelyezkedett a sarokban./ Smestila se u doku.); glagoli koji izraavaju osedanja I mentalnu aktivnost (Nem szeretnem ha/Ne bih volela da); glagoli sa opisnom strukturom (Feledesbe merult/Utonulo je u zaborav). c) Postoje glagoli koji izraavaju neko zbivanje, I to: pretvaranje neega u neto, dospevanje u neko stanje(Nyugodjl meg!/Smiri se!). Neki glagoli koji oznaavaju drutvenu ili prirodnu pojavu sadre u sebi I sam subjekat. Takve, naizgled jednolane reenice izraavaju I glagolski nain, vreme, 3. Lice jednine, a nazivamo ih besubjekatskim reenicama (Villmlik./Seva.). Ovakvi glagoli su bezlini. Sa subjektom u infinitive, bezlini glagoli kao to su KELL, LEHET, ILLIK, VAN, SIKERL, itd. U slubi predikata izraavaju opte odnose ili zbivanje (Nem sikerlt megtallnom a kulcsot./Nisam uspela da nadjem klju.). d) Jedan deo glagola koji oznaavaju postojanje odnosno bitisanje ili nepostojanje (uopte ili samo u nekom stepenu), srodan je glagolima koji znae boravak na jednom odreenom mestu, jer obeleavaju sam ivot (l falujban nyugalomban./Zivi mirno u svom selu.). Mogu oznacavati ipostojanje u nekom procesu (Mg nagyban llt a jtk amikor megrkezett a hr.../Igra je jos uveliko trajala kada je stigla vest...). Bitisanje prvenstveno izraavaju glagoli koji znae postojanje: van (nincs, sincs), lesz, lehet, marad, maradhat (Van kenyer?/Ima li hleba?). Osim pustog bitisanja ovi glagoli izraavaju jo i postojanje na nekom mestu, u neko vreme, u nekom stanju, odnosno u nekim okolnostima (Ma sem vagyunk keszen./Ni danas nismo spremni.). U ovakvom znaenju glagol u tredem licu jednine moe da izostane, povedavajudi tako stilsku raznolikost teksta (A pohar a kezben./aa u ruci.) Jedan od tipova glagolskog predikata koji oznaavaju bitisanje predstavljaju oni uz subjekat sa prisvojnim nastavkom i sa dopunom u posesivnom dativu (Koji moe biti prisutan u reenici ili se samo porazumeva), izraavajudi tako posedovanje ili neki slian odnos (A lanynak harom konyve van./Devojka ima tri knjige.) e) Reenice sa dvostrukim predikatom. U njima uz bezline predikate KELL, SZABAD itd. Umesto subjekta u infinitivu nalazimo predikat sa linim glagolskim nastavcima (Nem szabad elmondjam neked./ Ne smem da ti ispriam.). 2) IMENSKI ODNOSNO IMENSKO-GLAGOLSKI PREDIKAT: oznaava imeniko, pridevsko svojstvo ili brojno stanje subjekta. To su predikati koji ubrajaju, identifikuju, kvalifikuju ili brojano odreuju. a) Imenica u slubi predikata: ako je predikat imenica, tada ona obino ima ire znaenje, obeleava uopteniju pojmovnu kategoriju od imenice u subjektu. Odreuje neku glavnu ili podgrupu, vrstu, tip, u koju se subjekat ubraja, kojem pripada A pedagogia tarsadalomtudomany./Pedagogija je drustvena nauka.) Deava se da je pojmovni krug subjekta i predikata podjednak, posebno je est sluaj kad oba dela reenice oznaavaju jednu jedinu stvar, jedinku. Ovakve reenice su po sadraju identifikacione, one se mogu izvrnuti, mogu im se promeniti funkcije, naime poneka je ak teko i gramatiki, a i logiki, ustanoviti ta je subjekat, a ta predikat u reenici. esto samo kontekst odreuje delove reenice koja samo imenuje, a koja identifikuje imenovani subjekat (En maganak nem vagyok te./Ja za vas nisam ti.; Ez az./To je to.). Ukoliko u reeinci postoji lina zamenica u prvom i drugom licu, to olakava gramatiku analizu, poto kopula kongruira sa zamenicom u funkciji subjekta (En vagyok az elarusito./Ja sam prodavaica.)

Imeniki predikat moe da izrazi i ije je vlasnitvo subjekat (Ez nekunk is erdekunk./Ovo je i nama u interesu.). imenica sa posesivnim znakom u slubi predikata je uvek kvalifikativni predikat sa prisvojnim znaenjem, odreuje kome pripada subjekat (A konyv a dikok./Knjiga pripada acima.). b) pridev u slubi imenskog predikata: pridevski predikat navodi ili negira neko stalno ili privremeno svojstvo subjekta (Beteg vagy?/Jesi bolestan?). Glagolski pridev se uglavnom upotrebljava kao predikat reenice u sluaju da mu je glagolska karakteristika izbledela, tako da radnja izraava neko ustaljeno svojstvo, ili je krenulo putem da postane pridev (Az alma erett./-jabuka je zrela.). Predikat sa nastavkom hat/-het su naroito pogodni za izraavanje ranje sa neodreenim subjektom ili bezline radnje i to pogotovo u pasivnom znaenju (Ez a feladat megoldhat, elvgezhet, kitzhet.../Taj zadatak je reiv, moe se obaviti, moe se zadati...). c) broj u slubi imenskog predikata odreuje brojno stanje, odnosno redni broj subjekta (Ktszer kett ngy./Dva puta dva je etiri.). d) Infinitiv u slubi predikata. Infinitiv se u maarskom jeziku svrstava meu imenske rei, ali u slubi predikata se prvenstveno javlja njegova glagolska karakteristika, poto u odnosu na ostale imenske rei u vedoj meri izraava modalitet. Sa jedne strane izraava mogudu radnju koja se deava u momentu govora uz subjekat uoptenog znaenja i upotrebljava se od glagola opaanja (Onnan nem latni.// Odatle se ne (moe) vidi(eti).). neki lingvisti smatraju da infinitiv u ovakvim reenicama nije predikat ved subjekat, a da je predikat u stvari izostavljen, a podrazumeva se, trebalo bi da to bude glagol LEHET/moe se. S druge strane izraava poziv , uopteni savet, uputstvo, ili zabranu koja najede nije upudena odreenim osobama (Szaporan, mozogni!/Bre, kredite se!).