CONSTRUCTION OF PLANTS AND ELECTRICITY/HEAT GENERATION FROM BIOMASS IN THE REPUBLIC OF SERBIA GUIDE FOR INVESTORS

Branislava Lepoti Kovaevi, PhD Law Dragoslava Stojiljkovi, PhD Mech. Eng. Bojan Lazarevi, BSc El. Eng

IZGRADNJA POSTROJENJA I PROIZVODNJA ELEKTRINE/TOPLOTNE ENERGIJE IZ BIOMASE U REPUBLICI SRBIJI VODI ZA INVESTITORE
Dr Branislava Lepoti Kovaevi, dipl.prav. Dr Dragoslava Stojiljkovi, dipl.ma.in. Bojan Lazarevi, dipl.el.in.

1. UVOD ....................................................................................................................... 1
1.1. Pojam elektrane na biomasu/biogas .................................................................................. 2 1.2. Izvori prava...................................................................................................................... 3

2. ELEKTRANE NA BIOMASU/BIOGAS ................................................................... 6

2.1. Vrste elektrana ................................................................................................................. 6 2.2. Osnovni podaci o biomasi/biogasu.................................................................................... 7

3. IZGRADNJA ELEKTRANE ..................................................................................... 7

3.1. Izvori prava...................................................................................................................... 7 3.2. Postupak izgradnje elektrane ............................................................................................ 9 3.2.1. Izbor lokacije, uvid u vaee planske dokumente i Informacija o lokaciji .................... 9 3.2.2. Energetska dozvola .................................................................................................. 11 3.2.3. Uslovi za prikljuenje .............................................................................................. 14 3.2.4. Lokacijska dozvola .................................................................................................. 15 3.2.4.1. Postupak izdavanja lokacijske dozvole .............................................................. 15 3.2.4.2. Formiranje graevinske parcele ......................................................................... 17 3.2.4.3. Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola ................................................ 18 3.2.5. Procena uticaja na ivotnu sredinu ........................................................................... 22 3.2.6.Tehnika dokumentacija ........................................................................................... 26 3.2.7. Graevinska dozvola ............................................................................................... 29 3.2.8. Graenje objekta i tehniki pregled objekta .............................................................. 31 3.2.9. Upotrebna dozvola................................................................................................... 33

4. STICANJE PRAVA NA OBAVLJANJE DELATNOSTI PROIZVODNJE ELEKTRINE ENERGIJE.......................................................................................... 33

4.1. Ulaganje u javno preduzee za proizvodnju elektrine energije ....................................... 34 4.2. Poveravanje obavljanja delatnosti od opteg interesa....................................................... 36

5. KONCESIJE ............................................................................................................ 38
5.1. Postupak za davanje koncesije ........................................................................................ 38 5.2. Ugovor o koncesiji ......................................................................................................... 40 5.3. Obaveza osnivanja koncesionog preduzea ..................................................................... 41 5.4. Prenos koncesije ............................................................................................................ 41

6. LICENCA............................................................................................................... 42 7. PRIKLJUENJE ELEKTRANE NA ....................................................................... 43 ELEKTROENERGETSKU MREU ........................................................................... 43

7.1. Prikljuenje elektrane na elektroenergetsku mreu .......................................................... 43 7.2. Prikljuenje elektrane na mreu za distribuciju toplotne energije ..................................... 45

8. STICANJE STATUSA POVLAENOG PROIZVOAA ELEKTRINE ENERGIJE I MERE PODSTICAJA ............................................................................ 46

8.1. Sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije .......................................... 46 8.2. Mere podsticaja za proizvoae elektrine energije u elektranama na biomasu/biogas ..... 48

9. ZAKLJUAK .......................................................................................................... 50

IZGRADNJA POSTOJENJA I PROIZVODNJA ELEKTRINE/TOPLOTNE ENERGIJE IZ BIOMASE U REPUBLICI SRBIJI VODI ZA INVESTITORE

1. UVOD Obnovljivi izvori energije1 su izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimino, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana Suneva energija, biomasa, geotermalna energija, biogoriva, biogas, sintetiki gas, deponijski gas, gas iz postrojenja za tretman kanalizacionih voda i otpadnih voda iz prehrambene i drvno-preraivake industrije koje ne sadre opasne materije. Eksploatacija ovih izvora doprinosi efikasnijem korienju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisije gasova staklene bate, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Biomasa1, u smislu goriva za proizvodnju energije (elektrine i toplotne) koje se smatra obnovljivim izvorom, jeste biorazgradljiva materija nastala u poljoprivredi, umarstvu i prateoj industriji i domainstvu, koja obuhvata: biljke i delove biljaka; gorivo dobijeno od biljaka i delova biljaka; ostatke i nusproizvode biljaka nastale u poljoprivredi (slama, kukuruzovina, granje, kotice i ljuske); ostatke ivotinjskog porekla nastale u poljoprivredi (izmet); ostatke biljaka u umarstvu (ostaci pri sei uma); biorazgradljive ostatke u prehrambenoj i drvnoj industriji koji ne sadre opasne supstance i separisanu biorazgradljivu frakciju komunalnog otpada. Potrebno je navesti da se biomasom1 ne smatraju fosilna goriva, treset, papir i karton, tekstil, delovi tela ivotinja, industrijski otpad2 izuzev onog koji se podrazumeva pod biomasom, komunalni otpad3, otpad iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda i komercijalni otpad. Od biomase u anaerobnim postupcima nastaje gas biogas1. Biogas se takoe moe koristiti za proizvodnju energije (elektrine i toplotne). Elektrane na biogas4 jesu elektrane koje koriste gas nastao iz ostataka u poljoprivredi (teni stajnjak i izmet sa stoarskih i ivinarskih farmi), iz biomase, iz ostataka biomase nastalih primarnom preradom poljoprivrednih proizvoda, a koje ne sadre opasne materije, ostatke i delove ivotinja.
Uredba o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije (Sl. glasnik br. 72/2009). 2 Otpad je svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje, namerava da odbaci ili je duan da odbaci, u skladu sa zakonom kojim se utvr uje upravljanje otpadom - Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnikbr. 36/2009). 3 Komunalni otpad je otpad iz domainstva (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva, u skladu sa zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom - Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik br. 36/2009). 4 Uredba o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije (Sl. glasnik 99/2009). 1
1

Postoje terminoloke razlike izmeu propisa u oblasti energetike i u oblasti ivotne sredine. U smislu propisa u oblasti energetike postoji razlika izme u elektrane koja koristi biomasu5 i one koja koristi otpad6. Neka biomasa se moe klasifikovati kao otpad sa aspekta propisa o ivotnoj sredini7. U tom sluaju, za neke oblike biomase je, shodno propsima o ivotnoj sredini (Zakon o upravljanju otpadom8 i podzakonski propisi ovog zakona9), potrebno pribaviti odgovarajue dozvole10 od Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, dok za druge nije. 1.1. Pojam elektrane na biomasu/biogas Elektrane na obnovljive izvore energije koje kao gorivo koriste biomasu/biogas su energetski objekti za obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije. Postoji vie vrsta elektrana na biomasu/biogas, u zavisnosti od toga da li proizvode elektrinu ili toplotnu energiju ili istovremeno proizvode elektrinu i toplotnu energiju u kombinovanom ciklusu. Tako e postoje razliite vrste elektrana, u zavisnosti od toga da li koriste biomasu ili biogas ili neku kombinaciju ovih goriva sa nekim dopunskim fosilnim gorivom. Elektrane na biomasu/biogas snage do 10 MW su male elektrane u smislu Zakona o energetici11,12.
Elektrane instalisane snage do 10 MW, koje u procesu proizvodnje koriste samo biomasu ili biomasu u kombinaciji sa nekim dopunskim fosilnim gorivom, ukoliko energetska vrednost koriene biomase na godinjem nivou ini najmanje 80% ukupne primarne energije - Uredba o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije (Sl. glasnik RS br. 99/2009). 6 Elektrane koje elektrinu energiju proizvode koristei obnovljive izvore energije osim biomase, ukoliko u procesu proizvodnje energetska vrednost korienih obnovljivih izvora energije na godinjem nivou ini najmanje 90% ukupne primarne energije, s tim da je dopunsko gorivo neko od fosilnih goriva, biomasa ili otpad - Uredba o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije (Sl. glasnik RS br. 99/2009). Vie u poglavlju 2.1. ovog teksta. 7 Shodno Pravilniku o uslovima i nainu sakupljanja, transporta, skladitenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije utvr ena je definicija otpada koji se koristi za dobijanje energije. Ovaj otpad jeste otpad koji se moe ponovo koristiti, tj. koji je za ponovnu upotrebu za energetsko iskorienje, odnosno korienje vrednosti otpada njegovom biorazgradnjom ili termikim tretmanom uz iskorienje energije, elektrine energije ili/i toplotne i elektrine energije (poljoprivredni otpad, komunalni otpad, gume, utroeni rastvarai, otpad iz rafinerija, biomasa, mulj iz postrojenja za tretman mulja i dr.) Vie u poglavlju 2.1. ovog teksta. 8 Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS br. 36/2009). 9 Shodno procesu pridruivanja Evropskoj uniji, u Republici Srbiji je potrebno implementirati odredbe mnogih propisa Evropske unije.Iizmeu ostalog, u oblasti upravljanja otpadom potrebno je implementirati Direktivu Evropskog parlamenta i Saveta od 4. decembra 2000. godine o spaljivanju otpada (Directive 2000/76/EC of the European Parliament and of the Council of 4 December 2000 on the Incineration of Waste). U lanu 2. stav 2. take i), ii), iv) ove Direktive definisano je koje materije nisu predmet navedene Direktive. 10 U zavisnosti od konkretnog sluaja, za korienje biomase, koja se, shodno propisima iz oblasti ivotne sredine, moe klasifikovati kao otpad, potrebno je pribaviti sledee dozvole: dozvolu za sakupljanje otpada, dozvolu za transport otpada, dozvolu za skladitenje otpada, dozvolu za tretman otpada i dozvolu za odlaganje otpada (postoji mogunost pribavljanja i integralne dozvole). 11 Zakon o energetici (Sl. glasnik RS br. 84/04). 2
5

Potrebno je ukazati da se elektranama na obnovljive izvore energije koje koriste kao gorivo biomasu/biogas ne smatraju sve elektrane koje koriste ovo gorivo, jer se biomasa moe koristiti i kao dopunsko gorivo kod drugih elektrana. U smislu korienja obnovljivih izvora energije, elektranama na biomasu/biogas se smatraju one elektrane koje kao veinsko gorivo koriste biomasu/biogas. Proizvodnja elektrine, toplotne, odnosno elektrine i toplotne energije u kombinovanom ciklusu su delatnosti od opteg interesa. Sticanje prava na obavljanje ovih delatnosti ostvaruje se pod posebno propisanim uslovima. Proizvodnja elektrine i/ili toplotne energije na biomasu/biogas smatra se proizvodnjom energije na obnovljive izvore, za koju su Republici Srbiji propisani podsticaji, a proizvoai elektrine energije u elektranama iz obnovljivih izvora, smatraju se povlaenim proizvoaima elektrine energije, ukoliko ispune odreene uslove13. 1.2. Izvori prava14 Izgradnja elektrane na biomasu/biogas i obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije u ovakvim elektranama je regulisana brojnim propisima Republike Srbije. Izvori prava Republike Srbije mogu se podeliti na dve osnovne grupe propisa, koje e biti razmotreni u daljim odeljcima ovog teksta. Prvu grupu propisa ine propisi kojima se ureuje oblast izgradnje konkretnog energetskog objekta i nain dobijanja graevinske dozvole za ovakav objekat, kao i nain utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu i pribavljanje upotrebne dozvole samog objekta. Drugu grupu propisa ine propisi koji se odnose na sticanja prava na obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije, jer se radi o postupku koji se ostvaruje u dva koraka: prvo sticanje prava na obavljanje delatnosti od opteg interesa i sticanje prava na obavljanje energetske delatnosti. Neophodno je ukazati na injenicu da je Zakon o koncesijama15 jedini propis Republike Srbije, ijom primenom se moe istovremeno ostvariti i pravo na izgradnju energetskog objekta i pravo na obavljanje energetske delatnosti od opteg interesa. Izgradnja elektrane na biomasu/biogas i obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije u Republici Srbiji je regulisano slede im propisima: Zakonom o planiranju i izgradnji16, Zakonom o Prostornom planu Republike Srbije17 i odgovarajuim planskim dokumentima18, Zakonom o energetici, Zakonom o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske Zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike
O vrstama elektrana na biomasu bie vie rei u poglavlju 2. ovog teksta. Vie o povlaenim proizvoaima elektrine energije u poglavlju 8. ovog teksta. 14 Izvori prava navedeni u ovom tekstu su bili vaei na dan 27. avgusta 2010. godine. 15 Zakon o koncesijama (Sl. glasnik RS br. 55/03). 16 Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/09 i 81/09). 17 Zakon o Prostornom planu Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 13/96). 18 Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi. Prostorni planovi su: 1) prostorni plan Republike Srbije, 2) regionalni prostorni plan, 3) prostorni plan jedinice lokalne samouprave, 4) prostorni plan podruja posebne namene. Urbanistiki planovi su: 1) generalni urbanistiki plan; 2) plan generalne regulacije, 3) plan detaljne regulacije.
13 12

Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija19, Zakonom o potvrivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane20, Zakonom o potvrivanju Konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine21, Uredbom o uslovima isporuke elektrine energije22, Uredbom o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova 23, Uredbom o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije 24, Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole25, Pravilnikom o uslovima u pogledu strunog kadra i nainu izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje energetskih delatnosti26, Strategijom razvoja energetike Republike Srbije27, Uredbom o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine28, Zakonom o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa29, Zakonom o komunalnim delatnostima30, Zakonom o vodama31, Uredbom o visini naknade za korienje voda, naknade za zatitu voda i naknade za izvaeni materijal iz vodotoka za 2007. godinu32, Pravilnikom o sadrini tehnike dokumentacije koja se podnosi u
Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske Zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija (Sl. glasnik RS br. 62/06). 20 Zakon o potvrivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (Sl. glasnik RS br. 83/08). 21 Zakon o potvrivanju Konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine (Sl. glasnik RS br. 38/09). 22 Uredba o uslovima isporuke elektrine energije (Sl. glasnik RS br. 107/05). 23 Uredba o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova (Sl. glasnik RS br. 72/09). 24 Uredba o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije (Sl. glasnik RS br. 99/09). 25 Pravilnik o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole (Sl. glasnik RS br. 23/06 i 113/08). 26 Pravilnik o uslovima u pogledu strunog kadra i nainu izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje energetskih delatnosti (Sl. glasnik RS br. 117/05, 40/06 i 44/06). 27 Odluka o utvrivanju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine (Sl. glasnik RS br. 44/05). 28 Uredba o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2010. godine za period od 2007. do 2012. godine (Sl. glasnik RS br. 17/07, 73/07, 99/09 i 27/10). 29 Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa (Sl. glasnik RS br. 25/00, 25/02, 107/05 i 108/05). 30 Zakon o komunalnim delatnostima (Sl. glasnik RS br. 16/97 i 42/98). 31 Zakon o vodama (Sl. glasnik RS br. 30/10). 32 Uredba o visini naknade za korienje voda, naknade za zatitu voda i naknade za izvaeni materijal iz vodotoka za 2010. godinu (Sl. glasnik RS br. 17/10). 4
19

postupku za dobijanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole33, Zakonom o zatiti ivotne sredine34, Zakonom o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu35, Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu36, Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine37, Zakonom o zatiti vazduha38, Zakonom o upravljanju otpadom39, Zakonom o zatiti prirode40, Uredbom o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu 41, Uredbom o vrstama i aktivnostima postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola42, Pravilnikom o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu43, Pravilnikom o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu44, Kriterijumima i merilima za odreivanje visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti45, sa Odlukom o vrednosti koeficijenta za obraun visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti za 2010. godinu 46, Pravilnikom o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole 47, Pravilnikom o sadrini i nainu izdavanja graevinske dozvole48, Pravilnikom o sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole49, Pravilnikom o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata50, Pravilnikom o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvoaa radova i odgovornog planera 51, Pravilnikom o nainu,
Pravilnik o sadrini tehnike dokumentacije koja se podnosi u postupku za dobijanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole (Sl. glasnik RS br. 3/78). 34 Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS br. 135/04 i 36/09). 35 Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/04). 36 Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/04 i 36/09). 37 Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (Sl. glasnik RS br. 135/04). 38 Zakon o zatiti vazduha (Sl. glasnik RS br. 36/2009). 39 Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS br. 36/09). 40 Zakon o zatiti prirode (Sl. glasnik RS br. 36/09). 41 Uredba o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 114/08). 42 Uredba o vrstama i aktivnosti postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola (Sl. glasnik RS) br. 84/05). 43 Pravilnik o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 69/05). 44 Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 69/05). 45 Kriterijumi i merila za odreivanje visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti (Sl. glasnik RS br. 14/06, 40/06,126/07 i 120/08). 46 Odluka o vrednosti koeficijenta za obra un visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti za 2010. godinu (Sl. glasnik RS br. 109/09). 47 Pravilnik o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole (Sl. glasnik RS br. 3/10). 48 Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja graevinske dozvole (Sl. glasnik RS br. 26/10). 49 Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole (Sl. glasnik RS br. 111/03). 50 Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata (Sl. glasnik RS br. 80/05). 51 Pravilnik o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvoaa radova i odgovornog planera ("Sl. glasnik RS", br. 116/04, 69/06). 5
33

postupku i sadrini podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci52, Pravilnikom o sadrini i nainu vrenja tehnike kontrole glavnih projekata53. 2. ELEKTRANE NA BIOMASU/BIOGAS 2.1. Vrste elektrana Elektrane na biomasu/biogas su postrojenja za proizvodnju elektrine energije, toplotne energije ili za kombinovanu proizvodnju, sa jednom ili vie proizvodnih jedinica. Kombinovana proizvodnja predstavlja istovremenu proizvodnju elektrine i toplotne energije. Elektrane mogu biti zasnovane na razliitim tehnologijama i to: razliite vrste kotlova, motori sa unutranjim sagorevanjem i postrojenja sa gasnim turbinama. U skladu sa postojeim propisima, mogue je izvriti klasifikaciju elektrana po nekoliko kriterijuma i to prema sledeim propisima: - Zakonu o energetici, - Pravilniku o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole, - Zakonu o planiranju i izgradnji, - Uredbi o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih zahteva, - Uredbi o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu. Prema Zakonu o energetici, definisane su 1) velike i 2) male elektrane. Malim elektranama smatraju se elektrane snage do 10 MW, a velikim elektrane snage od 10 MW i vie. Pravilnik o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole proizvodnim energetskim objektima obuhvata: 1) objekte za proizvodnju elektrine energije nazivne snage od 1 do 10 MW, 2) objekte za proizvodnju elektrine energije nazivne snage preko 10 MW, 3) objekte za proizvodnju toplotne energije instalisane snage preko 1 MW. Zakon o planiranju i izgradnji odreuje nadlenosti za izdavanje graevinske dozvole i to: 1) elektrane za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i vie MW, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom

Pravilnik o nainu, postupku i sadrini podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci ("Sl. glasnik RS", br. 114/2004). 53 Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnike kontrole glavnih projekata ("Slubeni glasnik RS", br. 36/98). 6

52

nadlenost ministarstva za poslove graevinarstva, odnosno autonomne pokrajine, 2) elektrane snage ispod 10 MW nadlenost organa lokalne samouprave. Uredba o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih zahteva definie elektrane koje mogu stei status ovlaenog proizvoaa i to: 1) elektrane koje u procesu proizvodnje koriste biomasu ili biomasu u kombinaciji sa nekim dopunskim fosilnim gorivom ili otpadom, ukoliko energetska vrednost koriene biomase na godinjem nivou ini najmanje 80 % ukupne primarne energije, 2) elektrane za kombinovanu proizvodnju koje koriste fosilna goriva ili fosilna goriva u kombinaciji sa nekim obnovljivim izvorom energije ili otpadom, ukoliko ostvaruju ukupni godinji stepen korisnosti vei od odgovarajue vrednosti minimalnog ukupnog godinjeg stepena korisnosti elektrane za kombinovanu proizvodnju navedenog u ovoj Uredbi. Uredba o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu razlikuje sledea postrojenja: 1) postrojenja sa snagom od 50 MW ili vie (Lista I) postrojenja za koja je obavezna izrada Studije o proceni uticaja i 2) postrojenja sa snagom od 1 do 50 MW (Lista II) postrojenja za koja se moe zahtevati izrada Studije o proceni uticaja. 2.2. Osnovni podaci o biomasi/biogasu Prilikom donoenja odluke o izgradnji elektrane na biomasu/biogas, raspoloive koliine biomase, odnosno sirovine za proizvodnju biogasa moraju biti detaljno razmotrene. Raspoloive koliine biomase, odnosno sirovine za proizvodnju biogasa, moraju se razmatrati dugorono i to po prihvatljivim i konkurentnim cenama. Istovremeno, potrebno je razmotriti karakteristike biomase, odnosno sirovina za proizvonju biogasa, kao i mogunosti za njihov transport od mesta nastanka do objekta elektrane na biomasu/biogas. Studijom opravdanosti razmatra se naro ito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu kojega se donosi odluka o opravdanosti ulaganja i pokretanju postupka za izdavanje graevinske dozvole.

3. IZGRADNJA ELEKTRANE 3.1. Izvori prava Propisi za izgradnju elektrana na obnovljive izvore energije koje koriste biomasu/biogas kao gorivo, mogu se podeliti u tri osnovne grupe: propisi kojima je ureena oblast planiranja i izgradnje objekata, propisi kojima je ureena oblast zatite ivotne sredine i propisi kojima je ureena oblast energetike.

U grupu propisa kojima je ureena oblast planiranja i izgradnje objekata spadaju: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o Prostornom planu Republike Srbije, Pravilnik o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja graevinske dozvole, Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole, Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata. Prostorni planovi (regionalni prostorni planovi, prostorni planovi jedinice lokalne samouprave i prostorni planovi podruja posebne namene) i urbanistiki planovi (generalni urbanistiki plan, plan generalne regulacije, plan detaljne regulacije) su planski dokumenti. Propisima kojima je ureena oblast izgradnje propisan je postupak dobijanja lokacijske dozvole, graevinske dozvole i upotrebne dozvole, a planskim dokumentima su definisani ciljevi prostornog planiranja i razvoja, odnosno prostornog ureenja, odnosno da li je planirano da se u odreenom vremenskom periodu izgradi odreeni objekat na odreenom mestu u Republici Srbiji. Neophodan element za dobijanje navedenih dozvola je pribavljanje tehnikih uslova za prikljuenje na elektroenergetsku mreu ili mreu daljinskog grejanja, kao i vodnih uslova, vodne saglasnosti i u odreenim sluajevima i vodne dozvole, koje se izdaju u postupku predvienom Zakonom o vodama i propisima donetim na osnovu ovog zakona. U grupu propisa kojima je ureena oblast zatite ivotne sredine spadaju: Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o vodama, Zakon o umama, Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja, Zakon o zatiti vazduha, podzakonski propisi doneti na osnovu ovih zakona, kao i drugi propisi kojima se ureuje zatita ivotne sredine, kao i zatita i korienje prirodnih dobara. U grupu propisa kojima je ureena oblast energetike spadaju: Zakon o energetici, pratei propisi ovog zakona, Strategija razvoja energetike Republike Srbije i Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije i drugi gore navedeni propisi koji se odnose na izdavanje energetske dozvole, prikljuenje objekta na mreu i sl. Zakonom o energetici je predvieno da se energetski objekti mogu graditi ako Ministar rudarstva i energetike podnosiocu zahteva izda energetsku dozvolu. Postupak za dobijanje energetske dozvole se regulie Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole. Tako e je predvieno da se energetska dozvola izdaje u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i sa Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, u kom se ureuju uslovi i mesto gde konkretan energetski objekat treba da se izgradi. Postupak dobijanja energetske dozvole prethodi postupku dobijanja graevinske dozvole za konkretni objekat, a koji je regulisan grupom propisa o planiranju i izgradnji. Postupci koji se odnose na dobijanje energetske dozvole, lokacijske dozvole, graevinske dozvole, upotrebne dozvole, licence za obavljanje delatnosti, prikljuenja na elektroenergetsku mreu ili mreu daljinskog grejanja i drugi postupci neophodni za dobijanje pratee dokumentacije su upravni postupci, a rokovi za dobijanje ovih akata su utvreni samim propisom kojim je regulisan postupak dobijanja nekog upravnog akta neophodnog za izgradnju elektrane na biomasu/biogas ili obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije. U sluaju da ovi rokovi nisu utvreni konkretnim propisima, na rok za

izdavanje konkretnog upravnog akta se primenjuje Zakon o optem upravnom postupku.5455 3.2. Postupak izgradnje elektrane Da bi se u Republici Srbiji izgradio i koristio bilo koji objekat, pa i objekat elektrane na biomasu/biogas, neophodno je da se ispune sledei uslovi: 1) pribavljanje energetske dozvole; 2) pribavljanje lokacijske dozvole; 3) pribavljanje graevinske dozvole; 4) graenje objekta i 5) tehniki pregled objekta i pribavljanje upotrebne dozvole. Graenje objekata u Republici Srbiji, formalno, zapoinje dobijanjem graevinske dozvole, a vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike dokumentacije, pod uslovima i na nain utvren Zakonom o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole prilae se : 1) lokacijska dozvola; 2) energetska dozvola, koja je neophodna za izgradnju energetskih objekata u koje spadaju elektrane biomasu/biogas snage vee od 1 MW; 3) glavni projekat. U postupku pribavljanja lokacijske dozvole od nadlenih organa i organizacija je potrebno pribaviti vodne uslove, energetsko-tehnike uslove za prikljuenje na elektroenergetsku mreu, uslove za prikljuenje na komunalnu infrastrukturu, itd. Da bi se dobila energetska dozvola, potrebno je pribaviti Informaciju o lokaciji. U svakom sluaju, postupak dobijanja Energetske dozvole se mora obaviti pre podnoenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole. U postupku pribavljanja graevinske dozvole, za elektrane na biomasu/biogas snage vee od 1 MW moe se traiti, a za snage vee od 50 MW je obavezna, izrada Studije o proceni uticaja objekta na ivotnu sredinu. 3.2.1. Izbor lokacije, uvid u vaee planske dokumente i Informacija o lokaciji Prvi korak potencijalnog investitora, odnosno lica za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime e da glasi graevinska dozvola za izgradnju elektrane na biomasu/biogas je, svakako, izbor lokacije. Ovaj korak mora biti povezan i sa razmatranjem sirovinskog potencijala (biomasa, odnosno sirovina za proizvodnju biogasa) koji e biti korien za proizvodnju energije u elektrani na biomasu/biogas.
Zakon o optem upravnom postupku (Sl. glasnik RS br. 33/97 i 31/01). lanom 208. Zakona o optem upravnom postupku utvreno je da je rok za izdavanje reenja nadlenog upravnog organa 30 dana, ako nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, odnosno najkasnije 60 dana od dana predaje urednog zahteva. Opti rok za albu je 15 dana od dana prijema prvostepenog akta, ako zakonom nije drugaije utvreno. lanom 236. Zakona o optem upravnom postupku utvreno je da u sluaju da upravni organ ne izda upravni akt za ije izdavanje je podnet zahtev, po isteku roka za donoenje reenja, stranka ima pravo da podnese albu zato to prvostepeni zahtev nije reen.
55 54

Drugi korak investitora je provera da li je u vaeim planskim dokumentima na izabranoj lokaciji predviena izgradnja energetskog objekta. Treba imati u vidu da se elektrane mogu graditi i na poljoprivrednom zemljitu, a uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. U jedinici lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi izabrana lokacija moe se dobiti na uvid vaei planski dokument u kome se moe proveriti da li je na toj lokaciji predviena izgradnja energetskih objekata. Za eljenu lokaciju se zatim podnosi zahtev za dobijanje informacije o lokaciji, a u cilju dobijanja podataka o mogunostima i ogranienjima gradnje na razmatranoj katastarskoj parceli, u skladu sa vaeim planskim dokumentom. Zahtev za izdavanje Informacije o lokaciji podnosi se organu nadlenom za izdavanje lokacijske dozvole. Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele/parcela, koja se prethodno trai u nadlenoj slubi za katastar nepokretnosti na teritoriji optine. Preporuka je da se, uporedo sa nabavljanjem kopije plana, iz slube za katastar nepokretnosti trai i prepis lista nepokretnosti za predmetne katastarske parcele, kako bi se utvrdio vlasnik zemljita. Informacija o lokaciji, pored naziva podnosioca zahteva, broja katastarske parcele i mesta na kom se nalazi, sadri56 i podatke o: 1) planskom dokumentu na osnovu koga se izdaje; 2) zoni u kojoj se nalazi; 3) nameni zemljita; 4) regulacionim i graevinskim linijama; 5) pravilima graenja; 6) uslovima prikljuenja na infrastrukturu; 7) potrebi izrade detaljnog urbanistikog plana ili urbanistikog projekta57; 8) katastarskoj parceli, odnosno o tome da li katastarska parcela ispunjava uslove za graevinsku parcelu sa uputstvom o potrebnom postupku za formiranje graevinske parcele; 9) inenjersko geolokim uslovima; 10) posebnim uslovima za izdavanje lokacijske dozvole (spisak uslova). Informacija o lokaciji omoguava licu, na ije ime je izdata, da prikupi sve posebne uslove (uslovi zatite spomenika kulture, uslovi ouvanja ivotne sredine, itd.) i tehnike uslove (mesto i nain tehnikih prikljuaka objekta na infrastrukturne
56

Pravilnik o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole (Sl. glasnik RS br. 3/10). 57 Urbanistiki projekat se izrauje za formiranu graevinsku parcelu na overenom katastarsko-prostornom planu. Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom podruja posebne namene i sadri: 1) uslove izgradnje na gra evinskoj parceli, sa svim posebnim uslovima, 2) idejna reenja, 3) opis, tehniki opis i objanjenje reenja iz urbanistikog projekta, itd. Urbanistiki projekat moe da izrauje pravno lice ili preduzetnik upisan u registar za izradu tehnike dokumentacije, a izradom projekta rukovodi odgovorni licencirani urbanista arhitektonske struke. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave organizuje javnu prezentaciju u roku od 7 dana a zatim urbanistiki projekat dostavlja Komisiji za planove, koja je duna da u roku od 30 dana izvri proveru usklaenosti projekta sa prostornim dokumentom i Zakonom o planiranju i izgradnji. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave izdaje potvrdu da je urbanistiki objekat izraen u skladu sa urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom posebne namene i Zakonom o planiranju i izgradnji. 10

vodove, kao i njihovih kapaciteta) pre izdavanja lokacijske dozvole. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te informacije. 3.2.2. Energetska dozvola58 Energetska dozvola je dozvola za izgradnju energetskog objekta. Potrebno je ukazati da se energetska dozvola za elektranu na biomasu/biogas izdaje pod uslovima da je izgradnja ovog objekta, po svojoj vrsti i nameni u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i sa Programom ostvarivanja ove strategije. Za dobijanje energetske dozvole neophodno je da budu ispunjeni kriterijumi za izgradnju proizvodnih energetskih objekata predvieni Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole.59 Energetsku dozvolu za izgradnju objekata za proizvodnju elektrine energije izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, a za izgradnju objekata za proizvodnju toplotne energije izdaje jedinica lokalne samouprave, odnosno grad Beograd, u zavisnosti od toga na ijem podruju se gradi ovaj objekat. U sluaju da se radi o elektrani na biomasu/biogas koja proizvodi elektrinu i toplotnu energiju, bie potrebno da nosilac projekta podnese dva zahteva za dobijanje energetske dozvole: Ministarstvu rudarstva i energetike zahtev za dobijanje energetske dozvole za proizvodnju elektrine energije i jedinici lokalne samouprave, odnosno gradu Beogradu za izgradnju objekta za proizvodnju toplotne energije. Za elektrane za proizvodnju elektrine energije snage ispod 1 MW i za elektrane za proizvodnju toplotne energije snage ispod 1 MW nije predvieno izdavanje energetske dozvole, to znai da se za ove objekte izdaje graevinska dozvola, bez sprovoenja postupka izdavanja energetske dozvole. Zahtev za izdavanje energetske dozvole, shodno Zakonu o energetici, sadri podatke o: 1) lokaciji na kojoj treba da se izgradi elektrana; 2) roku zavretka gradnje; 3) vrsti i kapacitetu i energetskoj efikasnosti; 4) energentima koje e energetski objekat koristiti; 5) nainu proizvodnje i preuzimanja energije; 6) nainu zatite ivotne sredine u toku izgradnje i rada; 7) uslovima koji se odnose na
Pored energetske dozvole Zakonom o energetici je predviena procedura sprovoenja javnog tendera. Ova procedura se sprovodi u sluaju da ne postoji zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju budueg objekta i ne moe se obezbediti planirana dinamika izgradnje energetskih objekata, a postoji neophodnost za ostvarivanje sigurnosti snabdevanja energijom. O sprovoenju javnog tendera odluuje Vlada. Javni tender raspisuje Ministarstvo rudarstva i energetike, odnosno jedinica lokalne samouprave, po postupku kojim se ureuju koncesije. 59 Kriterijumi za izgradnju proizvodnih energetskih objekata su: 1) ispunjenost uslova za bezbedno i nesmetano funkcionisanje energetskog sistema; 2) ispunjenost uslova za odreivanje lokacije i korienja zemljita; 3) uslovi zatite ivotne sredine; 4) uslovi u pogledu mera zatite zdravlja ljudi i bezbednosti ljudi i imovine; 5) uslovi u pogledu energetske efikasnosti; 6) uslovi korienja primarnih izvora energije. 11
58

prestanak rada; 8) visini planiranih finansijskih sredstava za izgradnju i nain obezbeivanja tih sredstava. Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole je ureen Obrazac zahteva za izdavanje energetske dozvole, posebno za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju elektrine energije, a posebno za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju toplotne energije. U zavisnosti od snage elektrane, podnosi se zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju elektrine energije i to: za nazivne snage od 1 MW do 10 MW Obrazac O-1, odnosno za nazivne snage preko 10 MW obrazac O-2. Zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju toplotne energije snage preko 1 MW podnosi se popunjavanjem obrasca O-10. U obrascu Zahteva za izdavanje energetske dozvole za izgradnju elektrane potrebno je navesti sledee podatke: 1) opte podatke o podnosiocu zahteva (naziv, adresa, drava, matini broj podnosioca, poreski identifikacioni broj, pravno organizacioni oblik, podaci o poslovodstvu, podaci o registraciji, ime kontakt osobe); 2) osnovne podatke o objektu (naziv objekta, lokaciju zemljita, tehnike podatke o energetskom objektu, uee energetskog objekta kod sistemskih usluga, osnovno i rezervno gorivo); 3) vrednost investicije (iznos planiranih finansijskih sredstava i nain njihovog obezbeenja); 4) finansijsko stanje podnosioca zahteva (odgovarajuu izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva odnosno investitora u finansiranju izgradnje energetskog objekta i dokaz o odgovarajuem bonitetu podnosioca); 5) predvieni ekonomski i ivotni vek objekta, kao i na in sanacije lokacije po okonanju ivotnog veka objekta (uklanjanje, demontaa objekta); 6) usklaenost sa prostornim planovima i konceptom razvoja energetike (izvod iz urbanistikog plana ili akt o urbanistikim uslovima ako je takav akt donet ili izdat, akt nadlenog organa o nameni zemljita sa utvrenim merama i uslovima zatite ivotne sredine ako je takav akt donet i miljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema za elektrinu energiju o uslovima i mogunostima prikljuenja na sisteme; 7) elaborat o izgradnji energetskog objekta. U sluaju da se energetski objekt gradi po delovima koji predstavljaju tehniko-tehnoloku celinu, zahtev sadri podatke o planiranim fazama graenja i konanom roku zavretka radova. Obrasci zahteva za izdavanje energetske dozvole za izgradnju elektrane od 1 do 10 MW i elektrane nazivne snage preko 10 MW su skoro identini, samo to je Obrazac koji se odnosi na izdavanje energetske dozvole za

12

izgradnju elektrane nazivne snage preko 10 MW razvijeniji u pogledu davanja osnovnih podataka o objektu i definisanja uea energetskog objekta kod sistemskih usluga. Kod ovog objekta je podnosilac zahteva obavezan da predloi eventualne mogunosti uea u sistemskim uslugama u pogledu regulacije aktivne snage, u pogledu regulacije reaktivne snage i mogunost uea u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj regulaciji. Obrazac zahteva za izdavanje energetske dozvole za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju toplotne energije snage preko 1 MW je skoro identian Obrascu za izdavanje energetske dozvole za izgradnju male elektrane, ak je u delu koji se odnosi na davanje osnovnih podataka o objektu tehniki podaci, neto pojednostavljen. Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole, investitor podnosi: 1) informaciju o lokaciji ne stariju od godinu dana; 2) akt nadlenog organa o nameni zemljita na kojem e se graditi energetski objekat sa utvrenim merama i uslovima zatite ivotne sredine (ako je takav akt donet); 3) elaborat o izgradnji energetskog objekta za koji se trai energetska dozvola60, koji posebno sadri i analizu moguih uticaja na ivotnu sredinu sa predlogom mera zatite ivotne sredine61; 4) odgovarajuu izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva, odnosno investitora, u finansiranju izgradnje energetskog objekta, sa navoenjem naziva i vrste energetskog objekta na koji se izjava odnosi, lokacije energetskog objekta, maksimalne snage objekta i iznosa investicije za izgradnju energetskog objekta; 5) miljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema za elektrinu i/ili toplotnu energiju o uslovima i mogunostima prikljuenja novog objekta na sistem. 62,63,64
Elaborat o izgradnji energetskog objekta za koji se trai energetska dozvola, sadri naroito: 1) ciljeve investiranja sa osnovnim podacima o investitoru; 2) analizu postojeeg stanja prostorna lokacija objekta, njegova funkcija i znaaj s obzirom na vrstu i kapacitet energetskog objekta; 3) analizu trita - nain proizvodnje, nabavke, preuzimanja i prodaje energije i energenata; 4) tehniki opis postrojenja i tehnolokih procesa - reima rada i naina korienja postrojenja; 5) analizu energetske efikasnosti objekata sa podacima o energiji i energentima koji e se koristiti; 6) planiranom roku izgradnje energetskog objekta i veku trajanja energetskog objekta; 7) analizu nabavnog trita; 8) analizu i ocenu izbora lokacije, analizu moguih uticaja na ivotnu sredinu sa predlogom mera zatite ivotne sredine, odnos prema prirodnim i kulturnoistorijskim dobrima, uticaju na klimu, povrinske i podzemne vode, floru, faunu i tlo; 9) finansijsku analizu ocene sa prora unom potrebnih ulaganja i izvorima finansiranja i obavezama prema izvorima; 10) analizu osetljivosti i rizika investiranja; 11) analizu izvora finansiranja i finansijskih obaveza (sopstvena sredstva, doma i izvori, inostrani i meunarodni izvori, garancije i obaveze); 12) analizu organizacionih i kadrovskih mogunosti (organizacija, kadrovski potencijal); 13) predlog mera o uslovima i nainu ureivanja odnosa u sluaju privremenog ili trajnog prestanka rada, odnosno korienja energetskog objekta; 14) predlog mera koje e se preduzeti radi zatite energetskog objekta i predlog mera kojima e se definisati svi potrebni parametri za eventualni kasniji ponovni poetak rada energetskog objekta. Ovaj elaborat po sadrini najvie odgovara Prethodnoj studiji opravdanosti sa generalnim projektom. 61 O proceni uticaja na ivotnu sredinu vie je dato u taki 3.2.5. ovog teksta. 62 Zakonom o energetici, Uredbom o uslovima isporuke elektrine energije, Pravilima o radu distributivnog sistema, Pravilima o radu prenosnog sistema utvr ena je procedura za prikljuenje objekata proizvoaa na elektroenergetsku mreu. Niti uredbom, niti Pravilima, ali 13
60

Energetska dozvola se izdaje u roku od trideset dana od dana podnoenja zahteva. Nezadovoljna stranka moe podneti albu na reenje o izdavanju energetske dozvole u roku od sedam dana od dana prijema reenja. Energetska dozvola se izdaje na period od dve godine i moe se produiti na zahtev imaoca. 3.2.3. Uslovi za prikljuenje Pre izdavanja lokacijske dozvole potrebno je pribaviti i uslove za prikljuenje na elektroenergetsku mreu i na mreu za distribuciju toplotne energije. Ako investitor sam ne pribavi ove uslove, nadleni organ za izdavanje lokacijske dozvole ih pre izdavanja lokacijske dozvole pribavlja po slubenoj dunosti. U postupku izrade urbanistikog planskog akta, lokacijske dozvole, odnosno glavnog projekta za izgradnju objekta, na zahtev investitora ili nadlenog organa, energetski subjekt na iji sistem se prikljuuje objekat proizvoaa energije, izdaje uslove za prikljuenje objekta proizvoaa na elektroenergetsku mreu. Uslovima za prikljuenje se definie mogunost prikljuenja objekta proizvoaa na elektroenergetsku mreu, odnosno definiu se elektroenergetski i tehniki uslovi potrebni za izradu glavnog projekta za izgradnju objekta. Postupak poinje kada se podnese zahtev za izdavanje uslova za prikljuenje. Uz zahtev se prilae: 1) dokaz o uplati trokova za izdavanje traenih uslova za prikljuenje prema cenovniku; 2) druga dokumentacija koja je odreena obrascem zahteva, od strane energetskog subjekta, za izdavanje uslova za prikljuenje.
niti drugim propisom nije regulisan postupak davanja miljenja energetskog subjekta za prenos, odnosno distribuciju elektrine energije u postupku izdavanja energetske dozvole. S obzirom na navedenu injenicu, ovaj postupak nema posebnu formu, ali privredni subjekt iji objekat treba da se prikljui na elektroenergetsku mreu treba u pripremi zahteva za ovo miljenje da dostavi to vie dokumenata koji su neophodni za prikljuenje objekta na elektroenergetsku mreu, ili ako nema ova dokumenta, barem to vie podataka koji bi navedena dokumenta trebalo da sadre. Zahtev za prikljuenje na elektroenergetsku mreu obraen je u taki 7. ovog rada. 63 U toku je izrada Predloga Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i na inu izdavanja energetske dozvole, po kome se neki od dokumenata, koji su potrebni uz zahtev za izdavanje energetske dozvole, menjaju. Prema ovom predlogu, uz Zahtev za izdavanje energetske dozvole potrebno je priloiti; 1) Informaciju o lokaciji ili lokacijsku dozvolu ne stariju od jedne godine (ako je izdata), 2) Prethodnu studiju opravdanosti, 3) odgovarajuu izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva, odnosno investitora u finansiranju izgradnje energetskog objekta, 4) miljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema za elektrinu energiju o uslovima i mogunostima prikljuenja novog objekta na sistem 64 Pre donoenja novog Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, postojala je neusaglaenost izmeu odredbi Pravilnika o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole i odredbi Zakona o planiranju i izgradnji u pogledu prvenstva izdavanja Izvoda iz urbanisti kog plana i izdavanja akta o urbanistikim uslovima i energetske dozvole. Ova neusaglaenost je izbegnuta brisanjem pojma akta o urbanistikim uslovima i izvoda iz urbanistikog plana. Umesto njih je uveden pojam lokacijska dozvola i informacija o lokaciji. 14

Tehnikim izvetajem se, na osnovu izvrene analize, utvruje da li postoje elektroenergetski i tehniki uslovi za eventualno budue prikljuenje objekta prema podnetom zahtevu. Na osnovu tehnikog izvetaja, energetski subjekt na iji se sistem prikljuuje objekat proizvoaa, investitoru izgradnje objekta, odnosno nadlenom organu, izdaje akt o uslovima za prikljuenje. Kroz uslove za prikljuenje je definisan njihov rok vanosti. Na akt o uslovima za prikljuenje ne moe se uloiti alba (akt o uslovima za prikljuenje ne sadri obrazloenje i uputstvo o pravnom sredstvu). Akt o uslovima za priklju enje se izdaje u roku propisanom zakonom65. 3.2.4. Lokacijska dozvola66 Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da je lokacijska dozvola dokument koji sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu tehnike dokumentacije (idejnog i glavnog projekta), a u skladu sa vaeim planskim dokumentom. Lokacijska dozvola je tako e uslov za izdavanje graevinske dozvole. Lokacijske dozvole za izgradnju elektrana za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i vie MW, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom i elektrane koje se grade u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja, i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine i objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih dobara, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog zna aja, izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno autonomna pokrajina, a za sve ostale elektrane nadleni organ jedinice lokalne samouprave (grad, optina) na ijem podruju e se graditi objekat.67 3.2.4.1. Postupak izdavanja lokacijske dozvole Dokumentacija neophodna za dobijanje lokacijske dozvole za izgradnju elektrane je utvrena Zakonom o planiranju i izgradnji. Kao obavezan prilog Zahtevu za dobijanje lokacijske dozvole podnosi se: 1) kopija plana parcele (ne starija od est meseci); 2) izvod iz katastra podzemnih instalacija; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu68,69.
65

Rok za izdavanje uslova za prikljuenje je 30 dana, vie o ovome u fusnoti br. 55. ovog

teksta.

U vezi sa pribavljanjem dokumentacije neophodne za izdavanje lokacijske dozvole elektrane (do 10 MW) postoje sluajevi preklapanja potrebne dokumentacije (o pravu na korienje zemljita, tehnika dokumentacija,...) za izdavanje pojedinih akata. 67 Objekat elektrane u granicama nacionalnog parka ili u granicama zatite zati enog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, nadlenost je Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja. 68 Ovaj dokaz za izdavanje lokacijske dozvole je potpuno isti kao i za izdavanje graevinske dozvole. Kao dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica prilae se i overena saglasnost tih lica. 15

66

Zahtev za dobijanje lokacijske dozvole, pored navedenog obavezno treba da sadri i podatke o objektu koji e se graditi, a naroito o planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni objekta, tehnikim karakteristikama i slino.70 Zakonom o planiranju i izgradnji je utvreno da se pre podnoenje zahteva za izdavanje lokacijske dozvole formira graevinska parcela. Ako organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole utvrdi da uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole nije podneta odgovarajua dokumentacija, obavetava o tome podnosioca zahteva u roku od osam dana. U sluaju da planski dokument ne sadri sve uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije, nadleni organ ih pribavlja po slubenoj dunosti, o troku investitora. Organi, odnosno organizacije ovlaeni za izdavanje tih uslova i podataka duni su da po zahtevu nadlenog organa postupe u roku od 30 dana. Nadleni organ je duan da u roku od 15 dana od dana podnoenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka, koje pribavlja po slubenoj dunosti, izda lokacijsku dozvolu. Lokacijska dozvola sadri naroito71: 1) ime i prezime investitora sa JMBG, odnosno poslovno ime ili naziv investitora sa seditem i PIB; 2) broj i povrinu katastarske parcele; 3) podatke o postojeim objektima na parceli koje je potrebno ukloniti; 4) definisan pristup javnoj saobraajnoj povrini; 5) namenu objekta; 6) graevinske linije; 7) pravila graenja; 8) uslove za prikljuenje na saobraajnu komunalnu i drugu infrastrukturu; 9) mogue i obavezujue faze u realizaciji projekta; 10) popis obaveznih delova glavnog projekta; 11) naziv planskog dokumenta na osnovu koga se izdaje; 12) konstataciju da pravnosnana lokacijska dozvola jeste osnov za izradu idejnog i glavnog projekta ako se radi o objektu iz lana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno glavnog projekta; 13) obavezu odgovornog projektanta da projekat uradi u skladu sa pravilima graenja i uslovima lokacijske dozvole; 14) konstataciju da izdata lokacijska dozvola prestaje da vai ako investitor u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanje graevinske dozvole.
Kada se radi o izgradnji linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o pravu svojine za izdavanje lokacijske dozvole slui akt nadlenog organa kojim je utvr en javni interes za eksproprijaciju, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom poslunog dobra. 70 Praksa je da se za dobijanje lokacijske dozvole uradi i priloi generalni projekat (idejno reenje) koje sadri: tehniki opis lokacije, arhitekture, konstrukcije i fundiranja objekta, nain grejanja i hlaenja objekta, opis tehnikog reenja obezbeenja iskopa temeljne jame, terena i susednih objekata i sl.. 71 Pravilnik o sadrini Informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole. 16
69

Na reenje o lokacijskoj dozvoli, koju izdaje jedinica lokalne samouprave, moe se izjaviti alba u roku od 8 dana. Po albi na reenje o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ grada Beograda (za graenje ili rekonstrukciju objekata do 800 m bruto razvijene graevinske povrine), ukoliko se objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno grada Beograda. Protiv reenja o lokacijskoj dozvoli koju izdaje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe se tubom pokrenuti upravni spor. 3.2.4.2. Formiranje graevinske parcele72 Graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj saobraajnoj povrini, koja je izgraena ili planom predviena za izgradnju. Za izgradnju elektrana, graevinska parcela predstavlja zemljini pojas nepotpune eksproprijacije dela katastarskih parcela kroz koje se prostire objekat i pojedinanih parcela na kojima se nalaze pripadajui nadzemni objekti. Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, pored nepotpune ili potpune eksproprijacije, priznaju se i ugovori o ustanovljavanju prava slubenosti zakljueni sa vlasnicima katastarskih parcela. Elektrane se mogu graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede. Pre podnoenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole radi se Projekat parcelacije/preparcelacije, tj. formiranja graevinske parcele. Projekat preparcelacije podrazumeva projekat obrazovanja jedne ili vie graevinskih parcela na veem broju katastarskih parcela, dok projekat parcelacije podrazumeva projekat obrazovanja veeg broja graevinskih parcela na jednoj katastarskoj parceli. Projekat parcelacije, odnosno preparcelacije izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, a koje je upisano u odgovaraju i registar. Izradom projekta parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke. Navedeni projekat obavezno sadri i Projekat geodetskog obeleavanja. Projekat parcelacije, odnosno preparcelacije se predaje organu nadlenom za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, na potvrdu. Ako je projekat u skladu sa vaeim planskim dokumentom, nadleni organ potvruje projekat u roku od 10 dana, a ako nije, o tome obavetava podnosioca projekta. Prigovor na navedeno obavetenje moe se podneti optinskom, odnosno gradskom veu u roku od 3 dana od dana dostavljanja.
Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji u ovom sluaju nisu potupno jasne, u pogledu formiranja graevinske parcele za izgradnju elektrane na biomasu/biogas. U lanu 69 stav 1. propisano je da se za graenje elektroenergetskih objekata ili ureaja moe formirati graevinska parcela manje povrine od povrine predviene planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije. 17
72

Dalje se, Organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra (RGZ Republiki geodetski zavod), dostavlja Zahtev za provo enje parcelacije, odnosno preparcelacije. Uz zahtev za provoenje preparcelacije/parcelacije se podnosi: 1) dokaz o reenim imovinsko pravnim odnosima za sve katastarske parcele i 2) projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, a iji sastavni deo je i Projekat geodetskog obeleavanja. Po ovom zahtevu, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra, donosi reenje o formiranju katastarske/ih parcele/a. Na ovo reenje moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Za dobijanje lokacijske dozvole za objekte elektrana na biomasu/biogas moe se primeniti lan Zakona o planiranju i izgradnji kojim se reguliu posebni sluajevi formiranja graevinske parcele. Za graenje elektroenergetskih objekata, moe se formirati graevinska parcela manje povrine od povrine predviene planskim dokumentom, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Kao reen pristup javnoj saobraajnoj povrini priznaje se i ugovor o pravu slubenosti prolaza sa vlasnikom poslunog dobra. 3.2.4.3. Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola73 Zakon o vodama razlikuje opte i posebno korienje voda. Vodni uslovi izdaju se u postupku pripreme tehnike dokumentacije za izgradnju novih objekata koji mogu trajno ili privremeno uticati na promene u vodnom reimu, odnosno ugroziti ciljeve zatite ivotne sredine. Pravo na posebno korienje voda, stie se vodnom dozvolom. Ovim zakonom se definiu sledea vodna akta; 1) vodni uslovi, 2) vodna saglasnost 3) vodna dozvola 4) vodni nalog. Vodna akta donosi ministarstvo (Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede). Ukoliko se objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, onda ova akta donosi nadleni organ autonomne pokrajine, a ukoliko se objekat nalazi na teritoriji grada Beograda, ova akta donosi nadleni organ grada Beograda (Uprava za vode). Vodna akta se izdaju u roku od dva meseca od dana podnoenja zahteva. Protiv vodnog akta donetog od strane nadlenog organa autonomne pokrajine, odnosno grada Beograda, moe se izjaviti alba ministru poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, u roku od 15 dana. Protiv reenja Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede moe se voditi upravni spor. Zakonom je propisano da je, za postupak pripreme tehnike dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih objekata i za izvo enje drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom reimu, investitor duan da
73

Izdavanje vodnih uslova, vodne saglasnosti i vodne dozvole regulisano je Zakonom o

vodama. 18

pribavi vodne uslove (odreuju se tehniki i drugi zahtevi koji moraju biti ispunjeni). Tako e je propisano da je za potrebe izrade tehnike dokumentacije potrebno pribaviti vodnu saglasnost kojom se utvruje da je tehnika dokumentacija za objekte i radove ureena u skladu sa vodnim uslovima. Vodnom dozvolom koja se dobija kada je objekat izgraen (upotrebna dozvola ne moe se izdati bez dobijene vodne dozvole), utvruju se nain i uslovi za upotrebu i korienje voda i isputanje voda. U daljem tekstu e se detaljnije opisati postupci izdavanja navedenih akata. Pre izdavanja vodnih uslova (a koji su element lokacijske dozvole, i neophodni su za izradu projektne dokumentacije - glavnog projekta) potrebno je pribaviti miljenje republike organizacije nadlene za hidrometeoroloke poslove (Republiki hidrometeoroloki zavod - RHMHZ) i miljenje javnog vodoprivrednog preduzea (JVP Srbijavode za teritoriju Republike Srbije osim Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno JVP Vode Vojvodine za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine). Miljenje Republikog hidrometeorolokog zavoda se dobija na osnovu podnetog zahteva. U prilogu zahteva je potrebno dostaviti74: 1) topografsku kartu podruja (1:25000) sa oznaenim dispozicijama objekata, 2) tehniki opis i 3) u sluaju neizuenih slivova hidroloku studiju (obino raenu na osnovu meteorolokih podataka, kao i hidrolokih podataka sa susednih slivova). Miljenje javnog vodoprivrednog preduzea dobija se po podnoenju zahteva za dobijanje miljenja. Uz zahtev se prilae75: 1) kopija plana sa ucrtanim objektima, 2) izvod iz planskog akta - informacija o lokaciji, 3) tehniki opis reenja (ukoliko postoji, moe se dostaviti Generalni projekat). Po dobijanju miljenja RHMZ i miljenja javnog vodoprivrednog preduzea, podnosi se zahtev za dobijanje vodnih uslova. Uz zahtev za izdavanje vodnih uslova podnose se osnovni podaci o lokaciji, nameni i veliini objekta, a po potrebi prethodne studije i Generalni projekat (Idejno reenje) kojima se blie sagledava uticaj objekta na vodni reim. Za izdavanje vodnih uslova obavezno je miljenje javnog vodoprivrednog preduzea. Pored navedenog, uz zahtev za izdavanje vodnih uslova, potrebno je obavezno dostaviti: 1) kopiju plana (sa ucrtanim poloajem objekta)
Ne postoji propisano ta treba da se podnese uz zahtev za dobijanje miljenja od RHMZ navedeno u tekstu je okvirna procena autora shodno razgovoru u navedenim organizacijama. 75 Ne postoji propisano ta treba da se podnese uz zahtev za dobijanje miljenje od javnih vodoprivrednih preduzea navedeno je okvirna procena autora, shodno razgovoru u navedenim organizacijama. 19
74

koju izdaje nadlean Katastar nepokretnosti; 2) izvod iz zemljinih knjiga (za katastarsku parcelu na kojoj se objekat gradi) koji izdaje nadleni Optinski sud, odnosno drugi nadleni organ; 3) potvrdu o reenim imovinsko pravnim odnosima: dokaz o vlasnitvu - korisnitvu investitora na zemljitu, saglasnost javnog vodoprivrednog preduzea ako se radi o izgradnji objekta od opteg interesa na vodnom zemljitu; 4) plan namene povrina koji izdaje nadleno optinsko odeljenje za urbanizam. 76 Nadleno ministarstvo (Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede), odnosno definisani nadleni organ (Pokrajinski sekretarijat, Uprava za vode ili lokalna samouprava) izdaje Reenje o izdavanju vodnih uslova. Na osnovu ovog reenja radi se Glavni projekat. Dobijeno Reenje o izdavanju vodnih uslova je jedan od elemenata lokacijske dozvole. 77 Po dobijanju lokacijske dozvole ulazi se u izradu projektne dokumentacije glavnog projekta elektrane. Da bi se ulo u sledeu fazu dobijanje graevinske dozvole, potrebno je, pored ostalog, da se dobije vodna saglasnost na navedenu projektnu dokumentaciju. Vodnom saglasnou se utvruje da je tehnika dokumentacija Glavni projekat - uraena u skladu sa vodnim uslovima. Dokumentaciju za izdavanje vodne saglasnosti naro ito ini tehnika dokumentacija - Glavni projekat, koji obavezno sadri: 1) tehniki izvetaj; 2) proraune: hidroloki, hidrauliki, stabilnosti, stepena zagaenosti i dr.; 3) grafike priloge: situacione planove, osnove i preseke sa neophodnim elementima za ustanovljenje uticaja reima voda na objekat i obrnuto; 4) prikaz prirodnog reima voda; 5) prikaz projektovanog reima voda; uticaj objekta na prirodni i projektovani reim voda; 6) uticaj prirodnog i projektovanog reima voda na objekat. Uz ovaj zahtev se podnosi i saglasnost Ministarstva zdravlja i Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja. Uz zahtev za izdavanje vodne saglasnosti na glavni projekat potrebno je priloiti: 1) Reenje o izdavanju vodnih uslova; 2) Glavni projekat; 3) Izvetaj tehnike
Sadraj dokumentacije koja se podnosi uz zahtev je sadran u obrascu VU koji se moe preuzeti sa sajta www.minpolj.gov.rs/arhiva/vodoprivreda/vodoprivredna akta. U skladu sa Zakonom o optem upravnom postupku, organ moe zatraiti od Investitora da dopuni dokumentaciju.76 77 Izuzetno, shodno lanu 118. stav ?? Zakona o vodama, nadleni organ za izdavanje vodnih uslova moe zahtevati da podnosilac zahteva pribavi miljenje Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja i/ili specijalizovane strune naune institucije (zavodi, instituti i drugo). Za objekte i radove na teritoriji banjskog mesta, podnosilac zahteva je duan da pribavi miljenje ministarstva nadlenog za poslove turizma. Ne postoji posebno propisana procedura za dobijanje ovih miljenja. 20
76

kontrole projekta; 4) ostale dokumente koji se zahtevaju u Reenju o izdavanju vodoprivrednih uslova. 78 Vodna saglasnost prestaje da vai ako se u roku od dve godine od dana njenog dobijanja nadlenom organu ne podnese zahtev za izdavanje graevinske dozvole. Reenje o utvrivanju prestanka vaenja vodne saglasnosti donosi organ koji je izdao vodnu saglasnost. Protiv ovog reenja moe se izjaviti alba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Kada je objekat izgraen, a pre dobijanja upotrebne dozvole, potrebno je podneti zahtev Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, odnosno nadlenom organu za dobijanje vodne dozvole. Vodna dozvola je potrebna za korienje i upotrebu voda i prirodnih i vetakih vodotoka, jezera i podzemnih voda, za isputanje voda i drugih materija u prirodne i vetake vodotoke, jezera, podzemne vode i javnu kanalizaciju, kao i u sluaju poveanja kapaciteta ve postojeeg objekta za poveanje koliine zahvaenih i isputenih voda, izmenjene prirode i kvaliteta isputenih voda. Ova dozvola se izdaje za period od najdue 15 godina, tako da najkasnije dva meseca pre isteka treba produiti vanost, ukoliko postoji izdato Reenje o vodnoj dozvoli. Pravo steeno na osnovu vodoprivredne dozvole ne moe se preneti na tree lice bez saglasnosti izdavaoca, a ovo pravo prestaje: istekom roka, odricanjem prava i nekonzumiranjem prava bez opravdanih razloga due od 2 godine. Uz zahtev za dobijanje vodne dozvole potrebno je dostaviti: 1) vodnu saglasnost; 2) dokaz o ispunjenju uslova iz vodne saglasnosti; 3) tehniku dokumentaciju na osnovu koje je objekat izgraen, sa svim izmenama i dopunama koje su izvrene u toku gradnje; 4) izvetaj komisije o izvrenom tehnikom pregledu izgraenog objekta ili postrojenja; 5) miljenje javnog vodoprivrednog preduzea o ispunjenju uslova iz vodne saglasnosti, uticaju objekata na reim voda, uticaju reima voda na objekat i uslovima za izdavanje vodne dozvole. U sluaju da su potrebna i neka druga dokumenta, to zavisi od specifinosti objekta, Investitor e, posle podnoenja zahteva, naknadno biti obaveten od strane Ministarstva ukoliko je potrebno da dopuni dokumentaciju. 79

Kao pomo podnosiocu zahteva, spisak sve potrebne dokumentacije za dobijanje vodnih akata moe se nai na sajtu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede: www.minpolj.gov.rs Link: Arhiva-Vodoprivreda-Vodna akta-Obrazac zahteva VS. Prilozi koji se podnose preuzimaju se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, obrazac VDP. U skladu sa Zakonom o optem upravnom postupku, organ moe zatraiti od Investitora da dopuni dokumentaciju. Kao pomo podnosiocu zahteva, spisak sve potrebne dokumentacije za dobijanje vodnih akata moe se nai na sajtu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede: www.minpolj.gov.rs Link: Arhiva-Vodoprivreda-Vodna akta-Obrazac zahteva VD. U skladu sa Zakonom o optem upravnom postupku organ moe zatraiti od Investitora da dopuni dokumentaciju. 21
79

78

3.2.5. Procena uticaja na ivotnu sredinu Procena uticaja na ivotnu sredinu je veoma znaajan elemenat u postupku izgradnje elektrane. U postupku pribavljanja energetske dozvole neophodno je izraditi analizu moguih uticaja na ivotnu sredinu, sa predlogom mera zatite ivotne sredine. Ukoliko nadleni organ utvrdi za potrebno, kao element za izdavanje graevinske dozvole, neophodno je izraditi Studiju o proceni uticaja elektrane na ivotnu sredinu.80 Procena uticaja elektrane na biomasu/biogas na ivotnu sredinu sa predlogom mera zatite ivotne sredine, vri se prilikom izrade Studije o proceni uticaja elektrane na biomasu/biogas na ivotnu sredinu. U zavisnosti od toga na kojoj listi projekata Uredbe o Listi projekata za koje je obavezna procena uticaja na ivotnu sredinu (Lista I) i Listi projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu (Lista II), izrada Studije o proceni uticaja elektrane na biomasu/biogas je obavezna ili se moe traiti. Projekti objekata - postrojenja za proizvodnju energije (elektrine, toplotne, vodene pare...) u objektima preko 50 MW se nalaze na Listi I ove uredbe81 - to znai da je za ovakve objekte obavezna izrada Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Postrojenja za proizvodnju energije (elektrine, toplotne, vodene pare...) u objektima sa snagom od 1 do 50 MW nalaze se na Listi II uredbe82 - to znai da se za ove objekte moe zahtevati izrada Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Obim ovog uticaja zavisi od lokacije objekta, od snage objekta, od konkretnog okruenja objekta i dr. Za elektrane snage ispod 1 MW nije potrebna izrada Studije. Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu je utvr eno za koje elektrane na biomasu/biogas se moe traiti Studija procene uticaja na ivotnu sredinu. U tim sluajevima, nosilac projekta za objekat podnosi zahtev za odluivanje o potrebi procene uticaja nadlenom organu. Nadlenost organa u postupku utvrivanja potrebe izrade Studije o proceni uticaja je ista kao i kod utvrivanja nadlenosti za izdavanje graevinske dozvole. 83 Zahtev o potrebi procene uticaja podnosi se na propisanom obrascu, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu i Pravilnikom o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu.
Neophodan element za izdavanje graevinske dozvole za elektrane snage od 50 MW ili vie je procena uticaja na ivotnu sredinu izraena u jasno definisanom formatu formatu Studije o proceni uticaja elektrane na ivotnu sredinu. Za elektrane snage 1-50 MW Studija procene uticaja na ivotnu sredinu je obavezna ukoliko nadleni organ80 to utvrdi za potrebno. 81 Postrojenja za proizvodnju elektrine energije, vodene pare, tople vode, tehnoloke pare ili zagrejanih gasova, upotrebom svih vrsta goriva, kao i postrojenja za pogon radnih maina (termoelektrane, toplane, gasne turbine, postrojenja sa motorom sa unutranjim sagorevanjem i ostali ureaji za sagorevanje ukljuujui i parne kotlove) sa snagom od 50 MW ili vie. 82 Postrojenja za proizvodnju elektrine energije, vodene pare, tople vode, tehnoloke pare ili zagrejanih gasova (termoelektrane, toplane, gasne turbine, postrojenja sa motorom sa unutranjim sagorevanjem, ostali ureaji za sagorevanje), ukljuujui i parne kotlove, u postrojenjima za sagorevanje uz korienje svih vrsta goriva snage od 1 do 50 MW. 83 Nadleni organ u postupku procene uticaja elektrane od 10 MW i vie na ivotnu sredinu je Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ukoliko se elektrana nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Nadleni organ u postupku procene uticaja elektrane do 10 MW na ivotnu sredinu je nadleni organ jedinice lokalne samouprave 22
80

Zahtev o potrebi procene uticaja treba da sadri84: 1) podatke o nosiocu projekta; 2) opis lokacije; 3) opis karakteristika projekta; 4) prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane; 5) opis inilaca ivotne sredine koji mogu biti izloeni uticaju; 6) opis moguih znaajnih tetnih uticaja projekta na ivotnu sredinu; 7) opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja i otklanjanja znaajnih tetnih uticaja; 8) druge podatke i informacije na zahtev nadlenog organa. Uz ovaj zahtev potrebno je podneti sledeu dokumentaciju: 1) informacija o lokaciji ili potvreni urbanistiki projekat (ne stariji od godinu dana); 2) idejno reenje ili idejni projekat, odnosno izvod iz idejnog projekta; 3) grafiki prikaz mikro i makro lokacije; 4) uslovi i saglasnosti drugih nadlenih organa i organizacija pribavljeni u skladu sa posebnim zakonom; 5) dokaz o uplati republike administrativne takse; 6) druge dokaze na zahtev nadlenog organa. Nadleni organ obavetava zainteresovane organe i javnost o podnesenom zahtevu u roku od 10 dana,. Zainteresovani moraju podneti svoje miljenje u roku od 10 dana od dana prijema obavetenja. Nadleni organ, u daljem roku od 10 dana, odluuje o zahtevu. Ako je odlueno da je procena uticaja potrebna za razmatranu elektranu preko 1 MW, u istoj Odluci se moe odrediti i obim i sadraj studije o proceni uticaja. Ako se utvrdi da procena uticaja nije potrebna, nadleni organ u Odluci moe utvrditi minimalne uslove zatite ivotne sredine. Odluka se dostavlja nosiocu projekta, zainteresovanim organima i javnosti u roku od 3 dana od dana donoenja odluke. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti albu, a nadleni drugostepeni organ85 odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema albe. Ako je doneta Odluka po zahtevu o proceni uticaja kojom je odlueno da je procena uticaja potrebna i ukoliko u istoj Odluci nadleni organ nije odredio obim i sadraj studije o proceni uticaja, nosilac projekta mora nadlenom organu podneti zahtev za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja i to na propisanom obrascu. Navedeni zahtev sadri: 1) podatke o nosiocu projekta, 1a) opis lokacije, 2) opis projekta, 3) prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane, 4) opis inilaca ivotne sredine koji mogu biti izloeni uticaju, 5) opis mogu ih znaajnih tetnih uticaja, 6) opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja, i otklanjanja znaajnih tetnih uticaja, 7) netehniki rezime podataka od 2) do 6), 8)
Obrazac zahteva o potrebi procene uticaja projekta na ivotnu sredinu utvr en je Pravilnikom o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i sadraja Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. 85 Drugostepeni organ u postupku protiv reenja nadlenog organa jedinice lokalne samouprave je Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine ukoliko se elektrana nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. 23
84

podatke o moguim tekoama na koje je naiao nosilac projekta u prikupljanju podataka i dokumentacije, 9) druge podatke i informacije na zahtev nadlenog organa. Uz navedeni zahtev se mora priloiti sledea dokumentacija: 1) izvod iz urbanistikog plana ili potvreni urbanistiki projekat, odnosno akt o urbanistikim uslovima koji nije stariji od godinu dana, 2) idejni projekat, odnosno izvod iz idejnog projekta, 3) grafiki prikaz makro i mikro lokacije, 4) uslovi i saglasnosti drugih nadlenih organa i organizacija pribavljenih u skladu sa posebnim zakonom, 5) dokaz o uplati republike administrativne takse i 6) drugi dokazi na zahtev nadlenog organa. Nadleni organ o podnesenom zahtevu, a u roku od 10 dana obavetava zainteresovanu javnost. Zainteresovani moraju podneti svoje miljenje u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja. Nadleni organ u roku od 10 dana donosi odluku o obimu i sadraju studije o proceni uticaja. Odluka se dostavlja nosiocu projekta i zainteresovanoj javnosti u roku od 3 dana. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti albu, a nadleni drugostepeni organ odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema albe. Detaljnija procedura za izradu Studije o proceni uticaja elektrane na biomasu/biogas na ivotnu sredinu regulisana je Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu i podzakonskim aktima ovog zakona86. Ovim zakonom je utvreno da je konkretna studija o proceni uticaja elektrane na biomasu/biogas na ivotnu sredinu sastavni deo dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole ili uz prijavu po etka izvoenja projekta (izgradnja, izvoenje radova, promena tehnologije, promena delatnosti i druge aktivnosti). Studija o proceni uticaja obavezno sadri: 1) podatke o nosiocu projekta, 2) opis lokacije na kojoj se planira realizacija projekta, 3) opis projekta, 4) prikaz razmatranih glavnih alternativa projekta, 5) prikaz stanja ivotne sredine na lokaciji i blioj okolini (mikro i makro lokacija), 6) opis moguih znaajnih uticaja projekta na ivotnu sredinu, 7) procenu uticaja na ivotnu sredinu u sluaju udesa, 8) opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja, i mogueg otklanjanja svakog znaajnijeg tetnog uticaja na ivotnu sredinu, 9) program praenja uticaja na ivotnu sredinu, 10) netehniki kra i prikaz podataka navedenih od 2) do 9), 11) podaci o tehnikim nedostacima ili nepostojanju odgovaraju ih strunih znanja i vetina ili nemogunosti da se pribave odgovarajui podaci. Uz studiju se prilau i pribavljeni uslovi i saglasnosti drugih nadlenih organa i organizacija.
Podzakonski akti Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu merodavni za ovo pitanje su Pravilnik o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i sadraja Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu i Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. 24
86

Studija sadri i osnovne podatke o licima koja su uestvovala u izradi, o odgovornom licu, datumu izrade, potpis i peat odgovornog lica, kao i peat ovlaene organizacije koja je izradila studiju, a registrovana je za izradu ovakve vrste dokumentacije u Agenciji za privredne registre.87 Najkasnije u roku od godinu dana od dana prijema konane odluke o obimu i sadraju studije o proceni uticaja, nosilac projekta je duan da ponese zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja. Uz zahtev se podnosi studija o proceni uticaja (3 primerka u papirnom i 1 u elektronskom obliku) i odluka nadlenog organa iz prethodne faze postupka. Javni organ obezbeuje javni uvid, prezentaciju i javnu raspravu o studiji, a o njihovom vremenu i mestu obavetava zainteresovane u roku od 7 dana. Javna rasprava se moe sprovesti najmanje 20 dana od dana obavetavanja. Nadleni organ obrazuje Tehniku komisiju za ocenu studije o proceni uticaja u roku od 10 dana od dana prijema zahteva za dobijanje saglasnosti i u roku od 3 dana posle njenog obrazovanja komisiji se dostavlja studija na ocenu. Po zavrenom javnom uvidu, nadleni organ u roku od 3 dana dostavlja komisiji Izvetaj sa pregledom miljenja zainteresovanih strana. Na predlog Tehnike komisije, nadleni organ moe zahtevati od nosioca projekta da u odreenom roku izvri izmene i dopune. Tehnika komisija je duna da izvetaj, sa ocenom Studije o proceni uticaja i predlogom odluke, dostavi nadlenom organu u roku od 30 dana od dana prijema dokumentacije od nadlenog organa. Nadleni organ je duan da u roku od 10 dana od dana prijema Izvetaja od Tehnike komisije obavesti zainteresovane strane o odluci o davanju saglasnosti na ovu studiju ili o odbijanju zahteva za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja, a posebno o: 1) sadrini odluke; 2) glavnim razlozima na kojima se odluka zasniva; 3) najvanijim merama koje je nosilac projekta duan da preduzima u cilju spreavanja, smanjenja ili otklanjanja tetnih uticaja. Protiv navedene odluke (nezadovoljni) nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor. Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu ureen je i postupak auriranja Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu zbog proteka vremena. Potrebno je ukazati da je vanost Odluke o saglasnosti na Studiju o proceni uticaja dve godine, u kom roku je nosilac projekta duan da otpo ne sa izgradnjom elektrane. Po isteku ovog roka, nadleni organ, moe doneti odluku o izradi nove Studije o proceni uticaja ili auriranju postojee. Ova odluka se donosi na osnovu zahteva nosioca projekta. Ista odluka se donosi i u sluaju da nosilac projekta mora da odstupi od dokumentacije na osnovu koje je izraena studija o proceni uticaja elektrane na biomasu/biogas na ivotnu sredinu. U poslednjem sluaju, zahtev za izdavanje odobrenja na auriranu Studiju o proceni uticaja podnosi se pre podnoenja zahteva za izdavanje graevinske dozvole. Zakonom o zatiti ivotne sredine, utvreno je da Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja daje prethodnu saglasnost na odobrenje za korienje prirodnih resursa ili dobara. Ovom saglasnou se utvruje ispunjenost
Detaljnije propisana sadrina studije nalazi se u Pravilniku o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. 25
87

uslova i mera odrivog korienja prirodnih resursa, odnosno dobara (vazduh, voda, zemljite, ume, geoloki resursi, biljni i ivotinjski svet) i zatite ivotne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti. 88 3.2.6.Tehnika dokumentacija Izgradnja objekata vri se na osnovu graevinske dozvole, a prema tehnikoj dokumentaciji za izgradnju objekta. Tehnika dokumentacija je skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepcije objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta. Tehnika dokumentacija se izrauje na osnovu Lokacijske dozvole, koja sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu tehnike dokumentacije. Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole za izgradnju elektrane na biomasu/biogas do 1 MW, ne prilae se energetska dozvola jer se za njih ne izdaje energetska dozvola. Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekta, po Zakonu o planiranju i izgradnji ine: 1) generalni projekat; 2) idejni projekat; 3) glavni projekat i 4) izvoaki projekat. Projekat izvedenog objekta spada u tehniku dokumentaciju koja se izrauje nakon izgradnje elektrane na biomasu/biogas, a pre dobijanja upotrebne dozvole. Pre po etka izrade tehnike dokumentacije za graenje objekta iz lana 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavljaju se prethodni radovi na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti. Generalni projekat sadri podatke o: 1) makrolokaciji objekta; 2) optoj dispoziciji objekta; 3) tehnikotehnolokoj koncepciji objekta; 4) nainu obezbeenja infrastrukture; 5) moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor; 6) prirodnim uslovima; 7) proceni uticaja na ivotnu sredinu; 8) inenjersko geolokim-geotehnikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; 9) istranim radovima za izradu idejnog projekta; 10) zatiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; 11) funkcionalnosti i racionalnosti reenja. Idejnim projektom se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet, tehnikotehnoloke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i izgled objekta. Idejni projekat sadri situaciono reenje i podatke o: 1) mikrolokaciji objekta;2) funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 3) tehnikoktehnolokim i eksploatacionim karakteristikama objekta;
88

lan 15. Zakona o zatiti ivotne sredine. 26

4) inenjerskogeolokim-geotehnikim karakteristikama terena i tla sa preliminarnim proraunom stabilnosti i sigurnosti objekta; 5) reenju temeljenja objekta; 6) tehniko-tehnolokim i organizacionim elementima graenja objekta; 7) merama za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu; 8) idejnom reenju infrastrukture; 9) uporednoj analizi varijantnih tehnikih reenja sa stanovita svojstava tla, funkcionalnosti stabilnosti, proceni uticaja na ivotnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti izgradnje i eksploatacije, visini trokova izgradnje, transporta odravanja, obezbeenja energije i drugih trokova. Situaciono reenje, koje je neophodni elemenat Idejnog projekta, u zavisnosti od vrste objekta, sadri: 1) duine pojedinih strana graevinske parcele; 2) visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije; 3) regulacione i graevinske linije sa prikazom postojeih i planiranih objekata sa spoljnim merama, spratnost, planiranog objekta sa prikazom zavrne etae ili krovne konstrukcije sa nagibima ravni; 4) poloaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice. Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz lana 133. stav 2. taka 5), 9) i 20) Zakona o planiranju i izgradnji (objekata visine 50 i vie metara, kada se objekat elektrane nalazi u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine i objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, u skladu sa zakonom i objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i vie MW, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom) podleu reviziji (strunoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija). Reviziona komisija dostavlja investitoru izvetaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. Rok za dostavljanje izvetaja ne moe biti dui od 60 dana, od dana podnoenja urednog zahteva. Trokove revizije projekta snosi investitor.

Glavnim projektom se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehnikotehnoloka i organizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta. Pored elemenata glavnog projekta striktno propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji , ovaj projekat sadri i izjavu odgovornog projektanta i vrioca tehnike kontrole, kojom se potvruje da je glavni projekat uraen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke.
27

Investitor je duan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa, odnosno organizacija, kada je to predvieno uslovima sadranim u lokacijskoj dozvoli. Glavni projekat se izrauje za potrebe pribavljanja graevinske dozvole i graenja objekta. Glavni projekat sadri: 1) situaciono reenje; 2) detaljne inenjerskogeoloke-geotehnike uslove izgradnje objekta; 3) geodetske podloge; 4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 5) razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama; 6) proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti, i sigurnosti objekta; 7) reenje temeljenja objekta; 8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje; 9) tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina; 10) uslove zatite objekta i susednih objekata; 11) tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta; 12) razradu mera za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu kroz odgovaraju i tehnoloki proces; trokove izgradnje i odravanja objekta; 14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta. Izvoaki projekat sadri razradu svih neophodnih detalja za graenje objekta prema glavnom projektu. Ovaj projekat se izrauje za potrebe izvoenja radova na graenju, ako glavni projekat ne sadri razradu detalja potrebnih za izvoenje radova. Projekat izvedenog objekta prikazuje izvedeno stanje objekta i izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja objekta. Ovaj projekat je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja objekta. Ukoliko u toku graenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor, lice koje je vrilo struni nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. Pored ostalog, mogu se izraditi prethodna studija opravdanosti89 i studija opravdanosti90. Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat. Studija opravdanosti sadri idejni projekat. Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u
Prethodnom studijom opravdanosti utvr uju se prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska trina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna reenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti. Obavezna je za objekte iz lana 133 Zakona o planiranju i izgradnji, gde spadaju objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i vie MW, kao i elektrane sa kombinovanom proizvodnjom. 90 Studijom opravdanosti odreuje se prostorna, ekoloka drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje, razra eno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja. Obavezna je za objekte iz lana 133 Zakona o planiranju i izgradnji, gde spadaju objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i vie MW, kao i elektrane sa kombinovanom proizvodnjom. 28
89

odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije. Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata, odnosno koje poseduje licencu za izradu tehnike dokumentacije za graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina. Zakon o planiranju i izgradnji ukazuje da se po dobijanju Lokacijske dozvole moe raditi glavni projekat. Glavni projekat predstavlja detaljnu razradu tehnikog reenja koje je dobijeno u prethodnoj fazi projektovanja (generalnom ili idejnom projektu, koji se rade samo za objekte iz lana 133. st. 2. Zakona o planiranju i izgradnji), a na bazi detaljnih istranih radova, i uslova definisanih u lokacijskoj dozvoli. Generalni projekat se radi kada nema plana detaljne regulacije, a kada plan postoji onda se izrauje Studija opravdanosti i idejni projekat, i to samo za objekte iz l. 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Investitor je duan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa odnosno organizacija, kada je to predvieno uslovima sadranim u Lokacijskoj dozvoli. Glavni projekat podlee tehnikoj kontroli. Tehniku kontrolu glavnog projekta moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike dokumentacije propisane zakonom i koje odredi i finansira investitor. Tehniku kontrolu glavnog projekta za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata, odnosno koje poseduje licencu za izradu tehnike dokumentacije za graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, O izvrenoj tehnikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuje odgovorni projektant zaposlen u subjektu koje je izvrilo tehniku kontrolu, a ispravnost glavnog projekta se potvruje na samom projektu. Tehnika kontrola glavnog projekta za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklaenosti sa merama sadranim u izvetaju revizione komisije. 91 3.2.7. Graevinska dozvola
Ukoliko je Izvetaj o izvrenoj tehnikoj kontroli glavnog projekta pozitivan, tj. nema primedbi koje bi dovele do izmene projektne dokumentacije, na samom projektu - na prvoj strani, navedena firma stavlja peat o izvrenoj tehnikoj kontroli koji potpisuje odgovorni projektant tehnike kontrole.
91

29

Po izvrenoj tehnikoj kontroli glavnog projekta i pozitivnom izvetaju o izvrenoj tehnikoj kontroli, odnosno potvrivanju ispravnosti na samom projektu, podnosi se zahtev za izdavanje graevinske dozvole. Ako je elektrana snage 10 i vie MW ili je locirana u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja sa jasno odreenim granicama katastarskih parcela i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine i objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih dobara, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, u skladu sa zakonom, onda se zahtev podnosi ministarstvu nadlenom za poslove graenja ili autonomnoj pokrajini, ako se elektrana nalazi na njenoj teritoriji. Za objekte snage ispod 10 MW, zahtev se podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave. Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole, prilae se: 1) lokacijska dozvola; 2) glavni projekat u tri primerka sa izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli i potvrdom o ispravnosti; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na graevinskom zemljitu; 4) dokaz o ureivanju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita; 5) dokaz o uplati administrativne takse; 6) energetska dozvola (ako je snaga elektrane vea od 1 MW). Za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, uz zahtev se podnosi i izvetaj revizione komisije. Graevinska dozvola se izdaje u roku od 8 dana od dana podnoenja urednog zahteva. Graevinska dozvola se izdaje u obliku reenja. Sastavni deo ovog reenja je glavni projekat. Graevinska dozvola sadri naro ito podatke o: 1) investitoru; 2) objektu ije se graenje dozvoljava (sa podacima o gabaritu, kapacitetima, povrini, predraunskoj vrednosti); 3) katastarskoj parceli na kojoj se objekat gradi; 4) roku vaenja graevinske dozvole i roku zavretka graenja, 5) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje. Ako nadleni organ po prijemu zahteva utvrdi da projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, obavestie investitora u roku od 8 dana i naloiti mu da u roku od 30 dana uskladi projekat. Ukoliko investitor to ne uradi u predvienom roku, zahtev se odbija. Po albi na reenje o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva. Autonomnoj pokrajini povereno je reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetoj za graenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine. Grad Beograd reava po albi protiv prvostepenog reenje o graevinskoj dozvoli donetoj za graenje ili rekonstrukciju objekata do 800 m bruto razvijene graevinske povrine, na teritoriji grada Beograda.

30

Protiv reenja o graevinskoj dozvoli, koje donosi nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor. Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpo ne sa graenjem objekta u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja. 3.2.8. Graenje objekta i tehniki pregled objekta Investitor je duan da organu koji je izdao graevinsku dozvolu i nadlenom graevinskom inspektoru prijavi poetak graenja objekta 8 dana pre poetka izvoenja radova. Ako je graevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, prijava se podnosi i graevinskoj inspekciji na ijoj teritoriji se nalazi objekat za koji se podnosi prijava poetka izvoenja radova. Prijava sadri datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja radova. Pre poetka graenja, investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova; obeleavanje gradilita odgovarajuom tablom, koja sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj graevinske dozvole, izvoau radova, poetku graenja i roku zavretka izgradnje. Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova (u daljem tekstu: izvo a radova). Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za graenje te vrste objekata, odnosno za izvoenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa radova i odgovarajue strune rezultate, odnosno koje poseduje licencu za graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina. Obaveze izvoaa radova su da: pre poetka radova potpie glavni projekat, reenjem odredi odgovornog izvoaa radova, odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat, obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad u skladu sa zakonom. Izvo a radova duan je da izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeuje sigurnost objekta i lica na gradilitu i okoline, obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije, obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova. Na gradilitu je potrebno da se stalno nalazi ugovor o graenju, Reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova na gradilitu i glavni projekat, tj. dokumentacija na osnovu koje se projekat gradi. Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdata graevinska dozvola.

31

Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom o planiranju i izgradnji za odgovornog projektanta ili odgovornog izvo aa radova. U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je izvoa radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje graevinske dozvole. Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehni kim pregledom. Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, a u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva za izvrenje tehnikog pregleda objekta ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva, odnosno lokalnoj samoupravi, odnosno jedinici lokalne samouprave (u zavisnosti od snage objekta, odnosno nadlenog organa koji je izdao graevinsku dozvolu). Ovaj pregled objekata vri komisija koju obrazuje nadleni organ, ili drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova. 92 Rad Komisije plaa investitor. Komisija izdaje Izvetaj/Nalaz komisije za tehniki pregled. U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja na ivotnu sredinu, mora da uestvuje lice koje je struno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima steeno visoko obrazovanje odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije master, specijalistike akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina. Trokove rada Komisije plaa investitor. O tehnikom pregledu vodi se zapisnik, koji potpisuju lanovi Komisije. Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti prethodna ispitivanja i provera instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za zatitu ivotne sredine, ureaja za zatitu od poara ili druga ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom dokumentacijom, komisija za tehniki pregled, odnosno subjekt kome je povereno vrenje tehnikog pregleda moe da predloi nadlenom organu da odobri putanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi. Reenjem o odobravanju putanja objekta u probni rad utvruje se vreme trajanja probnog rada koje ne moe biti due od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadlenom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. U toku probnog rada objekta Komisija za tehniki pregled, odnosno subjekt kome je povereno vrenje tehnikog pregleda, proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po isteku roka probnog rada svoj izvetaj dostavlja organu nadlenom za izdavanje upotrebne dozvole.
Na osnovu lana 31. stav 2. Zakona o proceni uticaja, nadleni organ koji je vodio postupak procene uticaja imenuje lice koje uestvuje u radu komisije za tehniki pregled. Ovo imenovano lice moe biti zaposleno ili postavljeno u nadlenom organu, odnosno u drugom organu i organizaciji ili biti nezavisni strunjak koji poseduje dokaze o kvalifikaciji za uee u radu tehnike komisije iz lana 22. ovog zakona. Upotrebna dozvola ne moe se izdati ako ovo imenovano lice ne potvrdi da su ispunjeni uslovi iz odluke o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja, a u sluaju da je doneta Odluka da se studija mora raditi. 32
92

3.2.9. Upotrebna dozvola Objekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Organ nadlean za izdavanje upotrebne dozvole je organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole. Ovaj zahtev za objekat visine 50 i vie metara, kada se objekat elektrane nalazi u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine i objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, u skladu sa zakonom i objekta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i vie MW, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom podnosi se ministarstvu nadlenom za poslove graenja, a ukoliko se ovaj objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, zahtev se podnosi nadlenom organu autonomne pokrajine. Za objekte snage manje od 10 MW, zahtev se podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave. Upotrebna dozvola izdaje se kad se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta koji se moe samostalno koristiti - podoban za upotrebu. Upotrebna dozvola se izdaje u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvreno da je objekat podoban za upotrebu. Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene posebnim propisom. (Odluka o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste izgraenih investicionih objekata odnosno izvedenih radova na tim objektima, ("Slubeni glasnik SRS", br. 2/74) Postupak za dobijanje upotrebne dozvole je dvostepen. alba se moe uloiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja, ministarstvu nadlenom za poslove graenja, odnosno autonomnoj pokrajini ako se objekat gradi na teritoriji autonomne pokrajine. Na reenje o upotrebnoj dozvoli, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se moe pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja.

4. STICANJE PRAVA NA OBAVLJANJE DELATNOSTI PROIZVODNJE ELEKTRINE ENERGIJE93 Postoji razliita procedura za sticanje prava na obavljanje delatnosti od opteg interesa u zavisnosti da li se radi o proizvodnji elektrine i toplotne
Nakon to stekne pravo na obavljanje delatnosti proizvodnje elektri ne energije, energetski subjekt koji proizvodi elektrinu energiju treba da se obrati Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, odnosno Sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo (ako se nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine) za utvrivanje naknade za korienje povrinskih, podzemnih i mineralnih voda, da izvri obraun naknade za korienje vode. Ova naknada je utvrena samo za javno elektroprivredno preduzee. 33
93

energije. U sluaju da se radi o objektu koji proizvodi i elektrinu i toplotnu energiju, potrebno je ispuniti uslove iz obe procedure.94 Postoji vie naina sticanja prava na obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije i/ili toplotne energije. Naini sticanja prava na obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije su ureeni Zakonom o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa, dok su naini sticanja prava na obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije ureeni Zakonom o komunalnim delatnostima. U Zakonu o komunalnim delatnostima delatnost proizvodnje toplotne energije se naziva proizvodnjom pare i tople vode. Prvi nain je ostvarivanje investicionog ulaganja u privredni subjekt, koji ve ima pravo na obavljanje ove/ovih delatnosti. Drugi nain je sticanje prava na obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije i/ili toplotne na objektu, nad kojim ve postoji pravo vlasnitva ili korienja zainteresovanog lica za obavljanje ove delatnosti. U navedenom sluaju pravo na proizvodnju elektrine energije se stie zakljuivanjem ugovora o poveravanju obavljanja proizvodnje elektrine energije sa Vladom Republike Srbije, dok se pravo na proizvodnju toplotne energije stie zakljuivanjem ugovora o poveravanju sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave u skladu sa propisima donetim od strane skuptine optine, grada. Zakonom o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa, utvrena je obaveza da javna preduzea i drugi privredni subjekti, kada koriste dobra od opteg interesa (u koje spadaju vode i vodotokovi), plaaju naknadu za korienje tih dobara. Potrebno je ukazati da je za obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije, pored sticanja prava na obavljanje ove delatnosti, kao delatnosti od opteg interesa, neophodno stei i licencu za obavljanje ove delatnosti, kao energetske delatnosti. Licencu za obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije izdaje Agencija za energetiku. Za obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije, pored sticanja prava na obavljanje ove delatnosti kao delatnosti od opteg interesa, neophodno je pribaviti i licencu za obavljanje ove delatnosti. Licencu za obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda.95 4.1. Ulaganje u javno preduzee za proizvodnju elektrine energije Prema Zakonu o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa Republika Srbija osniva javno preduzee za obavljanje delatnosti od opteg interesa. Republika Srbija ostvaruje ove aktivnosti preko Vlade. Iz
U propisima Republike Srbije ne postoje odredbe o na inu sticanja prava na obavljanje delatnosti od opteg interesa u sluaju da se radi o objektu koji proizvodi i elektrinu i toplotnu energiju. Obzirom da je sticanje prava na proizvodnju elektrine energije u nadlenosti Republike (Ministarstvo rudarstva i energetike), a sticanje prava na proizvodnju toplotne energije (proizvodnju pare i tople vode) u nadlenosti jedinice lokalne samouprave, a da ne postoje odredbe koje bi regulisale npr. pretenost delatnosti koja se obavlja, dok se ne donese propis koji bi to regulisao, privredni subjekt koji obavlja obe delatnosti u istom objektu, treba da stekne pravo na obavljanje obe delatnosti od opteg interesa kod nadlenog organa. 95 lan 145. Zakona o energetici. 34
94

navedenog proizilazi da javno preduzee samim inom osnivanja ima pravo na obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije. Slino je i na nivou lokalne samouprave. Prema Zakonu o komunalnim delatnostima, za obavljanje komunalnih delatnosti optina osniva javna komunalna preduzea, iz ega proizilazi da ovo preduzee samom inom osnivanja ima pravo na obavljanje delatnosti proizvodnje pare i tople vode (toplotne energije). Javno, odnosno javno-komunalno preduzee je organizacioni oblik privrednog subjekta, koji nema svojih sredstava, ve je korisnik sredstava Republike Srbije96, to znai da njegovu imovinu ini samo pravo korienja dravne imovine. Zbog toga je nemogue da bilo koje tree lice osim drave uloi u javno preduzee, sve dok ovo preduzee ne izrazi svoju imovinu u akcijama ili udelima, odnosno dok se ne koroprativizuje. Ipak, javno preduzee moe osnivati zavisna drutva kapitala (akcionarsko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou) iz okvira svojih delatnosti. Zavisno drutvo javnog preduzea ima pravo obavljanja delatnosti od opteg interesa, ukoliko ga javno preduzee osnuje radi obavljanja delatnosti od opteg interesa. Zainteresovano tree lice moglo bi da osnuje novo drutvo kapitala (joint venture) zajedno sa javnim preduzeem, ali je pravno vie utemeljen sluaj da ovo tree lice moe samo da investira u kapital ve osnovanog zavisnog drutva javnog preduzea.97 Javno preduzee takoe moe da kupuje akcije ili udele drugih privrednih subjekata, da vri prodaju udela u javnom preduzeu (to nije sasvim jasno, s obzirom na odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije), ali i da obavlja druge poslove u skladu sa zakonom. Zavisno drutvo moe da ve ima elektranu kao svoje sredstvo i da obavlja delatnost proizvodnje elektrine energije i/ili toplotne energije. Drugi sluaj je da zavisno drutvo tek treba da izgradi elektranu. Tada je neophodno da se sprovede gore opisana procedura izgradnje elektrane. Na izgraenoj elektrani zavisno drutvo ima ve steeno pravo na obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije, koje mu je samim aktom osnivanja prenelo matino javno preduzee. Matino javno preduzee vri kontrolu obavljanja delatnosti od opteg interesa zavisnog drutva, davanjem saglasnosti na: 1) statut; 2) davanje garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbeenja za poslove koji nisu iz okvira delatnosti od opteg interesa 3) tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.98); 4) i druge odluke utvrene zakonom. Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa, kojim se ureuju opta pravila za obavljanje delatnosti od opteg interesa i pravni poloaj javnih preduzea, opti zakon u odnosu na Zakon o komunalnim delatnostima. Zakonom o javnim preduzeima je utvreno da su komunalne delatnosti delatnosti od opteg interesa. Iz navedenog proizilazi da se odredbe Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delantosti od opteg interesa primenjuju i na obavljanje komunalnih delatnosti, a time i na pravni poloaj
96

Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 53/95, 3/96, 54/96 i

32/97).

Ulaganje u zavisno drutvo kapitala ostvaruje se u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima (Sl. glasnik RS br. 125/04). 98 Saglasnost javnog preduzea na odluku o ceni, odnosno tarifi zavisnog drutva javnog preduzea moe biti samo prethodna saglasnost koju, shodno Zakonu o energetici, na tarifu o ceni energije ili usluge za tarifne kupce daje Vlada. 35

97

javnih komunalnih preduzea, ukoliko Zakonom o komunalnim delatnostima, kao lex specialis om, nije neto drugaije ureeno. 4.2. Poveravanje obavljanja delatnosti od opteg interesa Shodno Zakonu o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa delatnost proizvodnje elektrine energije moe da obavlja bilo koje tree lice, ako ispuni neophodne uslove i zakljui sa Vladom ugovor o poveravanju delatnosti od opteg interesa proizvodnje elektrine energije (u daljem tekstu: ugovor o poveravanju). Postupak zakljuivanja ugovora o poveravanju sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike. Ova procedura nije detaljno regulisana, kao to je to procedura dobijanja koncesije. Neophodni uslovi koje treba da ispuni zainteresovano lice za zakljuenje ugovora o poveravanju su: 1) adekvatna tehnika opremljenost (pravo vlasnitva ili pravo korienja elektrane, koja je izgraena u skladu sa zakonom, tehnikim i drugim propisima); 2) kadrovska osposobljenost (da lica koja rade u elektrani imaju neophodnu strunu spremu i druga propisana znanja); 3) sprovoenje propisane zatite na radu; 4) ostvarivanje propisanih uslova i naina zatite i unapreenja ivotne sredine. Ugovor o poveravanju sadri odredbe o: 1) radu i poslovanju privrednog subjekta kome se poverava ova delatnost; 2) pravima i obavezama u pogledu korienja sredstava u dravnoj svojini za obavljanje delatnosti od opteg interesa, u skladu sa zakonom; 3) obavezama privrednog subjekta u pogledu obezbeivanja uslova za kontinuirano, uredno i kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga; 4) meusobnim pravima i obavezama ugovornih strana u sluaju kada nisu obezbeeni ekonomski i drugi uslovi za obavljanje delatnosti od opteg interesa; 5) pravima i obavezama u sluaju poremeaja u poslovanju privrednog subjekta; 6) drugim pravima i obavezama i pitanjima koja su od znaaja za ostvarivanje i zatitu opteg interesa. U cilju praenja i kontrole obavljanja delatnosti proizvodnje elektrine energije, Vlada daje saglasnost na sledea akta privrednog subjekta sa kojim je zakljuila ugovor o poveravanju: 1) statut; 2) tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.); 3) druge odluke u skladu sa propisima i zakljuenim ugovorom o poveravanju. Bitno je ukazati na karakteristike ugovora o poveravanju: 1) zakonom nije predviena tenderska procedura; 2) zakonom nije utvrena obaveza utvrivanja mesta obavljanja delatnosti proizvodnje elektrine energije (ukoliko se ugovorom ne vee za konkretan objekat, 3) zakonom nije utvren maksimalan rok obavljanja delatnosti od opteg interesa (ukoliko se ugovorom ne definie), 4) zakonom nije utvren obim obavljanja delatnosti, 5) zakonom nije utvrena obaveza plaanja bilo kakve naknade za obavljanje delatnosti od opteg interesa.

36

Ministarstvo rudarstva i energetike do predaje ovog teksta nije sprovelo proceduru za zakljuivanje ugovora o poveravanju u oblasti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.99 Zakonom o komunalnim delatnostima je propisano da skuptina optine moe obavljanje komunalnih delatnosti poveriti drugom preduzeu, odnosno preduzetniku, u skladu sa zakonom i propisom skuptine optine. 100 Nain regulisanja poveravanja komunalnih delatnosti, kao delatnosti je u velikoj meri opisan na isti nain kao i poveravanje obavljanja drugih delatnosti od opteg interesa. Poveravanje komunalnih delatnosti se vri ugovorom. Ovo poveravanje se vri na pet godina, ali ukoliko se obavljanje komunalnih delatnosti ili pojedinih poslova iz tih delatnosti poverava privrednom subjektu koji preuzima obavezu ulaganja sredstava u tu delatnost, period na koji se poveravanje vri moe trajati onoliko koliko traje period povraaja uloenih sredstava, ali ne due od 25 godina. Opta je odredba da se poveravanje komunalnih delatnosti vri na osnovu javnog konkursa, ali je za delatnosti proizvodnje i snabdevanja parom i toplom vodom utvreno da se mogu poveriti drugom privrednom subjektu u postupku prikupljanja ponuda ili neposrednom pogodbom.101 Skuptina optine propisuje uslove i nain organizovanja poslova u vrenju komunalnih delatnosti i uslove za korienje komunalnih usluga.102 Za razliku od javnog preduzea, javno komunalno preduzee moe poveriti drugom preduzeu ili preduzetniku obavljanje komunalne delatnosti, na nain i po postupku utvrenom propisom skuptine optine, pod uslovom da nisu u funkciji ostvarivanja jedinstva tehniko-tehnolokog sistema i da je osniva za to dao saglasnost.

Ministarstvo rudarstva i energetike je zakljuilo ugovore o poveravanju obavljanja energetskih delatnosti u oblasti distribucije prirodnog gasa sa svim privrednim subjektima koji nisu javna preduzea, a koji su stekli licencu za obavljanje ovih delatnosti. 100 Zakonom o komunalnim delatnostima je utvreno da se poveravanje komunalnih delatnosti kao to su, izmeu ostalog, proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom poveravaju drugom privrednom subjektu, u sluaju da osnivanje javnog komunalnog preduzea ne bi bilo racionalno, s obzirom na obim poslova i broj korisnika. 101 U sluaju prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, skuptina optine je duna da obezbedi pregled i strunu ocenu podnetih ponuda od strane specijalizovane organizacije, u zavisnosti od vrste delatnosti, sa eventualnim nalazima za revidiranje ponude. 102 Skuptina optine propisuje uslove i nain organizovanja poslova u vrenju komunalnih delatnosti i uslove za korienje komunalnih usluga. Skuptina optine ureuje naroito: 1) tehnike, sanitarno-higijenske i zdravstvene i druge posebne uslove za obavljanje delatnosti, kako bi se obezbedio odreeni obim, vrsta i kvalitet proizvoda i usluga; 2) na in obezbeivanja kontinuiteta u vrenju komunalnih delatnosti; 3) prava i obaveze javnog komunalnog preduzea, odnosno privrednog subjekta kome je povereno obavljanje ove delatnosti, kao i korisnika komunalnih proizvoda i usluga; 4) nain naplate cene za komunalne usluge, kao i prava korisnika u sluaju neisporuke ili neadekvatne isporuke komunalnog proizvoda ili usluge, odnosno nevrenja ili neadekvatnog vrenja komunalne usluge; 5) nain postupanja i ovlaenja organa optine u sluaju prekida u proizvodnji komunalnih proizvoda ili pruanja komunalnih usluga, kao i u sluaju nastupanja mnogih nepredvienih okolnosti, kao i red prvenstva, u sluaju da doe do smanjenog obima obavljanja komunalne delatnosti.

99

37

5. KONCESIJE Koncesije su oblik davanja i ostvarivanja: prava na izgradnju, odravanje i korienje komunalnih objekata radi obavljanja komunalnih delatnosti, prava na izgradnju, odravanje i korienje energetskih i drugih objekata radi proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije, kao i prava na obavljanje drugih delatnosti od opteg interesa. Koncesije se mogu dati i za obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije na ve izgraenim elektranama radi obavljanja delatnosti proizvodnje toplotne i/ili elektrine energije. Potrebno je ukazati da se na ovaj nain moe ostvariti koncesija na celinu posla, ali i na pojedine segmente:1) za izgradnju elektrane i obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne i/ili elektrine energije i; 2) samo obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne i/ili elektrine energije u ve izgraenoj elektrani. Postupak dobijanja koncesije i nain ureenja korienja koncesije su veoma precizno ureeni Zakonom o koncesijama. Pravni osnov koncesije je ugovor o koncesiji. Postupak zakljuenja ovog ugovora je detaljnije razraen nego postupak zakljuenja ugovora o poveravanju, ime prua veu pravnu sigurnost. S druge strane, postupak dobijanja koncesije obzirom na propisane rokove i stadijume, moe da bude dugotrajniji nego poveravanje obavljanja delatnosti od opteg interesa putem ugovora o poveravanju. Koncesija se moe dati najdue na 30 godina. Propisano je da se ureivanje uslova i postupka davanja koncesije zasniva na naelima jednakog i pravinog tretmana uesnika u postupku davanja koncesije i izbora koncesionara, slobodne trine utakmice i autonomije volje ugovornih strana. 5.1. Postupak za davanje koncesije Predlog za davanje koncesije podnosi Vladi Ministarstvo rudarstva i energetike ili nadleni organ autonomne pokrajine kada se predmet koncesije nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Predlog za davanje koncesije moe podneti i jedinica lokalne samouprave za objekte na svom podruju. Inicijativu za davanje koncesije moe podneti i zainteresovano lice. Predlog za davanje koncesije sadri naro ito: 1) predmet koncesije; 2) procenu opravdanosti i visine ulaganja; 3) okvirni rok trajanja koncesije; 4) osnovne uslove za realizaciju koncesije; 5) predlog o visini naknade; 6) namenu korienja predmeta koncesije; 7) a kad inicijativu podnosi zainteresovano lice - i podatke o tom licu (naziv firme, lino ime, dokaz o registraciji). Ako je predmet koncesije izgradnja, odravanje i korienje elektrane koja ima strateki znaaj za Republiku Srbiju ili meunarodni znaaj, predlog za davanje koncesije Vlada dostavlja Narodnoj skuptini Republike Srbije. Na osnovu stava Vlade (odnosno stava Narodne skuptine) o nameri davanja koncesije i na osnovu ekonomskih, finansijskih, socijalnih i drugih

38

pokazatelja, Ministarstvo rudarstva i energetike priprema predlog za donoenje koncesionog akta koji dostavlja Vladi. Predlog za donoenje koncesionog akta sadri: 1) predmet koncesije; 2) razloge za davanje koncesije; 3) podatke o uticaju koncesione delatnosti na ivotnu sredinu, na infrastrukturu i druge privredne oblasti, na efikasno funkcionisanje tehniko-tehnolokih sistema; 4) minimalne tehnike, finansijske i iskustvene kvalifikacije koje kandidat mora imati da bi mu se omoguilo uestvovanje u postupku izbora koncesionara i pregovaranja; 5) rok trajanja koncesije, ukljuuju i obrazloenje predloenog roka; 6) podatke o potrebnim novanim i drugim sredstvima i dinamici njihovog ulaganja; 7) nain plaanja, davanja garancija ili drugih sredstava obezbeenja za izvravanje koncesionih obaveza; 8) prava i obaveze koncesionara prema korisnicima usluga koje su predmet koncesije i pitanja vezana za podnoenje prigovora od strane tih korisnika; 9) pitanja uslova i naina vrenja nadzora; 10) cene i opte uslove za korienje dobara i obavljanje delatnosti; 11) ocenu o potrebnom broju radnih mesta i kvalifikovane radne snage u vezi sa izvravanjem koncesije, ukoliko se predlae da to bude elemenat koncesionog akta. Koncesioni akt donosi Vlada i on se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Koncesioni akt sadri: 1) predmet koncesije i odreivanje podruja na kome e se vriti koncesiona delatnost; 2) rok trajanja koncesije; 3) osnovne elemente javnog tendera, informacije i uputstva u pogledu tenderske dokumentacije; 4) uslove koje mora da ispunjava koncesionar; 5) kriterijume na osnovu kojih se bira najpovoljnija ponuda; 6) uslove i nain obavljanja koncesione delatnosti (uslove i nain pruanja usluga korisnicima i drugo); 7) uslove u pogledu zatite ivotne sredine, bezbednosti i zatite zdravlja na radu zaposlenih kod koncesionara; 8) vrstu i visinu garancije ili drugih sredstava obezbeenja za izvravanje koncesije; 9) nain odreivanja koncesione naknade; 10) druge elemente od znaaja za ureivanje meusobnih prava i obaveza koncesionara i koncedenta. Ako je predmet koncesije rekonstrukcija, adaptacija ili sanacija postojeih objekata, koncesioni akt sadri i procenu visine ulaganja koja se utvruje u odnosu na vrednost objekata ija je rekonstrukcija, adaptacija ili sanacija predmet koncesije.

39

Koncesija se daje na osnovu prethodno sprovedenog postupka javnog tendera. O javnom tenderu se objavljuje oglas na propisan nain. Javni tender sprovodi tenderska komisija, koju formira Ministar rudarstva i energetike, a u iji sastav ulazi i jedan lan na predlog Narodne skuptine Republike Srbije. Ukoliko predlog za davanje koncesije podnosi nadleni organ autonomne pokrajine, taj organ imenuje i jednog lana ove komisije. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave imenuje jednog lana komisije ukoliko je predmet koncesije komunalna delatnost, a koncesiona delatnost se obavlja na teritoriji te jedinice lokalne samouprave. Odluku o odreivanju koncesionara donosi Vlada, nakon prijema izvetaja Komisije o sprovedenom javnom tenderu. Sredstva ostvarena od koncesione naknade prihod su Republike Srbije i uplauju se na uplatni raun budeta Republike. U sluaju da se koncesija daje na teritoriji autonomne pokrajine, 30% sredstava izdvojie se za finansiranje razvoja i infrastrukture autonomne pokrajine. U sluaju da je predmet koncesije obavljanje koncesione delatnosti sredstva ostvarena od koncesione naknade su prihod jedinice lokalne samouprave. Prilikom davanja koncesije na podruju jedinice lokalne samouprave, 5% sredstava od koncesione naknade uplauje se za finansiranje razvoja i infrastrukture jedinica lokalne samouprave na ijem podruju se obavlja koncesiona delatnost. 5.2. Ugovor o koncesiji Ugovorom o koncesiji se ureuju prava i obaveze drave kao koncedenta i korisnika koncesije (koncesionara). Ugovorom se obavezno ureuje vreme, mesto i nain korienja koncesije i obaveza plaanja koncesione naknade. Ugovor o koncesiji zakljuuju Vlada u ime i za raun Republike Srbije i koncesionar, u skladu sa Zakonom o koncesijama i koncesionim aktom. Ako je predmet koncesije izgradnja komunalnih objekata radi obavljanja komunalne delatnosti, ugovor sa koncesionarom zakljuuje nadleni organ jedinice lokalne samouprave u ime i za raun jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu pismenu saglasnost Vlade. Ukoliko je koncesija data veem broju lica, ugovor o koncesiji zakljuuje svaki od koncesionara ili lice ovlaeno od tih koncesionara, po specijalnom punomoju. Ugovor o koncesiji sadri odredbe o: 1) ugovornim stranama, predmetu koncesije, ukljuujui opis objekata, ureaja, postrojenja; 2) roku trajanja koncesije i uslovima pod kojima se taj rok moe produiti, duini trajanja pripremnih radnji; 3) nainu i rokovima obezbeivanja sredstava za finansiranje koncesione delatnosti (finansijski plan) i dinamici njihovog ulaganja, visini i nainu obezbeenja garancija za izvravanje koncesione obaveze; 4) uslovima obavljanja koncesione delatnosti; 5) standardima proizvoda i usluga, transferu tehnologije; 6) kriterijumima za odreivanje cena-tarifa proizvoda i usluga za krajnje korisnike; 7) koncesionoj naknadi (visina, rokovi, uslovi i nain plaanja); 8) pravima i

40

obavezama u pogledu preduzimanja mera obezbeivanja opte sigurnosti, zatite zdravlja i zatite ivotne sredine, kao i odgovornosti za naknadu tete prouzrokovane ugroavanjem opte sigurnosti i zatite ivotne sredine; 9) pravu na prenos koncesije; 10) vremenu i nainu predaje nepokretnosti, objekta, ureaja ili postrojenja i stanju u kome se oni moraju predati; 11) uslovima izmena ili raskida ugovora i njihovim posledicama, promenjenim okolnostima i vioj sili; 12) na inu reavanja sporova i primeni merodavnog prava; 13) druge odredbe o kojima se sporazumno dogovore ugovorne strane. Ugovorom se odreuje i nain meusobnog obavetavanja o izvrenju ugovora, nainu vrenja kontrole izvrenja ugovora i ostvarivanja prava i obaveza ugovornih strana. Na osnovu i u skladu sa ugovorom o koncesiji, koncedent i koncesionar mogu sa bankama i drugim finansijskim institucijama zakljuiti poseban ugovor kojim se na blii nain regulie finansiranje koncesije predvieno ugovorom o koncesiji. Koncesiona naknada odreuje se u zavisnosti od vrste, kvaliteta, kategorije, koliine, namene i trine cene prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi, odnosno u zavisnosti od vrste delatnosti, trinih uslova poslovanja, duine trajanja koncesije, procenjenog rizika i oekivane dobiti (profita). Ako se u vezi sa davanjem koncesije mora izvriti eksproprijacija, odnosno ureenje graevinskog zemljita, trokovi eksproprijacije, odnosno ureenja graevinskog zemljita, padaju na teret koncesionara, s tim to se ugovorom o koncesiji utvruju nain i rokovi plaanja trokova. 5.3. Obaveza osnivanja koncesionog preduzea Koncesionar ima obavezu da sva svoja prava i obaveze iz ugovora o koncesiji prenese na posebno koncesiono preduzee. Koncesiono preduzee je uvek organizovano kao drutvo kapitala koje izvrava ugovor o koncesiji. U Zakonu o koncesijama ne postoje odredbe koje reguliu mogunost prenosa akcija, odnosno udela koncesionog preduzea na drugo lice, iz ega se moe izvui zakljuak da ovaj promet nije zabranjen niti uslovljen. Promene sedita i statusne promene koncesionog preduzea vre se uz saglasnost osnivaa. Koncesiono preduzee takoe treba da dobije licencu za obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne i/ili elektrine energije. 5.4. Prenos koncesije Koncesija se prenosi ugovorom uz obaveznu saglasnost koncedenta.U suprotnom, ugovor je nitav. Nakon prenosa prava i obaveza iz ugovora o

41

koncesiji na koncesiono preduzee, samo koncesiono preduzee moe da prenese ugovorom sva prava i obaveze na tree lice uz saglasnost davaoca koncesije.

6. LICENCA Licenca je dozvola za obavljanje energetske delatnosti koju izdaje Agencija za energetiku Republike Srbije. Licenca je administrativni akt o ispunjenosti uslova propisanih Zakonom o energetici i Pravilnikom o uslovima u pogledu strunog kadra i nainu izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje energetskih delatnosti. To je poslednji u nizu pravnih akata neophodnih za obavljanje energetske delatnosti. Licencu mora da poseduje lice koje ve ima u posedu elektranu, a pravo na obavljanje delatnosti je steklo na osnovu ugovora o poveravanju obavljanja delatnosti od opteg interesa ili na osnovu ugovora o koncesiji. Uslovi za dobijanje licence su: 1) upis u registar privrednih subjekata; 2) ispunjenost tehnikih uslova u pogledu same elektrane (elektroenergetski, protivpoarni i uslovi zatite ivotne sredine) i prava vlasnitva, odnosno korienja samog objekta; 3) kadrovska osposobljenost; 4) raspolaganje finansijskim sredstvima (dokaz o bonitetu, bilans stanja...); 5) neoduzimanje licence u poslednje tri godine; 6) neosuivanost za krivina dela iz oblasti privrede lanova uprave (direktor, upravni odbor). Licenca se izdaje na period od 10 godina. 103 Prilikom izdavanja licence plaa se odreena taksa Agenciji. Za posedovanje licence Agenciji se godinje plaa odreena naknada.104 U sluaju da nosilac licence prestane da ispunjava propisane uslove za dobijanje licence, ili da ne ispunjava bilo koje druge propise vezane za obavljanje proizvodnje elektrine energije, licenca mu se moe privremeno ili stalno oduzeti. Licenca nije potrebna za obavljanje proizvodnje toplotne ili elektrine energije za sopstvene potrebe ili za proizvodnju elektrine energije u elektranama do 1 MW. U Pravilniku o uslovima u pogledu strunog kadra i nainu izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje energetskih delatnosti definisan je zahtev za izdavanje licence za obavljanje energetske delatnosti za proizvodnju elektrine energije. Kada se radi o proizvodnji elektrine energije, razliito je definisan obrazac u zavisnosti od objekata u kojima se proizvodi elektrina energije, tako da postoji poseban obrazac za objekte za proizvodnju elektrine energije u termoelektranama.

lan 45. stav 2. Zakona o energetici. Naknada za licence utvr ena je aktima Agencije za energetiku i to: Kriterijumima i merilima za odreivanje visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti (Sl. glasnik RS br. 14/06, 40/06,126/07 i 120/08) i Odlukom o vrednosti koeficijenta za obraun visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti za 2010. godinu (Sl. glasnik RS br. 109/09).
104

103

42

Shodno odredbama Pravilnika o uslovima u pogledu strunog kadra i nainu izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje energetskih delatnosti utvren je poseban obrazac za izdavanje licence za proizvodnju elektrine energije u elektrani-toplani sa kombinovanim procesom proizvodnje. Licenca za obavljanje prozvodnje elektrine energije u ovakvom objektu se izdaje u skladu sa odredbama Zakona o energetici i ovog pravilnika. Ovu licencu izdaje Agencija za energetiku. Zakonom o energetici je propisano da je izdavanje licenci za delatnost proizvodnje toplotne energije u toplanama u nadlenosti jedinice lokalne samouprave.105`106

7. PRIKLJUENJE ELEKTRANE NA ELEKTROENERGETSKU MREU 7.1. Prikljuenje elektrane na elektroenergetsku mreu Nakon dobijanja upotrebne dozvole i prava na obavljanje delatnosti od opteg interesa neophodno je izvriti prikljuenje elektrane na elektroenergetsku mreu. Objekat proizvoaa elektrine energije prikljuuje se na prenosni odnosno distributivni elektroenergetski sistem pod uslovima i na nain propisan Zakonom o energetici, Uredbom o uslovima isporuke elektrine energije i Pravilima o radu prenosnog odnosno distributivnog elektroenergetskog sistema, a u skladu sa standardima i tehnikim propisima koji se odnose na uslove prikljuenja i korienja elektroenergetskih objekata, ureaja i postrojenja. Energetski subjekt na iji sistem se prikljuuje objekat proizvoaa energije odobrie prikljuenje ako utvrdi da ureaji i instalacije objekta koji se prikljuuje ispunjavaju uslove propisane zakonima, tehnikim i drugim propisima kojima se ureuju uslovi i nain eksploatacije tih objekata. Prikljuenje objekta na prenosni odnosno distributivni elektroenergetski sistem vri se na osnovu odobrenja koje izdaje energetski subjekt na iji sistem se prikljuuje objekat. Odobrenje za prikljuenje na elektroenergetski sistem je upravni akt izdat u obliku reenja kojim se utvruju uslovi koje je podnosilac zahteva, proizvoa elektrine energije, duan da ispuni da bi stekao pravo isporuke elektrine energije u elektroenergetski sistem. Odobrenje za prikljuenje izdaje se reenjem, na zahtev fizikog ili pravnog lica odnosno preduzetnika. Agencija za energetiku je donela metodologiju za odreivanje trokova prikljuka na mreu107, a energetski subjekt na iji sistem se prikljuuju elektrane, je na osnovu te metodologije doneo sopstveni akt u kome utvruje trokove prikljuka. Zahtev za izdavanje odobrenja za prikljuenje se podnosi energetskom subjektu za prenos, odnosno distribuciju elektrine energije elektroenergetskom mreom na koju se prikljuuje elektrana.

http://www.aers.org.rs/Index.asp?l=1&a=36 lan 145. Zakona o energetici. 107 Odluka o utvrivanju metodologije o kriterijumima i nainu odreivanja trokova prikljuka na prenos i distribuciju elektrine energije (Sl. glasnik RS br. 60/60, 79/06 i 114/06).
106

105

43

Uz ovaj zahtev podnose se podaci o: 1) vlasniku objekta, odnosno nosiocu prava korienja objekta (za fiziko lice: lino ime i prebivalite, JMBG, a za pravno lice odnosno preduzetnika: poslovno ime, odnosno naziv, sedite, PIB, matini broj, raun i odgovorno lice); 2) objektu za ije se prikljuenje trai izdavanje odobrenja za prikljuenje (adresa, vrsta, lokacija objekta i namena objekta); 3) vremenu kad se predvia prikljuenje objekta. Takoe se podnose i podaci o: 1) ukupnoj instalisanoj snazi objekta, broju i snazi generatorskih jedinica, generatorskom napon i blok transformatoru; 2) oekivanoj godinjoj i mesenoj proizvodnji; 3) ureajima za zatitu i merenje; 4) energetska dozvola i licenca za obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije, za objekte snage vee od 1 MW, (iz ovog proizilazi da se prvo pribavlja licenca za obavljanje delatnosti, pa tek onda se energetski objekat prikljuuje na mreu). Pored navedenog, za izgraene objekte se podnose i graevinska dozvola, kao i dokaz o pravu svojine na objektu ili pravu korienja objekta. Energetski subjekt za prenos odnosno distribuciju elektrine energije, kome je podnet zahtev za prikljuenje, duan je da u roku od trideset dana od dana prijema pisanog zahteva odlu i o zahtevu za izdavanje odobrenja za prikljuenje elektrane na elektroenergetsku mreu. 108 Ovaj energetski subjekt e izdati pozitivno reenje Odobrenje ukoliko su su ispunjeni svi uslovi, a na osnovu tehnikog izvetaja, obrauna trokova prikljuka i drugih raspoloivih dokumenata. Odobrenje se izdaje u formi Reenja. Ovo Reenje se izdaje sa rokom vaenja koji odgovara roku izgradnje objekta, odnosno zavretku radova navedenih u zahtevu za izdavanje odobrenja za prikljuenje. Rok vanosti Reenja o odobrenju prikljuenja je najdue dve godine od dana njegovog donoenja. Na zahtev podnosioca, rok vaenja ovog Reenja moe se produiti. Zahtev za produenje roka podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka utvrenog istim Reenjem. Protiv Reenja o odobrenju prikljuenja moe se podneti alba Agenciji za energetiku Republike Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja Reenja. Odluka Agencije po albi je konana i protiv nje se moe pokrenuti upravni spor. Trokove prikljuka na prenosni, odnosno distributivni elektroenergetski sistem snosi podnosilac zahteva za prikljuenje. Visinu trokova utvruje energetski subjekt za prenos odnosno distribuciju elektrine energije, u skladu sa metodologijom za utvrivanje trokova prikljuka koju donosi Agencija.
Interesantno je da je Zakonom o energetici i Uredbom o uslovima isporuke elektri ne energije propisano da se prikljuenje objekta na mreu vri nakon zakljuenja ugovora o prodaji elektrine energije koji se zakljuuje izmeu energetskog subjekta i kupca energije. Ove odredbe treba precizirati u ovom Zakonu i uredbi, jer one upuuju da se na elektroenergetsku mreu prikljuuju uvek kupci energije, to ne mora uvek biti sluaj i ne mora se prilikom svakog prikljuenja na elektroenergetsku mreu zakljuiti ugovor o prodaji elektrine energije, ve samo ugovor o prenosu, odnosno distribuciji elektrine energije mreom. Sama prodaja elektrine energije u uslovima otvorenog trita elektrine energije i u uslovima kada je elektrana prikljuena na prenosni sistem ne mora biti sastavni deo delatnosti prenosa, odnosno distribucije elektri ne energije. 44
108

Metodologijom se utvruju nain i blii kriterijumi za obraun trokova prikljuka, a u zavisnosti od odobrene instalisane snage, mesta prikljuka, potrebe za izvoenjem radova ili potrebe za ugraivanjem neophodne opreme i drugih objektivnih kriterijuma. Posle izdavanja Reenja, proizvoa i kupac109 zakljuuju ugovor110 o otkupu elektrine energije, kojim se ureuju meusobna prava i obaveze111. Ugovor se zakljuuje u pismenoj formi, na period od 12 godina, u skladu sa Zakonom o energetici, zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi, Optim uslovima za isporuku elektrine energije, Pravilima rada distributivnog, odnosno prenosnog sistema, propisima kojima se blie ureuje sticanje statusa povlaenog proizvoaa energije i kriterijumi za ocenu ispunjenosti tih uslova, kao i mere podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije112. Uz zahtev za zakljuenje ugovora, povlaeni proizvoa kupcu dostavlja reenje o sticanju statusa povlaenog proizvoaa. Kupac je duan da u roku od 30 dana od dana podnoenja pismenog zahteva za zakljuenje ugovora, zakljui ugovor sa povlaenim proizvoaem, ako su ispunjeni svi uslovi i da prikljui objekat proizvoaa energije na prenosni, odnosno distributivni sistem u roku i pod uslovima utvrenim ugovorom.
Zabranjeno je prikljuenje na prenosni ili distributivni sistem objekata za iju izgradnju, odnosno korienje nije pribavljena upotrebna dozvola u skladu sa zakonom.113

7.2. Prikljuenje elektrane na mreu za distribuciju toplotne energije Prikljuenje elektrane na mreu za distribuciju toplotne energije vri se u skladu sa odredbama Zakona o energetici i posebnim propisima, ukoliko su doneti.114 Prikljuenje objekta distributivni sistem za toplotnu energiju vri se na osnovu istih odredbi Zakona o energetici, kao i prikljuenje objekta na prenosni, odnosno distributivni sistem za elektrinu energiju. Ukoliko energetski subjekt obavlja delatnosti proizvodnje toplotne i/ili elektrine energije u jednom objektu, on treba da bude prikljuen na toplovod i na elektroenergetski sistem i operativno upravljan na nain kako se upravlja objektom za proizvodnju energije. Prikljuenje objekta na distributivni sistem za toplotnu energiju vri sa na osnovu odobrenja energetskog subjekta na iji sistem se prikljuuje objekat, pod
Kupac elektrine energije u ovom sluaju je javno preduzee za proizvodnju, distribuciju i trgovinu elektrine energije. 110 Ugovor se zakljuuje na osnovu modela ugovora o otkupu elektrine energije, koji priprema kupac i na koji saglasnost daje Ministarstvo rudarstva i energetike. 111 Ugovor se zakljuuje na osnovu modela ugovora o otkupu elektrine energije, koji priprema Kupac i na koji saglasnost daje Ministarstvo rudarstva i energetike. 112 Vie o sticanju statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije je navedeno u poglavlju 8. ovog teksta. 113 Vie o sticanju statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije je navedeno u poglavlju 8. ovog teksta. 114 Pod posebnim propisima se smatraju propisi jedinice lokalne samouprave koji se odnose na nain obavljanja komunalne delatnosti proizvodnje toplotne energije (pare i tople vode) i obezbeenja funkcionisanja obavljanja ove delatnosti, njenog kontinuiteta i prava i obaveza vrioca komunalne delatnosti distribucije i snabdevanja toplotnom energijom. U ove propise spadaju i pravila rada distributera toplotne energije, ukoliko ih je doneo. 45
109

uslovom da ureaji i instalacije objekta koji se prikljuuje ispunjavaju uslove propisane zakonom, tehnikim i drugim propisima kojima se ureuju uslovi i nain eksploatacije tih objekata. Odobrenje za prikljuenje se izdaje na zahtev lica iji se objekat prikljuuje. Energetski subjekt za distribuciju toplotne energije je duan da odlui po zahtevu za prikljuenje u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva. Protiv ovog reenja moe se podneti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja nadlenom organu jedinice lokalne samouprave (za poslove energetike). Odobrenje za prikljuenje elektrane na distributivni sistem za toplotnu energiju sadri: 1) mesto prikljuenja; 2) nain i tehnike uslove prikljuenja; 3) mesto i nain merenja isporuene energije; 4) rok prikljuenja i 5) trokove prikljuka. Trokove prikljuka snosi podnosilac zahteva za prikljuenje. Trokovi prikljuka utvruju se u skladu sa propisima jedinice lokalne samouprave kojima se ureuje nain obavljanja komunalne delatnosti. Distributer toplotne energije je duan da prikljui objekat proizvoaa energije na sistem u roku i pod uslovima utvrenim odobrenjem za prikljuenje. 8. STICANJE STATUSA POVLAENOG PROIZVOAA ELEKTRINE ENERGIJE I MERE PODSTICAJA Zakonom o energetici je utvrena kategorija povlaenih proizvoaa elektrine energije. Elektrane na biomasu/biogas se po dva osnova smatraju povlaenim proizvoaima elektrine energije: prvo, u procesu proizvodnje koriste obnovljivi izvor energije i drugo, u smislu zakona spadaju u male elektrane (snage do 10 MW). Zakonom o energetici je utvreno da povlaeni proizvoai elektrine energije imaju: 1) pravo prioriteta na organizovanom tritu energije u odnosu na druge proizvoae koji nude elektrinu energiju pod jednakim uslovima i 2) pravo na subvencije poreske, carinske i druge olakice u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ureuju ovi oblici dabina, subvencije i druge mere podsticaja. Ovim zakonom je takoe utvren postupak podnoenja zahteva za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije, kao i obaveza Vlade da donese akt o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije. Vlada je tek u toku 2009. godine donela Uredbu o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova. Tako e je donela i Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije. 8.1. Sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije Uredbom o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova utvr eno je da proizvoai koji proizvode elektrinu energiju u malim elektranama mogu da

46

steknu status povlaenog proizvoaa. Ovom uredbom je propisano115 sledee: 1) u sluaju da proizvoa elektrine energije ovu delatnost obavlja u elektrani koja sadri razliite proizvodne jedinice on moe da stekne status povlaenog proizvoaa samo za one proizvodne jedinice za koje ispunjavaju uslove iz ove uredbe i 2) proizvoa elektrine energije koji obavlja delatnost u vie elektrana podnosi zahtev za sticanje statusa povlaenog proizvoaa za svaku takvu elektranu posebno. Pravno lice ili preduzetnik moe stei status povlaenog proizvoaa za sledee elektrane: elektranu koja u procesu proizvodnje koristi biomasu ili biomasu u kombinaciji sa nekim drugim fosilnim gorivom ili otpadom, ukoliko energetska vrednost koriene biomase na godinjem nivou ini najmanje 80% ukupne primarne energije i elektranu za kombinovanu proizvodnju koja koristi fosilna goriva ili fosilna goriva u kombinaciji sa nekim obnovljivim izvorom energije ili otpadom, ukoliko ostvaruje ukupni godinji stepen korisnosti vei od odgovarajue vrednosti minimalnog ukupnog godinjeg stepena korisnosti elektrane za kombinovanu proizvodnju (prema tabeli datoj u Uredbi). Uredbom je takoe propisan nain utvrivanja ukupne godinje proizvodnje elektrine energije elektrane za koju se podnosi zahtev za sticanje povlaenog poizvoaa elektrine energije, kao i obaveza ovog proizvo aa da na proizvodnim jedinicama elektrane, odnosno na svakoj elektrani, ima ugraen merni ureaj za merenje elektrine energije. Ukupna neto proizvedena elektrina energija odreuje se kao ukupna elektrina energija predata u elektrinu mreu u toku jedne kalendarske godine, odnosno ukupna godinja ostvarena proizvodnja elektrine energije u elektrani umanjena za sopstvenu godinju potronju postrojenja i gubitke unutar elektrane. Neto godinja proizvodnja toplotne energije odreuje se kao ukupna toplotna energija predata u sistem za distribuciju toplotne energije u toku jedne kalendarske godine, odnosno ukupna godinja ostvarena proizvodnja toplotne energije elektrane umanjena za godinju sopstvenu potronju postrojenja i gubitke unutar elektrane. U Uredbi je propisana i neophodna dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za sticanje ovog statusa, kao i definicije svih neophodnih termina (primarna energija, primarno gorivo, energetska vrednost utroenog goriva, energetska vrednost utroene smee goriva, ukupni godinji stepen korisnosti). Sama procedura podnoenja zahteva za sticanje statusa polvaenog proizvoaa elektrine energije je, kao to je gore navedeno, utvrena Zakonom o energetici uz dvostepenost procedure. Zahtev se podnosi Ministru rudarstva i energetike, koji je duan da u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva donese reenje. Uz zahtev za sticanje statusa povlaenog proizvoaa potrebno je podneti sledeu dokumentaciju: 1) kopiju licence za obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije ukoliko je elektrana snage 1 MW ili vea; 2) kopiju ugovora sa nosiocem licence, ukoliko je elektrana snage 1 MW ili vea, a proizvoa nije nosilac licence; 3) projekat izvedenog objekta elektrane; 4) kopiju ugovora o prikljuenju na distributivnu mreu, odnosno prenosni
lan 9. Uredbe o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova. 47
115

sistem, a za elektrane posebnih karakteristika sa kombinovanom proizvodnjom i kopija ugovora o prikljuenju i preuzimanju toplotne energije, sa nadlenim energetskim, odnosno drugim privrednim subjektima; 5) upotrebnu dozvolu; 6) podatke o licu odgovornom za rad. Uz zahtev za sticanje statusa povlaenog proizvoaa za svaku elektranu sa kombinovanom proizvodnjom, kod koje je udeo fosilnih goriva u ukupnoj primarnoj energiji vei od 20%, osim navedene dokumentacije prilae se: 1) oekivana godinja proizvodnja toplotne energije, sa mesenom dinamikom; 2) oekivane vrednosti ukupnog godinjeg stepena korisnosti. Nezadovoljna stranka moe da protiv ovog reenja izjavi albu Vladi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Ovim zakonom je takoe utvrena i obaveza Ministarstva rudarstva i energetike da vodi registar povlaenih proizvoaa elektrine energije. 8.2. Mere podsticaja za proizvoae elektrine energije u elektranama na biomasu/biogas Uredbom o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije blie se propisuju mere podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem elektrana na biomasu/biogas, Feed-in tariff za otkup elktri;n energije i balansiranje i oitavanje prodate elektrine energije. Ovom uredbom je potvreno da elektrane na biomasu/biogas spadaju u one objekte koji imaju pravo na korienje mera podsticaja, ali da prethodno moraju imati utvren status povlaenog proizvoaa elektrine energije u kome e biti utvrena vrsta elektrane i instalisana snaga. Uredba razlikuje sledee elektrane: elektrane instalisane snage do 10 MW koje u procesu proizvodnje koriste samo biomasu ili biomasu u kombinaciji sa nekim dopunskim fosilnim gorivom, ukoliko energetska vrednost koriene biomase na godinjem nivou ini najmanje 80% ukupne primarne energije, elektrane za kombinovanu proizvodnju instalisane snage do 10 W koje koriste obnovljive izvore energije, fosilna goriva ili fosilna goriva u kombinaciji sa nekim obnovljivim izvorom energije; elektrane koje koriste separisanu biorazgradljivu frakciju komunalnog otpada instalisane snage do 10 W. Uredbom su utvrene otkupne cene elektrine energije koje se razlikuju prema vrsti elektrane i prema instalisanoj snazi. Postoje tri vrste, povla enih elektrana podeljene u sedam kategorija, i to:
Redni broj Vrsta elektrane Instalisana snaga MW) do 0,5 MW od 0,5 MW do 5 MW od 5 MW do 10 MW do 0,2 MW Mera podsticaja - otkupna cena (cEUR/1 kWh) 13,6 13,845 - 0,489*P 11,4 16,0

1. 2.

Elektrane na biomasu

48

Elektrane na biogas 3. Elektrane na deponijski gas i gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda

od 0,2 MW do 2 MW preko 2 MW

16,444-2,222*P 12,0 6,7

(P je instalisana snaga u MW; primer prorauna otkupne cene za elektranu instalisane snage 1,2 MW je: 13,845-0,489*1,2=13,2582 cEUR / 1 kWh) Mehanizam koji je utvren ovom uredbom obavezuje Kupca elektrine energije javno preduzee za proizvodnju, distribuciju i trgovinu elektrinom energijom - da otkupi elektrinu energiju od povlaenog proizvoaa elektrine energije koji ispunjava uslove iz Uredbe, po cenama utvrenim u gore navedenoj tabeli, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ispostavljanja fakture. Prava i obaveze izmeu povlaenog proizvoaa elektrine energije i kupca energije se ureuju ugovorom o otkupu elektrine energije. Ovaj ugovor se potpisuje za period od 12 godina. Povlaeni proizvoa se kao prodavac elektrine energije i ugovorna strana kupcu legitimie reenjem o sticanju statusa povlaenog proizvoaa. Povlaeni proizvoa ima pravo da raskine ugovor o otkupu elektrine energije jednostranom izjavom volje otkazom, ali bez prava ponovnog zakljuenja istog ugovora. Ugovor se smatra raskinutim istekom tridesetog dana od dana kada kupac primi pismeno obavetenje. Povlaeni proizvoa koji je zakljuio Ugovor ne plaa kupcu naknadu za usluge balansiranja i nema obavezu plaanja usluge oitavanja elektrine energije. Oitavanje elektrine energije kod povlaenog proizvoaa vri energetski subjekt na iju je mreu prikljuen povlaeni proizvoa i to tako to oitavanje vri svakog prvog u mesecu, a najkasnije do svakog petog u mesecu dostavlja oitane podatke za prethodni mesec i povlaenom proizvoau i kupcu. Energetski subjekt na iju je mreu prikljuen povlaeni proizvoa ima jo jednu obavezu - da pre zakljuenja ugovora, na zahtev povlaenog proizvoaa ili kupca izvri oitavanje poetnog stanja brojila. Ovu obavezu treba da izvri u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva. 116 Uredbom su utvrene odreene obaveze kupca: 1) da u roku od 30 dana od dana podnoenja pisanog zahteva za zaklju enje ugovora o otkupu elektrine energije zakljui isti ugovor117 i 2) da vri uslugu balansiranja povlaenom proizvoau bez naknade. Tako e je propisano da kupac ima pravo na naknadu trokova proisteklih iz navedenih obaveza. Iznos trokova odreuje se na osnovu energetskih veliina iskazanih u Energetskom bilansu Republike Srbije za narednu godinu. Uredbom je propisan nain obrauna ovih trokova i nain

U vreme pisanja ovog teksta, energetski subjekti koji upravljaju distributivnim mreama su zavisna drutva kupca. 117 Navedena obaveza zakljuenja ugovora o otkupu elektrine energije je utvrena Uredbom. S obzirom na to da je Uredba podzakonski akt, za sada jo nisu propisani prekraji ili privredni prestupi, za sluaj da kupac ne izvri svoju Uredbom propisanu obavezu i ne zakljui ovaj ugovor u propisanom roku ili ga ne zakljui uopte. 49

116

naknade. Kupac e ostvariti naknadu navedenih trokova, tako to e iste trokove iskazati kroz cene elektrine energije za tarifne kupce.118 Kupac ima obavezu da izvetava Ministarstvo rudarstva i energetike i Agenciju za energetiku o prihodima od naknada i od prodaje elektrine energije otkupljene od povlaenih proizvoaa, kao i o trokovima vezanim za obavezu otkupa elektrine energije od povlaenih proizvoaa. Propisani mehanizam ne stvara mogunost da povlaeni proizvoa i elektrine energije direktno prodaju elektrinu energiju na tritu buduim kvalifikovanim kupcima - po trinim cenama, ako budu konkurentne. Iako nije konkretno regulisano, navedenim mehanizmom je utvrena i obaveza energetskog subjekta na iju elektroenergetsku mreu je prikljuen povlaeni proizvoa elektrine energije iz elektrane na biomasu/biogas, da obezbedi preuzimanje ove elektrine energije u mrei. U Modelu ugovora o otkupu elektrine energije119 utvrena su prava, obaveze i odgovornosti ugovornih strana (povlaenog proizvoaa elektrine energije u elektranama na biomasu/biogas i kupca) u pogledu otkupa elektrine energije proizvedene u elektrani na biomasu/biogas povlaenog proizvoaa, kao i druga pitanja kojima se obezbeuje usklaen rad elektrane sa potrebama snabdevanja elektrinom energijom tarifnih i drugih kupaca, pod uslovima utvrenim istim ugovorom i propisima kojima se ureuju prava i obaveze po osnovu proizvodnje i prodaje elektrine energije iz obnovljivih izvora. Potrebno je ukazati da u Modelu ugovora o otkupu elektrine energije ne postoje nikakva sredstva obezbeenja izvrenja ugovornih obaveza, koja bi davala veu pravnu sigurnost i jednoj i drugoj strani. S obzirom na to da se radi o modelu ugovora, ne bi trebalo da postoji smetnja da sredstva obezbeenja izvrenja ugovornih obaveza budu utvrena u svakom konkretnom ugovoru. 9. ZAKLJUAK Izgradnja energetskog objekta - elektrane na biomasu/biogas i obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije predstavljaju celinu procesa kojim ovaj energetski objekat postaje operativan. Osnivanje zavisnog drutva javnog preduzea, poveravanje prava obavljanja delatnosti od opteg interesa i koncesije su tri naina sticanja prava na obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije u elektranama na biomasu/biogas. Kroz uporedno-pravnu analizu sva tri oblika obavljanja delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije u elektranama na biomasu/biogas mogu se utvrditi odreene pravne praznine i neusaglaenosti u pogledu meusobnog odnosa ova tri pravna instituta. Iz navedenog proizilazi da postoji prostor za iroku diskrecionu ocenu nadlenih organa u ovim postupcima, posebno u odabiru naina na koji e se stei pravo na obavljanje ove delatnosti.
Cene elektrine energije za tarifne kupce se utvruju Odlukom koju donosi javno preduzee za proizvodnju, distribuciju i trgovinu elektrinom energijom (JP EPS), a na osnovu Metodologije za odreivanje tarifnih elemenata za obraun cena elektrine energije za tarifne kupce (Sl. glasnik RS br. 68/06, 18/07 i 116/08) i Tarifnog sistema za obraun elektrine energije za tarifne kupce (Sl. glasnik RS br. 1/07, 31/07, 50/07, 81/07, 21/08 i 109/09) donetim od strane Agencije za energetiku Republike Srbije. Na ovu odluku saglasnost daje Vlada. 119 lan 1. Modela ugovora o otkupu elektrine energije, www.mre.gov.rs 50
118

U zavisnosti da li se proizvodi elektrina ili toplotna energija postoji razliita nadlenost organa koji su nadleni za zatitu javnog interesa. Ukoliko se radi o proizvodnje elektrine energije, radi se o energetskoj delatnosti koja je delatnost od opteg interesa u nadlenosti Republike Srbije. Ukoliko se radi o proizvodnji toplotne energije, radi se o komunalnoj delatnosti koja je u nadlenosti jedinice lokalne samouprave. To znai da se obavljanje energetske delatnosti u elektranama na biomasu/biogas regulie na razliit nain, u zavisnosti od proizvoda te elektrane. Posebnu zanimljivost, ini sticanje prava na obavljanje energetske delatnosti kombinovanog procesa - proizvodnje i elektrine i toplotne energije u istom objektu. U ovom sluaju, s obzirom na to da se radi o dve delatnosti, neenergetski subjekt treba da pribavi pravo na obavljanje obe delatnosti kod razliitih organa, i dok ne zavri obe procedure, koje na kraju treba da daju u praksi funkcionalno ostvarljiv rezultat, ne moe da po ne da proizvodi energiju, jer je proces funkcionalno jedinstven. Jedino u postupku pribavljanja licence za obavljanje energetskih delatnosti u sluaju kombinovanog procesa, energetski subjekt podnosi zahtev samo jednom organu - Agenciji za enegetiku. Procedura davanja koncesije za izgradnju elektrane na biomasu/biogas i istovremeno obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije prua veu pravnu sigurnost investitorima nego drugi naini sticanja ovih prava, jer zainteresovano lice stie svoje pravo u jednom postupku, u jasno definisanoj proceduri. Postupak davanja koncesije na izgradnju elektrane i istovremeno obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije je vremenski dui od posebnog postupka dobijanja dozvole za izgradnju elektrane i zaklju enja ugovora o poveravanju obavljanja delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije. U vezi sa navedenim, treba uzeti u obzir da se u drugom sluaju radi o dva pojedinana postupka i da se izmeu njih nalazi period izgradnje samog objekta, tako da ovakav fazni postupak ne prua dovoljnu pravnu sigurnost da e se zavriti u kratkom roku i sa sigurnim uspehom. Potrebno je ukazati da je ulaganje u zavisno drutvo javnog preduzea za proizvodnju elektrine i/ili toplotne energije u konkretnoj/im elektranama, iako podlee saglasnostima Vlade, relativno jasna i kratka procedura. Ipak, ne moe se sa sigurnou tvrditi da e matino javno preduzee dozvoliti veinski udeo investitora. U tom sluaju, ostaje da se precizno definiu i zatite prava investitora ugovorom o ulaganju. Rizik ovakvog ulaganja je u zavisnosti javnog preduzea od dnevnog politikog uticaja i volje Vlade, koja moe da raspie tender za davanje koncesije za obavljanje delatnosti matinog javnog preduzea ili da izvri privatizaciju matinog javnog preduzea i time ugrozi prava investitora zavisnog drutva kapitala.

51