GERMANSKA NOVA MEDICINA

Sve medicinske teorije, bilo konvencionalne ili "alternativne", prole ili sadanje, su zasnovane na konceptu da su bolesti "kvarovi" organizma. Dr Hamerova otkria, me utim, pokazuju da nita u prirodi nije "bolesno", ve da sve ima svoj bioloki smisao. Na osnovu Pet Biolokih Zakona, bolesti nisu besmisleno i bezuzrono "divljanje" organizma, kako to govori konvencionalna medicina, ve prastari (arhaini) "Bioloki specijalni programi prirode" koji pomau individui tokom neoekivanog emocionalnog stresa. vrsto utemeljena u znanju o embriologiji, Germanska Nova Medicina je istinska prirodna nauka. Ovo znai da je Pet Biolokih Zakona proverljivo na svakom sluaju u svakom datom vremenu. Od 1981. godine dr Hamerova otkria su bila testirana i verifikovana vie od 30 puta od strane mnogih lekara i profesionalnih udruenja putem potpisanih dokumenata (pogledati verifikacije). Svi dokumenti potvr uju 100%-tnu tanost dr Hamerovih otkria. Pet Biolokih Zakona je u isto vreme u savrenoj harmoniji sa spiritualnim (duhovnim) zakonima. Zbog ove istine, u paniji je GNM nazvana "La Medicina Sagrada", Sveta Medicina.

PET BIOLOKIH ZAKONA

PRVI BIOLOKI ZAKON
Prvi kriterijum
Svaki SBS (Significant Biological Special Program -"Znaajan bioloki specijalni program prirode") potie od DHS-a (Dirk Hamerov Sindrom), to je neoekivani, visoko akutni i izolovani konflikt - ok koji se deava simultano i sinhrono u PSIHI, MOZGU i odgovarajuem ORGANU.

U GNM terminologiji "konfliktni ok" ili DHS odgovara emocionalno stresnoj situaciji koju ne moemo da prihvatimo i za koju nismo pripremljeni. Takav DHS moe biti pokrenut, na primer, neoekivanim odvajanjem ili gubitkom voljenog, neoekivanim besom (gnevom) i brigom ili iznenadnom dijagnozom i prognozom neke bolesti. DHS se razlikuje od psiholokog "problema" ili od svakodnevnih stresnih situacija utoliko to neoekovani konflikt (ok) ukljuuje ne samo psihu, ve i mozak i telo. Sa bioloke take gledita, "neoekivano" znai da ovek nije pripremljen i da situacija u kojoj se naao moe biti potencijalno tetna. U cilju asistencije (pomoi) individui tokom ovakve neoekivane krize, momentalno se pokree SBS (Specijalni bioloki program prirode), kreiran specijalno za datu situaciju. Imajui u vidu da su ovi prastari, smisleni programi za preivljavanje svojstveni svim organizmima, ukljuujui nas ljude, mi u GNM nazivamo te konflikte biolokim radije nego psiholokim.

Tuga zbog gubitka prijatelja ivotinje doivljavaju ove bioloke konflikte u pravom (bukvalnom) smislu kada izgube gnezdo ili teritoriju, kada su razdvojeni od svog para ili mladuneta, kada su napadnuti od suparnika, kada im preti glad ili kada doive smrtni strah. S obzirom na to, da smo mi ljudi sposobni da komuniciramo sa svetom oko nas bukvalno ali i simbolino, mi moemo doivljavati ove konflikte i u figurativnom smislu. Na primer, "konflikt gubitka teritorije" moe se prevesti kao gubitak doma ili radnog mesta, "konflikt napada" moemo doiveti kada nas neko uvredi, "konflikt naputenosti" moe biti izazvan kada se oseamo usamljeni ili iskljueni "iz opora" (drutva), "konflikt smrtnog straha" moe biti izazvan okom zbog dijagnoze koju doivljavamo kao smrtnu osudu. NAPOMENA: Neuhranjenost, trovanje ili povreda moe rezultirati disfunkcijom organa bez DHS-a!

Deavanja u psihi, mozgu i odgovarajuem organu u momentu kada nastane DHS: 2

NIVO PSIHE: Osoba je emocionalno i mentalno uznemirena NIVO MOZGA: U trenutku pojave DHS-a, konfliktni ok poga a specifinu predodre enu- oblast mozga. "Udar" oka je vidljiv na CT snimku mozga (CT - Computer Tomography) kao set otrih koncentrinih krugova. U GNM se takva prstenasta konfiguracija na mozgu naziva Hamerov Fokus (arite) ili HH ( nemaki: Hamerscher Herd). Prvobitni izraz su skovali protivnici dr Hamera, koji su ove strukture podrugljvo nazivali "sumnjivi Hamerovi Fokusi". Pre nego to je dr Hamer identifikovao ove prstenaste strukture na mozgu, radiolozi su ih smatrali artefaktima, nastalim usled nepravilnog rada maine. Ali 1989. godine, Siemens, proizvo a opreme za kompjutersku tomografiju (CT) potvr uje da ove prstenaste strukture ne mogu biti artefakti, jer ak i kad se tomografija ponovi iz drugih uglova, ova prstenasta konfiguracija se uvek pojavljuje na istom lokalitetu u mozgu. Isti tip konflikta uvek udara u isti modani relej. Tana LOKACIJA Hamerovog Fokusa (HH) je odre ena prirodom (sadrajem) konflikta. Na primer "motorni konflikt", doivljen kao "ne biti u mogunosti pobei" ili "oseati se zaglavljenim", udara u modanu koru (motorni korteks) koji kontrolie pokrete miia. Veliina HH je odre ena intenzitetom konflikta. Moemo zamisliti svaki modani relej kao skup nervnih elija koje funkcioniu i kao receptori (primaoci) i kao transmiteri (prenosnici). NIVO ORGANA: U trenutku kada modane elije doive DHS, konflikt se momentalno prenosi na odgovarajui organ i SBS (Specijalni bioloki program prirode), specifian samo za taj odre eni sadraj konflikta, se momentalno aktivira. Bioloki znaaj svakog SBS-a je da pobolja funkciju pogo enog organa tako da individua bude u boljoj poziciji da upravlja ili eventualno razrei konflikt. I bioloki konflikt i bioloki znaaj svakog Specijalnog biolokog programa (SBS) uvek se odnosi na funkciju odgovarajueg organa ili odre enog tkiva organa. Primer: Ako mukarac doivi "konflikt gubitka teritorije", konflikt udara u predeo mozga koji kontrolie koronarne arterije. U tom trenutku na unutranjoj oblozi arterijalnog zida poinju ulceracije (nestajanje-gubitak elija) izazivajui anginu pektoris. Bioloka svrha gubitka elija je da proiri volumen (zapreminu) krvnog suda, da bi na taj nain vie krvi dolo do srca, to daje individui vie energije i snage u nastojanju da vrati svoju teritoriju (izgubljen dom ili radno mesto...) nazad ili da ustanovi novu. Ova smislena igra izme u psihe, mozga i tela se igra ve milionima godina. Izvorno, ovi uro eni bioloki programi su bili navo eni od strane "mozga organa" (svaka biljka jo uvek poseduje takav mozak organa). Evolucijom i razvojem kompleksnosti ivotnih formi, "glavni mozak" odakle je sada kontrolisan i koordinisan svaki SBS (Specijalni bioloki program). Ovaj bioloki transfer mozga u glavu objanjava zato su modani kontrolni centri za svaki organ u istom redosledu kao i organi u telu. Primer: Modani releji koji kontroliu skelet (kosti) i popreno-prugaste miie su precizno pore ani u meduli (cerebral medulla - unutranji deo-sr velikog mozga). 3

Ovaj dijagram pokazuje da su kontrolni centri lobanje, ruku, ramena, prljenova (kima), karlice, kolena i stopala svi pore ani u red bukvalno "od glave do pete". Sadraj biolokog konflikta, povezan sa kostima i miinim tkivom je "konflikt gubitka samopouzdanja - samoobezvre ivanje" (selfdevaluation conflict - SDC); gubitak samopouzdanja, oseati se "bezvrednim" i "beskorisnim". S obzirom na to da ovde imamo ukrtenu korelaciju od mozga do organa, modani releji na desnoj hemisferi kontroliu kosti i miie leve strane tela, dok modani releji na levoj strani kontroliu kosti i miie desne strane tela.

Ovaj izvanredan CT snimak organa pokazuje HH (Hamerov fokus) na etvrtom prljenu lumbalnog dela kime (aktivan "konflikt gubitka samopouzdanja") i ini komunikaciju izme u mozga i organa upadljivo vidljivom.

Drugi kriterijum
Sadraj (tema) konflikta odre uje lokaciju HH u mozgu i gde tano na organskom nivou e se odvijati SBS (Specijalni bioloki program prirode).
Sadraj konflikta se odre uje u trenutku udara DHS-a. Kada se konflikt desi, naa podsvest u deliu sekunde povezuje ovaj doga aj sa tano odre enom biolokom temom konflikta npr. "gubitak teritorije", "briga za gnezdo", "naputenost od strane opora", "odvojenost od partnera", "gubitak mladuneta", "napad od strane protivnika", "pretnja izgladnjivanja" itd. Ako je, na primer, ena neoekivano suoena sa odvajanjem od partnera, to ne mora nuno da znai da e patiti od "konflikta odvajanja" u biolokom smislu. Takav DHS moe biti doivljen kao "konflikt naputenosti" (poga ajui bubrege) ili kao "konflikt gubitka samopouzdanja" (poga ajui kosti rezultirajui u osteoporozi) ili "duboki konflikt gubitka" (poga ajui jajnike). Tako e, to to jedna individua doivi kao "konflikt gubitka samopouzdanja", druga individua moe doiveti na potpuno drugaiji nain. Za treu individuu ovakav doga aj moe biti potpuno nebitan. Na subjektivan oseaj u pozadini konflikta i naa individualna percepcija konflikta je ono to odre uje koji deo mozga e doiveti ok i shodno tome, koji fiziki simptom e se manifestovati kao rezultat konflikta. Jedan jedini DHS moe udariti na vie mesta u mozgu i napraviti na taj nain vie "bolesti" kao to su viestruki kanceri, pogreno nazvani metastaze. Na primer, ako mukarac neoekivano izgubi posao i banka oduzme svu njegovu imovinu, on moe raziti rak debelog creva kao rezultat "konflikta nesvarljivog zalogaja" ("Ne mogu to da svarim!"), rak jetre kao rezultat "konflikta gladi-izgladnjivanja" ("Ne znam kako da obezbedim sredstva za sebe!") i rak kostiju kao rezultat "konflikta gubitka samopouzdanja" (gubitak samopotovanja). Sa reenjem konflikta (npr. nalaenjem drugog posla) sva tri kancera e ui u fazu isceljenja u isto vreme. 4

Trei kriterijum
Svaki SBS - Specijalni program prirode tee uporedo (sinhrono) na sva tri
nivoa: nivou psihe, nivou mozga i nivou organa.

Psiha, mozak i odgovarajui organ su tri nivoa jednog jedinstvenog organizma koji uvek funkcionie u sinhronicitetu.

ZNAAJ RAZLIKOVANJA DENJAKA OD LEVAKA

Naa bioloka predodre enost biti denjak ili levak odre uje na koju hemisferu mozga e udariti konflikt i koja strana tela e biti pogo ena. Naa bioloka predodre enost denjak-levak se odluuje u trenutku deobe prve elije nakon zaea. Zato kod jednojajanih blizanaca, jedan je bioloki desnoruk a drugi levoruk. Odnos izme u desnorukih i levorukih je otprilike 60:40. Da li je neko denjak ili levak se lako odre uje testom pljeskanja. Ruka koja je gore (ili koja jae udara) je vodea ruka i govori nam da li je osoba denjak ili levak.

Pravilo: Desnoruka osoba reaguje na konflikt sa majkom ili detetom, levom stranom tela a na konflikt sa partnerom (svako ko nije majka ili dete) desnom stranom tela. Kod levorukih je obrnuto.

Primer: Ako denjakinja trpi "konflikt brige" zbog zdravlja svog deteta, razvie glandularni (lezdani) tumor leve dojke. S obzirom da ovde postoji ukrtanje od mozga ka organu, na CT snimku mozga odgovarajui HH e biti na desnoj hemisferi u delu mozga koji kontrolie lezdano tkivo leve dojke. U sluaju levakinje, "konflikt brige" oko deteta e se manifestovati kao rak desne dojke, pokazujui na CT snimku udar na levoj hemisferi u malom mozgu (cerebellum).

Ustanovljavanje da li je osoba desnoruka ili levoruka je od izuzetnog znaaja za identifikaciju prvog DHS-a.

DRUGI BIOLOKI ZAKON

Svaki SBS (Specijalni bioloki program prirode) protie u dve faze, ukoliko je dolo do razreenja konflikta.

Normotonija je stanje koje odgovara normalnom dnevno-nonom ritmu. Kako stoji u dijagramu iznad, "simpatikotonija" smenjuje "vagotoniju". Ovi izrazi se odnose na na autonomni nervni sistem (ANS) koji kontrolie vegetativni ritam kao to su otkucaji srca ili varenje. Tokom dana organizam je u normalnom stanju simpatikotonog stresa ("bori se ili bei") a tokom spavanja u normalnom vagotonom stanju odmaranja ("odmaraj i vari").

FAZA AKTIVNOSTI KONFLIKTA (Conflict Activity - Ca faza, simpatikotonija)

im se konfliktni ok (DHS) desi, normalan dnevno-noni ritam se prekida i ceo organizam ulazi u fazu aktivnosti konflikta (Ca faza). Istovremeno se aktivira SBS (Specijalni program prirode) koji je povezan sa tim specifinim konfliktom, potpomaui organizam u svakodnevnom funkcionisanju u cilju asistiranja -na sva tri nivoa- tokom krize. NIVO PSIHE: Aktivnost konflikta se manifestuje kao konstantno razmiljanje o problemu (konfliktu). Autonomni nervni sistem je u trajnoj simpatikotoniji. Tipini simptomi su nesanica, nedostatak apetita, ubrzan rad srca, povien krvni pritisak, smanjen nivo eera u krvi i munina. Faza aktivnosti konflikta (Ca) se tako e naziva i HLADNA faza, zato to su tokom stresa krvni sudovi sueni i kao rezultat toga simptomi su: hladne ruke i hladna stopala, hladna koa, drhtavica, groznica ili hladan znoj. Ipak, sa biolokog aspekta, stanje stresa, posebno bu enje u ranim jutarnjim asovima i potpuna preokupacija konfliktom postavlja individuu u povoljniju poziciju ne bi li lake pronala reenje konflikta. NIVO MOZGA: Lokacija udara konflikta u mozgu je odre ena preciznom prirodom (sadrajem) konflikta. Veliina HH (Hamerovog fokusa) je uvek proporcionalna duini trajanja i intenzitetu konflikta.

Tokom Ca faze, HH se pojavljuje na snimku mozga kao otri koncentrini krugovi. CT snimak mozga pokazuje HH u desnoj hemisferi motornog korteksa, pokazajui da je motorni konflikt ("ne biti u stanju pobei - nemogunost pobei") sa paralizom leve noge, jo uvek aktivan. Ako je ovo levoruka osoba, konfliktna situacija bi bila povezana sa partnerom. Bioloki znaaj paralize je refleks "praviti se mrtav - glumiti smrt", jer u prirodi grabljivac esto napada plen kad isti pokuava da pobegne. Stoga odgovor ovog SBS programa: "Ako ne mogu da pobegnem, praviu se mrtav", izaziva paralizu dok opasnost ne pro e. Mi ljudi delimo ove programe sa svim vrstama.

NIVO ORGANA: (Ca faza - faza aktivnosti konflikta) Ako je neophodno vie tkiva da bi se lake reio konflikt, organ ili tkivo (povezano sa tim odre enim konfliktom) reaguje bujanjem, rastom (proliferacijom) elija. Na primer: u sluaju "konflikta smrtnog straha", esto izazvanim okom od dijagnoze i prognoze, ok udara u predeo mozga koji kontrolie alveole plua, koje su zaduene za obradu kiseonika. S obzirom na to da je panini strah od smrti u biolokom smislu izjednaen sa nemogunou disanja, elije alveola poinju momentalno da se umnoavaju. Bioloka svrha ovih voria (rak plua) je da povea kapacitet plua, kako bi na taj nain individua bila u boljoj poziciji da se izbori sa smrtnim strahom. Ako je potrebno manje tkiva da bi se lake razreio konflikt, organ ili tkivo povezano sa tim konkretnim konfliktom reaguje razgradnjom (topljenjem) elija. Na primer: ako u prirodi enka doivi seksualni konflikt u smislu "nisam u mogunosti da se parim", sloj tkiva koji oblae grli materice (prolaz do materice) ulcerie (elije se tope). Bioloki znaaj gubitka elija je da proiri cerviks, tako da kada do parenja konano do e, vie sperme moe da stigne do materice, to poveava ansu za zaeem. Kod ljudskih jedinki - ena, ovaj konflikt parenja moe biti aktiviran kada je ena seksualno odbaena, odbijena, frustrirana, zlostavljana... Bilo da organ ili tkivo odgovara na konflikt deobom ili topljenjem elija, uvek prati bioloki obrazac koji je povezan sa evolutivnim razvojem ljudskog mozga.

Kompas Germanske Nove Medicine pokazuje da svi organi i tkiva kontrolisani od strane STAROG MOZGA (modano stablo i mali mozak), kao to je debelo crevo, plua, jetra, bubrezi ili mlene lezde uvek generiu rast elija (rast tumora) u fazi aktivnosti konflikta - Ca fazi. Svi organi i tkiva kontrolisani od strane VELIKOG MOZGA - CEREBRUM (cerebral medulla-sr velikog mozga, cerebral cortex-modana kora) kao to su kosti, limfni vorovi, grli materice, jajnici, testisi ili epiderm koe, uvek generiu gubitak tkiva (elija). Kako faza aktivnosti konflikta napreduje, tako napreduju i simptomi na organu. Isto je u suprotnom kada je Ca faza usporena i simptomi na organu su usporeni.

VISEI KONFLIKT
Visei konflikt je situacija kada osoba ostaje u fazi aktivnosti konflikta, zato to konflikt ne moe biti ili jo nije razreen. Osoba moe doiveti duboku starost sa malim konfliktom i odgovarajuim tumorom pod uslovom da tumor ne izaziva mehanike opstrukcije, kao to bi recimo bio sluaj da je tumor na debelom crevu. Ako je osoba u akutnoj fazi aktivnosti konflikta dui vremenski period, takvo stanje moe biti fatalno. Me utim, osoba koja je u fazi aktivnosti konflikta ne moe nikad umreti od raka, zato to tumori koji rastu tokom prva faze (Ca) jednog SBS-a (tumori plua, tumori jetre ili tumori mlenih lezda), ustvari poboljavaju funkciju organa tokom tog perioda. Pacijenti koji ne preive stresnu fazu aktivnosti konflikta, esto umiru zbog gubitka energije, deprivacije sna a povrh svega zbog straha. Sa negativnom prognozom i toksinom terapijom kao to je hemoterapija, nadodatom na emocionalnu, mentalnu i fiziku iscrpljenost, mnogi pacijenti nemaju nikakvu ansu. 8

CL - KONFLIKTOLIZA
Razreenje konflikta je taka preokreta koja inicira drugu fazu SBS-a. Kao i faza aktivnosti konflikta (Ca - faza), faza isceljenja tee paralelno na sva tri nivoa.

FAZA ISCELJENJA (Pcl - faza, post-konfliktoliza)

NIVO PSIHE: Razreenje konflikta dolazi sa oseanjem velikog olakanja. Autonomni nervni sistem se momentalno prebacuje u trajnu vagotoniju koju prati veliki umor ali i dobar apetit. Odmaranje i zdrava hrana slue svrsi da podre (pomognu) organizmu tokom isceljenja i "popravke". Faza isceljenja je nazvana TOPLOM fazom, zato to se u vagotoniji krvni sudovi ire i kao rezultat toga imamo tople ruke, topla stopala, toplu kou i verovatno temperaturu. NIVO MOZGA: Paralelno sa isceljenjem psihe i pogo enog organa, nervne elije koje su doivele udar od DHS-a tako e se isceljuju. Prvi deo faze isceljenja (Pcl faza - A) na mozgu: Na poetku razreenja konflikta, voda i serumska tenost je dovuena u pogo enu oblast mozga stvarajui tako modani edem (otok) koji titi modano tkivo tokom procesa popravke. Modani edem je taj koji izaziva tipine cerebralne simptome isceljenja kao to su glavobolje, vrtoglavica (nesvestica) ili zamuen vid. Tokom prvog dela faze isceljenja, HH na CT snimku mozga izgleda kao tamni prstenovi (pokazujui edem na mozgu). Primer: Ovaj CT snimak mozga pokazuje HH u Pcl-fazi A (prvi deo faze isceljenja) tumora plua to znai da je, sa tim povezan, "konflikt smrtnog straha" razreen. Veinu "konflikata smrtnog straha" i samim tim rak plua izaziva ok zbog dijagnoze i prognoze.

EPILEPTOIDNA ILI EPILEPTINA KRIZA (EPI-KRIZA, EC) je inicirana u sred faze

isceljenja i odigrava se simultano na sva tri nivoa. Sa nastupom Epi-Krize, individua je -na trenutak- prebaena u stanje aktivnosti konflikta. Na psihikom i vegetativnom nivou ovo reaktivira tipine simpatikotone simptome kao to je nervoza, hladan znoj, groznica i munina. ta je bioloka svrha ovog nevoljnog recidiva konflika? Na najvioj taki faze isceljenja (to je najdublja taka vagotonije), edem na mozgu i korespondentnom organu je dostigao maksimalnu veliinu. Upravo u tom trenutku mozak aktivira simpatikotoni stres u nameri da istisne vodu iz edema. Ova vitalna bioloka regulacija je praena urinarnom fazom, tokom koje telo eliminie viak tenosti, zadrane tokom prvog dela faze isceljenja (Pcl-faza A). Specifini simptomi Epi-krize (EC) su odre eni tipom konflikta i u zavisnosti koji organ je pogo en. Srani napadi, log, astmatini napadi, napadi migrene, epileptini napadi su samo neki od primera ove "krize" isceljivanja.

Drugi deo faze isceljenja (Pcl-faza B) ne nivou mozga: Poto je modani edem isce en, neuroglija, to je vezivno tkivo mozga koje je uvek u mozgu prisutno, sakuplja se na mestu udara da zavri proces popravke na cerebralnom nivou. Koliina akumulirane glije zavisi od veliine otoka (edema) koji je nastao u Pcl-fazi A. To je prirodan proces nagomilavanja neuroglije ("glioblastoma" - u bukvalnom prevodu: klijanje glija elija), koji je pogreno interpretiran kao "modani tumor". Tokom drugog dela faze isceljenja, HH se na CT snimku mozga vidi kao konfiguracija belih koncentrinih krugova. Ovaj CT mozga pokazuje HH u kontrolnom centru koronarnih (sranih) arterija, ukazujui da je "konflikt gubitka teritorije" razreen. Tokom epi-krize (EC) pacijent je doiveo oekivani srani napad (sa anginom pektoris u ca-fazi). Da je faza aktivnosti konflikta trajala due od 9 meseci, srani napad bi bio fatalan. Poznavajui GNM ovakve ozbiljne situacije se mogu spreiti.

NIVO ORGANA (faza isceljenja):

Poto je konflikt razreen, tumori kontrolisani od strane STAROG MOZGA, koji su se razvili tokom faze aktivnosti konflikta nisu vie potrebni (npr. tumori plua, debelog creva, prostate) i bivaju razgra eni uz pomo gljivica ili TB (Tuberkuloznih) bakterija. Ukoliko mikrobi nisu dostupni (zbog vakcinacije ili korienja odre enih lekova) tumor ostaje na mestu i inkapsulira se bez dalje deobe elija.

Nasuprot tome, gubitak tkiva (elija) koje kontrolie VELIKI MOZAK a koje se deava tokom faze aktivnosti konflikta, biva sada popunjeno i zamenjeno novim elijama. Ovaj proces popravke se odigrava tokom prvog dela faze isceljenja (pcl-faza A). Ovde nalazimo rak grlia materice (topljenje elija u ca-fazi), rak jajnika, rak testisa, intra-duktalni rak dojke, rak bronhija ili limfom. Tokom drugog dela faze isceljenja (pcl-faza B) tumor polako degradira. Standardna medicina ove tumore koji ustvari zaceljuju, pogreno tumai kao maligni rast elija (pogledati lanak "Priroda tumora").

Simptomi PCL-faze kao to je otok (edem), upala, gnoj, iscedak (potencijalno izmean sa krvlju), "infekcije", groznica i bol su indikatori da je u toku PRIRODAN PROCES ISCELJENJA.
Trajanje i teina simptoma isceljenja su odre eni intenzitetom i duinom ca-faze koja je prethodila. Recidivi konflikta koji konstantno prekidaju fazu isceljenja, produavaju proces isceljenja. Zraenje i hemoterapija brutalno ometaju prirodno isceljenje kancera. Budui da je na organizam sam po sebi programiran da zaceli, telo e nastaviti da zavrava proces popravke im je "medicinski" tretman zavren. "Ponavljanje kancera" je obino praeno jo agresivnijim tretmanom.

10

S obzirom da "zvanina medicina" ne uspeva da prepozna obrazac dvofaznosti svake "bolesti", lekari ili vide pacijenta pod stresom sa rastuim tumorom (ca-faza), isputajui iz vida da ovome sledi faza isceljenja ili vide pacijenta sa groznicom, "infekcijom", upalom, iscedkom, glavoboljom ili drugim bolovima (pcl-faza), ne shvatajui da su to u stvari simptomi isceljivanja prethodne faze aktivnosti konflikta. Previ anjem jedne od dve faze, simptomi koji pripadaju samo jednoj fazi su vi eni kao zasebna bolest, na primer osteoporoza, koja se pojavljuje u fazi aktivnosti "konflikta gubitka samopouzdanja" i artritis, koji je simptom faze isceljenja istog tipa konflikta. Ova nesvesnost je naroito tragina ako je pacijentu dijagnostifikovan "maligni" kancer ili ak metastaza, iako je kancer u stvari ve u prirodnom procesu isceljenja. Kada bi lekari spoznali bioloku korelaciju (povezanost) psihe, mozga i organa, tako e bi prepoznali da su dve faze u stvari JEDAN SBS, lako proverljiv na CT-u mozga, na kojem bi HH (Hamerov fokus) bio vidljiv na istom mestu u obe faze. Taan izgled HH pokazuje da li je pacijent jo uvek u fazi aktivnost konflikta (HH sa otrim koncentrinim krugovima) ili je ve u fazi isceljenja, tavie, da li je u pcl-fazi A (HH sa edematoznim tamnim prstenovima) ili u pcl-fazi B (HH bela (glija) nakupnina), pokazujui da je kljuna kritina taka epi-krize (EC) prola (pogledati lanak "itanje mozga"). Zavrtkom faze isceljenja, normalan dnevno-noni ritam (normotonija) se uspostavlja na sva tri nivoa.

VISEE (NEPOTPUNO) ISCELJENJE

Izraz "visee isceljenje" odgovara situaciji kada faza isceljenja (pcl-faza) ne moe biti zavrena zbog konstantnih recidiva konflikta.

RECIDIV KONFLIKTA ILI "INE"

Kada doivimo konfliktni "ok"- DHS, na um je u stanju akutne (intenzivne) svesnosti. U tom trenutku je naa podsvest alarmirana i upija sve komponente povezane sa tom konfliktnom situacijom npr. lokaciju, vremenske prilike, ljude, zvukove, mirise itd. U Germanskoj Novoj Medicini, ove otiske u podsvesti koji ostaju i nakon DHS-a nazivamo INAMA.

SBS ide (tee) po inama, ustanovljenim u momentu DHS-a.

11

Ako smo u fazi isceljenja i naletimo na neku od ina, bilo kroz direktan kontakt ili kroz asocijaciju, konflikt se momentalno reaktivira i nakon kratkog ponavljanja konflikta, pogo eni organ odmah ulazi u fazu isceljivanja, na primer, osip na koi nakon recidiva "konflikta odvajanja", klasini simptomi prehlade nakon naletanja na inu "smrdljivog konflikta - neto mi tu smrdi", tekoe sa disanjem ili ak astmatini napad povezan sa "strahom unutar teritorije" ili proliv sa recidivom "konflikta nesvarljivog zalogaja". "Alergijska reakcija" moe biti pokrenuta od strane bilo ega ili bilo koga ko je povezan na neki nain sa prvobitnim DHS-om, sastojak hrane, odre eni polen, ivotinjska dlaka, odre eni parfem ali tako e i osoba (pogledati lanak "Alergije"). U konvencionalnoj medicini (i alopatskoj i naturopatskoj) se veruje da je glavni uzrok alergija "slab" imuni sistem. Bioloka svrha ine je da funkcionie kao signal upozorenja da bi se spreilo ponovno doivljavanje iste "opasnosti" (DHS). U divljini su ovi signali upozorenja od vitalnog znaaja za opstanak. ine se uvek moraju uzeti u obzir kada se suoavamo sa stanjima koja se ponavljaju, kao to su ponavljajua prehlada, napadi astme, migrene, osipi na koi, epileptini napadi, hemoroidi, infekcije beike itd. Naravno, tako i svaki recidiv kancera mora da se posmatra iz ove perspektive. ine tako e igraju ulogu u "hroninim" stanjima kao to su ateroskleroza, artritis, Parkinsonova bolest ili multipla skleroza. U GNM terapiji, rekonstrukcija doga aja u kojem je nastao DHS, zajedno sa svim prateim inama je znaajna mera u kompletiranju procesa isceljenja.

12

TREI BIOLOKI ZAKON

ONTOGENETSKI SISTEM TUMORA I TUMORSKIH EKVIVALENATA
Nauka embriologije i nae znanje o evoluciji oveka su temelji ove medicine. To su dva izvora koja nam otkrivaju prirodu kancera i svih takozvanih "bolesti". Ryke Geerd Hamer

Trei bioloki zakon objanjava povezanost psihe, mozga i organa u kontekstu embriolokog (ontogenetskog) i evolutivnog (filogenetskog) razvoja ljudskog organizma. Ovaj zakon pokazuje da niti lokacija HH u mozgu, niti bujanje elija (tumor) ili topljenje (nestajanje) elija pratei DHS, nije sluajno ve ugra eno u smisleni bioloki sistem svojstven svakoj vrsti na planeti.

EMBRIONALNI SLOJEVI (KLICINI LISTOVI):

Iz embriologije znamo da se u prvih 17 dana razvoja embriona, razvijaju tri klicina lista od kojih nastaju svi organi i tkiva. Tri embrionalna klicina lista su endoderm, mezoderm i ektoderm.

Embrionalni klicini listovi: Endoderm uti deo Mezoderm narandasti deo Ektoderm crveni deo

Tokom embrionalnog razvoja, rastui fetus prolazi ubrzano kroz sve evolutivne stadijume od jednoelijskog organizma do kompletnog ljudskog bia (filogenetski razvoj u ontogenetskom razvoju).

Dijagram iznad pokazuje da sva tkiva koja potiu od istog klicinog lista su kontrolisana od istog dela mozga.

Veina naih organa, posebno debelo crevo, potie od samo jednog klicinog lista. Drugi organi kao to je srce, jetra, pankreas ili beika su sastavljeni od razliitih tkiva koja potiu od razliitih klicinih listova. Ova tkiva su se vremenom spojila zbog funkcionalnih razloga i smatraju se jednim organom, ak i kada imaju kontrolne centre u sasvim razliitim delovima mozga. Sa druge strane, ima organa koji su u telu daleko jedan od drugog, kao to su rektum, larinks i koronarne vene ali su kontrolisani iz centara koji lee jedan uz drugi u mozgu. 13

ENDODERM (unutranji klicin list)

Endoderm je klicin list koji se razvio prvi tokom evolucije. Stoga je on klicin list koji formira "najstarije" organe tokom ranog perioda embrionalne faze Organi i tkiva koja nastaju od endoderma su: Usta i farinks (podsluzokoa) Hipofiza Suzne lezde Sudovnjaa (Choroid) i duica Srednje uho Eustahijeve tube titna i paratitaste lezde Alveole plua i Goblet elije Jednjak (donja treina) eludac i dvanaestopalano crevo Parenhim jetre Pankreas Tanko crevo Debelo crevo Rektum (podsluzokoa) Beika (podsluzokoa) Prostata Materica i Falopijeve tube Sabirni kanalii bubrega

Sva tkiva i organi koji nastaju od endoderma sastoje se od adeno elija i zbog toga se kanceri na ovim organima nazivaju "adeno karcinomi". Tkiva i organi nastali od najstarijeg klicinog lista (endoderma) su kontrolisani od strane najstarijeg dela mozga, koji je MODANO STABLO (Brainstem) i samim tim odgovaraju najstarijim konfliktima. BIOLOKI KONFLIKTI: Bioloki konflikti povezani sa endodermalnim tkivom tiu se disanja (plua), hrane (organi probavnog kanala) i razmnoavanja (prostata i materica).

Organi i tkiva probavnog kanala - od usta do rektuma - su bioloki povezani sa "KONFLIKTOM ZALOGAJA" (aludirajui na pravi zalogaj hrane). "Nemogunost doi do i zadrati zalogaj" se odnosi na usta i farinks (ukljuujui nepce, krajnike, pljuvane lezde, nazo-farinks i titnu lezdu). Konflikt "nemogunost progutati zalogaj" odnosi se na jednjak (donji deo). Konflikt "ne mogu da apsorbujem, svarim zalogaj" je povezan sa digestivnim organima kao to je eludac (osim male kurvature), tanko crevo, debelo crevo, rektum ali i jetra i pankreas. ivotinje ove "konflikte zalogaja" doivljavaju bukvalno, recimo kada ne mogu da na u hranu ili kada im se pare hrane ili kost zaglavi u crevima.

14

Imajui u vidu da smo mi ljudi sposobni da komuniciramo sa svetom oko nas u figurativnom smislu kroz jezik i simbole, moemo takve "konflikte zalogaja" iskusiti i u prenesenom znaenju. Figurativni zalogaj moe biti posao, ugovor ili osoba koju ne moemo "uhvatiti", uvreda koju ne moemo da "svarimo", "zalogaji" koje elimo da posedujemo, "zalogaji" koji su nam oduzeti ili "zalogaji" kojih ne moemo da se resimo.

Plua, preciznije alveole koje obra uju kiseonik, su povezane sa konfliktom "smrtnog straha" koji se aktivira u sluaju opasnosti po ivot. Goblet elije u bronhijama su povezane sa "strahom od guenja (uguenja)".

Srednje uho se odnosi na slune (zvune) konflikte (sluni zalogaj). Konflikt "ne moi uhvatiti sluni zalogaj", npr. ne uti mamin glas poga a desno uho, dok konflikt "ne mogu da se otarasim zvunog zalogaja" npr. velika buka, poga a levo uho. Veliki intenzitet konflikta rezultira u "infekciji" srednjeg uha u fazi isceljenja (Pcl-faza).

Sabirni kanalii bubrega, to je najstarije tkivo bubrega, korespondiraju sa biolokim konfliktima koji se odnose na vreme kada su nai davni preci iveli u okeanu i bili izbaeni na obalu i na taj nain se zatekli u situaciji opasnoj po ivot. Mi ljudi moemo doiveti takav "riba izvan vode" DHS kao "konflikt naputenosti" (oseati se izolovano, iskljueno, ostavljeno), kao "konflikt izbeglitva" (kada moramo da napustimo dom), kao "egzistencijalni konflikt" (na ivot ili egzistencija je u pitanju) ili kao "konflikt hospitalizacije".

Materica i jajovodi kao i prostata su povezani sa "konfliktom reprodukcije-razmnoavanja" i "runim konfliktom sa suprotnim polom".

15

Uzimajui u obzir tkiva koja kontrolie modano stablo, nije bitno da li je neko denjak ili levak! Prema tome, ako denjakinja doivi "konflikt naputenosti", konflikt udara proizvoljno u desni ili levi relej bubrenih kanalia na mozgu (bez obzira na to da li je konflikt povezan sa detetom ili partnerom).

RELACIJA (ODNOS) MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST: Sva tkiva i organi koji potiu od endoderma stvaraju u fazi aktivnosti konflikta (Ca-faza) proliferaciju (mnoenje) elija. Zato su tumori usta, kao i tumor jednjaka, eluca, dvanaestopalanog creva, jetre, pankreasa, debelog creva, rektuma, beike, bubrega, plua, materice i tumor prostate kontrolisani od strane modanog stabla i izazvani - za ovaj deo mozga - odgovarajuim konfliktima. Sa razreenjem konflikta ovakvi tumori momentalno prestaju da rastu. U fazi isceljenja, dodatne elije ("tumor") koje su sluile biolokoj svrsi u fazi aktivnosti konflikta, se razlau uz pomo specijalizovanih mikroba (gljivica i miko-bakterija). Ako mikrobi koji odgovaraju odre enom tkivu nisu prisutni, verovatno zbog prekomerne upotrebe antibiotika, tumor ostaje na mestu i inkapsulira bez daljnje deobe elija. Ovaj prirodni proces isceljenja tipino prati otok (edem), upala, (tuberkulozni) iscedak (potencijalno pomean sa krvlju), nono znojenje, groznica i bol. Ovde tako e nalazimo stanja kao to je Kronova bolest, ulcerozni kolitis, kao i gljivine "infekcije" kao je kandidijaza. Stanje postaje "hronino" samo ako je proces isceljenja konstantno prekidan recidivima konflikta.

MEZODERM (srednji klicin list) je podeljen na stariju i mla

u grupu.

Stari mezoderm je kontrolisan iz malog mozga, koji je deo STAROG MOZGA (modano stablo i mali mozak). Novi mezoderm je kontrolisan iz sri velikog mozga (cerebral medulla), koja pripada VELIKOM MOZGU.

16

STARI MEZODERM
Organi i tkiva koji nastaju od starog mezoderma: Korijum (unutranji sloj koe) Pleura (omota plua) Peritoneum (omota abdominalne upljine i abdominalnih organa) Perikard (koa koja oblae srce)

Svi organi i tkiva koja nastaju od starog mezoderma se sastoje od adenoidnih elija, zbog ega se kanceri ovih organa nazivaju "adeno karcinomi". Organi i tkiva nastali od starog mezoderma su kontrolisani iz MALOG MOZGA (cerebellum deo starog mozga). Bioloki konflikti se odnose na funkciju odgovarajuih organa. BIOLOKI KONFLIKTI: Bioloki konflikti povezani sa mezodermom starog mozga su "konflikti napada" (koji se tiu koe) i "konflikt brige za gnezdo" (koji se tie mlenih lezda). "Konflikt napada" moe biti doivljen bukvalno ili figurativno. Na primer, "napad na kou" (korijum) moe biti aktiviran fizikim napadom, verbalnim napadom ili napadom na na integritet, ali tako e i bez emocionalne komponente - kroz "opekotine" od sunca koje organizam moe protumaiti kao "napad". Figurativni "napad na abdomen" (peritoneum) moe biti izazvan neoekivanom najavom operacije u oblasti abdomena (debelo crevo, jajnici, materica...). Konflikt "napad na grudi" (pleura) moe biti aktiviran kao posledica mastektomije (odstranjenje) dojke. "Napad na srce" (perikard) moe biti povezan sa sranim "napadom".

17

Mlene lezde, sinonim brinosti i nege, odgovaraju "konfliktu brige za gnezdo (dom)". Razvitkom sisara, mlene lezde su se razvile od unutranje koe (korijum) i stoga je njihov kontrolni centar u malom mozgu (cerebellum).

U odnosu malog mozga i tkiva i organa koje kontrolie postoji unakrsna korelacija od mozga ka organima. Mora se uzeti u obzir da li je osoba levak ili denjak. Ako, na primer, denjakinja doivi konflikt "brige za gnezdo" a povezano je sa detetom, konflikt e udariti u desnu hemisferu malog mozga izazivajui razvoj glandularnog (lezdanog) raka leve dojke tokom faze aktivnosti konflikta. RELACIJA (ODNOS) MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST:

Sva tkiva i organi koji nastaju od starog mezoderma, stvaraju u fazi aktivnosti konflikta (Ca-faza) proliferaciju (mnoenje) elija. Stoga, rak unutranje koe (melanom), glandularni rak dojke ili peritonealni, pleuralni i perikardijalni tumori (takozvani mezoteliomi) su svi kontrolisani iz malog mozga i izazvani svojim odgovarajuim biolokim konfliktima. Razreenjem konflikta, mnoenje (rast) elija momentalno prestaje. U fazi isceljenja dodatne elije ("tumor") koje su sluile biolokoj svrsi tokom faze aktivnosti konflikta, bivaju razgra ene uz pomo specijalizovanih mikroba (gljivica i mikobakterija). Prirodni proces isceljenja je obino praen otokom (edemom), upalom, (tuberkuloznim) iscedkom (potencijalno izmean sa krvlju), "infekcije", nono znojenje, groznica i bol. Ako mikrobi koji pomau ove procese nisu prisutni (verovatno zbog prekomerne upotrebe antibiotika), tumor se inkapsulira i ostaje na mestu bez daljnje deobe elija.

NOVI MEZODERM
18

Organi i tkiva koji nastaju od novog mezoderma: Kosti (ukljuujui zubni dentin) Hrskavica Tetive i ligamenti Vezivno tkivo Masno tkivo Limfni sistem (limfni sudovi i limfni vorovi) Krvni sudovi (osim koronarnih krvnih sudova) Miii (popreno-prugasti) Miokard (80% popreno-prugastih miia srca) Parenhim bubrega

Sva tkiva i organi koji nastaju od novog mezoderma su kontrolisani iz sri velikog mozga (cerebral medulla), to je unutranji deo velikog mozga. Napomena: Miino tkivo je kontrolisano iz sri velikog mozga, dok su pokreti miia kontrolisani iz motornog korteksa. Glatka muskulatura miokarda (20%), tako e i debelog creva i materice je kontrolisana iz me umozga koji je deo modanog stabla.

BIOLOKI KONFLIKTI: Bioloki konflikti povezani sa novim mezodermom se uglavnom odnose na "konflikte gubitka samopouzdanja" (samoobezvre ivanje).

Da li e "konflikt gubitka samopouzdanja" (SDC) zahvatiti kosti, miie, hrskavicu, tetive, ligamente, vezivno tkivo, masno tkivo, krvne sudove ili limfne vorove je odre eno intenzitetom konflikta. Teak SDC e pogoditi kosti i zglobove, laki SDC e pogoditi limfne vorove ili miie a laki SDC e pogoditi tetive.

Tana lokacija simptoma (artritis, atrofija miia, upala tetiva) je odre ena prirodom "konflikta gubitka samopouzdanja". "Konflikt spretnosti", iskuen na primer, zbog nemogunosti odra ivanja nekog 19

manuelnog zadatka kao to je kucanje ili fini runi rad, poga a ruke i prste. "Intelektualni konflikt gubitka oseaja za sopstvenu vrednost", koji moe biti pokrenut neuspehom na ispitu npr. ili omalovaavanjem od strane nekoga, poga a vrat. Jajnici i testisi su bioloki povezani sa "dubokim konfliktom gubitka" - neoekivani gubitak voljenog, ukljuujui ivotinju (ljubimca). Strah od takvog gubitka ve moe pokrenuti SBS.

Parenhim bubrega (narandasto) je povezan sa "vodenim ili tenim konfliktom" (npr. iskustvo davljenja). Kora nadbubrene lezde je povezana sa konfliktom "ii u pogrenom smeru", npr. doneti pogrenu odluku.

Slezina je povezana sa "konfliktom krvi ili povrede" (teko krvarenje ili u prenesenom smislu neoekivani rezultati krvi). Miokard (srani mii) je povezan sa "konfliktom potpune preoptereenosti". Imajui u vidu da od sri velikog mozga (cerebral medulla) do organa postoji unakrsna veza, mora se uzeti u obzir da li je osoba desnoruka ili levoruka. Ako npr. desnoruka ena doivi "konflikt gubitka" u vezi sa partnerom, konflikt udara na levu hemisferu sri velikog mozga izazivajui nekrozu elija na desnom jajniku tokom faze aktivnosti konflikta (Ca-faza). Da je ena levoruka bilo bi obrnuto. ODNOS MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST: U velikom mozgu imamo novu situaciju. Sva tkiva i organi koji nastaju od novog mezoderma izazivaju tokom faze aktivnosti konflikta nestajanje, topljenje elija, kao to vidimo u sluaju osteoporoze, raka kostiju, atrofije miia, nekroze elija na slezini, jajnicima, testisima i parenhimu bubrega, sve izazvano svojim odgovarajuim biolokim konfliktima. Razreenjem konflikta topljnje tkiva momentalno prestaje.

Tokom faze isceljenja (Pcl-faza) gubitak tkiva biva popunjen novim elijama, idealno uz pomo odgovarajuih bakterija.

20

Prirodan proces isceljenja tipino prati otok, upala, groznica, "infekcija" i bol. Ukoliko neophodni mikrobi nisu dostupni, isceljenje se svakako odigrava ali ne do bioloki optimalnog nivoa. Kanceri kao to su limfom (Morbus Hodgkins), rak nadbubrene lezde, Wilmov tumor, osteosarkom, rak testisa i jajnika ili leukemija su izleivi i sami po sebi indikacija da je odgovarajui konflikt razreen. Ovde tako e nalazimo stanja kao to su proirene vene, artritis ili uveanje slezine. Bilo koji proces isceljenja moe postati "hronian", ukoliko je faza isceljenja konstantno prekidana recidivima konflikta. Napomena: Bioloka svrha SVIH programa koje kontrolie sr velikog mozga (cerebral medulla) je na kraju faze isceljenja. Nakon zavretka faze "popravke", tkiva (kosti ili miii) i organi (jajnici, testisi...) su mnogo jai nego ranije i stoga bolje pripremljeni u sluaju narednog DHS-a sa istom temom.

21

EKTODERM

Tkiva i organi koji nastaju od ektoderma su: Usta (povrinska sluzokoa) drelo (farinks) i grlo (povrinska sluzokoa) Kanalii parotidnih i pljuvanih lezda Kanalii suznih lezda Oni kapak Konjunktiva Soivo Ronjaa Mrenjaa Staklasto telo Spoljanje uho i spoljanji sluni kanal Unutranje uho Sluzokoa nosa Paranazalni sinusi Zubna gle i periodont Kanalii titne lezde Kanalii farinksa (drela) Dunik Larinks (grkljan) i glasne ice Bronhije Mleni kanalii Jednjak (gornje dve treine) eludac (mala kurvatura) - pilorus - gornji deo dvanaestopalanog creva uni kanalii i una kesa Kanalii pankreasa elije ostrvaca pankreasa Rektum (povrinska sluzokoa) i para-analni kanalii Bubrena karlica - mokraovod mokrani kanal - beika (povrinska sluzokoa) Grli materice i vagina Glavi penisa i klitorisa Koa (epiderm) Periost Koronarne arterije Koronarne vene Aorta i luk aorte - karotidna arterija - potkljuna (subklavijalna) arterija

Sva tkiva i organi koji nastaju od ektoderma sastoje se od elija ploastog epitela. Zbog toga se kanceri ovih organa nazivaju "karcinomi ploastog epitela". Sva tkiva i organi koji nastaju od ektoderma (najmla eg klicinog lista) su kontrolisani iz najmla eg dela mozga, MODANE KORE (cerebral cortex), i stoga su povezani sa "naprednijim" biolokim konfliktima.

22

BIOLOKI KONFLIKTI: U skladu sa evolutivnim razvojem ljudskog organizma, bioloki konflikti povezani sa ektodermalnim tkivom su "naprednije" prirode. Tkiva kontrolisana iz modane kore su povezana sa "seksualnim konfliktima" (seksualno odbijanje ili seksualna frustracija), "konfliktima identiteta" (ne znamo gde pripadamo) ili "TERITORIJALNIM KONFLIKTIMA", npr. strah za teritoriju (strah unutar teritorije) povezan sa larinksom i bronhijama, konflikt gubitka teritorije (strah od gubitka teritorije ili njen stvarni gubitak) povezan sa sranim krvnim sudovima, teritorijalni gnev - povezan sa postavom (oblogom) eluca, unih i pankreasnih vodova, zatim "nemogunost obeleavanja teritorije"- povezan sa bubrenom karlicom, beikom, ureterom i uretrom. "Konflikti odvajanja" su povezani sa koom i postavom mlenih kanalia u dojkama. Specijalni bioloki programi prirode (SBS) svih ovih konflikata su kontrolisani iskljuivo iz specifinih oblasti mozga u SENZORNOM KORTEKSU (sensory cortex): POSTSENZORNI KORTEKS kontrolie periost (koa koja oblae kosti), koji odgovara "konfliktima odvajanja" doivljenim jako ili ak "brutalno". MOTORNI KORTEKS koji kontrolie pokrete miia, je programiran biolokim odgovorima za "motorne konflikte", kao to je "ne biti u mogunosti pobei" ili "oseati se zaglavljenim".

FRONTALNI REANJ prima konflikte "frontalnog straha" (strah ispred nas, strah od ulaenja u opasnu situaciju) ili konflikte "oseaja nemoi" povezane sa oblogom (postavom) tiroidnih i laringealnih kanalia. VIZUELNI KORTEKS se odnosi na "opasnosti koje prete otpozadi" i povezan je sa mrenjaom i staklastim telom oka. Ostali konflikti koji se tiu modane kore su "konflikti smrada" (nazalna membrana), "konflikti ujeda" (zubna gle ), "oralni konflikti" (usta, ukljuujui desni), "sluni konflikti" (unutranje uho), "konflikti ga enja i odvratnosti" ili "konflikti straha i otpora" (elije ostrvaca pankreasa). Kod organa koje kontrolie motorni korteks, (post)senzorni korteks i vizuelni korteks, mora se uzeti u obzir da li je osoba desnoruka ili levoruka. Ukoliko npr. mukarac levak doivi "konflikt odvajanja" u vezi sa majkom, konflikt udara na levu hemisferu senzornog korteksa, izazivajui osip na desnoj strani tela tokom faze isceljenja.

23

U TEMPORALNOM RENJU, osim toga da li je osoba desnoruka ili levoruka, mukarac ili ena, potrebno je uzeti u obzir i hormonalni status (naroito estrogen i testosteron). Hormonalni status odre uje kako e konflikt biti doivljen, u enskom ili mukom maniru, to dalje odre uje da li e konflikt udariti u levu ili desnu hemisferu temporalnog renja. Desna strana temporalnog renja je "testosteronska ili muka strana", dok je leva strana "estrogenska ili enska". Ako se hormonalni status promeni kao posle menopauze na primer, ili ako je estrogen ili testosteron smanjen zbog korienja lekova (kontraceptivi, lekovi koji smanjuju nivo estrogena ili testosterona, hemoterapija), bioloki identitet se tako e menja. Stoga, posle menopauze ena moe doiveti "muke konflikte" koji se registruju na desnoj "mukoj" modanoj hemisferi i koji rezultiraju drugaijim fizikim simptomima nego da je ena doivela konflikt pre menopauze.

ODNOS MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST: Sva tkiva i organi koji nastaju od ektoderma generiu tokom faze aktivnosti konflikta gubitak-topljenje tkiva (ulceracije). Sa razreenjem konflikta ulceracije momentalno prestaju. U fazi isceljenja, gubitak tkiva koji je sluio biolokoj svrsi tokom faze aktivnosti konflikta, biva popunjen proliferacijom (mnoenjem) elija (da li virusi pomau u popravci tkiva je veoma diskutabilno). Prirodni proces isceljenja je tipino praen otokom (edemom), upalom, temperaturom i bolom. Bakterije (ukoliko su dostupne) asistiraju u formiranju oiljnog tkiva, rezultirajui simptomima bakterijske infekcije, kao npr. infekcija beike. Kanceri kao to su intra-duktalni kancer dojke, karcinom bronhija, rak larinksa (grkljana), NonHokins limfoma ili rak grlia materice su svi izleive prirode i sami po sebi indikatori da je odre eni konflikt razreen. Ovde tako e nailazimo na stanja kao to su osip na koi, hemoroidi, obina prehlada, bronhitis, laringitis, utica, hepatitis, katarakta i struma (guavost). PROMENE U FUNKCIJI I GUBITAK FUNKCIJE: Umesto ulceracija, neki organi kontrolisani od strane korteksa, naime miii i periost (koa koja prekriva kosti), unutranje uho, mrenjaa oka, elije ostrvaca pankreasa pokazuju tokom faze aktivnosti konflikta poremeaj ili gubitak funkcije, kao to vidimo na primeru hipoglikemije, dijabetesa, poremeaja vida i sluha, senzorne ili motorne paralize. Tokom faze isceljenja, preciznije nakon epi-krize, organ i tkivo ponovo dobijaju normalnu funkciju.

24

NAUNI GRAFIKON GERMANSKE NOVE MEDICINE pokazuje: Povezanost izme u psihe - mozga - organa baziranu na pet biolokih zakona, uzimajui u obzir tri klicina lista (endoderm, mezoderm i ektoderm) Vrstu biolokog konflikta (DHS) koji se odnosi na specifian simptom, kao to je odre eni kancer Lokaciju odgovarajueg HH (Hamer Herd) na mozgu Simptome koji pokazuju aktivnost konflikta (Ca-faza) Simptome koji pokazuju isceljenje (Pcl-faza) Bioloku svrhu svakog SBS-a (Specifinog biolokog programa prirode)

ETVRTI BIOLOKI ZAKON

etvrti bioloki zakon objanjava blagotvornu ulogu mikroba i njihovu korelaciju sa tri klicina lista u toku faze isceljenja bilo kog SBS-a.

Ontogenetski sistem mikroba Prvih 2.5 milijardi godina, mikrobi su bili jedini organizmi koji su nastanjivali planetu Zemlju. Vremenom su mikrobi postepeno nastanjivali ljudski organizam koji se evolutivno razvijao. Bioloka funkcija mikroba je bila da odravaju organe i tkiva i uvaju ih zdravim. Kroz milenijume, mikrobi kao to su bakterije i gljivice su bili neophodni za na opstanak. Mikrobi su aktivni samo tokom faze isceljenja!

25

U normotoniji (pre SBS-a) kao i tokom faze aktivnosti konflikta, mikrobi su uspavani. Me utim, u trenutku kada se konflikt razrei, mikrobi nastanjuju pogo eni organ i dobijaju impuls od mozga da potpomognu proces isceljenja koji je u toku. Mikrobi su endemski, ive u simbiozi sa svim organizmima u ekolokom miljeu u kojem su se razvijali milionima godina. Kontakt sa mikrobima koji su strani ljudskom organizmu, npr. kroz putovanje u inostranstvo, ne izaziva "bolest" samo po sebi. Ipak, ako recimo Evropljanin razrei konflikt u tropskim krajevima i do e u kontakt sa lokalnim mikrobima, pogo eni organ e koristiti bakterije i gljivice tokom faze isceljenja. Poto njegovo telo nije naviknuto na ove egzotine pomagae, proces isceljenja moe biti prilino ozbiljan.

Mikrobi ne prelaze prag tkiva!

Ovaj dijagram pokazuje klasifikaciju mikroba u odnosu na tri klicina lista i delove mozga odakle se mikrobi kontroliu i koordiniraju. Mikobakterije i gljivice rade samo u tkivima i organima koji nastaju od endoderma i starog mezoderma (mezoderma starog mozga), dok bakterije koje nisu mikobakterije uestvuju u isceljenju tkiva nastalog od novog mezoderma (mezoderma novog mozga). Ovaj bioloki sistem je svojstven svakoj vrsti. Nain na koji mikrobi asistiraju u procesu isceljenja je u potpunom skladu sa evolutivnom logikom.

26

GLJIVICE i MIKOBAKTERIJE (TB-bakterije) su najstariji mikrobi. Oni rade iskljuivo na organima i tkivima koja kontrolie STARI MOZAK (modano stablo i mali mozak) a koja su endodermalnog ili mezodermalnog porekla (mezoderm starog mozga). Tokom faze isceljenja, gljivice kao to je candida albicans ili mikobakterije kao to su tuberkulozne bakterije (TB), razgra uju elije koje su sluile biolokoj svrsi tokom faze aktivnosti konflikta. Kao prirodni mikro hirurzi, gljivice i mikobakterije uklanjaju npr. tumore debelog creva, tumore plua, tumore bubrega, tumore jetre, glandularne tumore dojki itd. koji vie nisu potrebni. Ono to ini mikobakterije tako izvanrednim, je to to one poinju da se umnoavaju odmah u momentu DHS-a. One se umnoavaju po stopi paralelno sa rastom tumora, tako da je u momentu razreenja konflikta, dostupna tana koliina tuberkuloznih bakterija za razgradnju i uklanjanje tumora. Simptomi: Tokom procesa razgradnje, ostaci faze isceljenja su eliminisani putem stolice (SBS debelog creva), urina (SBS bubrega, prostate) ili plua (SBS plua) i proces isceljenja (razgradnje tumora) obino prate nono znojenje, iscedak (esto sa primesama krvi), otok, upala, temperatura, i bol. Ovaj prirodni mikrobioloki proces se pogreno naziva "infekcija". Ako neophodni mikrobi nisu dostupni npr. zbog upotrebe antibiotika i hemoterapije, tumor ostaje na mestu i inkapsulira se bez dalje deobe elija.

GLJIVICE i BAKTERIJE (sve osim mikobakterija) rade iskljuivo na organima i tkivima koja su kontrolisana iz sri velikog mozga (cerebral medulla) a koja su nastala od novog mezoderma (mezoderma novog mozga). Tokom faze isceljenja ovaj tip bakterija pomae da se gubitak tkiva, koje se istopilo u fazi aktivnosti konflikta, nadoknadi i dopuni. Staphylococcus bakterija ili Streptococcus bakterija npr. asistiraju pri rekonstrukciji kotanog tkiva i pomau nadogradnju tkiva jajnika i testisa. Tako e imaju udela u stvaranju oiljnog tkiva jer je vezivno tkivo tako e kontrolisano iz sri velikog mozga. Ukoliko ove bakterije nisu prisutne, isceljenje se ipak deava ali ne do biolokog optimuma. Simptomi: Mikrobioloki proces obnavljanja uglavnom je udruen sa otokom (edemom), iscedkom, upalom, temperaturom i bolom. Ovaj prirodni mikrobioloki proces se pogreno naziva "infekcija". Napomena: Funkcija TB-bakterija je iskljuivo da uklanja tkivo (kontrolisano od strane starog mozga), dok sve ostale bakterije uestvuju u rekonstrukciji tkiva (kontrolisano od strane velikog mozga).

27

to se tie uloge "virusa", mi u GNM-u radije govorimo o "hipotetikim virusima", poto se u poslednje vreme postojanje virusa dovodi u pitanje. Nedostatak naunih dokaza za tvrdnje da odre eni virusi izazivaju odre ene "infekcije" je u saglasnosti sa dr Hamerovim ranijim otkriima, naime, da se proces rekonstrukcije (isceljenja) ektodermalnog tkiva (kontrolisanog od strane modane kore), npr. epiderma koe, grlia materice, unutranje obloge (postave) unih vodova u jetri, obloge eluca, obloge bronhijalne sluzokoe ili nazalne membrane, ipak deava ak i bez prisustva virusa. To nam govori da koa zaceli bez "herpes virusa", jetra bez "virusa hepatitisa", nosna membrana bez "virusa gripa". Simptomi: Proces reparacije je obino praen otokom, temperaturom, upalom, bolom i svrabom (ukoliko je u pitanju koa). Ovaj prirodni mikrobioloki proces se grekom naziva "infekcija". Ako virusi zaista postoje, oni bi trebalo - u skladu sa evolutivnom logikom - da asistiraju u rekonstrukciji ektodermalnog tkiva! Na osnovu benefitne uloge mikroba, virusi (ako postoje) nisu uzronici "bolesti", ve umesto toga igraju vitalnu ulogu u procesu isceljenja ektodermalnog tkiva, kontrolisanog od strane modane kore!

Sa aspekta etvrtog biolokog zakona, mikrobi se vie ne mogu smatrati izazivaima "zaraznih bolesti". Razumevanjem da mikrobi ne izazivaju bolest, ve umesto toga igraju kljunu ulogu u procesu isceljenja, koncept imunog sistema, vi en kao sistem odbrane protiv "patogenih mikroba", postaje besmislen.

28

PETI BIOLOKI ZAKON

KVINTESENCIJA
Svaka bolest je deo osmiljenog biolokog specijalnog programa, stvorena da pomogne organizmu (ljudskom ali i ivotinjskom) da razrei bioloki konflikt.

DR HAMER: "Sve takozvane bolesti imaju specijalan bioloki smisao. Mada smo navikli da Majku Prirodu posmatramo kao pogreivu i imali drskosti da verujemo da Ona stalno pravi greke i izaziva kvarove (maligni, besmisleni, degenerativan rast kancera...), sada kada je veo neznanja pao, vidimo da su nae ignorisanje i ponos jedine gluposti u naem kosmosu. Zaslepljeni, mi smo ustoliili besmislenu, bezdunu i brutalnu medicinu. Zau eni, sada razumemo po prvi put, da u prirodi postoji savreni red, da je svaka pojava u prirodi smislena i da doga aji koje smo nazivali bolestima, nisu besmisleni poremeaji koje treba da lee vraevi eljni slave. Nita u prirodi nije besmisleno, maligno ili bolesno."

Napisala: Caroline Markolin, Ph.D. Izvor: www.LearningGNM.com

Napomena: Informacija u ovom dokumentu ne zamenjuje profesionalni medicinski savet

29