Vocabolario Italiano-Serbo per studio autodidattico: 9000 parole

CONCETTI DI BASE

CONCETTI DI BASE. PARTE 1

1. Pronomi

io

ја

ja

tu

ти

ti

lui

он

on

lei

она

óna

esso

оно

óno

noi

ми

mi

voi

ви

vi

loro (masc.)

они

óni

loro (fem.)

оне

óne

2. Saluti. Convenevoli. Saluti di congedo

Salve!

Здраво!

Zdrávo!

Buongiorno!

Добар дан!

Dóbar dan!

Buongiorno! (la mattina)

Добро јутро!

Dóbro jútro!

Buon pomeriggio!

Добар дан!

Dóbar dan!

Buonasera!

Добро вече!

Dóbro véče!

salutare (vt)

поздрављати (пг)

pózdravljati

Ciao! Salve!

Здраво!

Zdrávo!

saluto (m)

поздрав (м)

pózdrav

salutare (vt)

поздрављати (пг)

pózdravljati

Come sta?

Како сте?

Káko ste?

Come stai?

Како си?

Káko si?

Che c'è di nuovo?

Шта је ново?

Šta je nóvo?

Arrivederci!

Довиђења!

Doviđénja!

Ciao!

Здраво!

Zdrávo!

A presto!

Видимо се ускоро!

Vídimo se úskoro!

Addio!

Збогом!

Zbógom!

congedarsi (vr)

опраштати се

opráštati se

Ciao! (A presto!)

Ћао! Здраво!

Ćáo! Zdrávo!

Grazie!

Хвала!

Hvála!

Grazie mille!

Хвала лепо!

Hvála lépo!

Prego

изволите

Izvólite

Non c'è di che!

Нема на чему

Néma na čému

Di niente

Néma na čému

Néma na čému

Scusa!

извини!

Izvíni!

Scusi!

извините!

Izvínite!

scusare (vt)

извињавати (пг)

izvinjávati

scusarsi (vr)

извињавати се

izvinjávati se

Chiedo scusa

извињавам се

Izvinjávam se

Mi perdoni!

извините!

Izvínite!

perdonare (vt)

опраштати (пг)

opráštati

Non fa niente

Ништа страшно

Níšta strášno

per favore

молим

mólim

Non dimentichi!

Не заборавите!

Ne zabóravite!

Certamente!

Наравно!

Náravno!

Certamente no!

Наравно да не!

Náravno da ne!

D'accordo!

Слажем се!

Slážem se!

Basta!

Доста!

Dósta!

3. Come rivolgersi

Mi scusi!

извините, …

Izvínite, …

signore

господине

gospódine

signora

госпођо

góspođo

signorina

госпођице

góspođice

signore

младићу

mládiću

ragazzo

дечко

déčko

ragazza

девојчица

devójčica

4. Numeri cardinali. Parte 1

zero (m)

нула (ж)

núla

uno

један

jédan

due

два

dva

tre

три

tri

quattro

четири

čétiri

cinque

пет

pet

sei

шест

šest

sette

седам

sédam

otto

осам

ósam

nove

девет

dévet

dieci

десет

déset

undici

једанаест

jedánaest

dodici

дванаест

dvánaest

tredici

тринаест

trínaest

quattordici

четрнаест

četŕnaest

quindici

петнаест

pétnaest

sedici

шеснаест

šésnaest

diciassette

седамнаест

sedámnaest

diciotto

осамнаест

osámnaest

diciannove

деветнаест

devétnaest

venti

двадесет

dvádeset

ventuno

двадесет и један

dvádeset i jédan

ventidue

двадесет и два

dvádeset i dva

ventitre

двадесет и три

dvádeset i tri

trenta

тридесет

trídeset

trentuno

тридесет и један

trídeset i jédan

trentadue

тридесет и два

trídeset i dva

trentatre

тридесет и три

trideset i tri

quaranta

четрдесет

četrdéset

quarantuno

четрдесет и један

četrdéset i jédan

quarantadue

четрдесет и два

četrdéset i dva

quarantatre

четрдесет и три

četrdéset i tri

cinquanta

педесет

pedéset

cinquantuno

педесет и један

pedéset i jédan

cinquantadue

педесет и два

pedéset i dva

cinquantatre

педесет и три

pedéset i tri

sessanta

шездесет

šezdéset

sessantuno

шездесет и један

šezdéset i jédan

sessantadue

шездесет и два

šezdéset i dva

sessantatre

шездесет и три

šezdéset i tri

settanta

седамдесет

sedamdéset

settantuno

седамдесет и један

sedamdéset i jédan

settantadue

седамдесет и два

sedamdéset i dva

settantatre

седамдесет и три

sedamdéset i tri

ottanta

осамдесет

osamdéset

ottantuno

осамдесет и један

osamdéset i jédan

ottantadue

осамдесет и два

osamdéset i dva

ottantatre

осамдесет и три

osamdéset i tri

novanta

деведесет

devedéset

novantuno

деведесет и један

devedéset i jédan

novantadue

деведесет и два

devedéset i dva

novantatre

деведесет и три

devedéset i tri

5. Numeri cardinali. Parte 2

cento

сто

sto

duecento

двеста

dvésta

trecento

триста

trísta

quattrocento

четиристо

čétiristo

cinquecento

петсто

pétsto

seicento

шестсто

šéststo

settecento

седамсто

sédamsto

ottocento

осамсто

ósamsto

novecento

деветсто

dévetsto

mille

хиљада (ж)

híljada

duemila

две хиљаде

dve híljade

tremila

три хиљаде

tri híljade

diecimila

десет хиљада

déset híljada

centomila

сто хиљада

sto híljada

milione (m)

милион (м)

milíon

miliardo (m)

милијарда (ж)

milíjarda

6. Numeri ordinali

primo

први

pŕvi

secondo

други

drúgi

terzo

трећи

tréći

quarto

четврти

čétvrti

quinto

пети

péti

sesto

шести

šésti

settimo

седми

sédmi

ottavo

осми

ósmi

nono

девети

déveti

decimo

десети

déseti

7. Numeri. Frazioni

frazione (f)

разломак (м)

rázlomak

un mezzo

једна половина

jédna pólovina

un terzo

једна трећина (ж)

jédna trećína

un quarto

једна четвртина

jédna čétvrtina

un ottavo

једна осмина (ж)

jédna osmína

un decimo

једна десетина

jédna désetina

due terzi

две трећине

dve trećíne

tre quarti

три четвртине

tri četvŕtine

8. Numeri. Operazioni aritmetiche di base

sottrazione (f)

одузимање (с)

oduzímanje

sottrarre (vt)

одузимати (пг)

odúzimati

divisione (f)

дељење (с)

déljenje

dividere (vt)

делити (пг)

déliti

addizione (f)

сабирање (с)

sabíranje

addizionare (vt)

сабрати (пг)

sábrati

aggiungere (vt)

сабирати (пг)

sábirati

moltiplicazione (f)

множење (с)

mnóženje

moltiplicare (vt)

множити (пг)

mnóžiti

9. Numeri. Varie

cifra (f)

цифра (ж)

cífra

numero (m)

број (м)

broj

numerale (m)

број (м)

broj

meno (m)

минус (м)

mínus

più (m)

плус (м)

plus

formula (f)

формула (ж)

fórmula

calcolo (m)

израчунавање (с)

izračunávanje

contare (vt)

бројати (пг)

brójati

calcolare (vt)

бројати (пг)

brójati

comparare (vt)

упоређивати (пг)

upoređívati

Quanto? Quanti?

Колико?

Kolíko?

somma (f)

збир (м)

zbir

risultato (m)

резултат (м)

rezúltat

resto (m)

остатак (м)

ostátak

qualche …

неколико

nékoliko

un po' di …

мало

málo

resto (m)

остало (с)

óstalo

uno e mezzo

један и по

jédan i po

dozzina (f)

туце (с)

túce

in due

напола

nápola

in parti uguali

на равне делове

na rávne délove

metà (f), mezzo (m)

половина (ж)

polóvina

volta (f)

пут (м)

put

10. I verbi più importanti. Parte 1

accorgersi (vr)

запажати (пг)

zapážati

afferrare (vt)

ловити (пг)

lóviti

affittare (dare in affitto)

изнајмити (пг)

iznájmiti

aiutare (vt)

помагати (пг)

pomágati

amare (qn)

волети (пг)

vóleti

andare (camminare)

ићи (нг)

íći

annotare (vt)

записивати (пг)

zapisívati

appartenere (vi)

припадати (нг)

prípadati

aprire (vt)

отварати (пг)

otvárati

arrivare (vi)

стизати (нг)

stízati

aspettare (vt)

чекати (нг, пг)

čékati

avere (vt)

имати (пг)

ímati

avere fame

бити гладан

bíti gládan

avere fretta

журити се

žúriti se

avere paura

плашити се

plášiti se

avere sete

бити жедан

bíti žédan

avvertire (vt)

упозоравати (пг)

upozorávati

cacciare (vt)

ловити (пг)

lóviti

cadere (vi)

падати (нг)

pádati

cambiare (vt)

променити (пг)

proméniti

capire (vt)

разумевати (пг)

razumévati

cenare (vi)

вечерати (нг)

véčerati

cercare (vt)

тражити (пг)

trážiti

cessare (vt)

прекидати (пг)

prekídati

chiedere (~ aiuto)

звати (пг)

zváti

chiedere (domandare)

питати (пг)

pítati

cominciare (vt)

почињати (нг, пг)

póčinjati

comparare (vt)

упоређивати (пг)

upoređívati

confondere (vt)

бркати (пг)

bŕkati

conoscere (qn)

знати (пг)

znáti

conservare (vt)

чувати (пг)

čúvati

consigliare (vt)

саветовати (пг)

sávetovati

contare (calcolare)

рачунати (пг)

račúnati

contare su …

рачунати на …

račúnati na …

continuare (vt)

настављати (пг)

nástavljati

controllare (vt)

контролисати (пг)

kontrólisati

correre (vi)

трчати (нг)

tŕčati

costare (vt)

коштати (нг)

kóštati

creare (vt)

створити (пг)

stvóriti

cucinare (vi)

кувати (пг)

kúvati

11. I verbi più importanti. Parte 2

dare (vt)

давати (пг)

dávati

dare un suggerimento

дати миг

dáti mig

decorare (adornare)

украшавати (пг)

ukrašávati

difendere (~ un paese)

штитити (пг)

štítiti

dimenticare (vt)

заборављати (нг, пг)

zabóravljati

dire (~ la verità)

рећи (пг)

réći

dirigere (compagnia, ecc.)

руководити (пг)

rukovóditi

discutere (vt)

расправљати (пг)

ráspravljati

domandare (vt)

молити (пг)

móliti

dubitare (vi)

сумњати (нг)

súmnjati

entrare (vi)

ући, улазити (нг)

úći, úlaziti

esigere (vt)

захтевати, тражити

zahtévati, trážiti

esistere (vi)

постојати (нг)

póstojati

essere (vi)

бити (нг, пг)

bíti

essere d'accordo

слагати се

slágati se

fare (vt)

радити (пг)

ráditi

fare colazione

доручковати (нг)

dóručkovati

fare il bagno

купати се

kúpati se

fermarsi (vr)

заустављати се

zaústavljati se

fidarsi (vr)

веровати (пг)

vérovati

finire (vt)

завршавати (пг)

završávati

firmare (~ un documento)

потписивати (пг)

potpisívati

giocare (vi)

играти (нг)

ígrati

girare (~ a destra)

скретати (нг)

skrétati

gridare (vi)

викати (нг)

víkati

indovinare (vt)

погодити (пг)

pogóditi

informare (vt)

информисати (пг)

infórmisati

ingannare (vt)

обмањивати (пг)

obmanjívati

insistere (vi)

инсистирати (нг)

insistírati

insultare (vt)

вређати (пг)

vréđati

interessarsi di …

интересовати се

ínteresovati se

invitare (vt)

позивати (пг)

pozívati

lamentarsi (vr)

жалити се

žáliti se

lasciar cadere

испуштати (пг)

ispúštati

lavorare (vi)

радити (нг)

ráditi

leggere (vi, vt)

читати (нг, пг)

čítati

liberare (vt)

ослобађати (пг)

oslobáđati

12. I verbi più importanti. Parte 3

mancare le lezioni

пропуштати (пг)

propúštati

mandare (vt)

слати (пг)

sláti

menzionare (vt)

спомињати (пг)

spóminjati

minacciare (vt)

претити (нг)

prétiti

mostrare (vt)

показивати (пг)

pokazívati

nascondere (vt)

крити (пг)

kríti

nuotare (vi)

пливати (нг)

plívati

obiettare (vt)

приговарати (нг)

prigovárati

occorrere (vimp)

бити потребан

bíti pótreban

ordinare (~ il pranzo)

наручивати (пг)

naručívati

ordinare (mil.)

наређивати (пг)

naređívati

osservare (vt)

посматрати (нг)

posmátrati

pagare (vi, vt)

платити (нг, пг)

plátiti

parlare (vi, vt)

говорити (нг)

govóriti

partecipare (vi)

учествовати (нг)

účestvovati

pensare (vi, vt)

мислити (нг)

mísliti

perdonare (vt)

опраштати (пг)

opráštati

permettere (vt)

дозвољавати (нг, пг)

dozvoljávati

piacere (vi)

свиђати се

svíđati se

piangere (vi)

плакати (нг)

plákati

pianificare (vt)

планирати (пг)

planírati

possedere (vt)

поседовати (пг)

pósedovati

potere (v aus)

моћи (нг)

móći

pranzare (vi)

ручати (нг)

rúčati

preferire (vt)

преферирати (пг)

preferírati

pregare (vi, vt)

молити се

móliti se

prendere (vt)

узети (пг)

úzeti

prevedere (vt)

предвиђати (пг)

predvíđati

promettere (vt)

обећати (пг)

obéćati

pronunciare (vt)

изговарати (пг)

izgovárati

proporre (vt)

предлагати (пг)

predlágati

punire (vt)

кажњавати (пг)

kažnjávati

raccomandare (vt)

препоручивати (пг)

preporučívati

ridere (vi)

смејати се

sméjati se

rifiutarsi (vr)

одбијати се

odbíjati se

rincrescere (vi)

жалити (нг)

žáliti

ripetere (ridire)

понављати (пг)

ponávljati

riservare (vt)

резервисати (пг)

rezervísati

rispondere (vi, vt)

одговарати (нг, пг)

odgovárati

rompere (spaccare)

ломити (пг)

lómiti

rubare (~ i soldi)

красти (пг)

krásti

13. I verbi più importanti. Parte 4

salvare (~ la vita a qn)

спасавати (пг)

spasávati

sapere (vt)

знати (пг)

znáti

sbagliare (vi)

грешити (нг)

gréšiti

scavare (vt)

копати (пг)

kópati

scegliere (vt)

бирати (пг)

bírati

scendere (vi)

спуштати се

spúštati se

scherzare (vi)

шалити се

šáliti se

scrivere (vt)

писати (пг)

písati

scusare (vt)

извињавати (пг)

izvinjávati

scusarsi (vr)

извињавати се

izvinjávati se

sedersi (vr)

седати (нг)

sédati

seguire (vt)

пратити (пг)

prátiti

sgridare (vt)

грдити (пг)

gŕditi

significare (vt)

значити (нг)

znáčiti

sorridere (vi)

осмехивати се

osmehívati se

sottovalutare (vt)

подцењивати (пг)

podcenjívati

sparare (vi)

пуцати (нг)

púcati

sperare (vi, vt)

надати се

nádati se

spiegare (vt)

објашњавати (пг)

objašnjávati

studiare (vt)

студирати (пг)

studírati

stupirsi (vr)

чудити се

čúditi se

tacere (vi)

ћутати (нг)

ćútati

tentare (vt)

пробати (нг)

próbati

toccare (~ con le mani)

дирати (пг)

dírati

tradurre (vt)

преводити (пг)

prevóditi

trovare (vt)

наћи (пг)

náći

uccidere (vt)

убијати (нг)

ubíjati

udire (percepire suoni)

чути (нг, пг)

čúti

unire (vt)

уједињавати (пг)

ujedinjávati

uscire (vi)

изаћи (нг)

ízaći

vantarsi (vr)

хвалисати се

hválisati se

vedere (vt)

видети (пг)

vídeti

vendere (vt)

продавати (пг)

prodávati

volare (vi)

летети (нг)

léteti

volere (desiderare)

хтети (пг)

htéti

14. Colori

colore (m)

боја (ж)

bója

sfumatura (f)

нијанса (ж)

nijánsa

tono (m)

тон (м)

ton

arcobaleno (m)

дуга (ж)

dúga

bianco (agg)

бео

béo

nero (agg)

црн

cŕn

grigio (agg)

сив

siv

verde (agg)

зелен

zélen

giallo (agg)

жут

žut

rosso (agg)

црвен

cŕven

blu (agg)

плав

plav

azzurro (agg)

светло плав

svétlo plav

rosa (agg)

ружичаст

rúžičast

arancione (agg)

наранџаст

nárandžast

violetto (agg)

љубичаст

ljúbičast

marrone (agg)

браон

bráon

d'oro (agg)

златан

zlátan

argenteo (agg)

сребрнаст

srébrnast

beige (agg)

беж

bež

color crema (agg)

боје крем

bóje krem

turchese (agg)

тиркизан

tírkizan

rosso ciliegia (agg)

боје вишње

bóje víšnje

lilla (agg)

лила

líla

rosso lampone (agg)

боје малине

bóje máline

chiaro (agg)

светао

svétao

scuro (agg)

таман

táman

vivo, vivido (agg)

јарки

járki

colorato (agg)

обојен

óbojen

a colori

у боји

u bóji

bianco e nero (agg)

црно-бели

cŕno-béli

in tinta unita

једнобојан

jédnobojan

multicolore (agg)

разнобојан

ráznobojan

15. Domande

Chi?

Ко?

Ko?

Che cosa?

Шта?

Šta?

Dove? (in che luogo?)

Где?

Gde?

Dove? (~ vai?)

Куда?

Kúda?

Di dove?, Da dove?

Одакле? Откуд?

Ódakle? Ótkud?

Quando?

Када?

Káda?

Perché? (per quale scopo?)

Зашто?

Zášto?

Perché? (per quale ragione?)

Зашто?

Zášto?

Per che cosa?

За шта? Због чега?

Zá šta? Zbog čéga?

Come?

Како?

Káko?

Che? (~ colore è?)

Какав?

Kákav?

Quale?

Који?

Kóji?

A chi?

Коме?

Kóme?

Di chi?

О коме?

O kóme?

Di che cosa?

О чему?

O čému?

Con chi?

Са ким?

Sa kim?

Quanti?, Quanto?

Колико?

Kolíko?

Di chi?

Чији?

Číji?

Di chi? (fem.)

Чија?

Číja?

Di chi? (pl)

Чије?

Číje?

16. Preposizioni

con (tè ~ il latte)

с, са

s, sa

senza

без

bez

a (andare ~ …)

у

u

di (parlare ~ …)

о

o

prima di …

пре

pre

di fronte a …

испред

íspred

sotto (avv)

испод

íspod

sopra (al di ~)

изнад

íznad

su (sul tavolo, ecc.)

на

na

da, di (via da …, fuori di …)

из

iz

di (fatto ~ cartone)

од

od

fra (~ dieci minuti)

за

za

attraverso (dall'altra parte)

преко

préko

17. Parole grammaticali. Avverbi. Parte 1

Dove?

Где?

Gde?

qui (in questo luogo)

овде

óvde

lì (in quel luogo)

тамо

támo

da qualche parte (essere ~)

негде

négde

da nessuna parte

нигде

nígde

vicino a …

код

kod

vicino alla finestra

поред прозора

póred prózora

Dove?

Куда?

Kúda?

qui (vieni ~)

овамо

óvamo

ci (~ vado stasera)

тамо

támo

da qui

одавде

ódavde

da lì

оданде

ódande

vicino, accanto (avv)

близу

blízu

lontano (avv)

далеко

daléko

vicino (~ a Parigi)

близу, у близини

blízu, u blizíni

vicino (qui ~)

у близини

u blízini

non lontano

недалеко

nédaleko

sinistro (agg)

леви

lévi

a sinistra (rimanere ~)

слева

sléva

a sinistra (girare ~)

лево

lévo

destro (agg)

десни

désni

a destra (rimanere ~)

десно

désno

a destra (girare ~)

десно

désno

davanti

спреда

spréda

anteriore (agg)

предњи

prédnji

avanti

напред

nápred

dietro (avv)

иза

íza

da dietro

отпозади

otpozádi

indietro

назад, унатраг

názad, unátrag

mezzo (m), centro (m)

средина (ж)

sredína

in mezzo, al centro

у средини

u sredíni

di fianco

са стране

sa stráne

dappertutto

свуда

svúda

attorno

око

óko

da dentro

изнутра

iznútra

da qualche parte (andare ~)

некуда

nékuda

dritto (direttamente)

право

právo

indietro

назад

názad

da qualsiasi parte

однекуд

ódnekud

da qualche posto (veniamo ~)

однекуд

ódnekud

in primo luogo

прво

pŕvo

in secondo luogo

друго

drúgo

in terzo luogo

треће

tréće

all'improvviso

изненада

íznenada

all'inizio

у почетку

u počétku

per la prima volta

први пут

pŕvi put

molto tempo prima di…

много пре ...

mnógo pre ...

di nuovo

поново

pónovo

per sempre

заувек

záuvek

mai

никад

níkad

ancora

опет

ópet

adesso

сада

sáda

spesso (avv)

често

čésto

allora

тада

táda

urgentemente

хитно

hítno

di solito

обично

óbično

a proposito, …

узгред, …

úzgred, …

è possibile

могуће

móguće

probabilmente

вероватно

vérovatno

forse

можда

móžda

inoltre …

осим тога …

ósim tóga …

ecco perché …

дакле …, због тога …

dákle …, zbog toga …

nonostante (~ tutto)

без обзира на …

bez óbzira na …

grazie a …

захваљујући …

zahváljujući …

che cosa (pron)

шта

šta

che (cong)

да

da

qualcosa (qualsiasi cosa)

нешто

néšto

qualcosa (le serve ~?)

нешто

néšto

niente

ништа

níšta

chi (pron)

ко

ko

qualcuno (annuire a ~)

неко

néko

qualcuno (dipendere da ~)

неко

néko

nessuno

нико

níko

da nessuna parte

никуд

níkud

di nessuno

ничији

níčiji

di qualcuno

нечији

néčiji

così (era ~ arrabbiato)

тако

táko

anche (penso ~ a …)

такође

takóđe

anche, pure

такође

takóđe

18. Parole grammaticali. Avverbi. Parte 2

Perché?

Зашто?

Zášto?

per qualche ragione

из неког разлога

iz nékog rázloga

perché …

јер …, зато што …

jer …, záto što …

per qualche motivo

из неког разлога

iz nékog rázloga

e (cong)

и

i

o (sì ~ no?)

или

íli

ma (però)

али

áli

per (~ me)

за

za

troppo

сувише, превише

súviše, préviše

solo (avv)

само

sámo

esattamente

тачно

táčno

circa (~ 10 dollari)

око

óko

approssimativamente

приближно

príbližno

approssimativo (agg)

приближан

príbližan

quasi

скоро

skóro

resto

остало (с)

óstalo

l'altro (~ libro)

други

drúgi

altro (differente)

други

drúgi

ogni (agg)

свак

svak