5115nl10TEKA

BIBLIOTEKA

I(EHTP AJIHOr alrIUEHCl\Or 3ABO,UA

CENTRALNOG HIGIJENSKOG ZAVODA

33

PRILOZI

ZA ISTORIJU ZDRAVSTVENE KULTURE JUG03LAVIJE I BALKANSKOG POLUOSTRVA

UREDNIK STEVAN Z. IVANIC

NAGELNIK MINISTARSTVA SOCIJALNE POLITIKE I NARODNOG ZDRAVLJA

IX

)r RISTO JEREMIC • Dr JORJO TADIC

PRILOZI ZA ISTORIJU ZDRAVSTVENE KULTURE STAROG DUBROVNIKA

:IIGI.

MA·

I

r

" /

f

\

BEOGRAD, 1938

SRET. IL. OBRADOYICA, DOBRACINA 55 - TEL. 20.i.14

PRILOZI

ZA ISTORIJU ZDRAVSTVENE KULTURE ST AROG DUBROVN IKA

- STANOVI - ISHRANA - PIJACE VODE - JAVNE HIGIKE PRILIKE - EPIDEMIJE - KONTVMACI - LEPRA - MALARIJA - BLVD I SIFILIS.

SEN I

KONSTANTINA JIRECEKA POSVECENO

I;

Ogromno bogatstvo Dubrovackog arhiva sadrfi i obilje grade o zdravstvenim i rnedicinskirn prilikarna u Dubrovniku i njegovoj okolini. Iz tih arhivskih izvora i obelodanjene grade proishodi da SU dela starog Dubrovnika na polju zdravstva jedan od najvecih niegovih kulturnih podviga sto ih je on postigao ziveci stolecirna u niiru i slobodi i takmiceci se cesto uspesno sa najvecirn kulturnirn zemljama.

Kad se jedared pretrese sva ta arhivska grada i donesu prethodne studije, moci ce se tek onda pristupiti izradi je dne iscrpne i solidne istorije zdravstvene kulture Dubrovnika. A ova nasa knjiga predstavlja sarno jedan prilog toj buduco] velikoj radnji koja ce prikazati Dubrovnik u potpunoj svetlosti i u toj oblasti opste kulture, pokazati snagu njegova duha i Istaci koliko je on samostalno radio, u cemu je stajao pod stranim uticajima i sta je kroz tu svetsku skelu uslo i u ostale nase krajeve.

Ova prva knjiga Priloga istoriji zdravstvene kulture Dubrovacke Republike iznos: ono sto mogosmo dosada sabrati 0 klimi, stanovirna, ishrani, pijacim vodama, javnim higijenskim prilikama, epidemijama, kontumacima, lepri, malariji, bludu i sifilisu u Dubrovniku.

Druga knjiga ce govoriti 0 lekarima, apotekarna i apotekarima, bolnicarna i ubozistima, a treci deo knjige ce izneti najvaznije arhivske cokumente.

Beograd- Dubrovnik, u julu 1938.

PREDGOVOR

Dr Risto Ieremic, Dr jorjo rsu«

KLIA1A

Dubrovnik lezi na podnozju Srda (412 rn), srednjev'ekovnog Brgata, okrenut jugu, pucini i suneu. Grad irna dva deja, severni Ijuzni, a njegovom sredinom ide najduza i najsira uliea, Plaea, koja je skoro produzenje morske povrsine. Odatls se paralelno prerna severu i jugu, a sa mnogobr(}jnim stepenicama, uspinju uske i strrne ulice do gradskih zidina. Najveci uspon na jugu dize se do 50 m nad morem, a onaj kod severnih zidina oko 40 m.

Lezeci na padinama Srda DUbrovnik se pruza prerna jugu, te je sa svih strana izlozen utieajima vazduha, vetrova, sunca i mora. Jedino visoki bedemi i paJate ne dopustaju na nekirn mestima da suncarn, zrake prodiru u sve njegove ulice i kutove, a sa severa ga donekle Srd zasticuje od hladnih vetrova. Ovako zaklonjen brdorn, a izlozen pucin! Dubrovnik stoji pod klimatskim utieajima i kopna i mora. On Iezi na 42°38' severne sirine i 18°7' istocns duzine, te irna otprilike visinu Rima, Ajacija i Barselone. Prema tome, klirnatski uticaji juga u Dubrovniku su dosta jaki, a pojacavaju ih velike i slobodne morske povrsine, preko kojih nesmetano dopiru vazdusne struje sa juznih strana Sredozemnoga Mora.

Zbog toga je more najvazniji faktor dubrovacke klime. Velike i duboke rnase Jadrana jako se zagreju preko leta, te zimi ublazavaju hladnocn ispustajuci polako svoju toplinu. Leti pak teze se zagrevaju, pa razbtazuj» vrucinu celoga Primorja i onemogucavaju velike amplitude i nagle promene temperature u Dubrovniku. Zbog toga, a i zbog polozaja Srda i ostalih planina neposrednog dubrevackog zaleda, uticaji kopnene temperature vrlo se malo primecuju na dllbrovackoj klimi.

Isto tako nisu narocito jaki u Dubrovniku ni kopneni vetrovi.

Glavni od njih bura (severoistocnjak), nije jak kao na ostalorn Prirnorju, jer Srd utice na njegov smer i kretanje, pa on samo delimicno zahvata Dubrovnik.

Medutim se vetrovi smora u Dubrovniku neobicno jako osecaju, Ti vetrovi, jugo (jugovina, jUgoistocnjak, silok, sirok), ostro i lebic, duvaju znatno cesce i vise od svih ostattn. To vredi narocito kada se ubroji i letnji maestral, koji skoro svakoga dana duva sa severozapada, i razblazuj-, suhu vrucinu kopna. Smora vetrovi donose, osirn topline, vodene pare i rnnoge sastavine, koje se nalaze u moru. Ti su vetrovi i znatno jaci nego kopneni, jer nista ne utice

Dubrovnik

2

na smer i nacin njihova kretanja, pa slobodno i sa svih strana prodiru u sve delove Dubrovnika i tako vrse uticaj na njegovu klimu, juzni vetrovi koji narocito duvaju od [eseni do proleca cine zirnu u Dubrovniku dosta vlaznom i blagom. Zahvaljujuci njirna, kao i blizini mora, u Dubrovniku ima uvek dosta oborina, a u jesen i prolece i suvise, a njihov se nedostatak oseca jedino u letnjirn mesecirna.

Osirn vee spornenutih faktora, na klimu Dubrovnika irna ogromna uticaja suncana svetlost. Sunce u Dubrovniku sija obilno i u svako doba godine, tako da suncanih dana irna tu vise nego u mnogim mestima iste geografske sirine. To utice na zdravlje, a ina psihu dubrovackih stanovnika, te blagu klirnu Dubrovnika cini jos ugodnijom.

o dubrovackoj klimi imali su povoljno misljenje svi oni koji su o njoj pisali iii je sarno uzgred sporninjali.

Filip de Diversis, rektor dubrovacke gimnazije, hvali vazduh Dubrovnika, njegov zdrav polozaj, obilje pijace vode, pa istice kako u Dubrovniku ima stare celjadi od 60-100 godina, telesno jake i u lieu rurnene.

Amat Luzitanac, lekar u. Dubrovniku, 1557-1558, veli da je Grad izlozen juznim vetrovima koji "napunjaju glavu", a u Stonu da vlada teska groznica ..

J. Soranco, mletacki poslanik u Carigradu, prolazeci 1575 god. kroz Dubrovnik na mesto svoga opredeljenja, kaze da Grad pati od vetrova, zimi od velike studeni, ali rnu je vazduh vrlo zdrav. Narod, veli on, trpi od susice i uloga, a malo irna zitelja koji prezive 80 gcdina.

Dominikanac fra Serafin Raci boravio je u Dubrovniku od 1587-1589 god., pa u svojoj "Istoriji Dubrovnika" veli da je u njernu vazduh odlican, jer je more pred Dubrovnikorn duboko, pa nema bara i mocvara sto truju vazduh, Godisnja doba, po njegovim izjavama,' urnerena su, zirna nije jaka, ni letnja vrucina nesnosna. Zato je, veli on, u Dubrovniku mnogo Ijudi od 70-100 godina. Za vrerne Racijeva boravka umrla je [edna opatica od 106 godina, a poznavao je i jednog kovaca od preko 100 gcdina, koji se jos zanirnao svojim poslom. Za Slovene, pod kojima je verovatno razumevao dubrovacke i hercegovacke tezake, prica da su zdravi i snazna sastava.

Evlija Celebija, koji je bio u Dubrovniku kratko vreme 1664, kao i Soranco, kaze za muske da su mrsavi, a zene lepe i zdrave.

Dr Duro Orlic, sef ftizioloskog odeljenja Banovinske bolnice, zivi u Dubrovniku preko dve decenije. On je na, osnovu meteoroloske grade, svoga dugogodisnjega posmatranja i konsultovanja dubrovackih lekara dao 0 tome dragocen rad kojirn smo se i mi posluzili u prednjim izlaganjima. * Prema njegovu nalazu i misljenju

* Dr D. Orlic, 0 klimi Dubrovnika ("Dubrovacki lijecnik", publikacija Dubrovackog lijecnickog udruzcnja, 193:3), 53-59. - Dalje teleske iz ove knjige donosimo neposred no posle poglavlja na koja se od nOse.

3

vubrOVn~\im~ potpun.o cistu atmosferu bez ikakvih organskih iIi 3'no~gans I pnrnesa, Zirnska temperatura je blaga, suncana svetlost lzobIIn~, relativna vlaga u.merena, a vazdusni pritisak visok. Sve te osoblO~ P?voljn.odeJstvujU n.a kronicna plucna oboIjenja i urnirania

od akutnih InfekclOzmh bolesti, pa uslovljavaju reIativno d .' jt

.. Ovakva kli.ma .im~Ia je oduvek velik uticaj na zdr~~s~~~~~

prilike Dubrovmka I njegove okoline koja je u nekolik d k

di ala ana' ·t··· ' I 0 na a na-

IV.. U cemu su s etni uticaji skodi)! zdravlju dubrovackog stanovnistva,

1·

STANOVI

Dubrovnik je osnovan na j~dnoj morskoj hridi (u. V~I .:~oI.J' gde je zadugo stajao kao I!la~o .nbarsko-pon.lOrsko na.selJe. N)~l:>oVO siromasno stanovnistvo, pritesnjeno morem I neplodnim planmaI!la, tesko se podizalo, ekonomski razvijalo i napredovalo. ~roz. nekol!~o stoleca Dubrovnik je vrlo malen, sa tesnirn, vIJ_ugavlm I str~lm ulicarna, pa se tek docnije prosirio prerna ist?ku I severu. Kon~cno je zauzeo say danasnji [uzni deo nad morem I ?p.a~a~.se b.edemlm~_ Tai deo zrada nastavali su njegovi prvi stanovruci I n)1hovl potornci, medu k~e se vrlo rano useljayaju i suse,~ni SI?ven1.1

Nasprarn njih, po obron~lma Srda, zl,:elo J~ slovensko s~anovnistvo koje je tu podiglo svoje novo naselje koje - ~a razliku od starog rornanskog f\~gus.iu.ma -. nazivahu I?ubrovm~. Ov~ dva naselja polagano se Sire I izgraduju, pa k.ona.cno stapaju u jedno, Ragusium-Dub_rovnik .. U ?<III stol. to je _Jedan grad,. pre~da i docnije postoje ostaci stanh bed,ema, gradsk~h .vrata, st~nh nazlv~ gradskih pozicija, sto nas po?seca n~ ne~dasnJu 'p.odvoJenost: ~lt otada je Dubrovnik jedna celina, a visoki bederni I kule zatvaraju

ceo Grad sa svih strana.

Stari deo Dubrovnika, Ragusium, izgradivao se. dugo i te~ko, a terenske prilike bile su nepovoljne za st,,:aran)e J~dnog veltkog i uredenog naselja. Zbog toga su njegove ulice, ~ak .. l danas, tos1e svih mena i popravaka, ostale malene, uske, strme I vlJugave. Zgrade su tu bile zbijene, skoro nadign~te jedna pad drugu,. kak? bl grad bio sto manji i, prerna tome, lakse se branio. ~tare ult.ce hll,e su zasvodene lukovirna, tzv. klobucinarna, nad kojima s.toJ.e kuce prel~zed s jedne strane na drugu. S~vv s.tari deo vgrada bio Je pun takvih klobucina, od kojih su mnoge J~S 1 sad,a oc~vane. U tom delu P~Ibrovnika rnogu da se i danavs vide ~lIce. kOJ~vp~ sve~nu podseca1u na one iz Srednjega veka, pa cak, mozda, I POttC,!IZ oml1. vrl~ davnih vremena. Na osnovu njihova posmatranja, kao I po arhlvS~lIn IZV?rima, mi mozemo da damo prilicno tacnu sliku dubrovacke kuce

kroz nekoliko davnih vekova. . v . . v

Prvi vazniji istoriski ?9kumentt ~~brov~cke arhive P~~I~U iz XIII stol., ali sisternatski ocuvane serrje arhivske gr~d~ pOCl,nJ~ tek posle 1300 god. Prem~. t~me.' i .. 0 .izgled,! ~~brovacklh ~uca. 1 stanova mozerno se pouzdanije I tacnije mformls.ad t~k od Xi~ v~k~ nadalje. Mi cerno, oslanjajuci se potpuno na arhivske izvore, pokusati

da damo vernu sliku dubrovackih stanova, cirne cerno prvi put uopste, detaljnije opisati dubrovacku kucu oel XIV do XVII veka.

U ~rednjem ,,:eku su se ~ Dubrovniku gradile kuce od karnena, drveta I .s~homed!ne (maeen~).2 Takvih kuca bilo je po eel orne I gradu, ali ipak kuee od drveta 1 suhozidine prevladavahu u novijem, slovenskom, predgradu Ragusiurna, koje se kasnije nazivalo seksterija Sv. Nikole iii Prijeki (Prijeko)." Na tom delu Grada ziveo je vecinorn sirornasniji svet, i to skoro iskljucivo slovenski, koji je :sobom donee takav nacin graden]a svojih stanova.! Ali drvenih kuca .bi.lo je mno.go i. ~ ostalim delovima Dubrovnika, pa se cesto :spomtnJ~I. I. U naJstanJe~ d<:_lu, u seksterijama Gospe, Pustijerne, Sv. Marije I Sv. Petra, I to cak elo prvih decenija XV stoleca, Sudeci po ocuvanim arhivskirn izvorima mislimo da je stari Dubrovnik u vecini bio drveni grad, cak i u XIV stol., prernda su zradske vlasti mnogo nastojale da onernoguce gradnju drvenih k~ca. Raznirn naredenjirna i zabranama nastojale su nametnuti gradenje samo karnenih stanova, ali to nije mnogo pomagalo, jer se kroz citav XIV vek drvene kuce neobicno mnogo sporninju u svim arhivskirn dokurnentirna. Da se jos jace istakne znacenje ove konstatacije p~t!e~no j~ ypozor~ti na. ci~jeni.eu ~a ni Dubrovnik ni njegov~ bltza I daljnja okoltna msu irnali veeih suma ni dovoljno drvene grade. Sume koje su mozda nekada postojale na dubrovackom zernljistu i u obliznjoj Hercegovini, bile su vee pre XIV veka skoro potpuno unistene. Drvo se u vrIo malim kolicinarna, i to sarno za neke vrste izrade, moglo dobijati iz gornje Hercegovine, a Dubrovniku najbliza izvozna podrucja bila su okolina Nevesinja i dolina Neretve. Sve ostalo drvo za gradnju kuca i brodova Dubrovcani su u XIV v. dobijali sa usca Drirna, a u rnanjoj rneri iz Senja. Medutirn, iako su svuda naokolo imali ogrornno obilje raznoga kamena za sve vrste gradevina, ipak su svoje stanove i dalje radije podizali od drveta nego od karnena. Treba, naravno, istaci, da to nije bilo sarno zbog naklonosti Siovena, za drvene gradnje, nezo i zbog

toga sto je gradnja drvenih kuca bila jevtinija. I:> ,

Kuce od suhornede bile su takode jevtine, ali ih u XIV stol. \ nije bilo rnnogo. Spominju se tek ponekad, te polagano iscezavaju, tak~ da ih pocetkorn XV v. potpuno nestaje. One SU, verovatno, sluzile za stanovanje najsiromasnijem stanovnistvu, a bilo ih je ne samo na Prijekome, nego i u najstarijern delu Dubrovnika. Ne znarno kako su izgledale, ali su morale podsecati na neke seoske kucice

u mnogim krajevima danasnje Hercegovine i Dalrnacije, kojirna su zidovi podignuti od samoga kamena. Mozda su delornicno bile i blatorn oblepljene, a 1420 god. spominje se na Prijekome jedna kuca kod franjevackog manastira koja je bila "del om od suhozidine,

,~ del om od drveta "5 Takve se kuce spominju u Srednjem veku

1 po dubrovackirn selima, u kojirna su stanovali tezaci.

Treca vrsta dubrovackih kuca hila je od karnena. One se isprva vise sporninju sarno u starom delu Dubrovnika, ali. docnije sve vise potiskuju ostale tipove kuca, dok najzad nisu prevladale. One SU

6

naravno, bile vece, udobnije, lepse i skuplje. a na njihovu je pcdizanju mnogo radila i sama dubrovacke vlada.

Po pricanju kronicara6 veliki ,pozar 1296.. god. uniStio je veci deo dubrovackih drvenih kuca. Pozar se najpre pojavio na Prijekorne, pa je odatle presao na drugu stranu Place i zahvatio sav kraj oko manastira Sv. Klare (danas Komanda mesta). Otada se say taj predeo nazvao Gariste, koje ime i danas nosi prva ulica

s juzne strane Place. Posle toga vlada je zabranila gradnju drvenih

_ kuca, ali to nije mnogo pornoglo. One su se i dalje podizale kroz citav XIV vek, premda se prednja zabrana ponav1ja1a 1320 i 1370 god.7 Mi srno tek delomicno informisani 0 podizanju novih drvenih kuca u Dubrovniku, jer se retko zapisivahu ugovori 0 njinovo] gradnji, an sudeci po njihovu broju pri koncu XIV sto1. uvereni smo da su se mnogo gradile i kroz citavo to sto1ece.

U aprilu 1325 god. gradio je Radin Obradovic, nosac, drvenu kucu dugu 3 seznja (passus), a siroku 1 % seZanj8.- U novembru 1336 ugovorio [e neki Radosav Zloglavic da gradi drvenu kucu na dva sprata, sa dve sobe, orrnanirna, k1upama i ostalim, te je drvodelcu dao za rad pet perpera. - U decernbru 1355 MiSe Dr fie ugovara s drvodelcem da rnu u Stonu podigne drvenu kucu dugu 5 sezanja, a siroku 3 seznja, visoku nad temeljem 4112 lakta9, a unutra ,sa jednom soborn dugom 2 seznja. - U decembru 1366 god. obavezase se dvojica da grade Milu zlataru drvenu kucu od hrastovine i bresta ili pornesano, u vrednosti 76 perpera. - Ood, 1368 gradio je Radovan Marie dve kuee od drveta iz predela na Drirnu, a za rad i drvo dao je 118 perpera.l?

Po ugovorima 0 gradnji drvenih kuca ne mozemo nikako dobiti

pravu sliku 0 njihovu broju u XIV veku. To bi se moglo postici samo onda kad bi se napravile statistike na osnovu mnogobrojnih dokurnenata 0 najm1jivanju, prodaji, za1aganju i ostavstinama. Ali to mozemo donekle dokuCiti i na osnovu sledecih podataka.

U pocetku 13:Z0 god. izgorele su sve drvene kuce raznih v1asnika na terenu porodice Zveri (Sveri, Sferi). Pozvati su vlasnici kuca da izjave da li su vo1jni na tom istom terenu podignuti karnene kuce, OdazvaH su se svi, te je bilo sprernno 28 vlasnika podici toliko

isto karnenih kuca.l '

Na Placi iste 1370 godine irnala [e da se gradi crkva Sv. Petra,

Lovrjenca i Andrije, pa je 13 januara izvrsena procena drvenih kuca koje su se na tom terenu nalazile. Otkupljeno je sest drvenih kucica. od kojih su cetiri procenjene po 35 perpera, a dve po 25 perpera,12

Iste godine pozvati sU vlasnici drvenih kuea na nekom terenu crkve Svih Svetih (Domino) da izjave da 1i su voljni na njihovU mestu podiCi kamene kuee, jer su im, izgleda, prve bile izgore1e. Dne 2 avgusta prijavilo se 12 vlasnika da ce svaki od njih podiCi

toliki bro) svojih kamenih kuca,13

Pored ovih 46 drvenih kuca bilo je 1370 poruseno jOs nekoliko.

A i sledeeih godina podignuto je mnogo velikih i lepih kuea od kamen a koje su zamenile negdasnje drvene, Medutim, u Dubrovniku

7

je jos uvek bilo toliko mnogo dry ih d

prestano rusene. Ali kada je prvf~1 d,a su do konca stoleca ne-

cetkom 1406 god., izgorelo nek r gP ina ?<V veka, izgleda pozakIjuci 4 marta da se sve drvene O~~? drvenih kuca Veliko vece Orad izlagao opasnosti da bude p v ce postepeno peruse, jer se ceo graditi kuce sarno od kamena i~zar~m unisten, Unapred se smelo morali su popisati i proceniti sve d su o~e~e, a posebni cinovnici

go~ine i~ala se izvlaciti po jedna c~~~~~ uce U pUbrovniku. Svake kuca koje su se morale porusiti k ja ~a popisom od 25 drvenih davala vlasnicima 1/ vrednostl! r~ ~ 0 godmu dana, Drzava je drugo osem karnena. KO ne 0 ~, uc~, drvo, crepove, zelezo i

~ubio je p.ravo na ovu drzav~l:~s~k~vaod~ kucu u propis~~om roku, je preostajao od njegove drvene kuc k ,I na, say m,atenJal koji mu ?am~ p~rusila. A 26 'una r ~c~, oju bl, I?L!, ,lzgledv~' drzava jednirn clanom. po kom~ je ~I~ ~JI sUI' zakljucci prosiren! jos kuca da svoje kuce peruse i pre i I vozV_o Je,~o vlasnicima drvenih je bila duzna da im isplati sve :~ a~enJa njihovih imena, a drzava bilo odredeno.t- s 0 je na osnovu ovoga zakljucka

Izvlacenj e cedulj a sa popisom 25 d ' ,

go~ine prvih dana meseca marta T k ' rV~nth kuca vrsilo se svake

pa Je porllseno na taj nacin 175 Jrv~ J~~a e~o od 1,406 do 1412 god., SU se 1 neke druse kuce od dry ,n kuca. U IStO vreme rusile

. da irn ime bude °izvuceno Medeta kOJ: s~ vlas~ici rusili ne cekajucl

, d I . u porusernm kuca bilo i

~ u pre e u staroza Ragusium'---- 'v . ..rna I 0 ih je dosta

J~~ome iokoPla~e. OOd. 141;' a vTace ~uv ~n_~l11 I~~(1I~ na PdKOJe je trebalo porusiti od k .. ~as. 0 se J,os sarno 17 drvenih-kuca---·

naime oko zgrade negd~svnJ' OJI je? bilo u seksteriji sv. Petra

, .. ) ega manastira Sv K t . ( . '

_glmnaZlja , 6 u seksteriji Sv. Vlah d kl . a anne bivsa stara

a sarno 4 na Prijekome Ove a" a. e u ravnom delu Orada 180 perpera, dok su ra~ijih td~~ednJe bile su p:ocenjene od 21 d~

Ovo nekoliko podatakagd a,neke vredel~ 1 do 300 perpera.!!

o neobicno velikom broju drve o.~oUn? potvrduje n~su konstataciju I u XIV veku, jer posle svih V~:kih uca .za st~no~an)e u Dubrovniku bu~e v uklonjeno cak u pocetku XV :oz~ra ~ rusenja,. moralo je da ! se JOs ubroje sve one kuce koj .: 0 0 . 9~ drvenih kuca, Kada od ~e godine unapred, onda se ; ~~ lzgort;le lit se porusile 1370, pa da Je Dubrovnik pre toga bio 01S ~ svasvI~ opravdano moze kazati

lmarno vrlo malo odataka pre eznov _rven,1 grad.

Qr':',enih kuca, Neke o~ tih od~fa~utraS~Jem lzgledu,dubrovackih~oJtn konstatujemo da su bi)e mal avec ,sr::o naveli, na osnovu Jedno~-dve sobe, zatim su imale Jne, naJvlse na dva sprata, sa da~e, 1 klupe po kuci. Sudeei .. rven~ ormane, verovatno uzinaJmovima mislimo da su bil~o v~fhO~OJ mal~J _vrednosti i niskim

\ smo za. dv~ da su pokrivene cr 0 ,s romne 1 Jed~ostavne. Nas!i I ostale, Jer Je vee dubrovacki Sta~p~vlma (1368)16, sto vredi i za pokrivaju slamom. Medutim D bU ~12~2) za~ranjivao da se ku6e

• zabrane, koja je imala da ih br ~ r~vcant se nlSll mnogo drzali te odreden rok od 2 godine da sea~~ ~z!r~f~;a, pa je 1304 god. po novo

8

Pored drvenih bilo je u Dubrovniku oduvek i karnenih kuca.

U najstarijern delu Grada one su bile ~no&obrojne: a i. sve crk,,:e i drzavne zgrade bile su od karnena. Tesko )e kazati da ~I, su u najstarija vremena prevladavale u Dubr?vmku, drv,ene, I~I kamene kuce, jer nam za to nedostaju potrebni podaci, ah mislimo da su drvene bile brojnije,

Otkada su driavne vlasti forsirale gradenje karnenih kuca, te pravile poteskoce podizanju drvenih, kamen je sve vise postaj,ao jedini gradevni materijal. To je, naravn~, islo ~poredo ~a ekonornskim podizanjem Dubrovnika, a, ,verovatno, irnalo J,e veze I sa upotsebo~ puscanoga praha pri vadenju karnena. U penodu otkad su ocuvaru dokumenti Dubrovackog arhiva prvi put se karnen veorna mnogo upotrebljava 30-tih i 40-tih godin,a XIV ,stoleea, T~d~ su mn,oge drvene kuce uzrnakle pred kamenima, a I na slobodnirn te~emma medu gradskim zidinama podignute su mnoge kamene kuce, To je, u isto vreme, period jace dubrovacke trgovine ~a Srbijon; za vrerne vladanja Stevana Decanskoga (1320-1331) I cara Dusa!1a (1331-1355), kada su mnogi Dubrovcani ziveli, u, svim ekonomskt~ centrima Srbije iii U Dubrovniku posredovali izrnedu Balkana I Italije. Novcern tako dobije~im podi~~li s~ iii popravljali"ka,me,ne kuce i ulepsavali ih, te uopste poboljsavali nacm svoga zlvlj~~j~, Na njih je morao uticati i primer Italije, gd~ se u,to ~oba ,razvltaju i ulepsavaju mnoge slobodne komune I gde je burzoazija ?!Ia poc~~a da iivi mnogo lepse i kulturnije. J:<~me~~rsk~ rad.ove prv~~ decemj~ XIV veka izradivali su mnogobrojni nasi majstori, od kojih su neki bili iz Bara kao Milcus, R~doe Bielmuscevich, Boroe Radoevich, Bogoe Pur~hich, Michael petrarius, graditelj franjevackoga klaustra, i dr.

Prve vesti koje irnarno 0 podizanju kamenih, ku~a u Dubrovniku odnose se na vlasteoske zgrade. Vlastela je bila, llostalol~, glavni nosilac privrednog !ivota on,dasnjega pUb~o":~lka" pa je po svojoj ekonomskoj snazl,kulturnl~ pogledima ~ zivotnim _P0- trebama stajala ispred ostalih stanovnika Dubrovacke, Republike. To narn, medu ostalim, najlepse pokazuju mnogobrojni ugovon, svi sklopljeni izrnedu clanova vlas~ele i ra,znih kat?enara ~d 1330 do 1350 god, U tim ugovorima, a Imal~o Ih ne,kohko ~~set!!1a, govori se skoro iskljucivo 0 gradnji karnenih ,detalja na njlhov,lln kucarna U Dubrovniku. Na osnovu toga dacerno kratak pregled kamenarskih radova kao i sliku ondasnjih karnenih kuca.

Vecina ovih uzovora odnosi se na gradnju kucnih vrata, obicnih prozora visokih p~ozora s kolonama (balconata) i man1ih prozora s kOlon'ama (balconcelli), Svi ti kameni radovi radeni su skoro iskljucivo od korculanskog kamena, sto, se u ugovorima uve~ n~: rocito istice, jer je karnen sa Korcule vec onda smatran kao najboljl na nasern Prirnorju,

Kucna vrata bila su razne velicine. Obicno su bila siroka, medu stupovima, od 3 Y2 do 7 pedi (palmus), a visoka 7 ~? ,I 0 ~e~i.18 Neka su imala gornji prag u formi luka, dok se u veClm sluca]eva

9

spomi_!1j,e, pa s~, verovatno, bila potpuno kvadratna, slucaju, g?e je rec 0 k~ei .u Stonu, yaljda manjoj i . y , me~t? gornjega praga bio je postavljen drveni luk, dok.Je sest k~cmh prozora sa svih strana ogradeno tufom (vrlo ~eklm hrapavirn kamenyo:n)19" Pragovi y~ata bili su, izgleda, prosti, 'jer s~o sam~ jednorn nash da ~e vrata b,lt! napravljena "sa staporn",

.. kao sto su bila neka vrata koia su vodila u novu drzavnu kancelariju u Dvoru,2,O ~is1imo da se .!?, "sa stapof!! (cum bastone)" odnosi na I~radu kU~nth, pragoY,a C,I.1I su rubovi, mozda, bili izradeni u forrm nekog Izb~cen~g Iii spiralnog ruba, "stapa ",

P_r,OZOrt .. su Im,alt razne oblike. Najobicniji su .saracenskr-

I prozon koj! nernaju veze sa nekim saracenskim stilom kako bi na prvi pogle~ moglo izgledati, nego, verovatno, sa nekom p;egradom I zaslo;lOm, re~etkom koja se obi~no postayljala na gradska vrata',

pa l"na kycne prozore, a koja se talijanski naziva "sarace?~sca .: Ta j~y E.!:_e_grada ~a prozoru, verovatno, bila u formi resetke lit nec,eg~ shcnoga:, pa J~, moz da, stitila sobu od pogleda spolja, a uk~cantma, specIJ~!~o zen~m~,', dozvnljaval., da slobodno gledaju na, ~h,cu, "Sa~acenskl prozon bill su, izgleda, kvadratni, kao i ostali ?blCm prozon,,~ samo u nekim slucajevima sporninju se posebno 1 lukovi n~? njirna. Ponekad su se pravili s karnenim naslonima (cum, apogl1s)!, a nekada i bez njih. U jed nom dokumentu 1495

goy-on, se 0 vI~,e takvih naslona z~ jedan .saraceoskr prozor, od kojih )e,yrednjl tre~ao ,da bude u jednorn kornadu.s! Sirina "sara<:en~~lh prozora blla.Je medu stupovi~~a oko 4 ~eda, (oko 1m), a visma 10 do 12 ~:d1. !,o sU', ?akle, bllt veorna visoki prozori, pa su se zbog toga obicno I pravili za glavnu kucnu dvoranu.

ypr~lgaovvrsta p~?z?ra bile su tzv. balkonate (balconata) koje su sl:-e ,I vise od v?,~I~l11h prozora, Balkonata na talijanskom jeziku ?zna~yt!je ~roz~r CIJI j~ donji prag skoro na povrsini poda, po cernu je SltCI? ":_Isoklm y~~tlt?a, Ne misli,mo da je to isto sto i balkon, 'kako ~Irecek tvrdl, - I da su na tim balkonima bili "saracenski" prozon. Balkonate su, n,apr~tiv, j~dna, vr~ta prozora, pa se u jed nom dokurnentu 1365 govon 0 J.~dl1oJ velikoj "balkonati sa elva stupa, a napose 0 elva .saraccnska prozora, koii treba da su visoki kao ta balkonata.es Slicno je i tI jednorn druzcm dokumentu iz 14~~ god,~4 Balk?n,at~ su, rnislimo, bile nap~avljene 113 poseban nacw: ~a ~to upucuJu I,saml ugovon 0 gradnji, u kojima se uvek ?pomwju I neki StUPOVl u balkonatama.a- Balkonate su obicno irnale ,dva st~pa, a rede samo jedan, pa su to, pouzdano, bili visoki prozor,l! u kOjl,::,a, su u d~njem de,l,u bila jedan do tri stupa s pragom nad njrrna kOJI j~ odvajao gOrIl] I potpuno slobodni i otvoreni den balkonate ,od dorijega, podeljena stupicima. Takvih balkonata bilo Je I na kuc~!na u Ven,eciji iz onih vremena.s» One su, koliko narn lZgleda, obicno pravljene za vece kucne prostorije, za dvoranu.

, Pored balkonata p~stojali ~t1 i neki drugi slicni, ali manji prozop, nazva~~_:"balco_ncelt": I ~m Stl pravljeni sa jednim iii dva stupa, alma slucajeva da je na IstOj kuei u balkonati ,iedan stup, a u bal-

10

vI' 1348 god 27 Ba1konate su bile

t kao sto srno nas I . v' d 311

koncelu dva s upa, t (1 lakat = 55 iii 51.2 cm),. a s~roke 0 7~

visoke od 5 do 7 laka .a b'l' V' ki 2-4 peda a VIS ok I 5 do 6 pedi

do 5 lakata. Balkonceh su I I siro ,

(1 ped = % lakta). du j ledu dubrovackih kuca iz prve

. 0 unutrasnjem raspore u ~ lZgVt ni Znamo jedino da su irnale

polovine XIV veka slabo sf!1o 0 aves e. ~ s 0 radarna i naslonima

\ do cetiri sprata i is~? tt~~~nt~~e)pe;\~dnom gprilikom su jos pr~v: , sa strana (cum apogns e ,J kuci dvokrilni prozon I ljena dva orrnana, potre~~e ~lupe o~~\i kuc~ih prostorija takod,~ . ctvokrilna vrata .(13~3), , ra1Pim vestima mislirno da [e u k~cI

srno slabo i!1formlsam, ali po docn ~ da St1 neke kuce, ver?vatno vece,

bila i po kop soba. pouzdano zn~m u na red vise govonm~. ~ dVoimale jednu dvora~u (sal a) , ~ ce~ . (~entes) koji su drzalt gre~~ ranatna su uu u zidu kamern .zu rl irn kucnim prostorijama bill gornjega poda .. Ver~vatno .~u 1.U ru~~ dosta veliki broj. Na neki~l

isti zubovi, jer Ih pn gra.dn)1 ~uca p~a oluci oko krova cele k~ce kucarna bili su .po.stavlJ~nt . ~~~~a krova i da [e odvode u kuc~e

da kupe vodu kisnicu koja se s . 1495 god.29 spominje se lavlja bunare. U jednom d?kt~m~nt~alzda sakuplja vodu iz kucnih cevi,

alava od kamena koja Je. imau . v

~to se danas II Dubrovmku naziva toca~~ se u Dubrovniku veca

Sedamdesetih godina. XIV vv~~~ i~k~\zmedu 1370 i 1380 god., cradevna aktivnost. ona Je nd~rocl r , Ua.ovori 0 aradnii su veorna

'" . ' v' koliko go rna ramIe. '"' "'..'

all se vec za'pa~a 1 ne v ~ d bni'i - i tacniji. specIJalno za ~n~-

interesantm, jer su nestoT P: ro 0 Jbolje upuceni i u unutrasn)u trasnie drvene radove. a. ~ srn ,

raspodelu i izgled 1d3~~r~v~Ck~~a~~~~ia SU se tri dubrovacka drv~:

U novernbru . ",0. v' drvene i zelezne radove u kuc]

delca da ce izraditi .sve unu~ra~~)e (G r bo) dubrovackog vlaste-

ik k Tripa Goljebica 0 reuoj , .,v pozna

nasledni a p~ . . d t detaljan i karaktensttcan za . -

lina.30 Kako)e tal ugovor os a. uce to a napred donoslmo.

vanje unutra~nje~ izgle?a _dtUrrova~~t~~ koje i;amo 0 dubrovackoj

U vezi toga Iznecemo I os a e po .

kuci. . .,' 1 . t i sprata a u nju su vodila

Kuca porodice Goljebic ima a je r ovat~o u podrum (sub-

dvoja vrata, jedna u sam stan, a. drug~~:;~m dok~mentu 1505 god. terraneum stra,gno, danas s~~fn), ~~v~ne stepenice do prvog sprata, vinica). Od kucno~ u~aza vo I. e. s~an drveni orrnan, mozda na prvom te je s njima u vezi b.1O negd~ I.)e oioi je osebno napravtien krov, spratu. Tu se nalazlla kuh.IOJa, k J J\) . Pd u prostoriJ'u pndodatt1

. v' da Je zaprerna a Je n li

po cemu zakl)ucuJemo f" Na prvom spratu naprav lena

uz kucu, sto se onda zvalo '('f~r um l~ttera lectica, lectera), s~ klu- .. je jedna soba.s kreve~om . e _1c~~il11 ro~orom. lnace su na. Ist~m pama uokolo I ormamma, I s )e v~mu zakljucujemo da Je bll(}

spratu jos bil~. tr.i druga pr?zora, po ~ace sobe. .

nekih prostorlja lzvan ?ne )e~n~ spastepenice. Tu je bila )edna dvo:· Na drugi sprat vodlle su ~~ ene klupe orman, jedan krevet 1

rana (sala), a naokolo uza Zl ove ,

prozora. Ne znamo sto je bilo na trecern spratu, te narn izgleda je tu bilo potkrovlje iii, kako Dubrovcani zovu, potkuplje.

Na osnovu veIikoga broja slicnih ugovora mi cerno popuniti jos detaljnije sliku koju smo 0 dubrovackoj kuci mogli da dobijemo na osnovu ovoga dokumenta.

:.. Drvene stepenice koje su vodile na spratove bile su iIi proste (scala scIeta) iIi stepenice s mrezom sa strane, nekom vrstom drvene ograde (scala cum rete).31 Pored ovakve ograde - mreze spominje se i neka "scala cum rnantello (ogrtac)" iIi "cum rnantellis", sto [e moglo .d.a oznacuje stepenice sa svih strana. zatvoren~ drvenorn

ogradom lit daskama. Na prvom spratu, kao I na ostalirn spratovirna, hili su napravljeni drveni, vecinorn uzidani orrnani. Oni se i danas vide u dubrovackirn kucarna, te se obicno nalaze negde u prolazu za gornji sprat. U tim orrnanirna sporninju se daske, police i neki "cagnoli ", verovatno neki zaostreni kornadi drva, mozda klinovi, sto se u nekim mestima nasega Primorja, po mletackorn, nazivaju kunji (klin). Ti "cagnoli" mnogo se sporninju i u dvoranama i sobama dubrovackih kuca pa i oko postelja, pa su, mozda vrsili ulogu karnenih zubova.

Kada se kuhinja nalazila na prvom spratu, onda je uz nju hila i neka manja dvorana (saletta), u Dubrovniku i danas nazvana saloca. Inace se kuhinja mnogo puta nalazila na poslednjem spratu. Ukoliko pak nije bila na prvom, onda se na tom spratu nalazila ili sirorn otvorena dvorana iIi pored nje jedna soba za spavanje.

Na drugom spratu skoro svih kuca, za koje irnamo ocuvane \

. gradevne ugovore, nalazila se dvorana (sala). Ona je obicno zahva-I tala svu povrsinu kuce, nije slufila za spavanje, nego, verovatno, za sastajanje, razgovor, kucne zabave, a mo zda i rad. Dvorana je obicno lepse izradena, sto se u ugovorima posebno istice, a nad njorn Sll drzale gornji sprat grede naslonj ene na karnene zubove.

I tu se ponekad spominju "cagnoli ", ali ne znarno koju su funkciju vrsili. U sarnoj dvorani nalazilo se neko uzviseno mesto, od drveta napravljeno, koje je ponekad islo unaokolo po celoj prostoriji, a zvalo se "ballatorium (ballatoio)", u nasern jeziku balatur. Do nje.ga se dolazilo drvenim stepenicarna, ispod kojih se nekada nalazio orrnan. Sam balatur je bio ograden drvenirn resetkarna iii nekom drugom drvenom ogradom, mrezorn, a u XV i XVI v. spo~inju s~ na njernu i vrata, klupe, nasloni, "cagnolati" i neki ukrasi izdubeni u drvetu. Balatur je, verovatno, sluzio da za vreme kucnih zabava primi na sebe deo prisutnih, u prvom redu devojke, koje se

u Du~rovniku nisu mnogo kretale medu muskarcirna. JOs i danas postoji u dubrovackoj okolini jedan balatur, ali iz kasnijega vremena.

Na trecem spratu bila je opet po jedna soba i jos neki flobodan prosto_r, verovatno, saloca. Ako je to bio poslednji kat, onda je tll ~ ~ekll11 ~ucama bila kuhinja i prostor za spavanje sluskinja, sto Je mace bllo na cetvrtom spratu. PoviSe toga bio je ponekad i peti sprat, ali obicno neizraden i nepodeljen, sigurno obicno potkrovlje_

12

'Cini nam se da bi to imao da bude onaj "palmentum cordarurn", knji se sporninje koncern XV veka, tj. pod konopa Hi sa konopima, koji su rnogli da sluze za prostiranje i susenje rllhlp u potkrovlju (potkuplju). Nije iskljt1ceno da to oznacuje i neki plafon sa gredama

na poseban nacin poredanim.32

Vee ranije izgradene duorovacke kuce, pa i one drvene, irnale

su posebno ortvojene sobe. Drvene kuce mogle SII da irnaju sarno jednt!-dve scbe, jer su hi le malene i mnogo nize od karnenih, pa [e tc~k() hila deliti kucni prostor II jns manje prostorije. Podizanjem kame nih KUCa Dubrovc3ni su dobili vise prost ora za stanovanje, a i nacin zivljenja postao je udobniji. Otad<t pocinju da prave odvojene sobe u svojim stanovima. Te se sobe obicno odvajaju drvenom pregradom (assitus) iti tankim zidom (trabatura, travatura) od ostaIih kucnih prostorija. Tako su 1342 g. u [ednoj vlasteoskoj kuci od kamena, na tri sprata, napravljene u duzini knee dve sobe pregraaene travaturorn od opeka (petra cocta) , a sticno i u jednoj drugoj iste godine.33 U oktobru 1370 iznajmili Si.1 Jelena Durdevic (Boraie) i njen sin "kueu svoga hospicija (konacista), koja je sa strane brda (Srda), u kojoj je jedna saloea s kuhinjorn i podrumom, ko]! je pod salocorn i kuhinjorn, i jedna velika poploeana dvorana sa dve sobe sa strane dvorane, i to jedna na strani brda, a druga prerna moru (jugu)". Kucu su bili unajrnili braca Hans (ChantlsGius) i Nikola Saksinovici, poreklom Sasi, i to na tri godine za 75 perpera

godisnjega najrna."

U kuhinji se nalazilo ognjiste (carninus), a nad njim neki

drveni pokrov kao strena, u formi velikog levka, koja je skupljala dim sa ognjista i uvodila ga u dirnnjak. To se onda, pa i danas, naziva napa na celom Prirnorju, a potice od talijanske reCi mapa, nappa. Ognjiste je bilo oblozeno opekorn, a ispod toga sporninje

\ se jednorn prilikom karnena podtoga.:" U kuhinji [e jos bila karnena skoljka (scata, pillurn) za pranje i umivanie. U nekirn kucama . bilo je po jedno takvo pilo i u velikoj dvornici, a ponekad i u jos , kojoj kucno] prostoriji. Kod nekih od njih, koncem XV veka, narocito se navodi da je pilo za ruke, Pila iz onih vrernena bila su vrlo lepo izradena u tesanom koreulanskom kamenu, pa ih je i do danas oeuvan prilicno velik broj. U ugovorima iz konca XV i pocetka XVI veka vidi se da SLl ondasnja pi\a bila duga preko I m, siroka oko Yz m, a irnala su i do dve ploce, kao police, nad sobom; zatim do 4 stupa, luk s manjim lukovima, podnozje u obliku noge 1 druge manje ukrase. U mnogim dubrovaekim kueama pila su i danas jedan

od lepsih njihovih ukrasa. '

Kuee su imale svoje .Jluznil<e s odvodnim kanalima u spoljne,

uliCne jame, 0 Kojima naarugom mestu opsirnije govorimo. Za kueni nuznik 1368 god. napravljen je u zidu otvor u obliku trube (tromba in muro pro latrina), kroz koji je oticala neCist izvan kuee.36 Takvi otvori postoje u mnogim dubrovaekim kueama i danas, a nalaze se nad samim gradskim kanalima Hi jamama. Iz 1435 imamo , jednu beleskLl 0 drvenom ormanu u kojem je bio kucni nuznik.

13

zatvoren, a u kome su se nalazile u v . vk v .

(coverchio). Takvih nuznika im~ zrnc e s~02ke (conca) i poklopci

Qbieno na poslednjern s ratu de rnnogo I anas _U. Dubrovniku, su od ostale prostori]s ~eko~ ~rv Ae veCl~o~ kuhl~Ja, a ogradeni ponekad su nuznici napravljeni e o.m ogra om slicnorn orrnanu. stana, napravljenom kao pOkiiveni \;~d~om ~asebnom odeljenju se nazivao "gaifum gayfum " Taka c r a . pn90dat ~z kucu koji od gornjih kucnih' spratova' a slu,,:·se ~,galfum nal.azlO na jednorn :

Iz "gaifuma" se ponekad cedila ku z.IO.]e p?nek~d. I za kuhinju.s" ulicu i na prolaznike pa . e vlad hlOJsk.a III nuznicka necistoca na hovih vlasnika, ako td nisuJpoprav~ja~?n~s:lat~troge mere protiv njise karneni nuznici verovatno sam I. skol ik om XVI v~~a sporninju ;

U c' k.: ,os 0 J e s podnoziem .

svim ucrum prostorijarn " I ,.'

nalazile su se drvene klupe koje a, ;pecIJa. no u velikoj dvorani,

re klup.t:)male su svoje ~aslonesu aO S:~~?1 bl~e poredane uza zidove. i ocfiTiaranje, nego i za lezanje 0' kl Zl e ::;u ~e samo za seden]e i nekih drvenih naslona sa svo:' sem upa bIlo J~ koncern XV veka oko citave dvorane na k/m kluparna (a~odll cum suis banchis) kuCi 1494 god na r~v . . jima se .sedelo I nasJanjaJo. U jednoj

~rv~nih .klupa 's n!slon:~~~eJeo ~~d~~II~U dvor~n.u o_ko 11m dllzin~ l]eOl u jednoj saloci krevet PklUp .arum, d?k SLl ]:)01 god. postavkucarna bilo je mnog'o drv~nih 0 e I sarno jedan n.aslon.39 U svirn . uzidani karneni orrnani kak ih ._!!'l:adna, - a sponun JU se. ponekad i

Pravljenje drvenih orn{ana v Imar,v anas 1I dubrovackim kucarna. nego se cesto odreduje da ~~IJ~gU rse se yv~k ugovorom 0 gradnji, iii zeljama vlasnika kuce napravljeni prerna potrebi stana

Ivan Raven" v'.

jarun, ucenik Petrarkin b "

~ao kancelar od 1384 do 1387 zed 40 ' ora;.IO.Je.u DlIbro~niku

~stonsko dele 0 Dubrovniku i d~' S)sta~IO je iza s~?e jedno I neke podatke 0 zivotu OndaSnji~t~ S~OJlhv prsarna, u kojima daje da Dubr?veani nisu ima!i krevete ne u rovcana~ .\~edu ost~lim kaze na prostirkarna- iii pok . .-.. '.- ... , ' .. go ~u obuceni spavali na podu

kojih stavljahu zivoti~;~~~I~:~/oi;ven~I? sa. nesto carsava, ispod plahte (Iinteorum usus ianotus)~' ~IJe. ~lla poznata upotreba Ravenjanin se na nekoliko rn ~ svojim .lzJa.vama 0 Dubrovniku canima i njihovom nacinu ZiVOera nepodvolJn~ Izra~avao 0 Dubrov~.kuce iznutra da su toliko u a, p~em a kaze da una lepih zgrada, lijanskirna. Filip de Diversi/~b~~ .1 leb~e, da se mogu natecati s tazije 1434-1440 oset' , ,OJI Je 10 rektor dubrovacke gimna-

v' ,10 Je potrebu da mu t .

opslrnom opisu Dubrovnika in' e . ..' 0pzamen;- pa u svom

od neopravdanih napada'a RJa gov!h ?blcaJa - brant Dubrovcane

interesujenjegova konsta~aci'a ;enban~na. v N~s, medutim, zasad Jer ~elimo da i 0 tom vazno~ de~ dU brovca!11 ne ~oznaju krevet,

von mo. u u rovacke kuce nesto progo-

Ivan Ravenjanin nema pra k d t .

nikako ne spava na krevetu . V_O a a vrd,l da se u Dubrovniku \

posteljama u dubrovackim' J~~e,;am~ saSVlm pouz,dane podatke 0 i u Dubrovnik. Jireeek navodi J'edma ~vno pre nJegova dolaska

an pnmer IZ 1283 god" gde se

14

sporninje drveni odar (Ieet,un: de ~igno). a .. imarno rnnogo ,pod~tak~ iz prvih godina XIV stoleca 1 dalJe; u kojirna se sp~ml~JLl k[evet~ i njihov pribor. Dakle, nema surnnje da su Dubruvcani poznavali upotrebu kreveta i da su ~h imali.lI ~'t?iim. ku.cama. I t~ ne samo vlasteIa i bogatiji gradani, nego 1 J1lZl slojevi dubi ovackoga pucanstva. Kre~et se vet spominje i 11 dubrovaek.om ~tatutLi. (1272),

a devojke pri udaji do~ijale su, pored ostal?ga, 1 SVOJ braeni k.re~'et

11 prciju, pa su pred svoju srnrt slobodno s njime raspola.gaIe, ukoI~ko

su bile udovice. Ali, treba istaci, nije svaka dub~ovacka por?dl~a irnala krevet, nego su rnnogi spavali onaka, kako je to RaVenjal~1n opisao, dak su opet muogima klupe slufile mesto kreveta: Me~yt~m treba konstatovati da postelja nije bilo mno.go u svakoj kuclJ jer

se i u velikim kucarna sporninju najvise po tri kreveta, a vrlo cest?

I sarno jedan. Nairne, skoro U svako] zasebnoj sobi,., ka~o sruo v~c ! utvrdili, pravio se sarno po jedan ~~eve~, a kako je t.th z~sebnlh saba bilo malo to onda III kreveta t1IJe bilo rnnogo. All na jednorn krevetu mora' da je spavalo vise osoba, jeT ondasnji dubrovacki kreveti nisu bili slicni danasnjima, nego su to bill uzdignuti drveni lezaji od dasaka, na koje se prostirala posteljina ... i na kojima je moglo vise osoba odjednom spavati. Cak i mnogo kasnije, U decem~rll 150.1, kada se imao iznutra urediti j napraviti zenski manastir Sve tih Apostola, odredeno je da se u velikom dorrnitoriju nap~ave ~~m~ cetiri kreveta sa njihovim kluparna, dok se u rnanastirskoj bolnickoj sobi (infirrnaria) pravilo pet takvih kreveta.s" Kod n.~kogstranc~ zanatlije (1372) bilo je "pet dasaka sa dye klupe na kojirna se pravi mnja postelja " a imao je i elva duseka (ruatclassa, mat rasa) I dva jastuka.44. .•

Izrada kreveta davala se onorn istorn rnajstoru drvodelcu kO)1

j e pravio i osta!e drv,ene radove ~ kuci. Kreyet je prema t?me. ?10 sastavni dec kuce, te je, po svernu izgledu, morao da bude pncvrs:en uza zid iii u nekom zidnorn udubljenju.'! Uz sam krevet staJa!e su klupe, i to iii sa svih strana ili, sto je bilo obicnij~, sarno ~~ don]e strane kreveta. Ove kIupe slufile su cesto, narocito kasnije, kao kcvcezi (skrinje) za dd:anje rublja i drugih kll.cpih. potreba. A kako Stl postetje bile dosta visoke, to su klupe 51,uzlie 1 kao J1e~a. vrs.ta stepenice za penjanje oa krevet i za si!azen)e .• Ovakve .~knr:je. bIle SUll XV stol. wlo cesto ispisane slikama, raZ!11m saram,a, zlvotl~jaJ'!1a iii figurama, pa su i mnogi balji slika!i ~r~vil.i takye shke na oblc!:llm kucnim kovcezima. Tako iSaranih skrmJalma I danas po nasem

Primorju, ali ne iz da!ekih vremena. . . .

U novembru 1366 god. prodao je neki vlasteIin o~ahcl man~stJra Sv. Bartoiomeja ."svoju p.ost~lju, tj. ~usek, J_JzgI~~IJe, p.lahte I pokrivac (leetum suum, vldeltcet culcltram, cap] Lale, 1.mthea~~na

et cultram)", sve za 25 perpera.46 To ?u, dakle,. delov! p.ostelJ me __ 'f koja se staIno spominje ~a du?r?vackl~ .krevehma ~ XIV}tol.

Ali llporedujuti rawe poplse kUCOlh stvart IZ toga .stoleca, opazam.D da'se vrlo retko nade u istoj kuci po viSe delova Iste vr.s~e posteljnoga pribora. Tako na pro nema mnogo plal:lta, premda bl Ih moraIo

15

fjlti prerna broju. kucnih kreveta i elanova porodiea. Najvise srno ih T1'asli 131.4.11 kuci pok. _Pale f)urd.eyica, vlastelina, i to sestY Prema .. 'tome, rnlslirno da svakl krevet mje uvek imao plahte na sebi neao I ' :su ~ne s~l?o panek.ad prostirane, a eelj~d su, verovatno, spavala \ -(jbueena III poluobucena, kako to Ravenjanin kaze. Ne znarno sto se ;.tavljalo. ~ dusek~, ~ nasl! srno 1382 god. u jednoj pucansko]

}::uel s!amr:Ja~l!.4S Jlrecek (!H, 281), medutlm, kaze cia 5U duseci bili od perja ili od modra parnuka, U gore spomenutoj kuci bila su jOS tri pok~!vaca .(coper.toria) cetiri plahte, [edna pusta (teltrurn), jeda~ debt]l. po.knvac, [etlan gun] (sclavina), eetiri slarnna uzglavlja (capitalia .. de paleis), jedan jastuk od perja i jedan krevet 5 kluporn pred njime. T u drugim kucnirn inventarima onosa vremena sporninju se .slicni predrnetl u vezi s krevetorn. To n::>ajbolJe ?okazuJe .da pod~c.1 Ivana Ravenja'~i~a 0 tome nisu potpuno tacni I da se njegove izjave mogu odnositi sarno na sirornasnlje slojeve dubrovackog stanovnistva,

- U dr~goj polovini xiv stol. pocinje se spnrninjati jedna narocita for~a kucno&a prozora, tzv. grbavica (gerbaviza). Takav se prozor, kol!ko nam je poznato, prvi put, spominje u rnesecu decembru 1372 g?cl. 4.~ P.o~le toga ovakvi se prozorl sve vise prave, narocito u prvoj _ pOlOVJ~1 y:.V v., a im~mo spon:.ena 0 njirna do pocetka XVI veka. Ne slazerno se 5 neklma50 koji tvrde cia su to mali .prozori s .J}us~~a" (cum auriculis], [er niti su to bili narocito maleni prozorr, .n~tJ su sa~o grbavice im~le "u.si". U XlV veku grbavice se sponllrtJ L1 na. k~~c~ma kao sva!<1 dr~I,gl prozor, te se ni po cern II ne bi ~ogio zakljueit! da.w to neki rnartjt prozori. Naprotiv, god. l382 pravlJe~e su dye grbavice na prvom podu neke kuce, na drusorn p09u, slgurno povise nj!h, bile su napravljenje dve balkonate~ U pocetku XV stol. pravljene su grbavice za dvoranu neke velike kuce (1430), a ~~38 &od. pravio je neko dye grbavice, najvece koje se mogu n.apraVI~J, t~ je ~.a svaku dao po 50 perpera, dok je za drugih pet gr.b~vI~a na .1StOJ kue! dao sarno po 16 perpera, Prerna tome, bilo je v~hklh I rnalih grbavica, a ne sarno ovih poslec1njih. Pri koncu !:-V ~ u pocetku X_VI. veka nas!i smo da je nekoliko grbavica bilo slrok_ll~ ~-l Y2 m, I visokih oko 2 m, a jedna cak oko 4 m, jer je po V1S1l1,I .~ora!a da bude jednaka visoko j balkanati (1499).51 "Usi ," su pravlh I za ?stale pro,zore raznih oblika koncem XV .i u pocetku XV~ veka, pa Je 1503 bllo ugov{)reno cia se na nekoj kuci naprave ~4 Jedn?stavna prozora (fenestre seide) i za svaki prozor "usi"

I ZU.~OVJ.6~ ~bog svega oyoga mi misiimo da Stl prozori »grbavice" cl??111 svoJe lme. p? !ornll. pragova sa strane koji su, verovatno, bllt malo pogrbIJem. sto bl odgovaralo gotskom stilu prozora.

Oel polovine. X~V stol. gradila se dosta dugo stara crkva Sv. yla~.a, pa ~ll llJeZInU gradnju najviSe vadiIi strani protomajstorigra~htelJ1. NaJpre se Spominje. Angelus filius LaLlrentii petrarij zattm od J3?6 domaci majstor, Mihajlo Petrojevic, 1381 Francllz Jo: ~an~~s de _VIenna, 138~ Le?n~rdus St~phani iz Firenee, 1388 Johannes 1Z SIjene I Johannes IZ Pltoje.53 U IStO vreme spominju se j mnogi

16

drugi strani i domaci karnenari i ~raditelji, .koj~ .su podizal~ o~tal.e zgrade u Dubrovniku. Svi su om, sigurno, uticali i na g_radn~~ 1 stilove dubrovackih kuca, pa su ne sarno savetom, ne~o I svojrm n~crtirna saradivali na tome. Tako je kamenar magister Cecc~o 11. Monopoia, koji je 1387 gradio z,:onik domi~!kansko&~ manastlr~!5~ pravio 1390 god. kamene stepenice za dvoriste u kUCI L.uke ~um~a, te ih ukrasio stupcicirna, podnczjem, kapitelima, luko~!1m~.l rnalim pilastrima, a na osno,":u nacrta ma~istra J?hann:~-a I!- .SlJene. Na . svakom pilastru imala je bit! postavljena po jedna 1.lvotinja,.a pr;ma istom nacrtu. JOs je trebaa da izradi neke kamene naslone izbocene nad ulicorn i druse za kucnu terasu, zatirn sarnu terasu, razne kamene stepenice, izbacene rubove (cornix) i drugo, i sve to lepo isklesario. Nekoliko dana kasnije izradivala su dva nasa karnenara sve kamene radove na kuci Lampre Crijevica, a prerna nacrtu istoga rnajstora.P U svim tim ~lgoV?rim~. o~~z~mo da ~~ i~tice i trazi lepsi rad nego dotada, sve Je nesto k.JCeruJe.l dnteranije.dto se, ver~vatno, u prvom redu ima da zahvali nacrtirna cvoga slJen~kog rnajstora, Svi ti radovi trebali su da budu napravljeni od korculanskog kamena 5 otocica Vrnika i Kamenjaka, Otada, kako eerno jos pokazati, ulazimo 11 novi period istorije dubrovacke kuce,. kO,ia se po svorn spoljnorn i unut.rasnjem. izgledu poci.nj.e .~a. razhk~,J,e od predasn]e. Tada ~ubrovnI,k }ostaje .eko~oms~l jaci ~ b?gatljl, p'a njegova vlastela I gradani zele da irnaju vece, lepse 1 udobnije stanove.

Tesko bi bilo da na ovorne rnestu izneserno sve ono sto imamo o kucnirn predrnetima, posudu, ~latllJ nakitu, . cdeci i drugim k~l~nim potrebarna Dubrovcana 1I . IV 1 "X:-V, ve,ku, jer ~n:? ovorn prilikorn preduzeli da darno samo sliku vanjskih 1 unutrasnjih _delova du.~rovackih stanova i njihov izgled, a ne i sveg~ osta!o~a s~o se u nJl~a nalazilo. Za istorij LI zdravstva \,1 Dubrovni ku to .J e bilo potr~bn~Je i vazni]e. Meautim dovoljno je, ako k.azemo da je sye u kuc: bilo dosta presto, i da pojecline kuce, pa I vlasteoske, m5U ~o~a_ irnale mnozo. Opaza se po kucnirn stvarima da su Dubrovcani JOs uvek zivell vrlo skrornnc i da kucni narnestaj i kucne potrebe u svako?1

i pogledu stoje u skladu sa jednostavnoscu i .skromnosc~ .dl1brovac~l~ kuca, A i nakiti Dubrovcana bill Sll vrlo JednostavDl I maiobrojt11, i u svemu prevladava srebro, koje se tad~ mnog~ izv?zilo sa ~alkana.

U pocetku XV stoleca u Dubrovmku ~u l1.vr~en~ vehke unu: trasnje i vanjske promene. Suhozemna trgovlna. ~oJa Je poste smr:h cara Dusana (1355) bila za neko vreme u law 1.bo.g nesredem~ pri1ika LI Srbij i, bila se ponovo podigla, te zauzela svoJe stare pO~ldje i nasla nova tri.ista, Bosna 1.a kratja :rvrt~a (l~53-1391) bl~a je privukla mnage Dubrovcane, a tako. IstO ~ .SrblJa z~,. v~adanJ~ despota Stevana Lazarevica (t 1427). Rudmcl, u SrblJ1 I B05m ponovo su jace prorad~lj, izgieda. ~otj€ nego pr~, a oko svakoga ~d njih okuplja se dosta jaka koloOlja c111brovacklh trg.ovac~, ~z sVlh krajeva Srbije i Bosne slati Stl II Ou~rovnik tlstedeI!1 ~aplta1i, tak.o da prvi deceniji XV veka predstavlja]u za Oubrovmk Jednll od naj-

17

vljih j najlepsih ~poha II nj~~ovom ekonomskom razvoju. Uporedo

. kopnenom !r&ovlnom. razvija!a se jace i pomorska, tako da tek dubrovacki brodovl p]ov~ redovn.o.i u najudaljenije luke sredo-I

noga a, Dubrovdan] ~akupIJ~Jll noya~ ~a svih strana, pa ,

OVl tr. 1 ~stah,posloVI postaju sve jaCl I vai.niji. A i sarna

Republika blla se tada znatno prostrlta. Najpre, 1399 go-

. vBosn~ JOJ prcda sve Primorje od Petrova Sela u unutrasnjosti

Or~sca pn moru pa do Stona. God. 1419 kupili su Dubrovearu juint dec Konavala od San~~Ija Hranica, a 1427 several sa Cav!~t00 od Rado~ava Pavl~vlca, pa_je tako zavrseno teritorijalno ~lre.nJe Dllbr~vacke Repubhke. Sve je to znatno ojacalo Dubrovnik I nJ.ego~u drza:vu n: sarno brojno i teritorijalno, nego i ekonornski. PoJJ.o.pnv~eda I 5t.?c~rstv~~v Dubrovacke Republike znatno su time

dob}l1, a 1 unutrasn]a trzlste mnogo se prosirifn. Medutim su sva muska ~lastela ~ deo wad,ana, ,naime irnucniji slojevi dubrovackib I stanovr:1ka, doblh, velika rrnanja u Primorju (Terrae Novae) i u i !<o~avllma, . post~l! su veleposednici, j er su deobom svih novosteceDih zernalja dosh oe same do ve1ikih 1.emljisnih kompleksa nego

i do dcbro obraa~n,~ i pri!i~no plod De zemlje. ' .

Nesredene pohtlcke pnl1~~ na Ba!kanu, zbog cestih pljackaskih provala Turaka, te .strah o.d njih, kao 1 samovalja neke nase vlastele u 1.aleau. Dubrovnika, utJ~alI su ~a stanovrustvo Srbije, Bosne i

. He~~egovlOe, ,da u sve vec~m bro]u .bezi prerna iadranskorn Primo.lJu, na_roCito u pubrovmk. Na tal nacin dosll su Dubrovcani bas u pn:'lm decen jarna ?,:V vek~, do mnogobrojne i zdrave radn~ I snage, kOJLl su po.razrn~s!lh po .svlrna svojim otocima, a na kopnu ' sve onaf!1O do~raJa Peljesca. U isto vrerne nagrnuio je mnogo nasega naroda lZ SrblJe, Hercegovine i B.~sne u sam grad Dubrovnik, te se zynatno _po~ecalo nJegovo stanovnistvo, To je Dubrovniku dalo i sve~e g9.rstacke ~,nage za v~l_ika dela koja su rnu predstojala j koja

su izvrsile kasnije generacrje Dubrovcana. _

, Sve oV,e pr,ornene u Dubrovniku i njegovu susedstvu uti-Zale ~ SlI 1 na yanJs~I I~gled sarnoga Grada. Dubrovnik se bas tih decenija ~ mnog?IZrnenlOl doterao. Na drugom me stu govorimo 0 velikim r~,dov_l.ma y Dubrovm~u onoga vremena (poplocavan]s, kanaliza. cIJa( cIstoca, vo~o:vod I dr.) .. a ovde sarno svracamo paznju na grade~Je mno~o,brojnJh kam~nlh kuCa, Oovoljno je ako ponovno upozo~!mo da.Je 11.~e?l1. 1~96 I 1413 god. pOfLIseno oko 200 drvenih kuca, kOJ,! se b.ro] penJe JosYlse, ako se LlZmu u obzir i sve one ostale drvene kuce .,koJe su vlas~!cl sami srusili. A na ta mesta, l<ao i na mnoaim zen~IJIstlm~ na Pn]ekome koja dotad nisLi biJa izoradena Dubr:avc~m .~u na}edn,orn P?ceU da podi it! kamene knee. oN ekoliko stotina Vls~kJh k~rne!11h kuca podignuto je za kratko vrerne, pa nije eLldo

da IZ arhlvsklh dokumen~ta onoga, vremeoa izbija neka groznicava

gradevna delatnost II sVlm de10vJrna Dubrovnika. .

,oubrovacke kuce u XV stolecu znatno Sli vece od predasniih, To Jf'. zbog ~radevnoga rnaterijala koji omogllcLlie takvll vrstu gradevma, a I zbog_ nedostatka stanova za sve veei broj dllbro-

Dubrovnil;:

18

vackog stanovnistva. Skoro sve nove kuce podiiu se na tri sprata, ali mnoge irnaju i cetiri, pa cak i pet. U svirn gradevnim ugovodma neprestano se istice da rad na njihovu unutrasnjern uredenju mora da bude lep i ukrasen, a vrlo cesto se traz! da neka soba iii neki detalji budu kao u najlepsoj kuci u Gradu. Kod svih vlasnika kuca opaza se teznja da im·stanovi budu sto le psi i udobni]i, a i cene kostanja drvodelskih radava znatno su vece, Dok se 1I XIV stol, cela kuca mogla iznutra urediti sa 30-50 perpera, a sarno jednom sa \ to perpera, dotle u XV stet, drvodetski radovi II kllCi obicno staju od ]20 perpera navise, ali ooicno oko 300 perpera, pa cak i d"J 400 perpera. lstina, treba uzeti u obzir padanje vrednosti dubrovackoga novca i opste poskupljenje, ali ipak to nije bilo toliko da opravda onoliko povisenie troskova. Ovo naroctto vredi, aka se uzrne ~I obzir da cene nekim najnuznijim artiklima nisu toliko povecane, kao na pro iitl.l. Prerna tome, poskupljenje drvenih radova u kuci 1I prvom redu objasnjavamo lepsorn, luksuznijom i obilatijom izradom. VeHCina kuca, naravno, rakode ie uticala na ove troskove.

Unutras!1ji raspored dubrovacke kuce ostao je, uglavnom, kao

i 1.1 XIV sto\ecu, a tek u neklm pojedinostima mogu se konstato vati rnanje izmene. Kameni radovi na nekim kutama bili St1 Ie psi, sto srno vee opazi\i koncem prosloga veka, I da\je se spominju ,,$aracenski" prozori, ali se teste prave grbavice. Svi bolji karneni detalji izracIeni SU od korculanskog kamena sa otoctca Kamenjaka, koji se tada smatrao kao najbo1ji. Pragovi, vrata i prozor! nisu uvek jednostavni, pa se na pr. 1.1 kuci Nalka Naleskoviea (1430) odreauje da budu izboceni u formi sanovskih kockica (scachi, scacheti). 1 jOs neki kameni detalji na toj kuci irnaju takoder tu ornamentiku, kao tukovi, rubovi i sl., sto je moralo povecati troskove take cia je say kamenarski rad na njoj stajao 310 perpera.56 Interesantni su podaci koje imamo 0 kuci koju je dubrovacka vlada bila darova\a Sanda\ju HranieLl kao nagradll za prodaju njegova deja Konavala. U avgustu 1421 ugovoreno je s nekim domacim kamenarom da istese kamenje za vrata, kao sto Sl.l na nekoj kuCi protovestijara Ozora, te da napravi jednu balkonatu sa tri stupa, na Cijim bi se stranama nalazila dva "saracenska" prozora bez nas\ona, a na prvom spratl1 tri takva prozora. U ovoj kuti balatur je bio od kamena, a lezao je na 36 I<amenih zubova od 4 do 5 pedi (ped = 27.5 iii 25.5 em), Na tom ba\aturu ~tajali su pilastri i manji I<ameni stupovi koji SLI bili spojeni lukovima. SaY ovaj kameni

rad stajao j e vladll 300 perpera. 57.

Na prvom spratu dllbrovackihkuca bile SU i kasnije iii kuhinje

S nekot1l prostorijom iii salata sa soborn. U jednoj gradanskoj kuti 1413 god. nasli SOlO cak hi sobe, od kojih je jedna bila "incaipada" nekom mrezom (caipa, gabia=kavez), potlzdano drvenom.58 Otada nailazimo na mnogo vise 501)a u svakoj kud, a one SU skoro uvek nekako narocito udesene sa strane i na stropu (plafonU). Ne mozemo tacnO utvrditi kako je izgledao taj "kavez" u sobi, ali pOLlzdano znamo da ie imao veze sa krevetom koji 1e biokao zntvoren u nekaj drvenoj

ogradi, rnrezi ka I ] 9

k d ,0 u a kovi P k

a ne ~ sarno onaj deo . one ad.ie "kavez" za

prestaju se spominjatl nad posteljom Ka .. hvatao celu sobu drvenirn kaseta I "kavezi" u vezi· k< sruje, koneem XV v'

figurarna iii sa~~ ubb!afonu k?je su vrlo iest~e~::om, ~,govori se ~

mmje se chai . JOI11. Vee 1438 u . . I e naci ckane raz .

{~;a ", . na;ocitop~I~~;el~dr' sto izves~~d~~~c1'~danSkOj kuei s~~

3. b1O. re pod nad ala I e zvezdama ukrasene.5: su stran~ "ka-

cantinellis olctis et li '=' ~rnom dvoranom obi " U drugoJ kuci I kasnijih godjn~ p~~~ tria pavirnenta cum ca~t~~~II,:cllm capsetis et rubovi, zubovi i dru s~ naokolo kreveti j nad .. IS non pictis ... "60

greda u plafonu kase'~' l~ublJeni u drvu i b0!1J11:na ~azni ukrasi, 3.1:LPQJ.1.ekad bile i u bo.· _I?y~te_su -ohic-no zatJadlSam, a izrnedu

mana I stolova G d jarna. U spavacim va~ale zavese-.ko·

a pod P--t---:k---'· o. 150] sporni . sobarna bilo je 11 Je

e reveta u . nju se kreveti c upa, or-

<l~e "eariole". Isto tak~.anastJru SV. Apostota I "cllr~ Slll:S cariolis", all ne znamo sto bi ! I 1503 ~tavlJa se pod k prave se iste godine Drugi sprat du/ irnala da budu ta kOll·car<;,vilt "una cariola "

k' ~ .)rova ~k k' . " <. '

ucnu dvoranu T . ~ e LIce bIC je j d li

lepo izclelan i uk·rail U Je bio balatur, za kOjia je ~ezervisan za veliku

.ograde, vrata i na:r, ~a .se na njernu prave drse ~estto ~:~zi da bude

I pocetkom XVI ve:anlb J raznl dnlgi ukrasre~1 s l~PICI s lukovirna I

gove ograde _ I11re' ~Iat~rll ~e oosvecu] e· S~?I to k?neem XV I .

I~pom c1l1borezu ve .ze, kao I SVI ostatl defar~arO("lta paznja. Nie-!

.!lkol11. ~a njem'u s~ °t~~tno s kakvlm figliramJ~, jl~ravljeni su tada u

stobsl11,o Ih ranije nalazilr sporrunju i drvene kILlp~r~gom ornamen- 1

na a a tur prave _ .sarno u d-vorana I nasloni, kao

dvorane. Kroz xte Iepse I s ukrasrma a t rna .. ' stepenics koje vode

pravi spavaca saba v~kddeo dvorane pone:~~ lst~ I svi, ostali delovi

rana popodena ve;o 0 . 1494 spominje se das~ izdvaja i oel njega

ml1og1!11 staril~ kuca vatno opekama iIi Ploi'" Je Jedna kucna dv~- /;

. Na .. ma 1I Dlibrovnikll. Icama, kao i d~lnas 11

1 . gornJ 1m sprat· . .

-pos ednJemkuh·· . OVlma bile SlI v c·

:vini XV veka o'I1Ja sa spavacom SObame zlnom spavace sabe a na I.J

'mala drven poJf ~e spavala saba cesce : poslu~u. U drugo] polo- ! l

na~a, pa kamen ~evet.e. U kuhinji se i l?·mlnJe, te ~e vidi da 'e

~~j~~lj e:' t~aj~£~~~,I~e ~ \~l<g~~aJ~ i ~a~oog~d ~~ ~ ~e~rs~a~!(:,J~sate~ ~~I~I~ ; I'

anda Izazivalo sa 't tneelsta voda prskala I· ~e cevi nlSll bile ilvek I

o !11 e sku inte . .. U lcne proIa ·k •

. l~?rovacka kuca XV' rvenclJ U dLlbrovackih I zm. e,sto je .

PlostOrJjU, tzv. sre yeka poznaje ·ed vasb. , yre~ena sprema ~llaTau. (ta!Jjanski orio, oJd I~~i I1~VU unutrasnju !

r.ut>O, a nalazila .Ie vrata, prozDr d ns oga horreum) I

11 IstOj kuci. Bilo i~e. U raznim delovima 'kuI:ene pol~ce, Ormane i '.

!tU spre~l~ bile dostaJ~el!I'.kPodrumu, kao i na S~i~a 111 Je ~ilo poviSe

or kO)J Je t. 1 e, a neade spratovlma N k

poc. . . 0·5 aJao neisko .• , ,., Sli samo zapre I ., .. e e

InJe se spominjati na meen za ostaJe prostorij ~a e kucm pro£ spratu na kojem je bila e. .o~ce.m XV v.

. kublnJ3 I sanduci I,

II

'I

•

'I

j ,

20

• ¥. 0' d 62 tres capsas pro salvando granum",

za drzanJe zlta, tako 1494 ,=,0. ". . d z· 'Ita "

iku ziva kasum ou zrta. . d k 'e

sto se u Dubrovni n~ ~ ., XV veku jos jedan novi eo ~c.

l Pored sprerne spominje s.e U tako zovu u Dubrovniku

tzv studio (studium, stud~o). Dan~s zteda i onda znacenje bilo ' ... koliko nam IZ;:" .. • b' '1[

pisaci sto u kucI;,_ p~ je, k . ali i ceo prostor kO]1 je 10 \

isto. Ali Du.b~~vcam,su ta ~k:~~~ studio sporninje i p,ored s_pav~- 1.1 sarnoi sob! 111 uz n]u: Pon , . ostor koji je zauztrnao studio

cega kievet~. a u nekirn kuCatl?eJ~ ~~udiO bio obto zen j ograden irnao i SVo] pro::o[: Poneka J a ie irnao i svoje police, klu p_;;. , izdelanim i ukr~sentm drv:tom, ~( J rnletackim dascieama (1501)"

desco" te povise nekakav "solar. '. u jednoj kuci,

Ovakvih je studija mogl_? da bug~ 1 v~se izradivalo za jednu dubre-

Da bi se videlo sve st? se 0 ~v~ ~ tako stvorila tacnija slika

vacht kucu iz prve polovine ~V, so. oldeJi donosimo pregled svih o njenam unutrasnjern lzg\e u 1 r!sp ina i trsovca Boza D. Na-

ih d va u kuci boO'atog grauam:;, ,

drveni ra 0 .' '=' d 63

leskovica, izvrsenih 14~5 g~. . dr i krov; cetiri drvena poda;

U toj kuclnapravljeno Je ov~. ,~'v~~ata cd izdubljenog drveta;. svi prozori; sva spolJ?a I l\nu;r~i;jka 13 takata, druga 19 lak~t~ iedna sprerna duga~~a 8, r drvenim stepenicama LI ~]Ol~

duga i 4-5 lakata siroka s ma 1m, ... im kluparna \epo izde-

d ornica 5 lepo izrauem '. a

saloca s klupama; v • k .. se dolazilo po stepemcaf?

lani balatur s ogradnom mrezom~~~ov~~lki stanat), a pod njima je-

s izdelanim naslonom (stante, d. karnine (peci); sest 500a

t 'e spratu tr i nape za 'd k e

dan orrnan; 113 re~, OJ . t i sa kavezom same na r ,~

1I "kaveZL1", od kO]lh. tri potpuno, a, r i'~l sobaina: nad "kavezom vetorn"; zatirn kreveti, 1<1~p,e I stOIOVl.ll t 'e ad s malirn kreveto~n sobe koja je bila u dvornici l1apra~JJe!1 J Ppnttl jos jedan studio i malirn studijorn i klupicorn; kna. re~ens1t:J'at\ krev;t za sluskinje;

. " k 1 inji pod na 'OJem ce c c . iih . po-

u nekoj sobi U u 1~" v ik . vk like 5 otvorima I nj! oyun ~

zatim orrnan za kl,11.:1H nuz~1 0 I,: 4~6 erpera,' lnace je kuca Boza klopcima. Say ova.] ra~ st~Ja J brac~ sluzila kasnije kao 11l~del Naleskovi~.a, kao ,I kllce .I1Jegoye te se'testa 1I slicnhn ugovo~lI~a pri crraclnJl mna.g,lh clrug!h kI:lCI~' '0' Po onome sto sma ka::;nl]e pozi~aju na nju Il1,na ne~e deta Je l~.~i\}~ XV stolece, vidimo da Sll

nasli 0 clubrovaC!ll11 kucama kroz CI, U rasooclelu i izgled. .

one i dalje zaclrzale: uglavnom,. ~6a)k~Oii je claD oris Dubrovmka

Filip de Diver:3lS (str, ?! 1 - , .- a moooo vrlo lepill palata

1440 gOd. kaze fla u Gradu 1 van ~J~g: Iln;de /toCla crra(\iteija i u i kuea Zet koje bi se. reklo ~a Sll 0 liS t,r kuta:'> i;tic~ se velikorn

a 'IJene ;'\'\ nocre OC OVL1 , k" Clfad

isto vreme napr \'. . .' '" . 0 Ie da ukrase blla '011 ~ ..

lepotom, tired noscu 1 raskOS1, te bl tnl1l pg onovo spomi n ie tlkra~ ko J I

.. .' T -I e ;, ['3 d~I\C10m mes. • . , r1

1tallJe 1 • 0::> ~~n ' . , I. ~t e a narocito clrzavn.e Zgl aue, ,

Dubrovnlku cme. mn?~ pr~\, t tOlece Dubrovni\( ie pono:'t1o pi 0:

! Na prelazli lZ X\ LI 5 kt" o-ti Ekonomskt raz!ozi

I . . d 7i' 'e crraaevne a lvn::> . .\ ri~" "a

I ziveo Jedi'm peno, -: ~ ,.. .. ~~ ~'1 -rednievekov!111 ~" La. ,

I ,. • t -.>-" dm Prnpa~\..lI oa_ 11 ::> - - Dr t '-ov-

i btl! Sl1 1 II p! ._~\.,\ . ,'~ -. .: . ClI);:T"oclar cell}~a BaH,ana. ,_ '.

j Turska je po"taJet ~otpt1t1 1 ]eCllt1l '=- -i"' -

I

21

cani su otada ponovno mogli da slobodno i pouzdano trguju po svim balKanskim zemljarna i graclovima, i to u jedno] sredenoj i velikoj <ldavi. Srusivs] nebroiena carinska podrucja kojima St1 ranijt vIadari i pojedina vlastela bili podeliIi ceo Balkan,specijalno Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Turci su uvelike olaksali i pojevtinili unutrasnju trgovinu, A vee tada Dubrovnik je irnao j veoma jaku trgo-

. vaeku pl0r~ancu, te je po broju svojih trgovackin brodova bio postao vazan faktor u pomorskoj trgovini na SredozemnomMoru. Novae stecen na kopnu .i na rnoru Dubrovcarn su rnnozo ulasali u podizanje iii bolje ureden]e syo_jih .kuca. Tada, nairne, ne"'grade bsamo nove zgrade, nego prepravljaju I svoje stare, nedovoljno udobne 'i'slabo ukrasens stanove. Lepsi i kulturniji nacin zivljenja za vrerne Renesanse bio [e vee zahvatlo i DUbrovnik kojemu St1 ekonomske jmhke--dozvoljavaie da u tome ide uporedo s vecirn gradovima Italije, Zb?g toga ,~ailazi~o n~ veIik.o rnnostvo gradevnih ugovora \

iz poslednje decenije XV 1 prvih godllJa XVI veka. Tada su korcu-] ~ ,'. 1anski majstori bili veoma aktivni, te SLt uglavnom izradili sve ka- I mene detalje na dubrov.ackim kUcama i drllgim zgradama onoga 1 vremena. Inace, lInutrasnji delovi dUbrovackih kuca zadrzavaju:

svoj sta,l:i izgIed i raspored;' ali je kasnije sve lepse, kicenije, obilatije i

i bogati]e,

Vrata i prnzori na kucarna toga vremena sactlvali su stare na"live, stare oblike i dimenzije. Jec1ino se od 1495 spominje i "romanski prozor (fenestra romana].", koji je po dirnenzijama iednak dotadanjim prozonma, a 1I vezi s njime prave se wbovi, ·"usi" kamena

. sedista i drugo kao oko ostalih prozora.« Mislimo da Se ~aziv "rornanski " davao prozorima sa velikim renesansnim lukom, Inace i vrata i prozori irnaju u to vreme wbove druse kamene ukrase a

~ ,

jednorn se prflikorn nad lukorn u saloci sporninje i karneni grb (1495),

Pada u OCt da se otada na kuci postavlja mnogo veci broj kamenih 1 "zUbov~, a sve ~,uce u ok~lini imajuveJike terase s mnogim karnenim I stubovlma kOJI prave cuvene dubrovacke odrine (pergolate). Na I ]ednom naslonu neke terase (1499) napravljena su 1I kamenu tri <Iecka (putti) kao ukras.65

Drvene radove i detalje II unutrasnjim delovima kuce vee smo spo:nenuli. Treba jos jedino istati da se otadq cesce prave kamene -peel (kamini) tI raznim odeljenjima kute. Na nekima od njih isticLI se lepsa izrada i ukrasi, kao kameni zubovi L1 obliku lavove glave u dYe kuce, 1494 gOd.56

" Spavace sobe otada Sll znatno mnogobrojnije u svakoj kuci ! na svakom spratu, te se sve vise ukrasuiu kasetiranim plafonima

1 drugom drvenom ornamentikom. Neki oel tih drvenih i naslikanih ~I~fo~a octlvani SlL i do danas, kao onaj u prizemlju Dvora, u kape~ICI bls~lIpske palace (nekad Sorgo) i u viii Svilokos na Lapadu koju ]e gradlO Petay Nil. Sorgo (1518). Kreveti su u XV i XVI stoL u \ ~potrebi. u svako_j kuci osem, mozda, u siromasnoj, pa se po rnnogim \ mventanma moze konstatovati da je u svakoj porodici bilo dosta posteljnoga rllblja,. A kreveti su bili Jepse i bogatije iuadeni i ukra-

22

. seni, a nad mnogima od njih staJ~li s~ drvenibald~~ini sazavesarna uokclo. Kreveti SU bili dosta visoki, pa se na njih po klupama,

! kako vee rekosmo, penjalo., , " v

Glavna kuena dvorana bila Je otada mnogo veca I lepsa nego

ranije jer se bas u XVI stolecu u njoj priredivahu kucne zabave ! prlka~ivahu drarne i komedije dornacih pisaea. Tim zabavama, II! porodicnim svetkovinarna obi coo [e pdSlls+VQvalo ~1n?&O zvaruca, pa su dvorane n:orale biti pros,t,rane da ih ~.ve mQ~u.pnmltt, Baluturu

se, kako vet videsrno, posvecivala narocita pazl1Ja. .,' .

lz raznih kucriih inventara i drugih dokumenata vld~mo da J~ u Dubrovniku XVI stoleca sve bile ne samo mnogo lepse, nego I obilnije. To narocito vredi za !~_~li~, oakit:, ~ k,uhi~.isko .posuae, stolni pribor i skupocene predmete.67 Ireba JOs istaci ?a ]e Sk?fO it 'svako] kuci, cesto i slrornasnijo], visila 0 zidu po koja v svetacka ~ .. i to vee od prvih decenija XV ,stoL, ~oJu., Du?royca,:l na~lvahu ikona, Te slike obicno su pravili dornaci majstor: slikari. .. kojih

ie u Dubrovniku kroz XV vek bilo vrlo mnogo, a meal! kOJima. I dobrih umetnika. Isto tako nalazila se i po koja knjiga ked nekih 5vei:enika, lekara, notara, kancelara, pa i dubrova,ck~ vlastele .. i gradana. Neki ad njih imali su i citave biblioteke rukcpisnih, a kasruje

Istampanib dela,

Iz XV, a specijalno iz XVI veka, ostalo je i do danas mnogo

kuca II Dubrovniku i njegovoj okolini koje jos uvek predstavljaju tip boljih i lep~i~ kuca. za s~anovanj~. To n~rocito vre~j za rnnoge vile u oubrovackirn selima 1 na otocirna koje su pravljene bogato i udobno, sa mnogobrojnim dvornieama i prustranirn ~,obama, s~ mnogim sirokim terasarna i kamenirn stubovima n,a knjirna se ~eh sarenilo cvece i zeleriila vinova loza I trava puzavica. Dubrovacka kuca XVI veka postoji, dakle, jos i danas, te u mnogome daje karakter jednom dell! savremenih dubrovackih stanova. POl:~d _vlavstete mnoze oct njih podizali SlI i bogatiji dubrovacki gradan1 kO]1 rn II cemu nisu ~zaostajali za njirna. Zbog toga i danas odskacu mnoge negdasnje kuce dubrovacke bur:l.oazije, od kojih su kao ~lajleps.i tip~,:,i ocuvane kuce negdasnje pOl11orsko-trgovacke porodlce Stjep~vle:

SkQ_Gi]Jl,lJJ:~ sa Sipana, Njihove tri palate oalaze se u predelu PLl~tJernl u Dubrovriiku, kod Tri Crkve na putu za Gruz i u Sudurdl1 na Slpanu,

Dosadanji prikaz izgleda i raspodele dubrovacke kuce od X}V do XVII stolei:a sarno je delomicno tacao. Van sveg~ ov~ga ~to SI110 vee kazali stoje one mnogobrojne dllbrovacke ku~e kOJe n~st1 pravljene oi po kakvi11l ugovorima ni narocitim planov!t:na, te .msu imale n1 dvornica, ni balutura, ni zasebnih soba, kao nl lepo Izra:oenih prozora vrata ni postelja, To su sve one male, s~romne I iadne kuce dubrovacke sirotinje i nizih s[ojeva puka, kOJe d~!o~ 'i danas postoje, a koje stoje zbijene jeclna nad d~l;'gom I;' .usklm I strmim ulieama Prijekoga iIi danasnje Sve~e Mar,lje. OpIS! dubEo- vackih kuca nikako se ne odnose naove kuce, pa ]e potrebno nesto kazati i 0 njihovom izgledu i rasporedu, ~li kako n:n:',a~10 arhi,vskih podataka 0 njima, to moramo opisati nphov danasnJl lzgled, Jer Sl1

23

rnn.oge od njih ostale. skoro potpuno netaknute, izsleda jos ad da-

lekih vremena Srednjega veka. b ,

Sve ?ve kl_lc; ~r~o su uske, ponekad tri-cetiri metr~ duge ali sa dva-t.n, pa I cetm sprata, Isto tako nisu nikad. a mnozo sir~ke I [er se obicno u pozadini n~slanjaju na neku drugu 5!icn~ zgradu: 0 .. va~o sag.radene zapr~~a.Ju mal:, p~.vrSinu, a gradili su ih u visinu. \ da bi u va~duh~ v dobijali ono ~to rrn je zernljiste kratilo. Ispred ulaza L1 kucu oblcno una nekoliko stepenica [er ulicni teren nije bio posvuda ravan ~,~ucnim pragom. Pred ~nogim kucarna nalazi se solar, doksat, kOJI ]e danas od kam,ena,. a nekad je vecinorn bio o~ drveta. ~~ko s,u te drvene stepenice I solari srnetali u uskirn ulleama, a hili su vi opasni za vreme pcfara, dubrovacka vlada je sut,radan posle pozara od 2Q. februar~ 1474 naredila da se ispred kuca 11 kraju nazvanom Ganste po ruse svi drveni solarl 65

Odma~ s ulaza 1I kucu postavljene su stepenice ad' drveta iii karnena kcje vo~~ na ~o~nj~ ,spratove. Tu se u prizemlju nalazi m neka mala saba I,ll k~lhlOJ~ II! m~,gazin, a ispod stepenica ili negde , sa strane ~apravlJen je, u ~ldu koji Orman. Neke kuce imaju tu male r bu~are ~C1Sterne) za kISOICU, sto inace i sad jos ima skoro svaka : vel:a kuca u gradu, '

, Na gornjim spratovirna nalaze se spavace so be. Neke su kuce , toliko ~s~e. da nernaju nego sarno po jednu sobicu, obicno odvojenu i od saloe~ III ad ~skog prolaza na gornji sprat. U malo vecirn kucama : n~vpravlJene su I, po dye sobe ria svakorn spratu, a retko da ih irna I ~,lse. Na poslednjern spratu obicno se nalazi kuhinja, Tu je, vecinorn cltav sprat potpu ~10, slo bo~a,n, te se negde uza zid nalazi ognjiste:

a malo podalje nuzn~k, k?J1 je u nekirn kucarna zaklonjen drvenorn pre~~adom, a. u, nekirna J,~ sasvim otvoren. Nad samom kuhinjom uzdife se kucni krov, kOJI u starim kucarna nije oblo ien drvenim d,~skama, tako d,a se slobodno vide crepovi i grede krovne konstruk~IJe. Zhog toga je u ovakvirn kuhinjama zimi veorna hladno a leti

[aka vrllema, ' , (

, Kucna _vr~ta i prozori napr~lVlj~n! su od kamena, sa jednostav-

rum kvadratn~m .pragovlfna. I ]edm I drugi veoma Sll niski i uski tako da, propu,staju :,~lo. o.:alo v?Zduha i svetlosti. To je .razlog da se [ u mn~glm kUeama j~S .pee oseea neugodan i vlazan vazduh, pogotOY? st.o do unutrasnjlh delova mnogih ovakvih kuca sanee -ne \ moze dlrektl~~ d~ prodre, zbog uskih L11iea i visine kuca. Padav! Sll ' od drvet~, ,alt Ih I~~ mn~go ad opeka i drugih pecenih plocica, Takvi I su podo~1 I u veclOl stanh vlasteoskih i gradanskih kuca koje Sl1 do danas .ocuvan.e. Po celoj kuci ima mnogo ormana Ll hodnicima na

stepemcama 1 u drlluim deJovima kuce '

t. U svojoj kasn~J;j istoriji doiivele'su dubrovacke ku6e vrlo

e~~k uda!ac 6 apnla 1667, kada je strasan potres potpuno sftlsio ve~~nu s;llh zgrad,a II ravnom donjem delu gracia, QcI privatnih V~~lh ~uca ost,ala, ,le sa;no nekoliko 1I ulicama Izmedu palaca, Cdje~lcevoJ, Ztlzer~noJ I neklma drugim u blizini. Na juznom i severn om

elu DubrOVl1lka mnoge Slt kuce, naroCito manje, ostale POtPllDO

24

netaknute, Posle potresa Grad se ponovo izgradio u svim s,:,~jim delovima, . a sve vece nove kuce dobile su skoro [ednaku vismu, isti spoljni i unutrasnji izgled, i raspodelu kucnih prostorija, kao !ito se to vidi na svim onim kucarna koje stoje poredane sa obe strane glavne gradske ulice, Place. oct tog vremena dubrovacke su se kuce potpuno sacuvale, a sarno u nekima od njih izvrsene su manje lIOUtrasnje prepravke. Prema tome, u poslednja dva i po stoleca Dubrovnik se rnedu gradsklrn zidinarna nije mncgo izmenio, narccito ne u svnjirn kucama, Zbog toga dubrovacka kuca iz tog doba i ne treba da se narocito prikazuje u jednom istoriskom pregledu, jer je ona jos uvek svakorne pristupacna i po svojoj ulozi u danasnjern i.ivotu Dubrovnika potpuno savremena.

IZYORI I LITERATURA

1 M. Medini, Starine Dubrovacke (Dubrovnik, '1935), pogJavlje VI Grad:evni razvitak Dubrovnika ('14.5 -158) i pogl. V Poslavenjenje Dubrovaika (U3 -14.4).

2 Ilija Sindik, Dubrovnik i okolioa (u Cvijicevim: Naseljima i poreklu

stanovnistva, knj. 23; Beograd, 1926), 39 -48 - Sporninj II se jos i neke kuce ad slame, ali Sin4 ik misli da SII one bile samo pokrivene slamom,

a Ceo Dubrovnik bio je podeJjen u sest delova, seksterija, kao i Vene cija, i to u seksterije: Gospe, Puatijerne, Sv, Petra, Sv, Marije ad Kastsla, Bv. Vlaha i Sv, Nikole, koji je bio najveei, a obuhvatao je sve kuee od Place prema ssvernim bedemima.

4 Pompeo Molmenti, La storia di Venezia nella vita privata, yolo I-III

(Bergamo, 1908-1911)' kaze (I, 28 -29) da su i u Vaneciji kuce bile gradene od dna, a samo rade od kamena, All to je zbog peskovitog i blatnjavog terena rnletackih lida, koji nij e mogao da izddi kamen, is to se i nace upotreblj avao u svim ostalim naseljima oko Mletaka, a koja su do kamena dolazila i U rusevinama Akvileje i drugih rimskih naselja. U Vsneciji je bilo drvenih kuca i do konca Srednjega veka, ali je to uvek bilo zbog nesolidnog terens na kome je grad bio podignut. U Dubrovniku, medutim, cvrst! teren, S obiljem kamenja u hlizini, bio je naroci to podesan bas za 5radnje od kamena.

6 Diversa Notariae 13, fo1. 115 (Du.bl'ovai;k-i army).

6 Junius Resti, Chrcnica Ragusina (ed.N. Nodilo; Zagreb, '1893),101-102; N. Ranjina, Annali di Ragusa (ed .• t. Nodilo: Zagreb, 1883), 223.

7 Sindik, 4.0.

S Po M. Resetaru, Dllbrovacka numizmatika, I (Srijemski Kal'lovci Beograd, 1924). '100-103, jedan dubrovacki sezanj (passus) iznolli oko 2'20 m. 9 Ibid., jedan dubrovaHj lakat hnosi oka 55 ill 51.2 em_

u Svi ovi ugovori u Diversa Cancellariae 12, 7~, 289; ld_ 18, 10'1:

Id. 2-1, 12', 160.

n Id. 22, 43 i 81; Diversa Notariae 9, 3. l2 Diy. Cane. 22, 28'.

19 Ibid., 72-72'.

14 Libel' yil'idis, cap. 118.

25

15 Reformationes 33, 13, 15, 91', 137'-138, 174, 8

OJ 0; Id. 34, 64'.

~9'-tO .

16 Div. Cane. 2 i, 160.

11 Si dik 39 ' ,

In tt€,. _ \ ~"'~"",_<,I

18 Po Resetaru, ibid., [edan dubrovaeki ped. iznosi 2, o~ 1'11' ~. " t'

I lakt I . ~;}." em, -J.

pO a a. _ -

ID_Div. Cane. 15, 61 ('i3';'7 g.).

21 Id. 12, 9' (133';').

2~ Div. Kot. 76, 82-82'.

aa Jiritek, Istcrija Srha, III (prev, J. Radoni6; Beograd, 1923), 276. 23 Diy. Cane. 20, 147'.

24 Div. Not. 78, 96.

2' Cesto su i obieni prozori imali -..ise stupova (colonna), cak do tri, pa su to morali biti bifore, triIore iIi tetrafore.

20 Molmenti , ~, 35S. I cuvena Ca doro u Venseiji ima po sest slienlh prozora na prvom 1 drugom spratu, sa po tri stupa u svakome,

God. '14.2} pravili 5t1 u Dubro,ni)m na ku6i Sandalja Hranica "Imam balcnon:tam cum lrilius colo~lS, et aue~o sarasms due qual stano a duy ladi dela bal:,hona.t~ s~nza appczr, et ancho sarasins tre pizole del prirno palmento .. ;. (Div ', Not. 13,189). 0,0 treba razumeti tako da su dva sara. ssnaka ;1'0 z.Q~a 1 ba~on~t a bili u~eposrednoj vesi, mo 'ida s u irnali zaj ed'nil\ka <Iva praga koja Btl bila Izrnedu I1Jlh, kao sto je to imala i Cit doro,

God. '1499 pravili su u kuci Nikole Oucetica "unam balconatam cum <lua~us columnis. cum suis ca?,itellis et mislis laborati s de fuliarnina, totam fornitam de omnibus necessarns pro sala dornus "\'1',,' a ioi - til' al -

t - ... . ... _In JvJ Je . a "a p -

men .~ i nferior-i dic~e sale sur~um quantum opus erit usque ad palmentum

SUPSJlLlS.:: cum d:blta proportrona "". Et 51 dictus ser Nicolaus ponerat planeas pr~a~f~'WS. a~ d.lCtam balconatam, 1 ta q~od sibi non esse! opus de pracho (p- ". ~fer=Oll dic~e balcon~te, quod pro dicto pracho detrahl debeat de dictis yperI!el'lS 2 I et minus solvi ... " Div, Not. 78, 97 -91'.

I,' [anuaru 150ft trehalo je napraviti "unam tenestram balchonatam cum una columna ... " Di v, Not. 83, 62.

27 Di v. Cane. 1.5, 85'.

~g !zraze "eum duabus Ienestris" i "duabus portis" preveli smo sa ~.vOkl'ilnl.~ prozorima" i "dvokrllnim vratirna", ali ni u vezi s kucnim ;~a-

lilla, !:J lZl'a~ mo~ao da o:na~lIjf: i nesto drugo. 1_;' starim kucarna glavna ulazna \l'~ta IllSU hila dvokrilna, nego same podeljena u dva lela. Jadan deo za.tv~ra~ J.e otvor uz ~. sni i gornji prag, te je bio potpuno nepomican, a pomicno kuena nata hila su u tome nepOmi~llOm ohil'l! napravlJ·ena. Tak'

su vrata me"" . . \ a

, nogo vrsea 1 otporlllja, a vide se i danas l1a svim H!tim starim

kucama \l Duhl'oyniku.

29 D iv. Not. 76, 82 -82'. 30 D iv. Cane. 24, 88.

3~ Jlolmel1:i 1, ill, donosi Slikll jednog WID lepog l)l'imerka drvenih ste~efllca .sa reset kama - mreiom iz XV Y._. po kojoj se -..-[dl kako su mogle da lz~j8daJu takve stepenice i u Dubrovniku. Resetke Sll bile "riD gusto napravl.lene, a zat ,'al'ale su donji spoljasui dec stepenica.

I

I I, I;

26

32 Molmenti I, i 13, opaska 1, spormnje u plafonu "jednu paralelnu

gred U, kao kon op (u na tra ve parallela, a guisa di corda] ". 33 Div. Cane. 13, 122, 127'.

a~ Distributiones testaIIlentorum 3 (1371-1372), 3 posebno paginirano. 35 Div, Not. 15, 293' -29(. (1<128).

36 Div. Cane. 21, 151.

37 Div, Not. 20, 32: -33.

38 U oktabru 1342 imao se napraviti na treeem spratu neke vlasteoske knee .,unum gayfurn de pstra cacta foris de doma et coperire ... H Div. Cane, 13, 122. - Inace 0 "gaiiumu" pogl. Jiribek, Istorija Srha, 1Il, 277, i Sindik, 40-1i1. 39 Di v, Not.. 73, 139' -140'; ld. 8'1., 5.

_ 4-4 Fr. Rabki, Ivan Ravenjanin, ueenik Petrarkin, dubrovacki kancelar (1384.-1387)' kao preteca humanizma u Dubrovniku, (Rad Jugosl. akad. 74,

str. l35-191). ,

4,1 Ibid .• 170 -17t; J irieek, III, 280; Sinflik, 42.

42_ Philip-pus de Divers is, Situs aediflciorum politias et laudabilium consuetudinurn Civitatis Ragllsti (ed, V. Brunelli; Zadar, 1880 -1 881).

~a Div Not. 81, 35.

H Div. Canc. 23, 137'. - OV01kve se klupe nazivahu u Duhrovniku

do ned <IVD a stolici,

4. Jiritiek, Ill, 278; Sindik, 42. U Div, Cane, 20, 16~.

<7 Id. 24, 144.

48 rd. 25, 143.

49 J.d. 23, 164.

55 Jiritek, TIl, 276; Sindik, 40.

51 Podaci za grbavice u Div, Cane. 25, Jlt9', Div, Not. 16, 207 -208;

Id. 21, j 87 -18/'; ld. 16, 82-82'; ld. 78, ~6; ld. 83, 30', 62'. 52 Di v . Not. 83, 33'.

53 Jiricek, Ill, 2H.

;' Ibid.

es Di v: Cane, 29, 109', 'l'l2' .6 Div. Not. 16, 207-208. 5' 1d. 13, 189.

58 Di v .. ·Canc. 39, 291. .0 Div. Not. 22, 3'-f •. 16 Id. 38, '.1.23'.

611d. 81, 5'-6, 35; ld. 83, 5("1'. G2 Jd. 73, 139'-140'.

ea Id. 20, 32' -33.

6.; Id. 76, 82 -82'. - Mo sda su "romnnski" isto sto i neki "okrugli" prozori (fenestre tnnde) koji se sporninju 1491>. Div. Not. 74, 104'-'105. .. re. 79, 8,],.

.6 ld. 14, 10,.'-105.

.:,i 67 Viljusku (pentarus), i to od bakra, DaSh smo prvi put spornenutu 14J.5 gcd., ali mislimo da se ona i pre upot.rebljavaJa u Dubrovniku, Div. Not. 29, 132. - Cetiri gocline kasnije (11.49) zalo fio je neki 'I'alijan 9 srebrnih viljusak a. Id 34 .. 2l.

6S Consilium Minus 19. 99.

ISHRANA

Za celo vreme svoga siobodnoga postojanja Dubrovnik je imao da resava dva osnovna drzavna problema, pitanje ishrane i trgovine. Zernljiste oko njega bilo je krsno, neplodno, pa nije moglo da prehrani dubrovacko stanovnistvo. Zbog toga je ad prvog pocetka Dubrovcanima trehalo traziti hranu izvan svoje teritorije. Isprva su to nalazili na zemljistu u neposrednoj blizini Ragusiurna.a docnije, kada Sl1 i na to prosiril! svoju vlast, zivotne su narnirnice dobijali Iz drugih, ponekad veoma udaljenih iitorodnih krajeva.

Riharstvo, i uopste pomorstvo, koji SU, verovatno, morali biti prva i najvafnija zanimanja starih Dubrovcana, nisu to mogli ostati i u kasnijirn stolecirna. Poruorska i kopnena trgovina postale SlI najvaznij i izvor prihoda d ubrovackoga stanovnistva. Odatle je ono crpelo sva sredstva za svoje uzdrzavan]e u jednom vrlo siromasnorn i nsplodnom kraju, Dubrovcani tada stupaju u ekonomske veze sa

-:"stranim drzavarna, otiskuju se u daleki svet i osnivaju svoje trgovacke kolonije, a pasivnost svoga kraja nadoknaduju prihndima ad trgovine. Svu svoju unutrasnju i vanjsku politiku vade iskljuCivo LL skladu sa svojim ekonomskim potrebama, Slohodno se maze kazati da su retko gde u svetu snabdevanje najpotrebnijirn iivotnim namirnicarna i obezbednje spoljne trgovine vrsili onaka presudan utica] na vodenje cele drzavne politike, kao bas 1I Dubrovniku .

Brinuci se stoleci ma za isnranu svoga stanovnistva, Dubrovcanl su bili vrlo lepo isolidno organizovali dovoz i rasprodaju Zivofnih narnirnica. prvenstveno zita. Svake godine pazili su da se dr~ zava na vrerne snabde dovoljnorn kolirinorn iita, kako bi njena prehrana bila obezbedena preko cete godine. Neposrednu brigu vodili su posebni cinovnici, i to tri vlastelina, ko]l su se svake godine birali. Inace, sve vaznije odluke i akta u vezi s prehranorn donosila je i provodila sama vlada. Ona se informirala o uspehu zetve u stranim zemljarna, slala onamo ljude i brodove c\a kupe i dovezu iito, pa je davala i naredenja dornacirna iii strancima onde nastanjenim da za njen racun to izvrse, Ukoliko su postojale kakve zapreke izvozu iita, vlada se uvek ebracala drzavnim vlastirna izvoznicke zemlje da to urede, Isto tako ona se btlnula da cd njih dobije permanentne dozvole za izvoz izvesne kolicine zita, kako je to irnala za ceo Novi vek u Kraljevini Siciliji s Napuljern. Da bi bio stalno slobodan izvoz zita iz nekih Zitorodnih zernalja, Dubrovcani SlI dobro paziJi

28

da s njihovirn vladama odrfavaju korektne i prijateljske odnose, jer je za branaizvoza zita slu iila vrlo cesto kao represalija protiv onih drzava koje su bile u neprijateljskorn stavu prerna izvoznicko] zemlji,

Dubrovcani su najpre dobijali zito iz svoje neposredrre okoline, a kasnije su ga nvozili iz Sicilije, Arbanije, Apulije i jakinske Marke. Sve te zerulje a narocito Juzna ltalija sa Sicilijorn, izvozile su II Srednjern veku dosta zita. Kako su sa njirna Dubrovcani i onako odr favali vrlo zive i stalne trzovacke veze, to su lako dolazili i do njihova Zita. Ponekad su rnanje kolicine dohijali i iz svoga neposrednog zaleda, kao i sa nasega Prirnorja, ali je to bilo vrlo retko .. Docnije su poceli odJaziti na zapadne obale Grcke, a od pocetka XVI veka su istocni delovi Grcke, i to 11 zalivu Volosa, postali jed no od najvaznij ih izvozniekih podruc] a za Dubrovni k. Kroz nekoliko stoleca cdlazi Ii su orrarno dubrovacki brodovi i prevozili zito ne samo u Dubrovacku Republiku, negoi u 'mnoge druge zemlje Juzne Evrcpe, Turd su irn dczvoljavali izvoz zita i iz nekih luka ria PeJoponezu, i iz Lepantskoga Zaliva, ISli SLl tact a po iito i u luke Trakije, odakle 5Ll ponekad izvozili .los u XIV veku, i u bugarske luke na Crnorne Moru. Tako je Turska hila postala najvaznija izvozna zernlja za Dubrovcane, pa je i zbog toga, a ne sarno zbog

. trgovine, Duhrovacka Republika potpuno zavisila od Turaka.

U dva-tri slucaja velike oskudice u XVIstolecll iSH Sl1 Dubrovcani po zito i LI jUZI1U Francusku, 1I Siriju i Egipat..

Zito SLl dovozili 11 Dubrovnik, skoro uvek, sarno dubrovacki brodovi. Njih SLI unajmljivali ili privatnici iIi drzavni organi i sama vlada. Kako prevoienje iita u Dubrovnik nije hila narocito rentabilno za pornorce, to se nije moglo uvek nae! dovoljno brodova da dovezu sve zito koje je Dubrovniku trebalo. To je narocito hilo od pocetka Novoga veka, otkad su dubrovacki brodovi imali vrlo lepu zaradu saobracajuei po stranim morim<1 i zemljama. D" hi obezbed ila potrebn II brodsku tona ZU za prevoz ii ta u Dubrovnik, vlada je otada pocela da bira brodove koji Sll morali ela u toku jedne godine dovoze u Dl1brovnik iito. To se vrsilo zdrebanjem za godinu dana unapred, tako da je svaki brod imao dovoljno vremena da se spremi za putovanje koje ga je tek sleclece godine cekalo. Ukoliko neki nije magaa cia dode, ali iz vrlo opravdanih razloga, morao je na vreme dobiti vladino opravdanje za to .. U slucaiu neposlllsnosti vladaie vrl0. strogo kaznjavala ne sarno brodovl~esnike, nego i brodskl! posadu. Na ovaj nacin vlada je svake !loc1ine, u toku XV! veka i dalje, osigllravala oko 1.400 to na broC\ske zapremine za prevoz zita u Dubrovnik. Kada je ponekad bila wlo velika nestasica zita u Dubrovniku, vlada je naredivala svima svojim brodovima koji su joj bili na dolwat, da pohitaju u Sicilijtl, ADllliju ili Grcku ida odmah dove'zu zito u DUbrovnik. Bilo je slllcaJeva kada je zabranjivala svojim pOlllorcima da prevoze iito bilo u koju straml luku i kada je postavljala i druge smetnje izvozll Zita 11 bilo koju drzavll, osem u Dubrovacku Republiku. A da bi, u takvim prilikama, potakla

29

svoje ljude cia trguju zitom i cia ga dovoze na dcbrovacki trg, vlada I . je raspis!vala prernije za svaku ~leru zita k~jLl bilo. ko dav:~ze u, Dubrovmk do odredena roka, Pri tome 5U bile manje prerruje za \ dovoz zita iz luka Jadranskoga Mora nego iz luka izvan toga mora. I !Da bi jos vise potakla svoje i strane trgovce da uvoze iito, I vlada [e u vreme velike oskudice ukidala svaku carinu na uvoz iita u svoju drzavu,

Ponekad su i strani broc!ovi dovozili zito u Dubrovnik .. Obicno SU to radili na svo]u ruku bez prethodnoga sporazuma ili ugovora s trgovcima iii vladorn, a u ranijim stoleclrna bilo je u Dubrovniku dosta stranaca koji su se bavili titarskom trgovinorn, Mnogi su pak, tek po svorn dolasku 1I Dubrovnik trazili kupce za zito koje su izvozili. testa Sli strani brodovi sarno na prolasku svracali u dubrevaekll luku, pa je u slucaju potrebe vlada i od njih kupovala iito. Dogaoalo se ponekad da su Dubrovcani skoro na silu uzirnali :lito 5 nvakvih brodova, ako je bila velika oskudica,

tim bi zito stiglo u Dubrovnik iii kupljeno na nekom brodu u Dubrovacko] luci, vlada je preuzirnala say nadzor nad njim iii SlI privatnici s njirne slobudno raspolagali. To je zavisilo ad kolicine zita 1I gradu i uspehu zetve .. Zito se prerna tome, ClIva10 u privatnirn iIi u drzavnim skladistirna, pase tu i prodavalo, Ali aka je zetva bila slaba iii LI Dubrovniku uodredenorn rnornentu nije bilo dovoljno

. zita, vlada je preuzirnata pod svo] nadzor sve fito LI dubrovackoj ddavi. Ona je, najpre, maksirnirala njegovu cenu i strogo pazila da se je prodavci drze. Ta j e cena, skoro uvek, bila urnerena, a cesto i niza od one cene po kohl je driava bila kupila :lito TIn vanjskirn trziStima. Gubitak [e vlada nadoknadivala. Ako je oskudica hila vr- . 10 velika, onda su i mere bile jos opreznije j stroze. Najpre se rekviriralo sve privatno zito, te se kljucevi privatnih rnagazina predavahu

11 ruke one trojice vlastelina koji su se brinuli za snabdevanje Republike. Zatim se odredival0 gde se to iito sme da prodaje. Vrlo cesto 0110 se prenosilo tl dd:R vni magazin (fundi k), pa se j edino tu i prodaval0 ..

Tli je, obicno livek, bio prisutan pisar zazito, koji je vodioSve poslove zitnog odbora, a 11 slucajLl stroge kontrole nad prodajom, morao je stalno da stoji II fundiku i po jedan od vlastele. Ako ni.ie bilo dovolj nozi ta,. onda je vlada propisivala koJicl nLi raznoga zita koja se smela proclavati pojedinoj 050bi kroz jec1nu sedmicu. Isto taka bilo _ie ponekad zabranjenc iznositi lito izvan sClllloga Grada, pa se na !lfadska vrata Dostavljahu posebni strazari cia pod komandam vlastele strogo paze na to. Vlada se. naime, 11 prvo111 redu LIvek brinula za prehranLi svoq:u !!radskoga stanovJlistva, pa tek onda

I _je.oskoga, _ko je . .i e i sarno i 111<110 ii tao i drugil~ ziv~tnih na .. mirni.ca.

_/ Da bi DubroVi1L"'- u s'..rilko cloba l1logao IInatl spremlJeno do-

\ vol.ino iita za potrebe svoga stai~ovngtva, vlada ;ie vrlo ranD pocela ~a spremR iito ne saillO II drzavnim magazinima (fllndiktl), nego Je za to dala naprR'lii1) pose11!1e dul'oke jame. II fO)'illi '."elikii1 bunara, tI kaje ie spremala drta-";N tit,). Te je· jame, nannl ,00<lZVfl-J fupama

.~

'30 _;

\" (latinsklfossae).One se nalaze na jufnorn kamenitorn delu Grada, u blizini negdasnjecrkve Sv. Andri]e. Danas je to velika pokrivena zgradasa 15 rupa dubokih oko lO m isa dva sprata, koja je ' bas \ .nedavnq restaurisanaxU tim rupama, po danasnjern racunanju,

I mozeda -stane -oko 1.200 tona psenice, Po kazivanju Filipa de Di-

J verslsa -(str:. ,82) Dubrovnik i Reptiblika trebali su godiSnje vise od

• 70.000stara (98.4 lit.) iita. ""

I . 0'0 pravljenja fitnih rupa dos!o [e pocetkorn 'xv veka, kada

je stanovnistvo Dubrovnlka znatno povecano i kada je vlada kroz nekoliko godtna redom rnorala 'ulagati vrlo mnogo truda da Grad potpuno snabde potrebnirn iitom, 0 cemu irna mnogo vesti u za-

[ 'I,' pisnicarna vladinih sednica. Tada je Malo vece zakljucilo, u svojoj sednici od 21 [anuara 1410, da se ovlaste zitnl cinovnici da nadu [ednoga majstora . za pravljenje rupa (de reperiendo unum magistrum-a taciendo fossas ad tenendum blada) i da potrose za njegov dolazak u Dubrovnik i da ga vlada uzrne u svoju sluzbu. Dva rneseca zatirn, 26 marta, ovlasteni SLl isti cinovnici da se uzrne u sluzbu magister Antonius Mantei, iz Trana u Aputiji, da zajedno sa sinom

I pray! rupe za drianje iita. Magister Antonius pristupio je odrnah i svome pcslu tako da su u toku 1410 god. napravljene prve rupe \ za i.ito u blizini crkve Sv. Andrije, i to na njenorn terenu, sa severna

l' strane crkve. U drugoj polovini avgusta Antonius je posao II Tranu na 15 dnevno oosustvo, pa je na povratku nastavio 5 pravljenjern . rupa. A kada SlI bile gotove one ispod Sv. Andrije, vlada je zaklju-

I" leila 30 novernbra, da se u podrumima bolnice, manastira Sv. Marka

r (kod danasnjeg Demus Christi), manastira Sv. Andri]e i II nekim uiicama naprave rupe za drfanje i.ita. U [anuaru 1411 odlucilo je Malo vece da se pod malim trgom Sv. Andrije, gde su driavne rupe napravi jedan zid, da se say trg poploca opekama i vapnom, kak,o bi po njemu voda sto brfe tekla. Imao se jos porusiti jedan zid sa

I gornje strane trga, a drugi napravifi, taka da bi voda proticala :

"S istocne strane ne prolazeci preko trga. Kada je u rnartu irnao da

r prestane jednogodisnji ugovor 5 magistrom Antonijern, ovlasteni .su iitni cinovniei da ga zadrze u sluibi do konca 141\ god. Taj se ugovor produzavao svakih sest meseci tako da [e, koliko znarno, ostao u drzavnoj dubrovacko] sluzbi do 1414 god. Kroz to vreme on je pravio ne samo rupe za iito, nego i cisterne u privatnim ku-

(:al1)a j manastirima.1

Od 1410 god. Dllbrovcani Stl velike kolicine svoga iita spremali u ove rupe, te ga odatle iznoslli II driavni magazin (fundik) kad god su hteli da ga prodaju svojim Ijudima. Tako so doW do vrla d~~rih i zdravih hambara za iito, pa se unapred teze moglo dogodlh da ostanu bez potrebne hrane. U toku daljih vekova Dubrovcani su rupe pokrivali krovom, tlvecavali, popravljali i uredivali, taka da su rupe bile ¥TI0 vaian faktor 1I mabdevanju Dubrovnika iitom. Serafin Racill kaze da su 1543 god. podigli nove rupe, a to je bilo posle one vel ike oskudice 1537 do 1540 god. A god. 1506

-;:bild je zakljuceno u Senatu '24 jula . da se i u Stonu napravi sest J

~ r~p.a za sprernanje ii~a. 3,~ .. ' ~ I . •

. .Za vreme _ nerodnn. ,?dama Ihopste oskudice - vlada se na-

. T'!-,vno,'" m_n~go brlnula i za dub~ovacke selj~k~.', N~ipre,'. dotv'olja- I val~ im Je da mogu u Dubrovniku kupovati -izvesne kolieine iita . r ,~a .~yakog~ clana ~yoje_'poro~ice. 'A~o ,se pak pojavljivala glad iii . odvise, v.ebka nestasica zivotnih narrurruca Iii beda izazvana sU50m' 15ra~om I dru~lm atm~sferskjm neprilikama, vlada je posebnu painj~

. I .. br!gu ~kazlvala pOJed.inim. r: a ili delovima svoje drzave. S. e- \ 11aclm~. je .besplatno_.delll.a. Zito III ga prodavala na kredit uz jemstvo cltaVlh. kaznacina Iii gosp.odara njihovih zernljista, i to uz :okove ad. ~.fl do dvanaest rneseci, Za takve seljake proglasavani su

. ',.1 !"?_rat.oflJ,1 za. poj~di!le g?dine, a posebnim odredbama bili su

.. zastlcen; njihovi P?IJskl prOlzvo~i od zelenasa i seljackih poverilaca.

, .. D.rzavne vlasti uvek su p;~~l!e da se pohranjeno iito ne pokvari ,. lli ~a. bez. po.t~e?~ ne pregodisti. Ako se, nairne konstatovalo da se \ · :poclDJe kvariti IiI,.. da je vee. pakvare~o, onda ga je vI ada prisilno

. .nametala potrosacirna. Svaki stanovnik Dubr.oVn!ka i .dUbrov. ackih

. sela morao je da ga uzrne ~azmerno broju ~lanova svoje porodice uz I" tacno. odreden.u cenu, a isplata je usledila do nekoga termina, . za se!J~ke uz jemstvo kao kod prodaje na kredit, Potrosaci su " mogl!. j da ne preuzrnu ovako rasprodato pokvarenu Eito al i su

mo~~l~ da ga ured~o plate. Tako jet u nekim slucajevima: proda-

,\ vana ·,-m?r.ska so .I.Z St_ona, kada je trebalo naslagane rezerve soli

I rasprodati I P0n;t0CI. drzavnu blagajnu,

.. Is:o se radilo 1. sa zdrav;im zitnim rezervama pred pocetak \

no,:e. zetve, ako se videlo da ce novoga zita biti dovoljno i LIZ povoljne .. cene, Tada se najpre rasprodavatn losije iito, obicno ana iz

I' Arb<l:n1je, a cene ~u rnu ponekad udarane tako da je drzava ne samo

- pokrila sve troskove, nego jOs i zaradlvala, Tako su fondovi za', nabavku zita~olazili do potrebnog novca pred novu ze'tvu' a . : drzavne rup~ ostajale su prazne da prime iito koj e je trebalo I za

· . narednu godinu.

. Od ¥ sUylsna iita u svojim skladistima (granaria) i rupama

· . Dubrovcam su vrlo cesto pravili tvrdi cvopek, beskot, koji je sluZi~ • . kao vrlo .dobra hrana m~r~arima njihovih ratnih i trgovackih bro· . ~ova. Besko~ .su prodavall I os.talom stanovnistvll, osobito seljacima,

Jer. se u ~tanJ.a vremena, pa l do nedavna, mnogo trosio na celom f.l~sem pnmo~Ju. Po~~kad Sll prodavali vece kolj~1ne beskota i stramm. pomarCITT,la kOJl su prolaziJi pored Dtlbrovnika, specijalno ratmm brodovlma Mletacke Republike. A beskot, kao i obicni meki hle.b, l?r.oda".ale su SV~k. oga dana prodavacice (pancocolae) na dubro- \ vackoJ Placl, negde lspred crkve Sv. Vlaha, koje su ia to dobijaJe od vlade, U vreme oskudice, ta(no odredene kolieine zita keje su 1 smele da. upotrebe u ~u. svrhu. Zena koje SLI pekle hleb bilo je u t Dub~ovnlku dosta vel.lkiv~roj, pa su one verovatno radile i za priva!mk~. A: za. mle".enje zita bilo je u Dubrovackoj Republici dasta drzavlllh 1 pnvatlllh mlinova koji Sll u svemu mogJi da pOdmire

32

, • ' v v i su rnli i stajali pod kontrolom drzav'potrebe potro~aca, ~riavm su m IOOV mtmarlma! dubrovaekim ~~_

nih vlasti koje su ih dav~le u zakup Tal<vih je mlinova bilo povise ljacima ~naos~oy.u pos~bmh ulovo~~~ su iskoriscava1i vodu iz glavkule Mincete lspred ~ubrov,m t, . izvoru Rijeke' Dubrovacke noga :gradskog vodovoda, ,za 1111 na cko' na izvoru Ljutoj J.!. Koi(Omble), u ,Mlinima ,U :2uPS?U~r9;~ora .I~vi ovi mlinovi postoje i navlima, -u Trstenome I, U ,0!l 'vek ima izvor-vode koja ispod

danas, jer na tim n:t~s~]ma JOS U , -

. planina dolazi iz obtiznje Herceg~v1n~:, . Dubrovackol

, ' " k oj orgaOlzaclJ! ishrane, U 1-

.zahvaljuJucl ova v dlne Dok je skoro say osta I

Republici bile su vrlo re~kJ ~~a~,~~:~ t~sk~ trenutke zbog nestastce svet vrlo cesto gladavaa 1 ,o~v ] ek imali davoljno iita za svoje hrane, dotle su Dlibrovca~lI! 5 oro ~~in!u se kroz Srednji vek ove potrebe. U. starirn letoPlsm~a sp 12 { 1319. U Novom veku spogladne godrne: 1)~2, 1~~9l/l5~t~t540 1549 i 1798 god. K~ko .sma

\ minje se g~ad l~Od- I d" Novom v~ku vrlo detaljno Ispitali arza prve tn peno ega 1. u 0 kazati da se 1502-1503, 1537-1~4? hivske dOkumente,. to r.n?zem·o-Iadi u Dubrovacko] RepublicI, i 1549 ne mofe go_vontt 0 pravo1d >:> 1 di u 1540 god" kako to Rae[

a jos rnanje 0 sn:tr~l 4.500 osoba 0 g a .

(str. 143) SpOmlflje,. odne u mnozim zernljama, pa je Oodine 15~O:-1503 bile s~ ner "ta U t;' vreme vodeni su

tesko bilo dobltl d~~ole za IZVOZ ~ .. k~ Kraljevine koji su se preratovi u Juzno) Itahj.l 0 p05et Napu I]~ i Spanije Kako su Dubrovtvorili u vel!ki s~.kob,lzmeC!tl /~rC~::ozm mnog~ iita, to su ost~li cani i drugi na.~l, P~I.morc~ 0 a ~ I. koie su bile potrebne obim bez najpotrebDlJl.~ ZI~OtOl~ ~:~~Ir~~~om Jzetvom u Turskoj, pa se vojskarna. Nestaslca l~ poja til ' velika oskudica 1..1 %itu, All su DuII Dubrovniku tih gOd. rna ose I a., ciiorn 'lshrane brzo uspeli da

. . . d b om orgamza lJ ., t

br.ovcaoi, svojorn •. 0 rd' Dubrovacka Republika po puna

dobave potrebno Zito tako a ~e celom nasem Primorju vla?ala podrnirlla sV~Je potre~e. I kako je na d hrovackoj vladi obracalt za velika oskudlca, cak 1 glad,. ,~o ,su S~gi U druo-i privatnici od Budve pomoe mletacki pred~taVnt~ I mn, a da~ali manje kaliCine iita do Splita, Dubrovcant Sll 5 oro sVlm

prodajuci ga uz u~ere~e cene. , u i od 1537-1540 godine.

.SHeno je stao)e hllo tI D~brovn~~v Turaka i kada Sll na mon~ kada je bila skloplJ~ena Sveta Llga ti~~r~vcaoi takode proiivlja~~h vodene borbe S I1jlma, Tada Sl! L m oro-anizacijom dobave zlta teske dane, ali Stl sve to svlarlall d?b~~ ilala~i1a u di'Zavnim i priva~i racionaln~m ra.spodelom hgne :0) a elikoj rrladi, a pogotovo 0 !l1l1l: nim ambanma I rup~ma, n~,toJ t~kO ne ~1oze se oi 1549 naz~atl ranju od nje" uema.m govor.~. e'S O~klldice 11 zitu pretile Dubrov~lIku gladnom godlOom!.Jer s~ sl,J(:? k ali SlI nvek bile uspesno uklo_n)ene, moogo puta kT.OZ ~ltav ~OVI \ ed ' .. r vali katastrofalne g\adl, kao

Dubrovcam nlSU mkako QZlv)a

pa b'l 01noaim d(lJ<Jim zemlJal11a Evrope,

sto su . 1 ell:;, ::.

Dubrovcani su trosili za hlebnu .hranu Wam (lat. .. c;>rdel}ll}, \ -talijanski orzo) .siteI'!\:s: (sorgo), -proso ,(I at. .rnilium, miglio).i .ps~p~c.u (triticum, triticc, frumentum), ,N~je -narn .rnogucnokazati kgj~~p.!l iito najvise upotrebljavalt.: pa .ne Zcn!lnW.isto je ,;bila: glav;ria ~Iebna

, hrana Dub~ov:cana. :Ali, :sud_e.ci -po '-D,ekim lPodac;:ima, .mlsllmo ,:t;l.a,,sy isprva -mnogo viSe .trosili [ecarn, rSijerak i _proso, ,nego .J{a~T_lije; .• t,i,~i narn se -da su u dubrovaeklm selima ,j -rne au -siromasnijini -svetorn

i docnije sve tri vrste iita bile 'zadrzal~'.svOjti negdasnju' yaZnost.

U godinama oskudice i gladi dubrovacka vlada brinula .se ,j za dovoz variva, u prvom redu boba i pasulja. Toga je bilo dosta u sam oj Dubrovacko] Republici, alinije podmlrivalo domace potrebe. Uvozilo se iz Apulije i ostalih delova Juzne Italije,iz Arbanije i Grcke. Kadgod je pretila opasnost da ne bude dovoljno variva, vlada ga je na vrerne narueivala, cak iz Sirije i Aleksandrije.' A suhi pasulj i bob, i razno varivo, trosil! su se mnogo u Dubrovniku, jer je to bila hrana prikladna za jelo s uljern za vreme posta, I kojih je ranije bilo moogo, zatim na trgovackim brodovirna, [er [e bila izddljiva, a hranljiva je i jevtina; sto je bilo dobra za siro-' masne slojeve naroda, Poljski radnici, prema propisirna same vlade, dobijali su, uglavnom, hleb i varivo na ulju i vino, To je razlog da se takva hrana mnogo tros! i danas u nasim prirnorskim selima. Pored toga, Dubrovcani su jos mnogo [ell razno drugosveze povrce, tzv, zelje, u koje spadaju bIi.tva; spanac, zucenica (jedna vrsta gorke I trave), a najvise razne vrste kupusa, od kojih su i danas cuvene prokule, Kupus su narocito mnogo jell, tako da ga u svojim pesrnama sporninje siromasni pesnik Savin Bobaljevic, kome morada je bio dodijao. A i danas dubrovacki seljaci i velika vecina gradana Dubrovnika i okolice skoro svake veceri, specijalno od jesenl do leta,

....._jede razne vrste kupusa zacinjena masllnovim uljern.

Uz ramo varivo mnoga su gradani je\i meso, i to narocito oveje

'<, i k.ozje, a man]e govede i svinjsko. Sudeci po prihodlma koje je drfava 1 primala od zakupnika takse za klanje stoke, mislirno da se u Dubro- \ vacko] Republici, narocito u Dubrovniku, dosta jelo mesa. Potrosnj u 1 mesa mnogo SU ometali razni i vrlo brojni postl, kada je bilo strogo " zabranjeno svako klanje stoke, osem za bolesnike, Stoku SlI Dubrovcani uvozili iz neposrednoga zalel1a koje je onda bilo vrlo bogato sitnom stokoro. Razna hercegovacka i cmogorska plemena i njihovi knezovi i pravoslavni manastiri iz tih krajeva imall su obicaj svake godine, osobito 0 Bozicu i Novoj godini, poslati na dar dubrovackoj vladi na desetine grla sitae stoke i sira, ad te stoke davao se jedan mal en dec Knew Dubrovacke RepubJike, a ostalo se prodavalo meCfu c!anove Maloga veta i Senata (Veta lIinol.ienih), a i javno na trgu. U Dubrovn;ku je lIvek bilo dosta posoljenog i suhog mesa, koje se takot1e mnogo trosflo. '>

I;lubrovcani Stl mnogo trosili i sir koji su sami pravili ili dobijaLi od hercegovackih, crnogorskih i drugih stocara. To narocito vredi za Srednji vek, kada je sir bio jedan od vainijih artikala nasih planinskih krajeva, U to dOba sir se mnogo prodavao na dubrovackoj

Dullro'Vllik

a

-Placi, te mu je·j sarna vlada obracala posebnu paznju. Otkako su 'Turci 'zauzeli nase krajeve, prestali 'su Dubrovcani da se onoliko interesuju za sir;: pa su 'ga, 'verovatrio.ri man]e trosili..

: ::,,; JU -dubrnvackoj drZavi, ··sasviri1.·prirodno,' mnogo se jela riba, specijalritilpo otocirnai it njehim zapadnim krajevlma," gde je bilo

I mnogo ribara j pomoraca. 0 rlbi nema rnnogo vesti u arhivskoj gra'di;" jer ~:njena' potrosnja -nije trebala nekih i narocitih odredaba da .bude regulisana, niti se vlada brinulaza njen dovoz iii eene. . Jedino znarno za razne odluke 0 uredenju morskog ribolova u dubre. vackim vodama, 0 raznlm vrstama ribarskih rnreza, 0 odrectivanju

pozicija za letnji lov sardela i slicno. Dubrovacklh ribara bilo [e 11 veHkom broju, osobito u Rijeci Dubrovacko], na otocima i u Stonu, Oni su loviIi ribu 11 svirn delovirna Republike, a i preko leta su isli ·cak do Visa i Komize, gde su ostajali do zavrsetka lova na sardele, te se sa posoljenom ribom vracali svojim kucarna. Posoljene sardele, skuse i lokarde bile su takode vrlo vazna hrana Dubrovcana, i to 'iz istih razloga kaoi suhi pasulj i bob, pa su takvorn ostale i do . danas na celom nasern Primorju. Posoljenu ribu, ukoliko nisu sarni trosili, prodavali SLt u ltaliju i Grcku, kao sta i sada rade ribari sa Visa, Hvara i ostalih dalrnatinskih ostrva. A riba je, izgleda, bila poslastica ·i za dubrovacke susede iz Hercegovine i ostaloga zaleda. Kadgod su nasi srednjevekovni vladari iz tih krajeva dolazili 11 svoje gradove na Prirnorju iii se sarno njirna priblizavali, Dubrovcani su uvek, ako SLI hteli da irn se dodvore, slali u njihovu blizinu [ednu-dve svoje ribarske lade, da im stoje na raspo\oienju i da neprestano love ribu za njih. To isto su Dubrovcani radili i u Novom veku, turskirn sandzak-begovima i pasama.

Pored brige za zivotoe namirnice Dubrovcani su ulagali vrlo mnogo truda aka snabdevanja svoje drzave dobrim i zdravirn vinorn. U Dubrovniku je briga za vino dolazila admah posle brige za iito, jer ·~e, izgleda, uvek smatralo da je vino jedan od glavnih delova hrane. Zato su svi Dubrovcani dosta pili u svojiro porodicama, a vino se davalo i poljskorn radniku, zatvoreniku 11 tarnnicl, bolesnicima kao i svim fratrirna i duvnarna u rnnogobrojnim dubrovackim manastirirna. Sudeci po nekim podacirna koje irnamo bas za dubrovacke manastire, cini nam se, da je svakoj dunni i fratru dnevno sledovalo oko pola litre vina, A potrosnja u Gradu rnedu gradanima bila je znatno veca i vina je moralo biti na svakorn stolu, te se uvek u vecanjima dubrovacke vlade dobra pazilo da ne bi Republika ostala bez vina. Ukoliko nije bilo dovoljno vina iz domaeih vino-

19rada, dozvoljavao se uvoz dalmatinskih i talijanskih vina iz Apulije

i Jakinske Marke. Inace, oe sarno da je bio zabranjen uvoz stranih ,r vina" nego je trebalo imati posebne dozvole za L1VOZ u Dubrovnik J vina sa Peljesca, dubrovackih otoka i Konavala. Ana sve vin~ Koje

( -se unosilo u Grad postojale Sli narOCi.te takse. U samom Dltbrovniku .vino se prodavalo u mnogobrojnim dubrovackim krcmama, kojih ·je bilo u svirn rnanjim ulicama, a koje so ,skora sve vodile zene, krcmarice, tako da je prodaja vina bila zenski posao.

'!.,3 6'

.' Osim cbicnih stolnih vina bilo t .'~.:,.;.

nekog sp.ec~jalnog vina, nazvano je u .?Ubrov~ck~j driavi dosta .. /.~

• )oz!l potlce rz grckoga grada MIg ~lvasl.B. ?d IstOimene laze. ·Ta',. .'paseban miris. Danas ima u advaSlJe, a Vl~O re ~rl? jako i ima rieki1 '.~'; l~za n:alvasije na terasama is uSrova~koJ ~kol1nr samo nekoIiko .,.t:~'·,

VInO Mo poznato i u stranorne ~re t nekih kuca. U proslosu je Ove)'. ~ ~1 d~ ga sal]u na dar kardinali ve. u, pa ~u D~bro.~~ani imali obica] .: ~;':.: 'RI!TIU, Venec~ji i astalim grad~~a dff1~~ V1CienJ,pm licnostima u ~, :.'

koje su ad njih primali. . . auje, kao nagradll za u~luge

U vezi sa prehranom stanovnist. !

.mnogo interesovala za u]j'e Gla . dva dllbrova~ka vlada LIvek se

se '. . VOl eo pot o· I'

. pr~)lZvodnJom od domacih rna li ..: s':'Je U Ja podmirivao

·delovlma dubrovacke driave Al~ In~, kO]lh J~ bile .mnogo po svim <lovoljno ulja onda se vlada' I, a. 0 dom~ca rnas!ina nije davaJit

u/puliju, za ~ece kolicine Ulja~t~ree~ec~~~ac~la u lta!iju, specijalno

~LJa retko dostajala da pOd.mi . ,'=' t a re domaca prOlzvodnja [

'Stva,. ~arocito ne u ranijim sto~~re po rebe dubrova~kog st~novni -uvozl_t.1. r ulju je vlada odrediv!~a, pa s.e strano ulJe morato Livek

nes!aslce, propisivaia ie nacin .m~kslrr:~!ne cene, a za vrerne

irosac mozao da kUpjJ Str ~~Oda,le .. 1 kO!ICInu koju je svaki po-

lranjja, PObrijana i ·d;l;gal·nhogu Jde dOblAJalo .~.~ iz Bara, Barija Lece

. ra ova pulije, "

IZVORI I LITERATURA

.1 Ref Of mati ones 33 133 Hi'l' 15 ~

ld" 6, 33', 37', 241' 269' C'o S ~,r' ., 3, 158 166, 173, 175,179' 902 211" • . ' , ns, J>LilluS 14, 203' Id 15 5 . '-', - Serafino Raz:d, La stOJia di R 0' ' • ,2, Id. 22, 155; Id, 27} 216.

3 Cons. Rog. 3D, 166'. a.,usa (DubrovlJik, 1903), 153.

...

3·

f~j~h L;Ifi~.

pjf')~rJr' 1/.

f • I ~

" r.

i ij'. ;.-;.(, ' ... . IJ [" ~.,; t: {

PljACE VaDE

. Dubrovnik [e osnovan i podignut ~ jedn?lTI. ne sar,no nerodnorn nego i 1I bezvodnorn predelu, te [e u njentu 1 njegovoj neposre?~oJ okolini od uvek vladalo nemanje zive ~zvorsk~ vod~. Na Z:m1JIstu ~tarog Ragusiuma nije ni bilo zgode za tzvore, jer tal deo bese saf!lo .- d obicna sola morska hrid. A ni na obroncima Srda nema I~~ le nke vode ' j~r njegov vrletni masiv nije u stanju da zaustavlja ~~~~ koji ~iz njego~e strrne i goletne obronke,bez prepone, b~zo siuriu nizine istocno, juzno i zapadno. Usled to~a od Dubrovac.ke

i tupe 00 reke Ornble nigde iive vode nema, rn toliko da se podrnire

I r najnuznije potrebe. .. ~ . . . . .

U toku svoje duge istorije Dubrovcani su stalno. nastoJ!'l:_I.' I ula ali goleme nap ore da svom.e Ora.du Obe~?ede dovolJ~e kolicine r:ce vode. Sprva su to postizavali pravecr bunare (~Isterne), U kd-e su sakupljali kisnicu sa kuenih krovov~. To se._rad, ug]avnof!1 i Janas na svima nasirn otocima i u mnogn? nase.lj~ma naseg Po: . Bunare su u prvom redu, pravili sam] _v1~Sn1Cl kuca u samoj ~~ZiJ~ii u neposr~dnoj blizinl k~ce. Za pravIJ~:,]e b~~ara Dubrov= cani su, izgleda, imali vrlo dobnh majsto_ra kop .su bill, dOb.ro zapo

1 . ne samo u Gradu, nego i po njegovo] okolici, u selima I na oto~i~~~. U usovorima 0 pravljenju bunar~ nave.dene s~ ponekad ~e samo dime~zije i dubine cisterne, nego 1 ~r~lg1 ~~t~IJI, a spommju se i neki naroeiti bunari pravljeni "na grcki ,nac.lll (mof: weco). Takve su bun are (cisterna greca a volta) pOdlZ~I,l dubrovackl f!I~ajstori i kralju Tvrtku L i vojvodi Pavlu Radenovicu, kako to Jlf1cek

navo~~';ed privatnih bunara bilo je vee u najstarije .~oba i drzavnin koji su bili [avni i sluiili potrebarna celog sta~ovlllstva. N: zna~~ kada su pravljeni ali ih je bilo u ono doba IZ koga su ocuvarn I arhivski izvori. Mislimo da su pravljeni ~ ?oba kada. se stare r.~gu~ zisko nasel]e bilo polagano spustilo sa. hndm~ u ravl~l. dec kasnijega D brovnika jer su se svi takvi javm bunan nalaZlh _u tom delu O~ada. Njihova je vainost narocito porasla otkadv)e predgra~e (bur us) Ragnsiuma koJe je pOdignuto na podnozJ~ Sroa bile obuh~aceno gradskim zidina.ma .i tako pos~alo sastavI]-~ ?eo Gr~d~. Neko1ilw javnih cisterna bllo le napravljeno u. dUZlnl danasoje ulice Kraljice Marjje od Dvoia do staro~ manasb.ra Sv. Klare. U

, tim cisternama (pueima, od puteus) sablrala se flltrovana morska ;

. ,~pa je v?o naj.oovijih vreme~.a s~uzila z~. potrebe tiite.ljstvaTl can nacin dobiva se voda u mnogim mestuna na dalmatinskinr ,.gde je u .ovakvlm 'bunaruna voda sarno malo slana,'fakoJ. se lm?Ze piti, Ina~e~ se. on~ upotre~IJ~~a za \kuhanje-.)~' pra~je:i. '. '!'l"ekl od dubrovaekrh .javnih bunara bilisu dosta vaznl, pa s'e'Ul

.I.U~"'''·''· tima XI~ y.~ka ·c~~to. sporninju: "puteus illorurn de :C;e::.rr ,,,,,":"1<0,,,,,, (ne~d.e u bllZ!m danasn)e crkve Sv. ~Josipa:), -0 korne govori·' dubrovacki- Statut (J 272), 1 puc pred manastirom Sv.· Klare iz :

XlII stol, Ova] poslednji ostao je dugo u upotrebi, pa se koliko smo

. rtIogli konstatovati, spominjao do pocetka XVI veka, Nedaleko OJ) 'tog bunara pravio se 1388 god. jos jedan, i to kod ulaza u klaustar

'franjevackoga manastira,pa se za njegovu izgradnju pozivahu stanovnici Gruza i dubrovacklh sela. Ta je cisterna blla gotova -1389 god., pa se bilo zakljucilo, ali se doenije opozvalo, da se zbog nje otvore stara manastirska vrata, kako prolaz u klaustar ne bi smetao novoj cisterni, Ona se, koliko moze ustanoviti, nalazila

na prostoru na konie se danas dize crkva Sv, Spasa.! .

God. 1389 prijavita se jedna licnost dubrovacko] vladi da je . voljna napraviti kod Sv, Klare jednu veliku clsternu, verovatno na mestu one stare i povecati dubrovack! hospital (uboziste), ako tnu vlada pozajmi 1.000 dukata, koje ce napIatiti od njegova irnanja. posle smrti: Dne 29 decembra ovlastenl ~u Knez i njegovo Malo vece da prihvate tu ponudu.a 2 januara 1390 imenovana su dva vlastelina da to izvrse. Tada se otkrilo irne dobrotvora. Bio je to Nikola Mencetic koji je odrnah pristuplo izvrsenju svoje humane ponude, Cist~rna se gradila i 1.391 god., a sudeci po jednom ne bas jasnom zakljucku vlade, izgleda da je bila vrlo velika i duboka oko 7 metara. U manastiru Sv. Klare bio [e postavljen kameni kanal oko 33 m dug da dovodi vodu .u eisternu, valjda sa krovova. _ God. 1396 ogradenl su zidorn pudi kod Sv. Klare (debeant facere.

circurndare puteos q~i ~unt 1~ puncellas muro) i napravljeno je ,1..L.

kameno korito za pojenje konja, - God. 1413 napravljsn je na

gucLi venae od karnena (corona putei) kod Sv. Klare' koji je hio istrosen i karneno korito za konje. - God. 1481 ovu cisternu suo popravljala dva zidara,a U julu 1506 data je naredenje, nda se na-'

prave drvena vrata kod drzavnlh cisterna u Gradu, naime kod Sv,

K_lare i u Sponzi, a da se plocama pokri]e puc u posatu (jarku) na. Pliama«.3

God. 1304, dne 27 jula, zakljucila je vlada da se iskopa puc" kod Divone koji je bio dovrsen oko 1311. Ova cisterna, kao i cna ~od Sv: ~lar~, zo~u se u dokumentjms "sponcia, spongia, sponza": j sl., all Je taJ nazlv docOlJe ostao sarno onom bunaru kod Divone (dogane, earinarnice). Kako se Citay taj kompleks naok610 nazivao sponzaJ to., ,se...kasnije i zgrada Divone nazivala Sponia, sto je ()stillo

j do dana9,.V . ' ..

Svi gradski javni i privatni bUnari nisu dostajali da opskrbe Dubrovnik pijaeom vodom. OSkudica vode mnogo se osecala leti, kada retko padaju kiSe. Da hi se tome doskocilo, vlada je sko«)

J '.

.

svake . godine spremala po dve la~e. koje su preko. celoga leta. do-: vozile. slatku vodu 'sa' izvora u ~1hm~~ (Dubrovacka .2upa),ko J~.seudubrovacko] luci prodavala privatnicirna. Dne 2 map 1331 r;sllo. e ,Malo vece, da .svakome,ko doveze bark~m slatku vo_~u 'dr_zava ~lati po jedan dubrovacki ~inar. A 28 maJa 1~6.0. povisena: je ta nagradana dva dinara, a~1 Je yodu mor.ao dono~lh dok god b~de vlada .-nasla .zashodno, Shena Je poncvljeno 25 JU~~ 1367 godine, pa [e tolika nagrada ostala i docnije, a novae dcbijen ad predate vode isao je, valjda, samo brodarima, U martu ~38~ god. uzeta ~tr dvojica da sa svojim ladama prenose vodu do Mihol] dana,. a to Je: ponovljeno i u tri naredne godi~e. Medutim uSk.oro se osehl~ v.eea potreba za vodom, pa su u aprilu 1~0~ uzete t~1 lade. U m~J~ iste eodine odluceno je da se kod rnastionice n,_a Pilama n~pra_VI [edan puc. Kako je te godine, izgleda, hila veli~a susa, to su 20 Ju~a l_za?rana trojica da na Pilama nal?rav~ jos nekoliko ~~I~arat a, posalju 1 lade za dovozenje vade, koliko irn se bude UClflllo da ): ~~tre~n?God. 1408 prevozile su vodu s~mo dve lade, a 1~19. cetlr!. Vidi se. da [e Dubrovniku trebalo sve vise votle, l.er je broj ntegovlh sta~?v:

; nika rastao doseljavanjern sa Balkana I jer su ~e. bas tada razvIJ~J[ ! mnogi zanati ·kojimav.su bile P?trebne vece koh.cme vade. U apr~lu J 1421 vlada je zakljucila da ~e izvan ~r~ta. o? Pila, uz neko ~:~blje.

izdube [edan bunar sto dublJ.e da se V:ldl bi II se tu mogao naci rzvor slatke vode. 1) julu iste godine d~la .le vlada 10 perp~~a. Matu Gradieu za troskove oko jednoga puca izvorske vade ko]i Je napravio u Grufu pored svoga zernljista."

Sve ovemere dubrovacke vlade nisu bile ?ovolj~e da se' Grad snabdi dobrorn pi~ae'om ",;,odom. Po~re.be su IZ &odme ~. godinu rasle, zbog sve veceg broja dubrovacklh sta~ovnt~~ koji- su, po. misljenju De Diversisa (str. 114), y Dub.rovmk dOS~l pods~akn~tl velikim napretkom tkalacke industrije, To Je onda, kaze De Diversis, bio jedan od razloga da se jzgradi ve~iki vodovod od Sumeta do Dubrovnika. Neposredno pre donosenja odluke. ~ tome. vlada s.e brinula da u Gradu bude dovoljno slatke vode, ali je to tes~a postizavala, Tako i<:: vee 15 aprila 143~ odre~ila da po dve I~de idu ~vakoga dana po slatku vodu u M~Jne, ail 29 decem~ra iste godine, dakle usred zime, slate su po tn lade "zbog oskudlce vod~ u Dubrovniku". U oktobru 1434 bilo ie, izgleda, deset ovak':'lh lad~,

(a 7 jula 1436 hilo je sedam, pa je toga dana r:sen~ ~a po tn prOdaj.l~ vodu gradanima na ona dva mosta u gra?skoj lOCI, a s,edma da pun!:

1, javfle bunare. U martu 14~6 zakl.juce~o Je da se na Pilama napr~vl vise. puca.6 Dubrovn~.ku le" ~ak.le, bIla, pot,rebna sl~tka voda, jer I secak j zimi bila pocela osecab oskudlca Iste. ~o. Je, onda, dala

pod'streka da se trazi izvorska voda i sagradi vehkl vodovod.

U ovome kao i u m~ouome drugom, Dubrovcane s'u u to uputi!1 neki Talij~ni iz J u zoe It'aJije. Pre:na Diversistl (~7), AndreUCIUs. de Bulbito de Tramonte zamolio Je druga Onofn]a de 1a ~avar da po de u Dubrovnik, te sklopio ugOVOJ s dubrovackom

_ :'vlado .. m 0 gradnji vodovoda i eesama (fontana), koji je Veliko vece I ,prih~atilo na svojo] sednici od 20 [una 1436 god. '1 .PoJPI_11 ugovoru t

... b!_lO,Je utvrde~o: - .' . , . . -, . 'I : .. r:' >:"" U

, 1) Onofri]e I Andreucio o?,:,ezuJu se dovesti u qubrqvn!k,.¥oqu_,

Sumeta, a.u Gradu napraviti dye cesme; dubrovacka vJada dace t -sav potreban materijal, a.oni s~mo svoj r~d;·. ' ... ". .. ," ;' ,t...'_ •....

. .2) ':'odo~odni. kanal bice ~irok mij!l'anje ~a duzinu jedne .~pek.e., .

a toliko isto visok 1 debeo; pokrice ga neizdelanirn kamenom ivapnorn;

3) svako pola rnilje napravirs jedno okruglo korito od neizdelana kamena, i u svakorne ce postaviti olovnu plocu 5 rupicama (grattacaso) da bi voda oticaJa cista;

4) say kana! bite dobro oblepljen vapnom;

5) ak~ ~e.kanal pokvari u roku od godine dana, oni ce ga besplat-

no popraviti; .

6) 11 slu Ihi ce dr fati jednog-dva domaca majstora da bi se

naucili ovome poslu; .

7) gde bude potrebno napravice lukove;

8) uvesce u kanal i neke dve druge vode na koje suputem

naisli, ako to bude potreba; .

9) sve troskove oko gradnje snose obojiea graditelja; .

lOt· vodu ce voditi pod zemljom iii na povrsini, a prerna pntrebi; 11) "vodu ce dovesti u Grad do konca oktobra 1437 god.; J

12) say gradevni materijal dobijace po ceni kao i vlada:

13) buduci da zbog ovoga nameravaju dovesti u Dubr~vnik mnogo stranih rnajstora i radnika, dozvolice irn se slobodan uvoz od 150 kvinkija (mera) vina iz Stona iii 2 kvinkija na svakoga majstora, a ukoliko bi se u vezi s time desio kakav kontraband spremni Sll da plate globu; ,

14) vlada irn je duzna dati za stanovanje jednu kucu od 30-40 perpera godisnjega najma, koja se nalazi u Gradu, na Pilama .iIi P1o~a,~a, a drugu kucu neg?,e ~z p.ut do gradnje: ukoliko ne mogu dobiti [ednu takvu, napravice rm je od drveta, a u nju ce ulofiti 100 dasaka;

15) u svernu ee vlada 5 njima postupati kao sa svojim gradanlma:

16) rnajstorl i radnici koje dovedu u Dubrovnik ne mog~ biti tlzimani na ddavne ni privatne radnje dok se ne zavrsi gradnja vodovodaj

17) za say svoj rad i troskove dObice u obrocima 8.250 zlatnih f

mletackih dukata. . !

Racl na gradnji vodovoda zapoceo je odmah, a tako isto i .1 isplata obroka. Docniji kronicari kazu da je za vodovod .potroseno'~ oko 12.000 dukata, 8 ali ne znamo da Ii su u to uracunati i troskovi : oko gradnje dveju fontana, od kojih je o~a vee a \itajala 3.000 duk. 1 Svakako, ova je svota predstavljala veliku vrednost koja ,bi danas mogla da odgovara vrednosti octpreko pola miliona z!atnih dinara, otpril,i.k~. Novae je vlada ispJacivala u ugovornim ohrocima, ,a posledn]l Je predaJa ]4~~god., po cemu zakljucujemo da je taM bio

41)

.; zavrsen·is·am·r,ad.·Prema tome, ove se godine navrsava punih pet stotina- godina otkako postojl dubrovacki vodovod,

. .U raznim arnivskim knjigama naisli smo na vise vesti u vezi

gradrijqtn'VooQvoda)'pa 6emo.rieke .od njih doneti, - -

.' Na los'no~u navepenog ugovora - dubrovacka vlada dala je Onofriju i Aridreuciju "kIJCU bana Matka Talovca za stanovanje. Ne znarno koju Sll kucu irnali na putu do Sumeta, ali se u nekirn dokumerrtima navodi da se Onofrije nalazi u Sumetu, pa mislirno da je on neprestano nadzirao sarnu gradnju vodovoda. Za njegove potrebe ugovarao je vise puta sa karnenarirna da mu predadu vece kolicine karnena i opeka, kao sto ie radio 1 oktobra 1436 i 25 marta 1437 god." Do maja 1437 gradnja je bila dosta napredovala, pa su neke delove vodovoda vee 'bill pokrili. Medutirn vlada nije bila time zadovoljna, jer odboL.ylastele k.9jU~.n.adgJ~,9.~9.."gra~J1j~ nije mogao da uvek kontr01iSe izvrsene radove i da vidi drze li se graditelji ugovora. Zbog toga je Senat doneo odluku, 18 maja 1437, neka graditelji nastave da grade dobro i prema ugovoru, ali da ne smeju pokrivati kanal dok im se ne naredi. U slucaju da Senat konstatu]e da njihov rad ni]e debar, dufni su i po vise puta razrnetnuti sto se nade kao lose, Ova dana zatim oba graditelja uputila su rnolbu Malom vecu trazeci dozvolu da mogu pokriti vee gotovi deo kanala, [er se inace izlafu velikim troskovirna i steti. Ukoliko vlada bude htela da kontrolise niihov rad, rnoze u svako doba otkriti pojedine delove kanala da vidi kakvi su. Vece je prihvatilo njihovu rnolbu, te zakljucilo da u svako doba moze narediti da se nevaljali delovi kanala poprave. Dne 16 oktobra, ne znarno u kakvoj vezi, obojica graditelja izjavili su da su sprernni popraviti na gradnji vodovoda sve sto su vlastela, odredena za to, nasla da nije dobro napravljeno."

Medutim se II vladi jos nije bio tacno utvrdio smer vodovoda. jedni su predlagali da se 00 pravi stranom Srda (per costertam Vergati) do povise Mincete, onaka kako je danas, pa da se odatle spusti u Orad, Drugi su bili zato da se jedan njegov rukav vee ranije pocne spustati prema lIijinoj glavici pa da se Busovinorn (per valletam Sancti Ellie - ul, Pera Budrnana) dove de u Orad, a za drugi rukav nije navedeno kuda je trebao da prolazi, ali verovatno, danasnjim svojim tokom.U Vlada je prihvati1a prvi predlog, pa se

" tako vodovod nije delio na rukave, nego je napravljen ovakav kakav i sada postoji.

• Uporedo s gradnjom vodovoda Onofrije je izvrsio i nekoliko drugih velildh radova u Dubrovniku koji. su jednako proslavi!i i ocuvali njegovo ~ime, A kako je, izgleda, on bio glavni graditelj i sposobniji od syoga druga Andreucija, ovaj se potplIno i zaboravio, iako'se on uveK spominje t1 svim ugovorima u vezi s· vodovodom

. koji 'se, inace, uvek pripisuie sarno Onofriju. To je, verovatl1O, ,u ( vezi s onim sto je Onofrije uradio u Oubrovnlku popravljajuti I k.' nd!!v Dvor koji je bio izgoreo noeu izmedu 10 i 11 avgusta 1435 t i podizuci dye Jepe cesme kOje i danas krase Orad.

41l .

I?o,k, se vodovo9 privodio kraju Onofrije sklopi ugovor s pred-; rna dubrovaeke vlade za gradnju jedne velike fontana lspredSv. KI~re, verovatno u blizini mesta na kome se pre toga

la ona .veltka cisterna po~~griu!a dobrovoljnim pritogom 1 ) (. '/ MencetH':a. Ugovor 0 gradnji velike cesme potpisan [e 4 Je- V(~ .1\) . .1438, ~ sastoji se O? 3~ tacke,l2 U njirna su podrobno opi- .,v '

.' SVI del9vl fon.tan¥e koju je 9n.ofrije il1,l.a~ da i.zr~di, a koji se-j 1)"1l.J~r '

. potpu~o slazu s omm sto ~ana~ vidirno na njcj. To je [edna okrugJa f t,

,gradevma sa. 16 stra!1a ozidanih u kamenu, u sredini kojih se nalaze V'

ploce .~ razmrn cv.eeem 1 glavarna iz kojih teee voda t1 uski-kanal -t. ":." pod njrma. Kanal je odvojen sa spoljne strane jednirn zidom koji

ide o.ko ce.le gradevine takode u 16 strana. Svaka strana . cesme {)d,:oJen~ Je od druge jednim kamenim stupom, na kojirna nisu

·st~Jale nikakve ka.mene figure zivotinja, kako se to cesto ponavlja,

_ t:I~d ?vom gradevinom od 16 strana podizala se kupola od opeka, leoJa je poknvala celufontanu. Unutra se nalazila velika karnena sk?ljka sa 16 strana, u koju se slevala voda iz vodovoda, a iz koje je

, [ oticala ~roz 16 otvora na s~ranama f'ontane. Izrnedu funtane i zgrade m~r:~st~.r~ s-. Klar~ ~alazll0 se u~ko karneno korito, iz kojega Sll ~onJl pill v:odu, ko]a je odatle oticala u neki puc, Say rad morao Je da bLld~ izraden u korculanskom kalt~enu iz Karnenjaka, a stajao: je, k.ako [ekosm~, 3.0~O ?ukata. D~,talJne radove na ovoj fontani, ka~ 1 na Dvo~~, l.zraalvah su dornacl kamenari i klesari, a po uputstvima Onofrijevim.

• _' .. Rad na toj cesmi o.dmah je ~apocet, a zavrsen je, koliko nam se ~Im, u toku 1440 &od., JeT ~l\ neki I~amenari u septembru one godine j~S uvek preda.,:al~ karnenje za vellku fontanu.1YOok ona jos nije t bila gotova, resio ]e ~enat, 1 avgusta 1438, da se napravi [os [edna .1 fontana, sem¥ one vee zapoeete. Doe 8 oktobra je odluceno da to ['_

bude kod drzav~oga arse!1a1a ked puca . (prope nostrum arsenaturn l ,I

apud Pllt~O~: All s gradnjorn nisu odrnah zapoceli, jer se tek 8 [una

1~~ !aklJucLio. uS,enatll da se ovlaste cinovniei vodovoda da mogu trosl~1 ~a podl~?nJe ave male fontane (fontanella). Ovu cesmu I j gr~dl~, je <?nofrIj.~ zajedno s majstororn Petroni "de Milo" ili ,,1fe'1 Mll~n . ~Mtlanovlcem), ~esar?m! a. sve kamene radove, osirn figura,

evec:11 st~~ova., (bastom) kOJe Je lsklesao majstor Petar izracBo je _~adlTI . Pnbd~vle . kome su za to dati 110 perpera. Mala fontana Je r<[dena od ]eSe~1 .1440, pa je zavrsena u toku 1442 god. One 8 januara J442 odluclO Je Senat da se voda koja otice iz ove cesme moze adves~l ~ud:1 hote. ~li, itgle?a, ni tada nije bio zavrsen say pasao

aka TIje, le~Je OnofnJe za nekl rad na njoj primia na raeun 19 dukat.a tek u. oktobru 1~42, a u ma~~~l 1443 uzelo se vapna za nju .. 14 Ta mala I ,;rlo lepa eesma pastoJil danas, dobro ocuvana, kad opstinzgrade Ispred gradskog zvonika. .

Ugovor~.za g~a~nju fo~tana ~ravio je 5 vladom sam Onofrije ~ez AndreuclJa. ,ryhslnTIo da Je ,to bllo zbog sukoba koji su bili izbili IZmeau ove dvoJlee oko gradnJe vodovoda. 0 tome sma nesto nasH 2 decembra 1438 i u decembn1 1441 god. Andreucije se, zive(;i u

Dubrovniku bavio i dovozom zita- iz Juzne Italije, kako se to vidi . po jednorn dokument~ iz ~esec~ maja 1439 god.lO .1n~e_e je u isto

1 vreme bilo u Dubrovniku I drugih m~J~tora za pravlJ~nje vod~vo?a -iz Onofrijeva rod nag rnesta Kave, juzno od Napulja, kao sto leo Bellus della Cava" koji se bio ebvezao opatu rnanastira Ratac, 'kod Bani, 18 [una 1439,' da ce napraviti vodovod za taj manastir

zajedno sa svojim dru~o.m Ligoritem "dela Cava".~6 ..

Dak je Onofrije isprva ra?1O na o:novu pojedinih ug¥ovora za svaku radnju zasebno, dotle je ad 22 Juna 1440 uzet u drzavntr slufbu-za dye godine. Kako je tada vee bio gotov vodovod, a i velika cesma to ie, verovatno, najvise uzet zbog restaurisanja DVOTa, na kame ~e onda radilo. Dato rnu je 300 perpera godtsnje uz uslov da u sve radnje koje bude vrsila Republika ulate svoje znanje i fad a za svaki svo] radni dan dobijace ios i nadnicu 00 16 dinara (1 p~rper i 4 din.j.!? Onofrije [e jos ostao u Dubrovniku do poeetka 1443. Za to vreme, koliko smo mogli utvrditi, napravio je i kana! od glavnog vodavoda d,? ce~iri mas~ionice na .Pilama, za s~o i.~ dobio 300 perpera ad njihovih vlasnika, a Tad je morae da lZVTSt od februara do konca meseca aprlla 1442 god.18 U decernbru 1442' doneo je Senat svoje opsirne zakljucke 0 izgradnji vodovoda povise Posata i 0 rnlinovirna koji su se on de nalazili.t" Posle toga Onofrijese spremao da otputuje i da se posle skoro punih 7 godina boravka u Dubrnvniku vrati u Napulj, Tada je zakljucilo Vellko veee, 31 januara 1443, da I11l1 s.e pre njeg?va ?d~aska daruj~ 100 perpera. Verovatno, kratko vrerne iza toga otJsao Je iz Dubrovnika, God. l~~O govorilo se 0 njegovu po.novnom dolasku \l Dubrovuik, n~ koji je bio pristao, izv~sno u vezi kakva rada na vodovodu, te rnu ).e.d~brovacka vlada vee hila data salvurnkondukt, 4 novembra, kO)1 je rmao da vafi 2a -tri meseca po njegovu dolasku u Dubrovnik.P"

J Velika Onofrijevo delo,izvrseno 1436-1442 god. kojim [e

Dubrovniku pruiio obilje pijace vcde, postoji i danas, a u svom petvekovnom postojanju odlicno [e poslufilo svrsi kojoj je bilo namenjeno. Onofrijevo delo bilo je i odlieno izvedeno taka da [e vodovod zadovoljio sve kasni]e potrebe dubrovackog stanovnistva, a i danas s divljenjem govore 0 njernu strucnjaci, Vodovod pocinje u

: stenarna povise sela Kneiice u sumetsko] dolini, 106 m nad morern. ; primajuci vode iz velikih podzemnih prostorija u koje ponire voda : iz Herceg?vine. Kada se po_nekad povrsina te podzemn~ vode. ?d, viSe SPLlstl onda dubrovackl vodovod ostane bez dovol]ne kohcme. ~ vode. Da se to ne dogodi, napravljene su PTe desetak godina sisaljke

kaje teraju vodu sa izvora Omble u stari vodovod i tako sada Dubrovnik ni usled leta ne ostaje bez vode.

G1avni izvori za snabdevanje vodovoda iesu Kneiica i narocito' , Racevica, a ima i jos mnogo drugih. Odatle vodovod zaobilazi St!-· metsku dolinu, te po obronku stednjevekovnoga Brgata dolazi do i povise uruza, a zatim se polagano spusta prema Dubrovniku. Od

1 jzvora do posJednjeg rezervoara naprama gradskim zidinama vodoI vodni kana! j~ dug 11.700 rn. Stari Onofrijev kanal napravljen je

43

tri strane, jer se na jedan okomitl zid kanala upire njegov donji

_. . astri ugao, a njih oba pokrivaju obicne ne bas narocito

ne kan:tene ploce.: Tako stari kanal ima oblik trougaonika.j e ploc~ kanala na mnogim rnestirna nisu dobro sljub\jene ni

.F.:.r ........ nITl sl?oJe~e! pa u kanalsku vodu ulazi ne sarno kisnica, nego

',· .. ~'t~nr~~c.Hla 1 .kojesta drugo, zbog cega je voda u Dubrovnlku cesto . i prljava, U najnovije vrerne obnovljeno je oko 3.000 m \ a, te su postavljene cevi, ali jos uvek preostaje preko 8 krn vodovoda koji je Onofrije napravio pre punih pet vekova. Taj deo kanala danas iznenaduje svojom solidnorn izradorn, a taka isto i

¥rJo malim nagibom, sto jos vise imponuje kada se zna sa koliko savfsenijim aparatirna danas tehnika raspolafe. Tako vodovod ad izvora do rezervoara kod Anuncijate po vise Gruza, u svojoj duzini Q~ 8 krn, otprilike, irna nagib od sarnih 6/001 pa zbog toga voda u tom delu kanala tece vrlo sporo. Kada su se pre izvesnog vrernena postavljale nove cevi u tom delu vodovoda, moralo se vrlo obazrivo paziti, neprestano s aparatlrna u rucl, da se taj nagib slucajno ne jJ~vec~ i taka ne pokvari onaj Onofrijev. A od onoga rezervoara ispod crkve Blagovjesti (Anuncijate) do povise Grada vodovod ima yeti nagib, pa tu i voda brze tece. Po vodovodnom kanalU! proz,:,.at je kasnije say taj put Kono, ito treci Kono, [er su ispod njega docnije nastala druga dva paralelna puta, koja se danas nazivaju \

. drugi, odnosno prvi Kono. .

. ~ . Posta je vodovod bio napravljen, vlada je nastojala da se tok , vode nicirn ne sprecava i da se vodovodni kanal ne kvari. Medutim,

izgteda, neki su otvarali kanal, pustali da se voda iz njega sleva u njihove vrtove, crpli vodu iii prali vunu i drugo u sarnorn kanalu. Da se to spreci, Veliko vece donelo je ostre propise protiv toga, )9 Iebruara 1443 god., 21 II kojima se odredu]e:

1).otseci. ce se desna ruka svakome ko otvori ili zacepi kanal, 1 usled cega bi se voda iz kanala razlevala:

. 2) ko otkrije prekrsitelja dobice nagradu, ali ako se krivci

ll~ pronadu, stetu te platiti pet kuca najblifih mestu prekrsaja, 'a svaki dornacin kuce platice po pet perpera globe; aka se u blizini rialazi neka vila, ona sve to plata;

3), ko unapred bude prao vunu, platno, tkanine iii druge svari u kanalu, platice po 25 perpera globe iIi ce izddati mesec dana zatvora;

. 4) svaki onaj kroz eiji vd, kueu iii zem1Jiste bude tekla voda IZ osteeena kanaia, mora to prijaviti Malom vecu u roku ad osam dana, inaee platiee globu od 25 perpera;

'. 5) cinovnici koji nadgledaju vodovod siljace svake sedmice \ zldara.l.I pratnji zdura (policiski organ) da pregledaju ceo tok vodo- , voda 1 da utvrde da Ii je gde nesto pokvareno iii osteceno.

Vlada je, naravl1o, i dalje 5 alno vodila veliku brigu oko vodov_oda, teo se neprestano 0 tome nalaze podaci u arhivskim dokumentIma. Ml eerno neke od ojin doneti da se istakne vaznost kojtJ su Dubroveani davali svome' vodovodu, ali i da se izm!su glavni mo-

44

menti iz docnije istorije ovog neobicno znamenitog objekta u razvltku zdravstvene kulture II Dubrovniku, .

Vlada je ugovorila 5 majstorom Petroni Martina Milanova (Piero 'de :Martin -de Milan), klesarorn, 24 decembra t444, da na velikoj tontani. u Gradu napravi svod od korculanskog kamena debelo 18 ern. Svod je morao da. ima 16 strana, kao i donji deo fontane, a kamen [e trebao da bude prost i gladak bez ikakva ukrasa od cveca, figura iii stapa. Say rad zajedno sa materijalom stajao je 700 perpera.P

One 26 novembra 1453 donee je Senat odluku 0 iskoriscavanju vade iz pet nevin izvora, od kojih SLl neki hili milju daleko ad dotadasnjeg vodovoda. Da se to izvede bilo je potrebno napraviti nekoliko rnanjih kanala i korita (beverone), iz kojin su uzirnali vodu

seljaci sumetske doline za sebe i svoju stokU.23 '

One 24 jula 1488 ovlastio je Senat cinovnike vodovoda da

r rnogu potrositi do 25 perpera da u vodovod svedui one vode iz izvora nazvanoga Vraceva - koji bi mogao da bude danasnja Ra" cevica.24

U augustu 1491 ponudili su se vladi Bartol Radohnic i Marin Vukcie da pojaca]u kapacitet vodovoda iskoriscavanjern vode iz tri nova izvora, Oni su pregledali, kazu II svojoj predstavci, say vodovod, te su nasli da bi se mogla u kanal svesti voda 5 izvora Kneiica, Orahovac i Vrazica, Taj se posao dade izvrsif za tri meseca, a kanal bi vodio preke nekih iukova koje ce sami napraviti. Za five to su traiili 150 perpera i obicnu godisnjll platu od 55 perpera, s time da ih svake godine potvrduju II sluzbi, a oni ce nadgledati vodovod i popravljati na njernu sve sto nadu da nije u redu,25

rNa celom toku vodovoda Onofrije je bio napravio veci broj rnarijih rezervoara (conserva) za vodu. Docnije se pokazalo cia to I nlje dobro, pa je vlada na tome izvela vece izmene. Najpre je u

julu 1456 dala porusiti veliki Onofrijev rezervoarjcoji se nalazio negde blize Gradu, a karnenje sa njega upotrebila je za gradske zidine koje su se bas onda pojacavale, U julu 1460 dala je popraviti rezervoar nekog novog voclovodnog kanala, kao i sam ta] -kanal, a u stari Onofrijev rezervoar nije dirala. Konacno je Sen at zaklju-, cio, 23 decem bra 1494, da se svi rezervoari od Anuncijate do mlinova nad Gradorn svedu na tri, od kojih ee jedan biti pod Anuncijatom, jeclan u sredini toga prostora, a treti pod kucom pol<. Petra Pantele, talijanskoga tkaca, koji je taj zariat preneo u Dubrovnik .tridesetih godina XV veka.2~ Na tim istim mestima postoje i danas ,'tri velika rezervoara na trecem Kanalu, Nekoliko godina kasnije, /18 jula 1500, .Senat je zaklJucio da se u Gradu napravi jedan rezer-

voar, pa je ia to odredeno mestQ u ku!i Mineeti izmeuu novog i starog zida. Ali, 23 septeII1bra, sve ie to opozvano,27 Medlltim danas se bas u Minceti nalazi glavni gradski rezervoar koji je :verovatno kasnije napravljen, ali ne znamo kada. Inace, kroz Mincetu je vet ranije bio sproveden vodovod, a 0 tome postoji zakljucak vlade od 29 decem bra 1466 da se oouda moze provesti tok vode.28 Sudeti

45 ~o ~ekim drugim podaciJ!1a yoda je odatle tekla jednirn uskim ka:meplm v kanalom papravlje.mm na gradskirn zidinama, .te se kod ~vehke cesme spustaJa u nJu. a .do male J'e do-l '1

1(" . , ' aZI a, verovatno

-ne trn p?s~bmm, kanalorn kro~ ~Placti. Neki stranci cko]] -su kro'

p~UbroGm~ p~oSh U._XVI veku 1 ,~ocn.ije isticu u svojim _putoPiSim3 au. ra u ima Ylse fontana, ali rru rne znamo gde .su se one sv~ ~a~a~!Ie. Na ~grad1 Vehkog veta, na mestu gde je sada Opstina bila) Je Je na !DanJa ce?ma 5 lavljom glavom kola je u XIX v ren'e~ a' na :rs~IJev (Setaliste Kralj~ Aleksandra), 'gde i danas ~!t;zi u ~:~el svr d \.;~ce svu potrebnu lzyorsku vodu Dubrovcani su nosi!i sa \ _gra. ~ I ces~ma a te~ pred tridesetak gcdina uvedene su vodovodne I CeVl! po kucama. All, .Llza say vodovod, dubrovacke su kuce uvek zadrzale sV_OJe stare ~~cne bunare sa kisnicorn kojima se jos i danas ~nogo ~~uze .. U st~rlJa vrernena bunari su hili potrebni za silica' ,! ,(la nepnJatelJ prekine vodovndni kanal, kao sto se dogodilo poslJ I _do!aska Franc~za~a rusko~crnogorske opsade Dubrovnika 1806 I _a. 1 Z?og ~,oga sto je tako svaka porodica irnala potrebnu vodu ~

,samo] kuci. .

Dubr~vc.ani, pouzdano, nisu sasvirn slucajno iz Napulja dobavili . prvey graditelje svoga vodovoda, je~ je onde morale uvek biti dobrih

strucnjaka za takve vrste radova To zakljucu] .

docnijih pozi '. . cujerno I na osnovu . . .. OZlv3:1J.a raajstora iz Napi.lja da dodu u Dubrovnik da

_popravlpJlI ve!~kl v?dovo~. U julu 1545 dosao je odatl~'maO'ister I

PasqualJs sa trisvcja rnajstora da popravlja vodovod . '" ,

vlada odredila mesecnu platu od 15 dukata at" , ' p.atmu je i

3 dukata Na tome t d' .' rojici rnajs ora po

. . . a orne je fa 10 punu godinu dana, te je zakljuceno 1I

Senatu, 13 jula 1546, 9a Pasqua!is. zavrsi radove na vodovodu i da .~e pu~tt voda neka t.eee, da se vidi kako ide. A 29 oktobra zakliucerro Je da ~e nas!av1 S izgradnjom vodovcda, Moida je vlada 6as u vezi sa SVIf!1 ovim, .do~ela opsirne propise, 21 oktobra 1550 kako' se ,!odov?d ll1~a dalje ,lZgradivati, i njime upravljati. Raei' kaze da dle. rnajstor 1Z Napulja ne v sa,!!o popravio, nego i prcduzio vodo- . .vo. ru ka~1~iza oko 800 sezanja (passa, 2.20 m), cime se dobila . !Oldlk~ kohcma vode, da grad nije viSe oskudevao. Say taj rad stajao \ Je rzavu oko 9.500 dukata.w

~ febru~r~ 1579 zadriali Stl Dubrovcani majstora Petra koza

Sll bill, doveh 1Z Napulja zbog vodovoda.3{) . ::.

One 15 .. aprila 1644 Senat je raspravljao 0 miSljen'u Mati'e Gar?na, T~!IJana, protomajsto.r~ vodovoda, te je z:abrani~ obrack ~anJe ~emlJe Ll. nepos red no] bhzl11i vodovoda od Knezice do Kolu-

ra~a I doneo Je ? tome neke druge mere. A 2 septemhra sledece godme .nare~eno, Je da se zatrpaju sve cisterne ispod vodovodno _kanaJa Ida. mko ne sme odatle svracati vadu u svoje vrtove i terene. aT

t Vk U a~:llu 1669 opat Stijepo Gradit pEe Senatu iz Rima kako je

es 0 naci dobr,a maJstora za vodovod, toga radi neka se za izvesn ~~~n31e zat~OvolJe sa m~jstorom Matijom (Garone) kojega je· o~ upu 10 u Dubrovmk da popravi vodovod.32

146

One 20 rnaja 1728 vlada je donela neke nove propise ° cuvanju vod6voda, a u veztsvojin zakljucaka iz 1621 i1623 god. Tada je zabranjeno da niko.ne sme navracati iz kanala vodu u svoje vrtove ili se drukcenjome koristiti, postavljati smetnje njeziuom slobod nom .tnku. Isto je tako naredeno da se uklone sva stahla u daljini od j;ri seznia povise kanala i jedan sezan] ispod kanala.P

, '

IZVORI

LITERATURA

1 Jil'ii!e.k _ Radonie, Istorija Srba III, 136. - Medini, Starine dubrovaeke, 145,

2 Reformationes 28, 3', 33, 77, 78'.

3 Id. 33, lo3', 130; Id. 29, 12, 13', M', 48'; Id 30, 3lo; D iv, Cane. 39 za odnosne dane, jer nije prevsdena paginacija; Cons. Min, 2·t 209; Id. 29, 20'.

, .1lledini, 297. - Ne znamo tacna znacenje rec.i spongia u vezi sa hunarima. Spongia najpre znaci spuzva (sunder), pa je, mazda, u vezi s bunarom oznacavala narocito udeseniilipoplocani dec povrsine naokolo bunarskogvenca sa kega.se veda u nj slevala, tj. koji je kao spuzva sakupljao vodu za bunar. Takav prostor bio ie. kako smo videii, cgradau zidom, a imao je i svoja vrata, kao sto se to ~esto i danas vidi u nasim prirncrskim selima. Na ovakvo tumacenje navodi nas zakljucak dubrovacke vlade od 19 novembra 1389 kojim je odre.dila da cela Placa pred erkvom franjevaca bude spongia hunara koji se onde pravio {quod spongia cisterna sit iota Platea}. Reform. 28, 77. - U oktobru 1389 odredeno je da kod dominikanske crkve "fiat una spongia pro una cisterna". Ihid., 30.

Nije iskljuoeno da se l'e~ spongia odnosila i na unutrasnje zidove bunara (od sponda), a maze opet da ima veze i sa kamanom i peskovitorn gradom koja se postavljala u bunar zbog filtrovania kisnlce, pogotovo one koja se u \ dva glavna dubrovacka buuara slevala iz gradskih ulica. Treba, naime, imati na umu da se i neki hrapavi kamen, slican spusvi, takoder nazivao spongia .

• De DiwJrsis, op, cit.; Mon. Rag. V, ~05; Id. II, 292; ld. IV, 95; Div.

Cane. 29, 248; Reform, 32, 38, 39, t.8; Id. 33, 52'; Cons. Min. 2, 72', 75', 124, 186, 202'.

B Cons. Min. 6, 35, 92', 178; ld. 7, 36', 68',

7 COIlS. Maius 5, 79' -8'1'.

s Raszi, 90.

9 Div. Not. 21-, 29', 123 -125.

I£' Cons. Rog. 6, 137, 1.40'; Cons. Min. 7, 'l49"'.

11 Cons. Rag. 6, 142 . 0

V~} . i:" j'} -. '" '"

12 Div, Cane, tIi37-1438, 7'1 i d. ..-\,., -.l ,.:_, f" :: 't"~ ;

13 Div. Not ", 24, 139', 147'.

14 Cons. Rog. 6, 218', 232; Id. '7, 168; lei. S, 80', 88, 90, 93, 103; Div.

Not. 24, 138'-139, 1lo7'; Id. 26, 'li)7, 161'.

15 D iv. Not. 22, 132'; Id. 23, 62', 159'-160. 1& I~. 2.3, 76'.

17 Cons. Maius. 6, 38,

47

IS Diy. Not. 25, 188.

19 COIlS. Rog. 8, 183-185.

22 Cons. Maius 7, 82; Lettere e

21 Libel' viridis, cap. 341. uommissionj di Levante 15, 174.

22 Div. Nat. 29, 41.

23 Cons. Rag. 13, 26.2' -263' 24 Id .

. 27, pod tim datumom

25 Id. 26, 202 -202'. .

26 ld .. '15, 22'; ra. 16 lBO' Id 2~1·. 157'.

21 Id ' , .

. 28, 219, 220', ' .

£8 Cons. Mill. 17, 51.

·9 C

- ens. Rog, ,,7,127,194', '199,230' 247" ld {, 9

33 Id. 65, 38'. ' , ", 234.' -236; Razzi,158.

:: re. 98~ 56-58; ld. 99, 22'.

D. Korbler, Abatis Stephani G cli' R ..

torum Rei Publicae Raguslnas scriPta:a(Z~gre~U:l~ std 1;~msilium Roga-

33 Cons. Rog. 154, 38 -39'.,' ',.

JAVNE HIGIJENSKE PRILIKE

U svim srednjevekovnim gradovima opste higijenske .prilike behu bedne. Vesti pricaju 0 neeistoci gradskih ulica, 0 velikom blatu koje je ponekad ugroza vale bezbedno kretanie gradom, 0 nemanju kanalizacije i smradu kucnih nuznika, 0 bacanju smetlja i svake necisti na gradske ulice, i slicnom. U tom pogledu nije, naravno, ni Dubrovnik bio bolji. Ali su dubrovacke vlasti vrlo rano povele borbu prot;v vinovnika takvih nehigijenskih prilika, te ulozile mnogo truda da u svom Gradll zavedu bolje i snosljivije higijensko stanje. Da bi to postigle mnogo su pazile na cistocti gradskih ulica, te su zabranjivale da se na ulicu izbacuje kucno i drugo smetlje. Verovatno su se u prvom redu na to tufili privatnici, vlasnici kuta ili stanari nekih ulica, jer se cesto nalazi da [e vlada izdavala sliene zabrane na intervenciju nekih osoba. Skoro svaka ovakva zabrana unosena je u zapisnike drzavne kancelari]e, jer je uvek bila skopcana s nekom globoro ili zatvorom. Obicno su slicne mere preduzimane u pogledu cistoce manjih i zahitnijih u1ica, pn cemu zakljucujemo da su glavne ulice u centru Grada bile urednije i da se za odrfanje njihove cisto(:e rano poceo neko da brine, verovatno, sama vi ada. Meoutim, 0 tome imarno prve vesti Iek IZ 1388 god., kada je vlada, 24 oktobra, postavila Prvoja Pribudica kao organa za cuvanje cistoce (officialis super inmundiciis), davsi mu za [ednu godinu 30 perpera drzavne plate.1 U isto vreme, a i rani]e, uveden je obicaj da se bira odbor dvojice knji su se brinuli 0 uklanjanju necisti iz koje ulice iii da se ocisti neeiji nuznik ili nufnicka jama.

. Takvo ciscenje vrsilo se na trosak susednin vlasnika kuca iii vlasnika nuznika, a retko i na racun drzave, koja je u tome obienc participirala iednom trecinorn. Tako [e 10 april a 1391 odluceno da se na drzavni trosak ocisti utica Bincu\ica (ruga iIIorom de Binzala), i ulica Junija Crijevica, kojom se isla prema Sv. Petru. A posto se to izvrsilo, zabranjeno je 28 aprila da se t1 buduce baca ne·cist iii gradevni mate-

riial sa rusevina na te ulice.l!

Kada je pocetkom 1395 god. nagrnulo u Dubrovnik veliko mnostvo siromaha, koji su bili prekrilili njegove ulice i zagadili Grad vrseci nuidll gde su stizali vlada je veta!a 0 tome na svojim sednicama prvih dana meseca februara. Veliko vete raspravljalo je 0 njima 6 februara, ali je odbi!o da 0 tome donese svoju odluku. Meoutim, na sednici od 10 februara zakljucilo je da se objavi

1!!

. -,,~!a se. svi .~ir?masi Sloveni, koi i neda v' ..

. niku, I ko]i ce kasnije doci iJteraju ~n~ d.odose I kOJ1,Sl! uDubrov-,

hleba If. Neki su predlagali d~ se rev d a rrn s.~ dade .neka k'oIWna 1,\, ~l.edetega dana zaklfllciJo<je [lalo e et~ Apul~~u na d!"iavni tro.s~~':~ naci na ulici posle trecega zvona u Vc' ~ d a se nq~dan siromah ne sme. siti ulice Dubrovnika - (quod DullUSve e I a se nijedan ne usudi .gii.1.i-. per vias et rugas Ragusii). Posta ~~dea~ sterchor~re nec conil,l.gei~

da na to pazi, On je i .sledece 0/ jen J.e poznati Prvoe Pribudi6 slufbu na godinu dana '5 lat~m IgJ' 26 juna 1396, u~et U drfavnu gradske ulice trazeci sn'Ietlfe i da prijav!9. perpera, ~. time da obilazi

~ored nepaznje dubrovackih stanoJl1Je one ~Ojl bacaj~ neeist.3 srnetlje, glavni uzrok necistoce U Grad m;f kO]1 su na ulice bacali U takvim ulicarna zadrzavala se lakY u I: su ~.epop!ocane ulice. ispunj~la ceo Grad, a na neravnomsete~~~u a i necistot~! prasina je sakupljala se kisnica praveci barusti . u manjrrn jarnama ulice bilo je lakse bacati bilo kakv~ : I~~ I. blato. N~ n:,P0plocane Dubrovcani su, izgleda rano uvideli ~ ~e ~ prlOlev~tl necistu vodu. na ulica~a, pa su svaju' glavnu ulicu p~]e 0 g avni uzr~k necistoce poplocali opekarna, ali ne znarno k d a~u, a verovat~o I sve trgave davno pre 22 juna 1390 od.i ie a a. y.akakg. ~o Je .I?oralo biti da poprave Placu 0 ek~m~ J r su ta.da hili odredili ~VOJlCU vlastele

gusii lateribus) te s~ I'm dal(l·ad fla~tlen~um reparan Platearn Ra-

k . I ov 'as enje da diiu k

. po varene I da mogu sve ostalo raditi " ope e,. naravno

votirali Sl1 im 100 per era za .1 1 u vezi s tim, a 15 septembra Plateam Ragusiij.! p popravku Place (pro Iaciendo reaptari

Vecina ostaIih gradskih 111ic v I

One 2.3 aprila 1389 izabran [e po~e6~lceo~;e te~ ota1da poploc.avati. pop!ocavanje Grada Da bi " :. or v aste e da se brine za lapides cacti), zabr~njeno je°ci~l~~~Ia ~ov?~jno ~p~ka (lateres seu ovo] vlasteli, uz pretrrju globe od 5 . a ~ pr?aJu drugorne osem J edino ova j odbor mozao j e ustupi~el p.erat 1 ~~bltak prodatih opeka. ko]e budu njemu pre"'date A k k ~nva mCI.ma do polovine opeka

~~o~~eok~~:' s~o A~~r7a~~I~~a~j l!~eond:d:?J t~~z~~!a~t~~~~fl~ai~e~t~

su opeke za poplccavanje neke ulf~~ ~~;d k°k,totu 1390 k~plj~,ne a 7 decernbra 1395 izabrana u fri . lice . arnpre Crijevica, Pustijerne koju hoce da popfOC:{lll ~\~st~h~t ",da se po~lo~,a ulica svrhu vl~da je dala 40 perpera t], 1/ s~~~pn~~a t oovek uJlc; . U tu

Godina 1407 ve . x'· a .' rO.5 ova.

Dubrovnika. Tada s~n~ao~:sev:aznja za ureder:_Je. hlgljen~kih prilJka

~~!~a~a~~~~nt!j~aj na )~vni hig~j~an.s~~I~r:~;jd~:d~~~!~~~~ I ~j~~ r

ulicama, a II jUlia f;~'~~~n~ajeO~~~I~:nde JOtka vode po gradskim \

svih. ulica.6 p 5 epenom poplocavanjLl \

Zakl' e "

je da bi s~Uiz~~g~o o~;es~I~~~J: i t~~~s~ode. kyoz .gradske u!ice donesen '

slevaju ulicama dole na PI . sa Juz~1e I sey~rne strane Grada Grada. Malo veee J'e tad . a~~ }I dad se b~IJe zastJb zdravlje eitavog

a 0 lICI a a to Izvede 0 drzavnom trosku.

Dubl'ovnik

50

. . d Kastila (a Castro) dole prerna ulici

ovako: vode ~oJ:.se dsleV:Ju ~ Barbare teet ce danasnjirn utlcama Sv. Petra,. po~evsl 0 .. cr ve~, j izlevace se u more kroz vrata Sv. Katanne I Pustijern.e p~t Ist~ka" e taka da ne bi veda oticala Nifika, a svi donji de~Ot uh~a za v~~lsCt~l~ a zapadno od crkve sv. prerna Placi, Sve o~a e vo e s.a u\icam~ na Placu a odatle prerna Barbare, teci ce nekl~l nepozgah:e ulice Nikole GlJcetita, oovodice se P!lama, Sa se~er~e s"r~~e~~pa~e prerna utici franjevaca, te ee se tom voda "per cos enam, '. P'I Isto taka sva voda koja prema ulicom preko Pla~e izvesti n~ I,~' esee se do ulice kod Sv.Nikole,

istoku tr;ce "per ~~ctadmlcast~~~~~nj~~lice Sv. Nikole izvesti y kana~ a onda ce se donjim e om e strans zatvorice Sf donji delovi kod Divone (Sporize). I sa severn, Sve ie ovo bila ucinjeno da se ulica da se voda ne sleva na p~acu'a PlacJu koja· i danas L1 takvim

. La vreme kisa ne sleva sva YO. ant ost~ne potpuno neprohodna.

stucajevirna cesto bude poplav!jena, (J e ~eeist pa je vlada prednjim A sa vodom slevala se o,nda J m~o~I~CU sac~va od toga, Ne z~am~ zakljuckom btela da. SVOjU gla;n blo napravljen kakav nepoknvent da Ji [e za odvodenje ~ve v,o e vih i ctanas irna u nekirn delo plitki kanat u s'pom~~L1t1m L~~a~aa'i~a~ekih utica udesio tak~ da je vlrna Dubrovmka, III se sa g Mislimo da je pre bilo ovo veda sarna oticala II odrede~on! pravcu'dnim zakljuckom 0 poploposledn]e, sto se, o~da, ?Iaze I sa nare

~avanjtl svih gradskl~ ul;cja., odluceno je da se poplocaju sve

Pet meseca docnije, j un~, . • a i to zboz vece cistoce

gradsk~ ulice .opekallla i, k~~1~~:~ l;l~~~~e'na mesta,1:>p~em~ tome grada , da bl voda bolje , i neki b li kanali za oticanie vode mislirno da nisu bili napravljeni ~le.~ ~O~~i~e t:ebale da oiaksavaiu oraciskim ulicama, nego SlI pop OC 11

iomoouclljll normalan tok vo~e. , 'h ulica Velika vece odre-

. O~nose(:i zakljucak ~'po~locavanJu SVI, '

. d ko izvrsi nJegova odluka: . \ •. c'

dilo te a se ova . lh race se svake godine IZV act d

i) izvrsice s,e pOPI~ SVI, ,~lea,.r 0 \acati a troskove oko toga onoliko imena ulica, kO~lkO c,e 111 m?C,1 kPuPc'a iii t~rena u tim ulicama,

... pola drzava I v asnlCI ,

pOdlDtrlVaCe ,po. , " 1 0 locavanJu;

.sto ce se ~ laca~1 . r~es~,c :~ ~ap~~i~j~r~er~~nDeO~om i ide prema p,~leu

2) "VIa magis r~, 0] . (danasn'a ul. Kraljice MaTlJe)~

Crijevica do manastJ:a Sdv, ~lalrLel\'ICanla n~go ce se prva poplocatl

, t' ti u poptS s rUIJl11 ,~. )

ne ce se s aVI. . ~ . ~dmiriti rema odlllCI pod 1 ; •

opekama, a troskovi ce se p loilale se zivitn kamenom, kao sto

3) sve ulice prema .~everu poP. ': r e Sv Nikole) do danasnje

je Zlata~~kaylica (don]1 deo danasnje L1 IC, '.

uBce Pnjekl put; k. ' Gada veCina u nekoj ulici bude za place

4) ako ll. tom rajl! r . I' t'

, " p oca I·

od opeka, ooda c,~ se ullca, ~jlrl!a. po 'n~ 0 loeavanje pre nego

5) ~l<o je vecma u nekoJ lIhC~e z:o 7i~rSitr u~ pomenute usloV,e.

idrebanJem dade na ,re.d, vl~?a . e sistematskom poplocavat)J~1

Posle ovoga zaklJ lIcka tPI,IStu~J!O :rSi-o koli ko smo \<onstatovalt,

gradskih ulica tako da sea] posao ,

51

·~kO 30 godina, a maida i vise. Navescerno nekoliko prirnera koje :'SinO zabeJeiili, da se to bolje vidi.

L U novernbru 1407 god, odlucenn je da se poploca ulica Sv. Si-

·!n1eona koja se, verovatno, nalazila pored istoirnene crkve i manastira. - .s Kroz sve dalje godine redovno se vrsllo isplaclvanje troskova ;Za popJocavanje pojedinih ulica. - U decernbru 1411 odredeno je

,aa se u u!ici Sv. Nikole poplocaju stepenice kod drzavne solane. ~ U juju 1414 reseno je da se poploca karnenorn (ex lateraciis lapidibus) put od vrata Oogane do vrata pokretnog gradskog mosta. - U oktobru 1414 obvezao se neki kamenar da ce poplocati sest 'ulica nadbiskupi]e (sex contratas archiepiscopatus) i svu Placu kod manastira Sv. Klare i jayne cisterne. - U julu 1415 zakljuceno je da se zapocne poploeavanjem kod crkve Sv. Vlaha i gde se drii beskot. - U avgustu 1421 odluceno je da se poploca neka ulica Rafa Gucetica. - U oktobru 1418 uzet je u drzavilu sluzbu Dejan Ratkovic da za 5 godina popravlja Plaeu i sve gradske ulice koje ·su poplccane opekarna i kamenolT1 (que salizate sunt matonis et lapldibus), gde to bude potrebno, s platorn od 25 perpera za prvu godinu, a posle _po 20 pe~pera. godisnje: Drfava ce, rnu davati say potreban materijal, a Dejan ce ulagati jedino svoj trud. - One 23 marta 1426 odlucilo je Veliko vece da se svakih pet godina bira]u po tri vlastelina koj: ce se brinuti za poplocavanje Place i gradskih

.ulica, i za njihova odriavanje. Svaki ciglar rnorace u tu svrhu davati izvesnu kclicinu opeka po svakoj peel koja mu bude radila (migliara tre per q uadreIli), - U maj u 1433 dali su svi ci novnici poplocati neku ulicu II kojoj je stanovao Pribisav Radulinovic s time da on plati polovinu, Isto je uradeno s ulicom Dobre Rinculica, II mesecu juju, a t1 avgustu s ulicorn Danijela Sorga koja je isla od Place do crkve Sv. Barbare, tj, danasnja utica sv. Barbare. - U god. 1434 ucinjeno je slicno s nekih sedam ulica, pa se to nastavilo i narednih godina, - U februaru 1436 zakljueilo je Malo vece da se odrnah

poploca do korizrne ulica Sv, Petra od nekoga svoda (volta), moida od onega sto i sada postoji kod zgrade stare gimnazije, do crkvenih vrata, kako bi pobozan svet mogao lakse dolaziti u tu crkvu koju svako mnogo postuje. - God, 1468 poplocano je j popravljeno mnogo utica, oko dvadesetak, - One 29 oktobral496 zakljucio je "Senat da se Placa poploca cetvrtastim z:ivim kamenom (cum petris vivis ad quadretos) kao sto je i Siroka ulica,s

U februaru 1532 naredila je dubrovaeka vI ada c1vojici svoje vJastele trgovaca U Veneciji cia kupe onde 150,000 opeka da poplocaju Grad, j to onakvih kakve su one koje je bio kupio neki Dubrovcanin za poplocavanje ulice Crevljara (obucara, danasnja ul. Kraljice Marjje), - One 16 januara 1553 izabrana su tri vlastelina cia nadziru poplocavanje ulice Domina, nekih sllsednih ulica, i Plova- 110vih skalilia do stepenica koje vode do drzavnih Rupa.9

Odrzavanje cistoce gradskib utica zadavalo je dosta brige dubrovackoj vladi. IzYodeci svoj plan 0 poplocavanju celoga Gracia '~na je doskora organizovala solidnu i stalnu sluzbu cistaca gradskih

52

ulica, A pre toza nastavila je cia preti svima koji su bacali necist. na ulicu, Tako Je 14 tehruara 1412 telal objavio u Sirokoj (Cingrijinoj) ulici da niko ne srne bacati necist niti se iko sme urnivati precf svojim ducanom iliy k.UtOI!_1 U onoj u.liei tlZ, pre,~nju globe od 5 perpera za svaki prekrsaj, U junu 1413 Iz.da~a Je slieI3a zabrana bacan)~ necisti u neku ulicu: 7 septembra to Je 15tO saopsteno dvadesetorici. u nekoj drugoj u~ici, a dozvoljeno im je ~e?ino da prole~aju vo~u~ 25 septernbra to je zahranjeno svirna u U\lCI Sv. Petra kojom se Ide k Svetom Simeonu.P

Konacno je 9 aprila 1415 uvedena U Dubrovniku stalna sluzba. sradskih ci5taca. Toga je dana Malo vece odredilo nacin vrsenja te ~Iuzbe, a Veliko vece je izglasalo 60 perpera g~disnie u tu svrhu. Da bi se odrzavala cistoca Grada, odredeno [e bilo ovo:

1) eetiri cistaea, S platom od 15 perpera godiSnje, .~istice s,;,e ulice i iznosice izvan grada SVl1 necist. Svakorne od njih davacedrzava po dva vedra i dve zelezne lopate (du,os mast~llos. ~t duas. palas tereas), a pazice da 'ne bi neko bac~o necI~~ na uh.cu 111 kakv~ kuciste (casale); koga uhv~te da ~o radl platice sva~l p~~t po tn dubrovacka dinara, od kojih pola Ide drzavi, a pola clstaclma, ko-,

jima pripada i sve srnece ~oje ~~d~ iz_nosili y~n G.rad~; .• '

, 2) svake subote sve ducaudfije i SVI vlasnici kllca,oe.lstlc,e ulice, ispred svojih kuca i radnja i istoga dana sve srnetlje iznece van Grada:

3) sva pila koja propustaju vodu na jayne ulice zatvorice se

uz pretnju llobieajen~ glob~; ..... ,

4) sve karnenje I ostali rnaterijal iznece se izvan Grada Ll roku od rnesec dana.

Odmah SLI hila irnenovana cetiri prva dubrovacka cistaca, i to SU bili: Milutin Krancie, Novak Vokojevic, Budislav Bogaveic i Milat Milcinic.v'. Sluzba cistaca vrsila se redovno i dalje, pa smo nasl: da [e i II januaru 1419 god, Veliko vece ovlastilo Kneza i njegovo Malo vece da 1110gu svake godine trosi~i do 60 per~era ~a odrzavanje cistoce po gradskim ulicama.a 4 rnaja 1428 odluceno je da se uzrnu dva cistaca s rnesecnom pJatom od 1 perpera, da svakoga dana obilaze Grad i paze da ko oe baca necist, proleva vodu Hi da kome pilo ne curi na ulicu. Krivae ce pla,titi po dva. di~~ra gl.~be" ad kojih jedan ide cistacima. Svake srede I subote o~llazl,ce s nJima i telal (preeo) koji ce objavljivati sto je sve zabranjeno 1 da svako mora da cisti uliell pred svojom kllcom.lZ

U novembru 1429 najroila su neka dvojica ljude da im oCiste ulicu od necistoce, kamenja j oubreta j kloaku_l3

Dne 28 oktobra 1430 odluciIo je Malo veee da se ocisti i ukloni smetlje jz svih lllica, s jedne strane od ulice Prijeki, ~ ? druge strane od uliea Sv. Marije i Sv. Petra do Sv, Marka (manastJr Iza Sv. Klare) sa celom Placom. lz tih ulica uklonice se sva neCist, drvlje, kamenje i ostalo ito na dd:avni trosak. Istoga dana naredeno ie Tomu Bunicu da llkl~ni iz svog kuciSta live oubre i da ga zatvori kako se viSe ne bi mogla onamo bacati necist.14

53

I posle uvodenja stalne cistacke sluzhe bilo je po zradskim 1.I1icama. ~osta neeisti,. jer Dubrovcani, izgled~, nisu mn,ago pazili 11a to, niti su ~e dovoljno ?ba,zlrall na z.~b.rane I, pretnje svoje vlade, ~bog ~oga drz~vnl orgam 1~ISU prestajall ~a I ~alje objavljuju 11 Izves~~m ,gelovlma G_rada 5t9 je zabraI1Jeno I da prete globom .-prekrsltelj:ma., Tako je 18 tebruara 1432 na zahtev opatice s-: ]vIa:ka obJ~vIJeno. u s.~sedstvll, toga rnanastira da se ne sme prole:' ·vat.', voda .~I, bacatI. nec~st na ulicu, - U maju 1438 izabran je odbor "tropce kOJI ce se brinuti da se baea u mOre sva necist kod gradskih zldm~ od Sv, M~rgante do Sv. Petra "Clubuzich ". sto ce ucinifi 'susedl on~ga kraja. - Dne 24 aprila 1434 izabrana su tri vlastelina

,da predJoze Malom vecu. na koji nacin da se postave sanducl

(capse), na dnu svake. ul~ce ~?ja o~ Prijeko.ga ide prerna severn, a u k.oJ,u se mora sabl.ra!l nec:st koja po omrn uiieama silazi (io- 1l1tl.ndle}e deorsu,rn ,a. ~.ICtt~ rugis .deseendentes), te imaju predlozttl 1<ohko .~e ~a,nd.llCJ biti siroki, dug] I duboki, koliko ih mora biti i kada -cese cIstltl.lD

Dne 5 aprila ~~~4 ovlascenl su Knez i njegovo Malo vece da mogu sJobodno trositi ~a poplocavanjs i ciscenje grada, kadgod to bude potrebno, bez obzira na neke nove propise 0 trosenju driavnog . ·nov.ea,16 Tay~o se u j~lll 1459 iznosllo smetlje iz predela Grada od -nekih klobuclna d,o ulice Sv, Barbare, prema zapadu, a u avzustu

-su ociscene sve ultce od Sv, Nikole do Mincete,l7 t>

p.osto .Sl! Dubrovcarn bili prestali da eiste ulice pred svojirn -ducanlrna I radlomc,am,a, 9 septembra 1462 odluceno je da se ta naredba pon?vno objavi, a ko to ne bude radio svake subote uvece :posta zatvori SVO~lI ra~nju, _platice 6 dinara globe svaki put. To j~ n~redenJe ponovlJe~o 1 11 J?-n~ara 1465 god., ali sarno za Placu, ,uhc~ CrevIJara!, kra] ok~ LL~ze I Sv. Vlaha, te neku ulicu kod kuce ,Manna Gu~dull~a: Tada je blIO, odlureno da se Deisti i say dec Grada pod s~verlll ~ zldtnan:~. Da bl se ~o sto lakse izvrsilo, naredcno je :9~ sv_ak~ kuca na Prijekorne doprinese 1I novcu po jednu nadnicu III _po.saiJe nekoga na rad, a say materijal i necist da se baci u jarak kOjl Je Jednom bio napravljen na Pilama za revelin_18

U novembr~ 1467 odredena Sll elva vlastelina da uklone iii 'svf,ate tok vade IZ pila koja brizgaju II ulicu Pustijernu kuda prolazl mnogo naro?a,i da to izvrse kroz osam dana. _' U januafLl 1~~8 god. naredlla Je vlada da se ponovno otvore neki otvori u' zldillama kod Sv. Marije od Kastila, kroz koje se bacala necist u :mOre.19

. I d,ocnije, kroz ~:ra ~stala .~tole~a, Dubrovcani :'iU se tesko pri- I vlk~valI da p~ze naystocu svoJ!h uhca te SLI vlasti morale objavlji- I -v~b zabr~ne I pretJb k~zn?ma svima koji budu bacali smetlje na I ,-uhcu. To, Je, ~.ost~!om, ~llo I _po ostalim gradovima Evrope, od kojih ' ~1I mnogl LI CJStOCI svoJlh ultea daleko zaostajaJi za Dubrovnikom. ,Ipak, O?, XVI stoleca unapred, Cistoca ired na dubrovackim uli-cama bill Sll znatno bolji i veci tako da je intervencija drzavnih

54

. 0 nekoliko pri-

vlasti bila sve rnanja. Iz tih vrernena dOnOSln10 sam

mera. . . I di 1110lbu Franc M. Radulovit.

Dne 23 [ula 1556 uputio J~O~l atrosku zatvori klobucinu u ulicl kojom je trafio ~ozvo.lu da ~is od velike necisti sto se u nju baca, Plovanovi skalini kala ¥ sn:r b' i cinovnici da se 010 ie slobndno a kljuceve od ,,-,rata ~~zah u~j~n po nasovoru providura odredenih

prolaziti, Ovu] e. ~.o ~ up ada 20 1:> •

za poploca~anJe 1 c~~t~~u ~~diIO' je Malo vece cia se iz Luz~ (pokri-

Dne ~ januara n Vlaha) i aka Sv. Vlaha ukloni sva n~;

vena loggl~ k?d crkve Sv. ti nom ce ih oglobiti sa 50 perpera, ' cist od koza I ostalnga, ,u pr~ II Ik' i Dinku Crijevitu da resetkorn

U aprilu 1562 dozvo:je~? je d ~ I M'ha'la U starorn dell! Gracla, zatvon; ,:~iksinu klobu~l,n~ :~o ;s~~~el kab dosad davace se 'pri1~ka [er u njoj irna rnnogo ne~ls, I. a 'er su se u njoj nalazila cak za stvaranje mnogih ~esklh standal'l~ J1573 poziva'juci se na avo, udavljena ~ovoro,dencad, r: M af,n I lea kOjima je dozY~ljeno da isto su rnolila dva vlastehn~, ar V~J'~ skuce u Slavcic ulici, gde se naprave vrata ispcd klnbucine s .

sabirala necist.22 .' 150 dukata za troskove aka

U rnaju 1634 god, vot,lrano ~~an'a!1je neeistoce pred popravpopravke od~odnog kallalall t za u sto JSll lmale podrniriti susedne Ijenom nadblSkupsk?m pa ~ ~m'23s .

kuce kaje se hudu time .~on~!l,~, , I se iznosili izvan grada bacani

Smetlje i druga neclst , ,Ojl si Plocarna i na Pilama. Na Plosu u njegovu neposrednu ~11Zl~U n~UI'e gcte 'se u XIV stol, spominje. cama je to bilo ~edaleko"cr v~, v., ak~ crodille prodavao privatni-

letamen Sanctt Lucae kOjl se SV reelea izrnedu crkve Sv.Durda ~ima. Ana Pilarna se ~n:etIJe ba.cal(oS l~~iste Kralja Aleksandra) kaje. i Grada, tj. na da~a~~Je Brsa\Jeka~e nacin, Odatle su kupci srnerlja. su i nastale, p01_1ajV1Se, na .ova I Y' za dubren]e. Tako im je vI ada iznosili ana sto .Je m4°sgci° t: g~\~~ca apri\a iznesu s,:,e smetlje sto naredila, 4 mal ta 1 , , . t " rona sta je Izmedu Grada se nalazi "prope befstgl1U~ ba~:Sa~eri{U {~nosilo se smettje iz Pustii crkve Sv. Burda, s e go ,~e Gas e ad Karmela) te su se na-

J'erne kod crkve Sv. Ivana ( al!las d IP 'cah da se mog'u noell zatva-

, • tk sa dye strane u Ice 0 sam , 'k

prayIle rese e, .' da se na Pilama napravi 5 1110rs e ratio Au febrllarLl 1496 ~dhlceno Je . cia se razbiJ'e neko ka~ . d 'd d neCist ne pad a II more I I T strane Je an ZI a .' . k b' are moglo slobodnije u aZI I.

menje na ulazu u Porat, ka 0 I m ,_ .

t 24 ~ 'ma:

unl! ra. . Tk 'velikll muku zadavala je Duhrovcam

Vr!o mnago n~p:l l ~ .1 . kro nekoliko ,toleta 0 tome

necist njihovih nllzmk~ I J~!11a'l p~ se ti~a Prvi spomen a tome. nalazi podataka u arhlvskll~ (0 umen Y 'k' medt1 dvema kutama

. 1948 god i to a ]ednom nllZnl U ;>;k

imamo IZ ~ " •. 'PI ' God 1272 pise u dubrova .. om

in Paludo", na sadasnjoJ a,cl., . inik da nuinici u novom

Statutu da svaka kuca mora lmatl n~ 'zeml'i a ko ne pos\lIsa' delu Grada sa strane Srda, u b~lr~~, ~Ust~r~m del11.l' Grada naredeno platice globe 5 perpera, Za nUznt e

55

da se ciste svakih deset godina na trosak vlasnika kuce, 0 cernu ee voditi 1I tu svrhu odredeni cinovnici. Godine 1296 izdato je nje da u novorn delu Grada svaka kuca napravi nuznik s jamorn vatus sub terra) da bi se onernogucno izlevanje necisti ulicom,25- --It Nuznici 11 Dubrovnlku nalazili su se u raznirn delovima kuce, kao sto je to i dan as, i kao sto smo to istakli II poglavlju 0 dubre'vackim stanovima. Ponekad St1 bili napravljeni nad ulicorn, u tzv. : gaiftlmvll, ka.o st?, ih io~ irna ~. Dllbrov.niku, ali 5~ bili vrlo nezgodni,

[er se cesto !Z nj ih cedila necist na ulicu. Taka J e vlada opomenula dva Gundulica, 1321 god" neka premeste nutnike (privatos) iz gairuma u kucu, da necist ne tece po ulici. 26 Iz drugih nu znika necist : [e oticaJa, u yelike jarne koje SLt ~e obicno nalazile. ispadv.gr~dsk~h i ulica. U tim jarnama, kloakama, bilo Je ponekad toliko neelsti, da je ' ne sarno smrad, nego i necist izbijala na povrsinu. Zbog toga 5U se ' kloake morale cesto prazniti i Eistiti, pa su oko toga Dubrovcani lrnali mnogo posla, Obicno je Malo vece cdredivalo dvojicu-trojicu I da se za to brinu, a na trosak suseda iIi vlasnika nufnika koji Sll se ' slevali u takve jame. Posto Sl1 u nekim delovima Grada bili napravIjeni manji kanali koji su oelvodili necist do manjih [arna (conducti) iii do mara (gatti), to su Dubrovcani pazili da se i ani odrzavaju cisti i u redu. Postepeno su napravljeni kanali i u vecini delova grada tako da je rnrefa kana\a hila cbuhvatila glavne ulice i kra- l 'jeve, To je uradeno prvih decenija xv veka, a na tome se, uglav- . nom, ostalo do danas, tako da savrerneni Dubrovnik potpuno iskoriscava kanalizaciju IZ Srednjega veka. Neki delovi Grada nisu irnali onda, pa 11 manjoj meri nernaju ni sad a cdvcdne kanale, nego

su se slufili jarnarna, kloakarna, koje je trebalo cesto cistit], To se

i danas radi ispod nekih kuca, ali takvih nuznika ima malo.

Severni, noviji den Dubrovnika irna odvodne kanale u pozadini izrnedu dva reda kuca taka cia se dva reda kuca sluze istom kanalizacijorn. Takva kanalizacija postoji-i 1I nekim drugim delovirna Grada gde se nalaze manje kuce. Ovi kanali su potpuno otvoreni 5'1 gornje strane, a kako je slobodan prostor izmedu dva reda kuca dosta uzak, to je skoro nemogucno prici kanalima, pa ih ciste, provaljujuti strainji zid kuca, U njih se sleva ne sarno kUcna necist, nego i kisnica sa krovova, Kako su ozgo potpuno nepokriYeni, to cesto veoma jako zaudaraju i sire nepoclnosljiy smrad u susedne kuce, Ponekad se zapuse neciscu iii kakvim predrnetima koji se tamo bacaju, pa ako naide jaka i obilna kisa Iljihov tok se najednom l.allstavi. U takvim prilikama mogu da probiju kucni zid, te sva necist 5 vodom sikne u podrurne iIi donje delove kuta. U tom slucaj~ vlasnik kuce, kod koje se ova dogodi, duzan je a svom trosku neclst odstraniti, te ocistiti i popraviti kana!. Ovakvi se slucajevi sva.ke godine i danas desavaju, l1arocito za jakill p!jusaka koji se cesto spustaju na Dubrovnik,

. Da se vidi briga dubrovacke vlade oka ureaenja nuinika i.kloaka, ~ provoaenj a kanalizacije, saopsticemo arhivske podatke koje 0 tome. Imamo.

56

God. 1303 vi kao j e tela! gradskim ulicarna da svaki vlasni k kuce ocisti kloaku, a 15 [anuara 1314 ostavljen [e dominikancirna rok do Petrova dana da ozidaju kloaku. - God. 1357 naredeuo je trojici, a 1363 dvo jici vias tele da isprazne i ociste svoje nLlznike.2;

U februaru 1395 zabranjeno [e otvarati nufnike (privatum) bez dozvole Kneza, a korne je otvoren, mora da ga zatvori,u protivnorn ce za svaki put platiti globu od 25 perpera, - One 7 marta 1397 naredila je vlada da se u Dvoru napravi nufnik za poslugu i ostale (pro familia regiminis). - 31 marta izabrana su trojica vlastele da vide kakvo drzanje treba uzetl prema kloakania koje

teku na Placu (pro cloachis que veniunt in PlateaiTI).28' -

Ova poslednja vest upucuje nas na postojanje neke kanaiizacije na Placi, jer kloake "que veniunt in Plateam" nisu verovatno, iekle povise zernlje. Ttl je, dakle, postojao neki kanal, za koji ne znamo kada [enapravljen. Verujemo da [e to moglo biti dosta rano, jer ie sva Placa nasuta na jednom mcrskorn rukavu iii mocvari, gde 'je bilo vrlo lako praviti kanal do gradske 11Ike~ Ali, nije iskijuceno da se ana "cloache que veniunt in Platearn" orlnosilo 113 one [ame iz kojih je necist samo otic-ala povrsinorn ulica do Place, [er cemo paste videti da je dunrovacka vtada (1436) bas to] necisti obratila narocitu pafriju. Inace, postojali su vei: tada kanali i 11 nekim drugim delovima Grada, [er je Veliko vece raspravljalo 27 oktobra 1397, da li da se ovlaste Knez i Malo vece da dadu oeistiti i po pravi ti -"gatos qui sunt..; sub terrarn pro reci piendo aquas discmendas per civitatem", pa [e zakljuceno da se odluka 0 tome odgodi.29 "Gatti", u Veneciji nazvani "gatoli", zvali su se podzernni

kana li ko j irna j e oticala necist. ~o .

Na postojanje nekih kanala na Placi, a i II osta!im delovima Grada upozoravaio nas i neke vesti iz l399 god. One 7 maja zakljucilo ie' Malo vece da ni ko ne srne ot vori ti "conductum qui d iscurra t in Plateam". lsto tako, svak 1\0 irna neki otvoreni ,.concluctllm" koji tece na Placu, mora ga zatvoriti do konca rneseca maja, a izabrana su tri vlastelina da razrnisle i 0 nacinu 112 koji treba praviti "O'att05" po Gradll kojima bi necist tekla, tako da ne dolazl na Placu~31 Ovakav "gattus" postojao je iza Gaspe od "starih gradskih vrata do abale" te rra ie vlada dala ocistiti u novembru 1399 god.32 Taj {Jodzemni k~nal~sa'birao je i odvoclio, verovatno, svu necist. i vodu -j"2 -kraja oko Pustijerne, koja se II I1j slevata bas kod starth vrata Gracia sto SlI se nalazila koel gradske kule, Eij i se trago",,:i jos vide nad stepe~icama sto sa ~rga. pred Katedra~ol11 .vod~. 1I PUS~Iiernu. Dne 28 apnla 1408 naredlla )e vlada da SVI On! ko]! stanuJ11 ',super claaehas et eonductos gatti" od vrata pustijerne pre~a Oospi do mora imaju ill potpuno i dobro ocistiti. lsto imaju cia ucme i ont aka kanala (gattlls) koji pored crkve Sy. Nil<ole ide do mora, sto znaci da je i na protivnoj strani, sa Pnjekoga, takode t~kao jedan odvodni k,lnal i kroz istocna stara gradska ~rata .~~dlO u luku. Taj se kanal izvest10 spajao u donjem toku s 0111111 kO]l Je morao postojati na Placi, pa zajedno ~ njitne oticati t! more. A posto

57

se ova dva kana la, koja su vodila u zradsku luku dobro ociste i lspraz!le,. vlada je imala da ih! prem~ gornjern z~kljucku, ozida; I -poploc~ 1,J..9S-:Z:.0?~"QQ sp.Qr11enu~;,h ,?esta.?~ mora.".33 Ovo poslednje 1 mogio je Z~~Clt! da su ti "gattl bill dOZI Ida nrsu zapoeinjali kod i :vrata Pustijerne, odnosno kod crkve Sv. Nikole. !

.fSroz sve. ov.e godine, a i. mnogo docnije, vlada je neprestano odredlv~.la pojedince da se brinu za Ciscenje jama koie su srnrdele iii ~z ko j ih .se ~lecist izleva_l.a ulicama: Obicno SLl to biii "sami vlasnlci 1<uca na.~ tim Jamama, kOJI 511 moral! da nadziru fad i da se pobrinu Z3 poknce troskova. Tako su Rusko Kotruljevic i neki kroiac odredeni 18 rnaja 1403 da ociste "stricturas sell cloachas" II svorne su~ed5tv~,. ana trosak.v!asnika oblifnjih kuca. - Prvoga [una izabrana SlI dvojica "act faciendum evacuari et rnundari conductum Sancti "Petri de. Clobucina ". - Dne 13 marta 1409 odredena su trojica "ad spaciandurn sceu scopandum cloachas et ad netandum sattos de S~ncta Barbara ad Sanctum Nicolaum ", Crkva Sv. B:rhare nalaz!la s~ na vrhu danasn]e istoimene ulice, a crkva Sv. Nikole nalazl. se IZ~ Sp~nze (Divone) .. Kako je postojala jos jedna crkva Sv, Nikole, 1 to I~a Gospe, na jugu od danasnje Buniceve pntjane, to ne znarno da 11 se ova odluka odnosi na jame i kanale od crkve Sv. Barbara do ove c~kve .Sv. Nikole Ili od ulice Sv. Barbara pa niz Placu prerna gradsko] luci do crkve Sv. Nikole iii Divone. ~ One 16 novernbra 1409 narederio je da svi vlasnici kloaka rnoraju da ih zatvore ka~o ne hi tekla necist po ulicarna, - U Iebruaru 1410 kons~a!ov'lI1? je da sve kloake u ulici Sv, Petra srnrde i da ih treba urediti, - U. septelT1br~. 1~~2 obavezali su se dvojica da ce ocistiti neku kl?aku Manna Bucl!1clca (Bocignolo) od vrata zradske luke do u!Ic.e kod gradskih zidina, ~ to za 50 perpera.t! - Na osnovu ostale ~~h:~ske ~r~~e.k?nstatovall smo da su se na slican nacin neprestano cl~tJli nuzmci. I jam.e do cetrdesetih godina XV veka, a i dOCt1TJe, ali 0 tome I1lsm~.;~ste.mats.ki sakupljali gradu.

'" Uporedo sa. CISCel1Jem jarna i nuznika, Dubrovcani su pravili j.

I nove, kana Ie, ! tako postepeno razgrarrjava]! gradsku ~al1alizaclju:'1--'-" T.ako su, u dece~bru 1415 ~a~~dili da se napravi "gatus« od'S1epe:.I TIlea kuce(\ndrlJe.O. Mencetlca c.lo Sv. Marka "in Colorigna", koji

se manasbr n~lazlO kod. danasnJe Pucke kuhinje (iza manastira

'Sv: f:\lare). Taj se kanal 11nao da sleva u more necrde 1I blizini daflasnJe kule ~~kar iIi Zvijezde .. A 26 aprila .1421 .~akljllceno je da treba napr~vltJ ,!~~10S g~thos ~lve fognas", 1 to Je jedan pocinjao

o.d ."gatt~~ -a kOJ 1 Je vee posto}ao kod kuce A. Mencetica do Kolofl.t1)e. pOVIS~ Sv. Marka, a .drugi ad Sv. Barbare prerna istoku (daDasnJom _ultcom Sv. Katanne) do Gospe, "ad gathul11 qui est apud domum IlIorLlrn de Jucta, videlicet filiorum Andree de Rusino"

Za oba .kana].a troskove. su. podmirili d~zava i _Privatnici35 popola: r-:a.ovaJ naC1I1 napravlJeJll su odvodnt kanail uzcluz negdasnjih ~ldll1a staroga Oubrovnika, i to od ulice Sv. Barbare prema ist-okU

1 prema zaRadu. T.~ d.e~ba gradskih ~anala 11 dva protivna smera provedena Je kasntJe JOS konsekventnlje, pa se odriala i do danas.

58

One 2~ februara 1428 octucno je Malo veee da se u ulici Sv.

Antuna naprave tri iii cet~ri kanala (ga~t?s), a .20 aprila izabrana su trojiea da izvedu gradnJu kanala od coska ulice ~y. Barb.a~e do kuce Andrije de Rusino. dakle do onoga .kanala kO)1 se v~c imao da pravi na osnovu spornenute odluke IZ 1421 god. Tal kanal

su nazivali "gattus vie Sancti Petri". 39 •• .' •

Say ova] rad na izvodenju k~alizaelje 1I Du~rovnlku ~tO le izvrsen na dohvat i bez nekog velikog plana. lstina, p!an. Je. bio srnisljen, odgovarao je naj?snov~~jim po.trebam,: wada I bio Je u najboljern skladu s terenskim prilikarna .1 s polozajern sarnoga Du-:brovnika. Ali ako se htelo osigurati nJegov norrnalni razvitak I

. stanovnistvo ~astititi od svih neugodnosti i opasnosti po zdravlje kcje SL1 predstavljale mnogobrojne kloake, nepokriveni kanali, slabe odvodne veze i necist koja se izlevala po gradskim ulicarna, trebalo [e ueiniti j edan veliki i poslednj i ~ap?r da se yceQ G.rad poveze kanalskorn mrezom a ona s morern. Posto je poplocavanje ullca, uglavnom bilo sprbvede~a, i taka obezbedena spoljasnja cis~ota Dubrovnika, pristupila je vlada ureden]u njeg~vih P?dzem!1lh kanala, To Je izvrseno sodine 1436, kada Je Velika vece 1 marta donelo SVOJLf vrlo vaz;u odluku 0 izvorlenju gradske kanalizacije, oslanjajuci se, uglavnom, na ono sto je delornicno vee ranije bilo sprovedeno.P" Potrebno je istaci da je to vrseno u isto vreme kada su grachteljl vodovoda radili dructo veliko delo na putu od Surneta do Grada, koje je irnalo da za~vek snabde Dubrovnik dovoljnom kolicinorn slatke izvorske vode.

U tom vaznorn zakljuckLl Vetikoga veta od ,1 marta 1436 nalaze

se ova resenja:

I) uredenje gradske kanalizad]e sprovodi se cia bi se izbegle

sye tuzbe i zarnerke koje su svaki dan podnosene Malom vecu zbog jama i nuznika, a i zbo.g odrzanja cistoce. u Gradu, specija]no na Placi, gde se uvek sastaju vlastela 1 trgovci, a gde necist teee pro-

uzrokujuci .smrad.;.. . .•.. ~.

2) Veliko vece bira tri vlastelina da popisu sve jarne I nuznlke

(cloache et striture) iz kojih tece necist po Gradu, izu,zevsi one koje se slevaju Ll kanale (gatti);

3) sve to zasebno zapisano stavice LI jedan sesir, pa ee izylaciti najpre one jarne iz kojih se necist sleva na Placll, i to naJpre neke tri kloake kod kuca Sima 8inculica, Martola Gucetiea, Dura Kabuzica, c1umana Sv. I lare, Vlaha Hrankovica, koje treba uredjti Ll rokll ad godine dana; . . .

4) cilTI izvlacenjetn bude odreoena neka jama cia se lIn~d\, svl koji se njome sluze duzni SLl Ll tokll jedne godine da 1I svojim k~.c~ma naprave nllznik i skafu (pHD), tako da se u kloaku sleva samo klsnlca, a niposto necist iz kuca, i dok to ne lIcine, bite zapusena svaka kUCH, tako da iz nje nece moei niSta teei, tlZ pretnju globe ad 25 perpera;

5) u sirokoj ulici Sv. Nikole, elanasnjem Prijekom putu,. na-

praviCe jedan odvodni kanal prema istoku i prema 1apadL1, s ObZlfont

na nagib terena, 11 koji ce se prazniti sve kuce povise te ulice, a 1/3 troskova ce podmiriti drzava, 2/3 pak kuce koje ce se njime j slufiti;

6) za kloake i nufnike prema rnoru, dakle 1I [utnorn delu Gratia. I koji se ne slevaju u kanale, napravice se odvodni kanali po grad . skim ulicarna gde i kako bude bolje, kroz ko]e ce se slevati u one . kanale ko]i su najpre izradeni, Gde to ne bude moguce, jamu ce na svod izdupsti, koju ce napraviti i cistit! na trosak kuca koje se nicme sluze, a sve mora biti gotovo u roku od godine dana, posto bude zdrebanjem izvuceno:

7) sve kuce koje nernaju kanal za nufriik (conduto per destro), ni skafu, i ko]e se ne ubraja]u medu gore spornenute kloake koje su prerna Placi, a zako j e se plata naj am vise ad 15 perpera i koje leie u Gradu od danasnjega Prijekog puta prerna jugu do vrata pustijerne i rnanastira Sv. Marka na zapadu (u ravnoj sredini Grada), mora svaka ad tih kuca napraviti "conduto e scaffa' za svoju necist u roku od godine dana, a svake godine zclrebanjem ee se odredivati po 25 kuca II tom kraju oko Place, kako bi se to cim pre uredilo;

8) ako iz neke od tih kuca bude oticala kakva necist na ulicu, rnorace II roku od tri meseca, ako joj je to naredeno, napraviti jarnu na svod (tosso in volta) u kuci Ili na ulici, koja ce u se prirnati vodu, a to isto mogu da ucine i sve ostale kuce koje nernaju skaf'e ni kloake,

'iaka je gore drukcije odredeno; ciscenje till jarna pacta na teret tih kuca:

9) svaka od tih kuca sto se spominju 1I granicama sredine Grada placace godisnje po elva grosa (dinara), ako joj najarn iznosi preko 15 perpera, a po jedan eros ako je ispod te najamnine, pa ce time placati cetiri coveka cia eiste ulice II torn dell! Grada, a primace svaki godisnje 20 perpera, koliko ce se davati i onoj trojici vlastelecinovnika koji ce voditi brigu i nadzor nad ovim: ukoliko ne hi c1oteklo novaca na taj nacin sakupljenih, dcdace drzava:

10) ako se do kaze da j e lz neke od kuca u tom del Ll bacena necist na ulieu, krivac ce platiti globe dva grosa svaki put, od cega pola pripada Cistacima, a pola trojici cinovnika;

II) sluzba cinovnika trajace tri godine, pa ce Veliko vece birati I nove, a oni ce strogo paziti da se sve ovo izvrsava i odrfava.

Ova .ie odluka c10nekle izmenjena u petoj tacci n8 sednici Velikoga veca 30 aprila 1439 goel. Tada je odiueeno da kuce poviSe Prijekog puta ne plate 2/3 hosko'la za pravljenje kanala onom ulicom u srazl11eru na duzinll kanala koji na njih otpada, nego srazmerno prema vrednosti tih kuea, a na osnovu procene koju donesLl pet vlastelina. Ali, izgieda, nije ni to bilo pravo, S obzirom na siromastvo onih kuca i njihovLl malu vreclnost, pa je Malo vece izjavilo, 3 marta 1477, da Sll sve te kuee oslobodene od bila kakva placanja za pravIjen}e ovog kanala.

I posle svih ovih odluka osprovodenju gradske. kanalizacije, vlada je nastavila da vodl brigu oko octrzavanja cistoce na ulicama i oka pravljenja novih i<anala u delovima 'Grada koji ib jos nisu

60

irnali. Tako je bilo zakljuc:no~, 3 maj~ 143~, da ~~oprave i oCist,e "stricturas" u tri ulice, pocevsi od ulice koja pocmje od Sv. MIhajla, koji je leiao u juinom delu nad r~oren:, "usque a9 portlCl!~ prope ill os de Latiniza ". pa z,a dye dalJ.e ~ltce prema ~stokU,. Pn ciScenju je odatle izvuceno toliko kamenja I ,drugoga krsa, da Je u avsustu vlada dala 10 perpera da se to sve baci u more, dok su ostale

tr01kove oko toga podmirili susedi.38 .., vo •

Dne 25 rnaja 1462 zabranjeno je"da se danJl:.l~n.osl necJst, 1Z TIuinickih jama (conduct!), te se .kasnlJe to sme.l0 ClnItl sam? nocu. Slicna ie zabrana poriovljena 27 juna 15)6, s time da .. s~, ta~ pos~'l~ moze raditi od drugoga sata nocu do "Zdrave J\_1anJe ujutru.'

U [unu 1481 zabranjeno je da se bilo kakv,a neclst.b,aca u k~o~ku u ulici Sigurate. - U aprilu 1517 nare?eno je .vlaSIlICI!11a nuzm~~ i pila, iz kojih necist i voda teku na U)IC~I, da ih n_-lOra]U,yopravltl za 15 dana. Slicne su zabrane i naredenja izdavana 1 kasnije, sve do konca Dubrovacke Republike. Tako je u septembru 1701 god. vl~da dala 40 dukata za popravak kloake u ulicl Male brace, a dve .godl~e iza toga, 23 decernbra 1713: uputili su fr~njevci mO.lbLi vladi cta ih pomogne oko uredenja t:)ame. U molbi ~,~, na_veli kako su pred nekoliko godina bili potrosJIi 80 dul<.ata za c!~c~nJe g\avnoga kanala koji se onde spustao sa Prijekoga. Alt kako ruje irnao veze 5 kanal~m u glavnoj ulici, Placi, nije oticao van Grada, ~ego se. opet n,apll~lO, provalio LI sakristiju, srucio u. neke. grobove 1 ~groz~o franJevas~u kapelu i oltar s relikvijarna. Vlada je rnolbu prihvatila, te odlucl!a

• 40

da to popravl. . v ' ~.. • k r

Uporedujuci sve ovo sto Sll stan Dubr?vcal11 uradili na .. ana 1-

zaciji svoga Grada s onirn s,t,o 1I Dub~?vl1lku dan~s pustoji, dolazirno do zakljucka da najnovije doba ruje mnogo ~o ~om pog!eclu izrnenilo. Danasn]! Dubrovnik irna dva stara. vel~k~ kanala, ad kojih jedan sakuplja necist L\ severn om, a dr~~gl ,t.l ,luZI1om, delu Grada, Onaj sa severne strane tete ulicarna Prijeki I Sv. N,lkole, te se kod Sponze sastaju s kanalorn Place, pa o~da ~k~pa idu U zradsku luku na celo luckoga gata (mula). Drugi sa juzne, strane takoae zrede prerna istoku, te iza Katedrale (Gospe) prolazi prema kuli Sv,lvana (Muo) j sa nj~l1e juzne· s,tra.ne sleva se u otvore~o more kod Porporele. Drugi ]edan kanal lZ lstoga dela Grada t.ece prema zapadu, te se sleva u more .. i Llznije. O? kule ,Bok~~a. Na o~e O']avne kana[e nadovezuju se manJI poprecnl kanah kOJI sa sevela r juga danose necist i, vo~u u glavne, grad~~e kao?le. lzvan veza S ovim kanalima ostah 511 I danas nekl ma_~,p delavl Gr,ada, Prema svemu tome, dakle, dubrovaeka ,kanalizaelja XV .stolec~ u p,0tpunosti post.oji i danas i vrsi svoju stanl ulb~U, kao sta SOlO vee konstatovali da to isto cirri i stari dubrovaek! vOdovod. .

Javne higijenske prilike u Dubro,":niku, rnog~ se nazret~ i jos po nekim podacimH na.cte~im ~J ~rhlvskoJ grad!: Te. s~ vest! odnose, t.I prvom redu, na gOJenJe sVlnJa me~~1 .gradsklm ~ldlnan;a:

Kako stari Dubrovcani nislI bili narocito osetljlVl prema to~ ~oma~?~ zivotirrji i smractu kOji se odatle- sirio, oni su ne sarno sVll1Je gOJllt

61

u neposrednoj blizini svo j ih stanova u uskim ulicama nezo su ih pusta~i da. se sl~?o~no krecu po Gradu, Kada je to post~Io I1%SI10SI10. a mq~da ,~ od,:,~se ~esto, don~ta je zabrana, 28 novembra 1336, pa kasnlJe vise ruje bilo dozvoljeno pustanje svinja po ulicama. Ali 'pos~o su Dubrovcan! bili P?celi da. krse tu zabranu, vlada ju je po~ novlla u novembru 1398 1 ovlastila svakoga da rnofe prisvojiti i

I za~lati sv~ svinje ko)e vr~jaj~ po ~radskim ulicama iIi prerna kla- \ . nice Isto je naredenje objavljsno 1 2 septembra J430 zatim 4 avgu?ta 1463! a. 11 janu~ara 1~82. god. nare?"eno je vlas~icima svinja, " '- kOJ; s~ drzah .!1aI:'loeama 1 PIlaI?a, da ih ne srneju pustati da se .krecu izvan njihovin terena, po cernu zakljucujemo da je rnozda uglavnom, bilo prestalo gojenje svinja u sarnorn Oradu,h

Dubrovacko] vladi zadavali su brigu i psi koji su se skitali po ulicarna, mazda II dosta veli korn broju. Da bi i 11 tome pogledu zavela red, vlada je done!a zakljucaj; 30 oktobra 1409, da ;e od toga dana svi. psi moraju vezati iIi uputiti izvan Grada, a koji se nadu nevezarn, rnoraju se odrnah ubiti, A 12 januara 1458 uzet je IJija Luksic za psara (pro cazacanibus) da goni pse iz Luze, izcrkava Gaspe i Sv. Vlaha, i da sve to Cisti, valjda ad velike necisti pasa koji su ~e onde zadriavaJi. Dne 19 juna 1553 doneseno je jos stroz; naredenje protiv pasa koje su kasnije moraIi drzati vezane kod kuce, inace su njil10vi vlasnici placali po 5 perpera globe svaki put. Ko, medutim, ubije na ulici psa skitnicu dobivao je perper nasrade koju mu. je drZava ispiaCivala, a ona je taj novac napiacivala od sopstvenika psa:. - Doe 2~ j1:1la 1638. doneseni su strogi propisi protiv pasa, koj i su ponovljenl 27 mala 1639 s time da se nece oprastati kazna,ako se psi vide po Gradu bez lanca oko vrata. God. 1661 Sena t je naredio da se psi ulicom vade ria lancu. U 110-

vernbru 1680 naredeno je vlasnicima pasa da ih U roku od tri dana

/ rnoraju zatvoriti LI svojirn kucarna, u protivnom ce biti globJjeni sa petperpera. Istom odlukom ovlasten je boja (minister justitiae) da ubije svakoga psa kojega zatece na Placi i za to ce dobiti perper PI) gIavi.42

. Susenjern koza sirio se Gradorn vrlo neugodan i jak srnrad, pa)e ~l Statutu (1.272) nJredeno obucarima da ne smejll staviti, koze ~l .. u Gradu, nl oko" Grada. Za to je dosta lIpotrebljavan naj- \ 5e~er~lJI d:;o d.anasnjega Dubrovnika, koji se od pellile (mesto za ' SllSenje koza) I danas naziva Peline, Koze su susili i izvan zidina istoene strane; koja se pozicija nazivala "gLi'idecca" ali koliko z~amo, ~ije imala veze s nekom jevrejskom naseobino~ u DUbrovnt~u, kOJa u ono doba nije ni postojala, God. 1322 naredi]o je Malo ve~e ?a se ne smeju staviti kaie na kuli naspram dominikanaca, kOJa je bila bas u l1eposrednoj blizini same "dudeke",43 Vee smo spo,menu~i ~ako je vlada bila izdala nareaenje, 9 januara 1557, da i se IZ Luze I oko crkve Sv, Vlaha L1kioni sva necist od koza,

V!ada se brinula i 2a prodaju ribe, pa za klanje i prodajll mesa.

Taka Je naredeno 10 marta 1306 da se sveza riba donesena u kasapnicu mogla prodavati ceJoga dana do lIvece. Ako bi sto preteklo

;\',,1 ' ,',-.

posle toga vrernena, nqe ~e smelo p.rodavati, a ko bi prestupio, iz-

gubio bi i onu rlbu kOj~ je ?o.tle bioprocao. . .

Prerna isto] naredbi, svtnje se OISU smele klati I~v.an, Grad~, vee ih [e trebalo doterati u Grad i onde zaklati .. Neposlusnik je gubio meso i g\obJjen je jednim perp~r?m, ~esanma je naredeno da stoku kolju na Ponti, U grad~koJ luc!,.1 ?a, je p~~om . odrtu prenesu u ka~ sapnicu, koja se nalazila ;; blizini, I t~ CIstU I bez .utrobe, _a, dr~b ne smeju hacati po zemlji ispred k~sapmc~: P~estup~lk se. kaznJa~ao globom od 6 dinara, a onaj kOJl~:n ga, pnJ.avlO dobivao je polov]~u globe kao nagradu. Dalje, zabran).eno..Je .b_Llo kla~1 l:narvu ~od kuce, vee sarno na klaonici, te Sl1 prekrsitelji bili globljem.: vlas~lk, mesar i onaj u cijoj se kuci rnarvince bilo zaklalo, a sok je dobivao palo-

vinu globe.44 . _ , .

lz kasnijih godina irnarno jednu vest 0 unutrasnJem uredenj~

klaonice, karla je Malo vece zakljucilo, \1 se.pt~mbra 1483, da ~e ona taka udesi, da l11esari kada kolju marvu stoje iza klupa, a ne izvan,

na sto se po celom svetu pazi.4S .. y

Sve ove mere pokazuju ielju i nastojanje Dubrovcana. ~a u svom Gradu odrze cistotu ired, i zdravlje rnedu stanovnicima. Kanalizacija i pop!oEavanje Dubrovnika _SL1. t;ajviSe . uticali u tom pravcu, pa su bas zbog toga Dubrovc,aOl I ulagali or:ohko truda i sredstava. To je, onda, i izvedeno It [ednorn periodu la~og ekonornskog napretka Dubrovac~e RepL~blike, uporedo S graaenJem velikos dubrovackog vodovoda I, kao sto srno videli, U mom~!1tu kada ~u Dl.lbrovEan'i pcceli da podiiu i ureduju lepse, udobnijeI skuplje stanove, Novo, napredni]e i kulturnije doba ll. ~vett! _uti. calo je, naravno, i na Dubrovcane kO]I. su bas onda bll.1 dosh dq potrebnin materijalnih sredstava da to izvedu, A glavni rezultatl njihova rada postoje ios i danas, te ig~aju on~ istu uloygu ,u ~~ravstvenorn iivotu Dubrovnika, koju SL1 trn stan Dubrovcaru bili riamenili pre punih pet stotina godina.

]Z\- Rl 1 Ll1'ERATlTRA

l Relorrnationes 28, 5'. e Td 29, 14, 15'.

~ Id. ,SO, 7', 103', 'lOt., 36'. 4 Id. 29, 46', 52'.

• rd. 28, '17; Jd. 29, 1,; Id. 3D, K 6 le1. 33, ?' -8, 204

? Ceo zaklju()ak glasi ovako: In MinOl'j Consilio ... ad evitandum

imnlu ndicie ripal'UID civitatis Ragusii tarn a Iatere Castri quam a j Mantis non d.iscul'ant per rugas inlerius ad Platearn, et pro meliori .~"i~~·U tccius Civitatis, capt um Iuit quod omnibus expensis eornunis Ragusii aque discuJ'entes a Castro inlerius ad viam Sandi Petri Incipiendo ah Sancte Barhare discuraat inferius recte ref viarn inlerecclesiam Sancie :in Mill .ris et dOJllUID archiepiscopatus Ragusii et exeant per portam de

ad marinara, obturando ornnes vias ad capita Inferius ne per rugas ,· .... ~'""HT'~llt ad Plateam.

'" Item ornnes alie aque discurentes a dicto Castro incipiando ab ecclesia

predicta Sancte Barb~re a latere ponentis discurant recte per viarn Tomchi (trampa, ei Ruschi, et Soroye, et dessendant ad scalarn inferius recta via domum ser Sytneunis de Goztis et dcmum ser Nicolay de Ragnina, et discurant ad Plateam, et volvantur versus Pillas.

, Iteru_~apt~un Iuit q,~od ultra Plat.eam a Jatere Mantis incipiendo a capite

:tuge ser Nicolai de Gozus omnes per costeriam volvantur a Iatere ponent is ~t vadant ~eete usque ad rngam fratrum minorum, et per dictam rvgam disc 1- .rant ad Pillas obturando capita viarum Infarius ne dicte aque et inmondicla <lIsCllrant ad Plateam.

Hem cranes aque discurentes per dictam eostenacr a laters Ievantis .discurant recte usque ad rugam props Sanctum Nicholaurn inferi us per rugam :zetti zere et exsant pel' canale prope duhanam, obturando similiter omnia {:apit~ viarum a latere inferius, lit predicturn est."

Za znaeenje naziva "cnste!'ia" peel. Medini, Starine dubrovaeko, :151. 8 Reform. 33,35,209,213; ld. 34,131 '; Diy. Cane, 39, 29 decembra HI I ~6 mru·ta.HI2, 29 septembra Hi3; Id. t.0, 67; Cons. Min. 1,33'; Id. 2, 209'; Cons. MalUS '1, 130'; Liber viridis, cap, 206; Cons, Min. 6, 40', 57' 64 '11"17 163, 170' lei., HW, 283'; ld. 7, 21', 72'; Td. 17 na mnogo rnasta, C~ns: Rog' ~7, 284'. '

• Lettere e commissir ni di Levante 20 '112' Cons Min z 3 9

1~ U knjizi. Div, Cane. 39 pod OdnQsnim'datu~'m<1:jer nij~ ;a~inirana. 1 Cons. MIn. 1, 20 -20'; Ccns. Mains 1. 5'.

H Ccns. Mai us 1, H2'; [d. t., :J 58. .

1> DiY. Cane, 46, 6t.'.

14 Cons. Min. 5, 72'.

I. Div. Not. 17, 2[):i; Cons, Min. 7, 21\'; ld. 6,128'.

16 Cons. Maius 1 0" ~II ', - Ovlasteni su da trose i "pro cherlaldis ",

ali De znamo Ho to znaci.

17 Cons, Min. 15, 22', ',II.

IH 1 d. 16. ;>'0, 186', 'J ii~', ! 89'. 19 Id. '1'1, '102', '120'.

2 0 ~Cons. Reg. 53, 225. 21 Cons. Min. ',4, 193'.

~~ Cons. Rog. 56, 71; Id, 62, 47'-',tl ~" I d. 94, 59.

. ". [d. 27, 236': Cons. Min. ill, YO, 96.

ss Bogisir3-JiriteJi, Libel' statutorum ... , 111 i d. ~" Jirif:ek, Istcrija Srba II1, 277.

~' Monumenta Ragusina V, 52; Id. 1, 39; Id. II, 181; rd. nr. 258. -~ Reform. 3D, 8, 56, 58'.

!~ Id. 3'1, 155.

as Molment, I. 90 -91. !H Reform. 31, 5.7'

aa Ihid., 71'.

23 rd. 33, 2:.0.

64

34 Id. 32,29,40'; Id. 33, 93, 124',134; ni-. Canc. 39. 35 Cons. Min. 1, 56'; Id. 2, 190.

36 Id. 4, 141', 154/ .

. 87 Cons, Malus 5, 147'-H9'. 38 Cons. Min. 7, 214.

39 Id. ,16. 8, Id. 32, 162.

. C R g 13-,', 122':, Id

U Div, Not. 65, 117; Cons. Min. 32, 238'; ons. o.

145, 12. _, . C '6 210' I I -1 62"

41 Mon. Rag. V, 314; Reform. 31, 3 i ; DIY. ane ... r , c. r s , ,.

Cons. Min. 22, 4. ~",,; ,.1..,2 M; ~ ':c __ ;!R,,;:,l 62 18'

~ l' ~ 42 Reform. 33,' 125; Cons. Min. 14, 187'; Id. 4:3, o .'; Cons. og. , ,.

'Id' :"'95 '190' Id 96 79" Cons. ~Iin. 85, 128'.,

• ~ , • ~ , ,. i ' J ~ l

43 Mon. Rag. I, 62,1,,· ..

44 A. Soloojev, Liber omnium reformationull1 civitatis Ragi.sii (Beograd

1936), 14-15.

45 Cons. :\Iin. 22, 10 l.

tPIDEMIjE I SAN'ITETSKE MERE

1.

EPIDEMIJE DO 1400 GODINE

Kroz citav Srednji vek bila je Evropa neprestano izlozena raznim kuznirn bolestima. Te se epidemije prenasahu u najudaljeni]e zernlje, a unistavahu ljude toliko da su smatrane za bic bozji Koji nemilosrdno sib a bespomocno, jadno i prestravljeno ljudstvo. Glavni izvor ovih bolesti bio je u Aziji, odakle su evropski pomorci prenosili njihove kliceu zapadne zemlje. Negde su te klice naglo izbijale i odrnah se pokazivale, a ponekad SU, dugo vremena skrivene, kao iz zased~ udarale na izrnuceno stanovnlstvo Evrope. Otada je1osta6u'crkven'Trri molitvama vapaj "Od kuge, glada i rata oslobodi nas, Gospode! ", Taj se usklik jos i danas cuje u crkvama nasega Prirnorja, gde su jos uvek zive uspornene na strahote kuznih bolesti koje su negda unistavale Prirnorce, ne sarno na rodenirn ognjistirna, nego i na njihovirn brodovima rastrkanirn po svirna rnorirna.

Ni Dubrovnik, naravno, nije bio posteden, Naprotiv, zbog svojih. jakih saobracajn!by_eza sasvirn delovirna Sredozernnogal\1or.a i llalkana, ooje bio kao 9Q[e(ie_n,da,pude medu prvirnana udaru, Njega su-iahv'alale--raine zarazne bolesti u svim vekovirna, pa je u - svojoj dugoj istoriji doziveo vrlo teskih mornenata. Mnogo je puta dubrovacko .stancvnistvo upropasteno iIi delomicno rastrkano, ali ga je ubrzo zarneniIa nova sveza snaga iz planinskih sela njegovog balkanskog zaleda.

o svim_<1j:i_l!!_epjqeIT1_ijarna ocuvane su nam vesti u dubrovackim dokiime'iitfrlla-, ukoliko postoje iz onih vrernena. A za starije epohe -pyt~ru 0 tom-e razne dubrovacke kronike koje narn ostadose kao jedini izvori za najstarije vekove. Medutirn, tesko je danas kazati koliko su te vesti tacne i verodostojne, pa cemo ih sarno registrovati. U svakom slucaju, one su ocuvale rna i bledu uspornenu na one teske udarce koje su razne bolesti zadavale Dubrovniku u prvim stolecirna njegova postojanja.

Dubrovacki kronicari sporninju nekoliko epidernija iz vrernena koje prethoar perloauotkad irnarno sredene arhivske dokurnente.' To su epidemije iz godina 871, 901 i 1145.

Talijan Serafin Raci kaze da je 871 god. vladala veoma zestoka ognjustina (una febre acutissirna), od koje su mnoga celjad pornrla. Kad se nasao lek, rnleko kiselo rashladeno,

ozdraveo je svako, 'ko ga je uzimao.!

871

Dubrovnlk

5

66

Anonimni sastavljac najstarije dubrova~ke kronik~ prica

. odine vladao svirep pornor, all se ne z.na ~se .0-

~~~fe °j~\~lest dosla i ka.kva je bila. Lecila se [edino kiselim

mtekorn pijuci ga sa svezorn vodorn." .' y

J nile Rastie (1669-1735), najbolji dubrovacki k.ronl~~r, kU• e] da je te go dine harao 'pornor usled nekakve epldyeml]~!

1145 iza: koga je, kako 'stari l~topis~ ~~vore, ostao samo cetvr I

deo ziteljstva u Gradu 1 okolini. .

Rastic veli da je ove godine, pored gla~l, zavla~ala ~o- 1292 lestina ko]a je kosila dve go dine i pokoslla mnostvo ce-

ljadi, narocito pucana. .y'

K lear Nikola Ranjina pise da Je pomor !1astao od o ~'us~~~~c (febre), a Anonim kaze da [e t~ godine u D~b~o~niku bila glad i pomor od nekakve bolesti "malmazuco ,

koji je vladao i 1293 god. .

ve . e odine, prema Rasticu, vladala u ora~u neka pn~ep-

1322 3va ~ol;st, od koje je pomro bezbroj naroda I 92 vlasteltn~.

1348 Dubrovnik je bio vrlo tesko pogoden od strasne kuge koja

'e ove godine obisla skoro celu EvropU. .y .

U dubrovniku se bolest pojavila pocetkom 1348, a Plo 'prdlc31nJ~\

. • t . Odmah se prosirila po ce O] rzavi,

kronicara harala je ses mesec.1. b oj stanovnistva. Vlada

pa [e z~ kratko aV~:~~ ~?~~~~~a~r~wa;ez ~speha. Dne. 19 [anuara Veh~~U~:~e~l~ grisustvu sh veenika:je.~no~lasno ]e ovlasJ~lo za ~e~:~ dana Kneza i Malo vece da zbog suzblJan]a po mora na. ipanu mol:> u izdati na lekove i lekare knliko nadu !a potrebno. o(~~me\Or~itanne

~~~::~\;Oag~~u~~g~~~~~~~ai ~rset~~~~~~e~:c~~o~~~{i~a, ~a hi se stekla

njihova naklonost i milost. . .

Medutim bolest [e i dalje nemilosrdno harala. Jedan arhl~skl

~pis :aze kba~cY~ ~~~d].~ ~~gJ'ab~~ ~~~~fan~~;~~a~~ ~~:e P~e;as~~s~:~jS:~.

1 necuven I, .' • .' 1 y. a a sastojala se u

Bil . to veli spis bolest necuvena 1 neiz ecrv , d

I a]~ , i na rl~ i u otocima po raznim del~.vim,: ~ela, t.ako a

~~~j~b~ j~~~n d~Jr~ inf.ic~a~~l~~~tje nb~I~0;~~f:el~e~~I~~~:~of;~7

10:0a;il~j~e~~J:~ n:~~~~r,I~ ~~ dan je umiryal? P? 20 i vise osoba, te Je

urnrlo 110 svecenika 1 mnostvo druge celpdl. .'

Od siln_Qg.p.O_l11s)r~bila.suprenatrpa!1a grad~~a. gr~b~l~ koja ~~ se nalazn-a- u nekim rnestnim crkvarna I oko njih, ? a ~ s~ ~~no sino nesnosan smrad. Da bi se to otklonilo, Mal.~ vece na e l~ tako i udaljeno mesto za sahranjivanje mrtvaca, ~o]~~use I?o~a .1. isu zakopavati da srnrad ne moze izbijati napolje. I~o~asl, n~]~ig da imali svoje grobove, sahranjivahu se bez kovcega 1 0 na

ne bi kuzili vazduh.

901

Dva meseca docnije, dok [e bolestina jos uvek harala u dubro-

j drzavi .i posto [e vee bila pomorila mnogo stanovnistva, . se pobrinula da odrzi na predasnjoj visini broj punoletne vlaste-

gradana, U tome [e i uspela, Veliko veee nairne, :19 rnaja

o da una d moze postati m svaki vlastelin

. names to . kako bese do. tada.',A da

. -jedana rlozvoljenoza:-u_~__Q_slQbpderij e .za . pet_gQfll!1~ Telal jetada,15 [una, vikao da ce svako godine dana dobiti pet perpera godisnje, ali pri tome treba da se prijavi Knezu i da izjavi od koga je zanata.

Vlada je preduzirnala i druge mere da bi popunila prazninu nastalu pornorom, Dne 1 [una je resile Veliko vece, u prisustvu 70 clanova, da se dozvoii povratak u Dubrovnik svima koji su otsutni zbog nOVcanTffl(nvl~a-rai'_imse--kazna -apr-osH. ...------

-Ustarim dubrovackim Jcronikama imamo i detaljnijih opisa ove teske nesrece. Rastic, najpouzdaniji izmedu njih, pise da je -tada vladala neka prilepciva bolest (male contagioso) koja je prouzrokovala bezbrojan pomor, od koga su zaglavila 273 celjadeta iz vlastelinskog staleza i 6000 pucana. Ivan M. Gundulienadcvezuje

na tu belesku, da je epidemiji prethodio punih 15 dana tako jak .potres da nije ostala ni jedna trudna zena koja nije pobacila. Potres

je, veli on, izazvao jednu bolest, veorna svirepu koja je izbila u Skitiji, pa se spustila niz obale Crnog Mora, te zahvatila Arhipelag ipresla u nase Primorje, gde se najpre pojavila na Sipanu, a odatle

se prebacila u Dubrovnik. Bolest se zvala anguinaja zbog toga sto

su najpre oticale zlezde u preponarna, iza cega je nastupalo hacanje krvi s veIikom glavoboljom i zanosom, pa su bolesnici urnirali za tri dana. Bolest se dobivala ne samo dodirom, vee i pogledom bolesnika,

a pomor je bio toiiki da [e tek 6-7 od stotine obolelih prekufilo,

a neki vele jedva i [edan od sto. Sprva je bilo lekara koji su lecili

i duhovnika koji su tesili i opojavali, a bilo je srodnika i prijatelja koji su bolne dvorili i negovali. Ali kasnije, kada je posast uzela maha,

pa celjad padala kao snopl]e, ne bese vise nikoga ko bi bolne lecio, 'negovao i poslednju utehu pruzao, jer su umirali i Iecnici i duhovitid, a pornor nije lucio vlastelu od puka, ni bogata od uboga, te su 1judi ginuli bez pornoci i sahranjivali se bez pratnje, Bolestina se, popricanju Gundulica, pojavila 15 januara i postepeno se razrnahala, pa pokosila toIiko ljudi da je narcda malo ostalo i Orad -izgledao pust. 1

. Anonimni kronicar kaze da to ne bese kuga, vee gnjev bozji, t\

• 'i\

'1 da je tada sagradenSv, Vlaho kao zayetng <:rkva:--"" . -

KtmllcarRanjina prica da se ovastrasna epidernija sirila kvarenjem vazduha po celoj teritoriji sedamrneseca, a javljala se u dva oblika. Prvi se sastojao u stalnom ognju i bacanju krvi, od cega su bolesnici umirali za tri dana. Drugi oblik su predstavljali bolesnici s neprekidnorn vatrom i cirevima pod pazuhorn i u preponi, koji su umirali za pet dana. Kad su ljudi videli da nema pomoei ni od Je-

-- .. --- .. -----------.-- .. -.~

68

kova, ni od crkve sa duhovnicim~_j)_ei!!Qjelz_gr.ada_kQgo_<! je_rI!.oga..? '"irza uzrok epidemije bacana je krivica na jevreje i zvezde na nebu. Leka, veli Ranjina, nije bilo, a prekufili bi sarno oni kod kojih bi

buboni sazre1i. - .

, "".Mleciei su posle te epidemije resili da se Knezu i opstini dubrov~ckojpise i lepim recirna izjavi saycesee zbog velikog p.omora. 'Raci pak prica kako je iza kuge dosao u posetu Dubrovnlka car Dusan sa suprugom i doneo veliku rnilostinju gradskim siromasima i darove zenskom manastiru Sv. Klare, a carica je izradila da rnu se iz Stona posalje [edna kolicina soli i da danak od ribe prip~d.ne rnanastiru. Raci jOs pripoveda da se Dubrovnik zavetovao pcdici crkvu Sv. Vlahu na istom mestu gde [e bila prva, ali vecu i lepsu, Medutim crkva je podignuta na sasvirn drugorn delu Grada, onde gde [e i sada, dok je stara crkva bila na terenu manastira Sv. Klare (danasnje Komande mestaj.!

1357 Prema Ranjini, a po rnisljenju Nodilovom go dine 1357 iii god. 1358, uvukla se u Dubrovnik kuga iz Aleksandrije, 15 ja-

1358 nuara, kosila [e godinu dana i pomorila mnostvo celjadi, a suzbijena je velikom mukorn i troskovima.

Za kugu 1361 kaze isti Ranjina da se pojavil~ 15 maj.a, sa vatrom i cirevima (con febre et carboncoli antraci), da je harala godinu dana i da je pokosila 2500 celjadi. Pornor [e toliko besneo da je u mnogim rnestirna pota-

1361 manio polovinu ziteljstva, ali se od prosle epidemije (1357 ili 1358) mnogo razlikovao. Nairne, u prethodnoj epidemiji umirali su pucani, a u rednji 1361 hogatasi i bezbro] mladezi, zena pak malo. Bolestina je, prema Anonimu, prenesena iz Aleksandrije.

Ove je godine bila druga velika kuga u Dubrovniku. Harala [e veorna [ako, ali blaze nego 1348, a i trajala je nesto manje, izgleda od polovine rnaja do meseca avgusta. U isto je vreme harala i u Italiji, pa je 15 rnaja bilo zabranjeno

1363 Dubrovcanima da onamo putuju ili da iz okuzenih mesta dolaze u Dubrovnik. Vee 12 avgusta bolestina je, izgleda, popustila, a mozda i potpuno iscezla, jer je toga dana vlada nagradila brijaca Petra sa 30 perpera za sluzbu koju je vrsio "u ovom proslorn pornoru".

I ova je kuga mnogo ljudi pokosila, jer su iz ove godine sacuvana 293 testamenta sto su ih iza sebe ostavili ljudi pomrli od kuge od kojih bese 6 vlasteoskih. Ako se uzme uobzir da je takvih testarnenata 1348 god. bilo 29~, onda moze da se vidi kako ova druga velika kuga nije bila slabija od one prve.

Uporedujuci licna imena tih ljudi iz 1348 i 1363, vidimo da su, i [edni i drugi, skoro svi bili cisti Sloveni. Prerna tome nernaju pravo oni koji tvrde da su velike kuge u XIV veku proredile i utamanile rornansko stanovniStvoDubrovnika, na cije mesto su

69

dosli Sloveni iz dubrovackog zaleda. Medutim, dubrovaeko stanovnistvo uveliko] vecini bilo jepotpunoslovensko

rdavno pre toga. '.', - .... .

:-Da bi se p~digao broj stan~vnika u Dubrovniku, vladajevec

[ula raspravlJ~la 0 to~e u Vehkom vecu, pa je izabrala tri vlasteda se staraju o. nacinu k~k~ da se Dubrovnik naselL· Treceg

.'l;t:L'L<Ol11Ul odluceno je da ~e posalju dva ugledna coveka da pozovu

. .' y da ?odu u Du?rovn~k, verovatno zbog karavanske trgovine,

a mozd~ 1 .zbo~. uselJav<l:~Ja. D~e. 23 septernbra pomilovani su sv! p_u.bIQy~aI.1.~_Js~J!-S~- se .blh_ogrf~Jh_~_zdravstv_el1eprQP!'s~~.l_'! vreme-

'kuge, a dozvoljen Je povratak 1 oruma koji su od straha od--1{uge , bili pobegli u Kotor,

Ranjina p~ica ~a je ?ve godine pornor. zapoceo 21 maja, prvog <Ial!a Duhova, l.da Je. trajao 3% .meseca, a Gradic ga naziva "mortatttas secunda to civitate Racusii "."

Pr~ma Gra.di,~u, pojavila se u novembru 1371 god. "mort~!ltas tertI! . ~ noveI?br~ sledece 1372 godine, kaze Ranyna, zapocyel~ Je. kuga 1 trajala je neko!iko meseca, te pokosila mno~o celJadl; God. 1373, po Anonimu, harala [e bolest 13. m:secl .. ~onacno ~e u .decembru 1373, kaze Ranjina, pojavio veliki pornor 1 trajao je takode 13 meseci. Gradic naziva tu epiderniju "mortalitas quarta" a Gundulic kaze

da su hi epidernije (1348, 1371, 1374) pbmorile 25~(fpu~'--

. ---canai'250-vlasielina iznad 18 godina. - ----- . ---

Kako-u yve.st.inia6vih kronicara"ima-mncigo slicnih vesti, izgleda ~a ne be?l~ cett~~ razne kuzne. epidernije, nego najvise dye, koliko !h sp~mtnJe v:ctna pornenutih kronicara, To, uostalom, zakljucujemo I ~o broju J:~stamenata koji su ovih god_i!1~_ registrovani .u ?~~rovackom notan~Za I371iifiarno66 "testamenata, god. 1372 reglstrovana ·su73,god. 1373 sarno 11, a 1374 god. petnaest. Prema -tome, m?ra da su postojaJi neki specijalni razlozi, da je kroz prve dve godine registrovan onoliki bro] testamenata."

: Posle svih ovih epidemija, pouceni iskustvorn i naterani nevoIjorn, a u~leda_juci se. na V:neciju, Du?r?vcani su poceli da zastitnim meran:a .cuvaJu svoju drzavu od kuznih bolesti. Borbu sa samorn bolesti msu, naravno, znali da vode, nego su strogo pazili da se bole~! ne uvue.e spolja, jer su opazili da se na taj nacin radaju epide-

. mije .. NaroCtt~ ~u na tome radili 1377 god., kada su doneli i prve proptse za zastitu Republike, 0 cemu cemo kasnije govoriti.

Kada j~ 1390 bila kuga u Rimu, vlada je strogo pazila da ne bl. ko od?nud dosao a da ne izdrfl propisanu karan- '. tenu. Alt u rnaju 1391 bolest se ipak prosirila po Dubrovniku, za koju Gradic kaze da je bila "quinta mortalitas in

Rh~cusio", da j~ kosil~ sest ~eseca i pornorila mnogo celjadi.

Dne ? J~na donelo ~e Veltko vece, u prisustvu 63 clana, propise {~ u~rZlvlJanJe .oyubrovmkom kada u njernu nema dovoljno vlastele. trn je to zakljuceno, vlastela se rastrkala po drzavi tako da je na

... ~ 11

70

sednice Velikog veca dolazio sve manj] broj clanova.ye~ na sednici od15 junabilo ih jeprisutno 27, akr.oz ceo mesec Juh s~dam do devet. Koncem leta i u jesen taj se broj ponovno popeo, ah s~ normalneprilike zavladaleuDubrovniku tek u decernbru. Tada J~ yeliko iveee, 22 decernbra, u prisustvu 56 clan.ova ~onelo zaklJuca~ kojimse iponistavaju iznimne odredbe od 6 juna 1 ponovno ,UVOdl

redovnadrzavna uprava. " .. '

. Sli~no' je stanje bilo i p? ostal.oj .. Republici, odakle s~ sv~t bio razbegao iii povukao u neI:~lstt~pacmJ.C: mes.t~. Iz ~tona je bio pobegao skoro say svet, !1aroclto cmo,":mstvo I cuv.an grada tako d~ je pop Andrija, stonski kancelar,. "blO .. ostao day c<~va vrata Stona 1 da vrsi druge sluzbe namesto onih kOJI pob~gose .. A knezu dubrevackih otoka koji je ziveo na Sipanu dozvolJ~no Je,.~.februara 1392, da moze ziveti na nekom drugorn otoku sVOJe ~nez1Je dok .ne prestane bolest na Si panu iii dok Malo vece drukce ne odredi.?

U junu ove godine bila je kuga na po}~otoku Pelj~scu~ i to oko Vignja, nasprarn Korcule, a kromcar qundultc kaze da je kuga bila i u Dubrovniku. Vlada se pobnr.1UIa da k~ga ne prede u ostale delove Republike, p~ j; ~3 jun.a zaklju:

1397 cila da se onamo posalju dve lade "koJe ce cuvat! da ne ?,l nasi pristajali oko Vignja i uz ostala mesta .gde .Je kuga . Kada je onda opet zdravlje zavIadalo,. vlada Je uktnula. ?lo. kadu Peljesca, 24 septembra, pa. ~jegovlm . st;anovnlcl.m~ dozvolila da mogu slobodno dolaziti u Ston I Dubrovnik.

U [ulu ove godine izbilo_k_nek?likoslucajeva:kll&eu brovniku, P.1l_s,t!.zbog toga uklonjen~nekep?rodlc: lZ 9r.1lda

Q>oj.1ifi.iHUJ!og(M.rkan, ispr~d ~avtata, jer.su irnali neke ve'ie s obolelima. Na Mrkanu Je bilo Dubrovcana preko cetoga leta, jer je kuga bila dosta jaka. i dugo)e trajala u ~onavoskom selu Obodu, gde je onda bila gramca. Dubr~vacke

Republike. pu~rovc:ck~ su vl.asti. bile zabra_ntle.svoJlTpo. danicima svako mesanje s orurna IZ Oboda I onih kraj~va, ukojima je haralakugavkcjase' u arhivskim dokumentima spominjedckorica meseca oktobra."

Izgleda da ov~ k~g.a. nije bil~ potpun.o iskorenjena: bar _TIe u neposrednoj blizini Republtke, mozd~ u Ko~avhm~,· J.er se vei: 4 februara 1400 god., kako kaze Anomm, p~javI~a, epidemija koja je harala dve god.ine. Po njeg.ov~ kazlvanju

urnrlo je tada 560 muske vlastele 1 ~~7 vlastel~~kl, a .~rug~g naroda 4.600 osoba. Slicne su vest! 1 kod Ranjine koji kaze da se epidernija pojavila. 20 januara) da to bese .~uga sa ,

cirevlma (peste pannochiale) .. Medu zrtv~~a ~anJma spominje ne sarno pucane, nego 1 neke ,,~avi kOJI su, ~o ~odilu, mogli biti "Slavi" (Sloveni). To bi se sl~galo .s.onlm sto smo malo pre kazali 0 kugi na Obodu,gde je pocirnala ondasnja "Sclavonia U (Srbija).

:jova je kuga bila zastrasila Dubrovcane, narocito vlastelu razbezala iz Grada. U svom pismu od 9 aprila Stevanu Visok;o~ rninistru finansija, Dubrovcaninu . Dum. Ivanu,pis(ilft

ftp.-.!UUDrClva,CKa vlada i 0 kugi. javIjalaim jeda pomornije .Yf;!lj~i,,: vlastela ipak razisla po .selima oko Grada, pa kada se sakupe.: poslanike kneginji Milici oi knezu Stevanu.l~

2 .

EPlDEMIJA OD 1400 DO 1500 GODINE

Gradic kaze da se u martu pojavila epidemija u Dubrovniku i neposrednoj okolini i na otocirna Kolocepu i Sipanu. Dne 5 septernbra pisali su Dubrovcani bosanskom kralju Ostoji da ce mu uputiti poslanike da posvrsavaju 0 neke poslove, a dotad nisu mogli to uciniti zbog kuge.>

U aprilu ove godine pojavila se kuga u Dubrovacko] Republici, i to najpre, kako izgleda, na otoku Lopudu. Dne 21 aprila vlada je dozvolila sanitetskim cinovnicima (kacamortima) da se pobrinu za bolesnike Lopuda i da ih posalju

na otoci« Sv. Andrije koji lezi na pucini spram Lopuda.

Ali ie i u Dubrovniku harala kuga, pa se vlada time pozabavila vee poslednjih dana aprila. U vladi su se, izgleda, bojali da ponovno ne ostane Dubrovnik pust zbog bezan]a njegova stanovnistva, kako je to bivalo i u ranijirn priJikama. Pogotovo se

bojahu da vlastela ne ode iz" ,9rada,PCl JakQ_prepustcupravu i 'bezbedriost drzave 0" sluca]u i slal?0j_og_!)r_(!D.i. Zbog toga je Vece "umoljenih -(Senat),"na' osnoviCovlastenja Velikog veca od 29 aprila,

donelo vrlo opsirne propise 0 vodenju drzavne uprave za vrerne kuge, kada u Dubrovniku nema dovoljan broj vtastelett maja). Ovoga puta bilo je odredeno i izabrano pet ptemtcaoarpreuamu u svoje ruke drzavnu upravu i pobrinu da nadu 12 do 15 vlastelina koji ce svojevoljno, a uz platu, ostati u Gradu, Svi oni "zajedno izabrali bi Kneza za mesec dana, kao i obicno, i vodiJi bi

sve drzavne poslove. U tim propisima bila su 'tacno navedena i sva ostala uputstva za upravljanje drzavom, kao i za cuvanje Grada. Nekoliko da.na kasnij~ vlastela se rastrkr,la po Republici tako~a "'. je one nekoliko plernica preuzelo upravu. Kroz to vrerne mora da Je kuga jako harala po dubrovackoj drzavi, pa je anonirnni kronicar " 0 tome zabelezio da se pojavila 23 aprila, a uneo ju_~,!yl.e . ...oundulie, pa je morila dva meseca i pornorila 3800 osoba. -1\ Gradic za nju

kate, da je "maxima mortalitas ", Kroz ovu je godinu registrovano

106 testarnenata, u sledecoj godini 60, a 1418 sarno 28.2 .

U septernbru 1419 pise dubrovacko] vlasteli majka trebinjskih plernica Janka i Ostoja Mrdica zbog neke sablje, pa sporninje i kugu."

S proleca se pojavila kuga, za koju kaze Ranjina da je zapocela 23 aprila, da je trajala vise od godine dana ida je drzavu stala velikoga troska. Medutim Gradic veli da je bila blaga i malo sveta pomorila.

1399

1400

72

To se, uglavnom, slaze i s onim sto 0 tome znamo iz arhivskih dokumenata. Verovatno se pojavila koneem aprila ili prvih dana maja, jer je Senat 0 tome raspravljao na svojoj sednici od 5 maja. Tada je zabranio svim Dubrovcanirna putovanje u talijanske luke od Ravene do Kotrona, na [ugu, kao i u Valonu, jer je onamo harala kuga. Ako neko prekrsi ovu zabranu, iskopace mu oko. A odboru trojiee vlastele dato [e naredenje da sastavi propise za upravljanje Gradom i za njegovo cuvanje, ako zbog kuge vee ina vlastele i stanovnika napusti Dubrovnik. Tri dana zatim, 8 ma]a, doneseni su i prihvaceni svi ti propisi, bilo ih je 31, koji se, uglavnorn, slazu s onirna iz 1416 god.

Medutim, vlada se nije razisla, jer opasnost od bolesti nije bila velika. Sednice triju Veca odrzavane su preko eeloga leta, sto je znak da kuga nije bila uzela katastrotalne razmere. Ali pre svakog sastanka Senata moralo se glasati da li da se sprovedu oni vanredni propisi od 8 maja ili ne, sto je svaki put bilo odbijeno. Cekalo se, verovatno, da se kuga [ace razrnase, a medutim su svi clanovi Senata morali bora viti u Dubrovniku ili u neposrednoj okolini, inace su globljeni sa 500 perpera. Ali, ako upravu preuzme provizorna vlada, sto je imalo znaciti da je bolest [ako zahvatila Grad, dozvoljavalo se svakome da moze slobodno poci i u okuzene krajeve Italije i Arbanije, ali stirn da se odonud ne sme vratiti pre konea septembra.

U Gradu je bio prilican broj bolesnika od kuge, pa su ih sla\i ne sarno na Mrkan, nego i u neposrednu okolinu Dubrovnika (Astareju) i na tri velika otoka, Kolocep, Lopud i Sipan. Ali vee u julu bolest je pocela da opada, te je koneem meseea dozvoljeno svima zdravima, bcz obzira da li je neko njihov umro, da mogu slobodno izaci iz Grada i poci na svoja poljska imanja. A kada je kuga jos vise popustila, doneta je odluka, 22 avgusta, da se svako rnoze slobodno kretati po Gradu, kao i pre epidemije, pa je dozvoljen povratak sa Mrkana svirna koji behu zdravi. Koncern septembra dozvoljeno je i svima ostalima da se vrate sa Mrkana, a konfinirani na Supetru, otocicu pred cavtatskorn lukorn, smeli su uti u Grad tek posle 30 septembra. Tada su se Dubrovcani obracali i bosanskom kralju Tvrtku ll. dne 15 oktobra, izvinjavajuci se sto zhog kuge ne mogose doci na njegovo krunisanje. Porucivahu mu da kuga nije bila ni duga ni zestoka, ali se oni ipak ne usudise da mu upute poslanike "da narn Kraljevstvo vi ne zazri ". A 17 oktobra Veliko vece resi da se zahumskorn vlastelinu Grgurici Nikolicu posalje na dar 40 perpera u znakzahvalnosti sto se za vreme epidemije dobro poneo.!

U oktobru 1427 pojavila se kuga na Lopudu. Vlada je naredila lopudskorn potknezu, 21 oktobra, da sve okuzene i clanove okuzenih porodica posalje na otocic Rudu ispred

1427 Lopuda, odakle niko ne sme izaciniti onamo preci, jer ce domacin izgubiti desno oko, a ostali clanovi bice zigosani po lieu. Isto je tako bilo zabranjeno odlaziti na Lopud, onamo nesto slati ili nekoga prevoziti.

73

Zdravirna dozvoljeno je da u roku od osam dana mogu preci u Dubrovnik da stanuju, a posle toga ce ih iii ponovno vratiti na Lopud iii uputiti na istok izvan dubrovacke teritorije. Na tom putu ce ih pratiti jedna lada koja ce paziti da ne bi pristali u koje

dubrovacko mesto, a izvan drzave morace ostati najmanje dva meseea.

Ova dana zatim odreden je jedan vlastelin da sa dve lade obilazi otok Lopud i da pazi da se Lopudani ne mesaju s drugima. To ie, naravno, izazvalo nemanje hrane na Lopudu pa je bilo dozvofjeno slati onamo zivotne namirniee, ali se niko nije smeo iskreati,

! vee jedino sa lade baciti hranu na kopno. Kako je strah od bolesti oidzahv~tio i stanovnike susednih otoka, to je vlada odredila rok od nekoliko dana da se mogu slobodno iseliti.

Medutim kuga se pojavila i na drugom kraju Republike. U pogran!cn?m selu Osojniku, povise Rijeke Dubrovacke (Ornble), umrla je tih dana neka zena od kuge. Vlada je naredila, 31 oktobra, da se njena kuca spali, a celo selo opkoli, Sledecega dana data su uputstva potknezu Rijeke da sa 50-60 ljudi pede na Osojnik da to izvrsi, Ispred ove cete, kada se priblizi selu, morao je telal objaviti narodu, da se niko ne sme opreti vladinoj odredbi, naime da se kuca danju zapali, jer su poslati Rijecani hili ovlasteni da upotrebe oruzje, pa cak i da ubiju. Ali sve to nije mnogo pomoglo, jer se kuga bila vee uvukla na Osojnik, pa je vlada konstatovala 13 novembra da se bolest i dalje siri, te je naredila da se oko sela postave dobre strafe.

Stanovniei Sipana i Kolocepa, odvojeni od ostaloza sveta, tu~ zili su ~e vladi da podnose veliku oskudicu u hrani, Vlada im je tada dozvolila, 19 novembra, da svake sedrnice rnogu poslati 11 Dubrovnik po dye lade na sest vesala, a Sipanu je naknadno dozvolila jos dye, [er je imao vise stanovnika. Lade SLI morale doneti pismeno uverenje mestnih vlasti da su veslaci iz zdravih kuca, te je u Grad mogao uti sarno po jedan covek sa svake lade, ostali su morali stati izvan veriga kojima se zatvarala dubrovacka luka.

Kada je kuga pocela da popusta na Lopudu, vlada je dozvolila, 20 novembra, da se svi zdravi Lopudani, konfinirani na otocicirna Mrkanu i Bobari, mogu vratiti svojirn kucarna, ali u pratnji jedne lade koja ce paziti da ne bi kuda drug.le svratili. Istoga dana donesen je zakljucak da kroz tri sledeca dana budu zatvoreni svi ducani u Dubrovniku, da se posti, ne kolje meso i da se svakoz dana odrze proeesije moleci Boga da ublazi svoj gnjev i ukloni kugu koja je u blizini.

Medutim kuga nije potpuno iscezla. Lopudani SLI i dalje ostali blokirani na svorn otoku, pa im je vlada slala iita do konca [anuara 1428. Tada je vlada odredila da se i dalje rnoraju drzati dye lade da motre na Lopud, ali 5t1 Lopudani mogli poci na malene otoke O~? Lastova da onde izvrse karantenu, Inace su glavni kontumaci bili na Mrkanu, Bobari i Moluntu koji su koncem novembra bili proglaseni za jedno podrucje, te su konfinirani mogli da slobodno prelaze s jednoga na drugi. Tako je nekoj vlastelinki dozvoljeno,

74

12 decernbra, da odatle prede u neku kucu u Gruzu, gde je sa celom svojorn porodicom morala ostati pun rnesec dana. To [e bilo, sigurno, ucinjeno da se ta porodica izvuce sa Mrkana koji [e, kao i ostali otocici bio vrlo nezgodan za zivljenje u zimskim mesecima.' A i osta1i su 'otoci oko Cavtata maleni, slabo zasticeni, izlozeni svirn vetrovima i kisama, a Supetar, same nekoliko metara izdignut nad morern, [ako je izloze~ i udarcirna morskih y,:lov.a. qleda_jue_i dan~s te negclasnje dubrovacke konturnace koji JOs rusu irnali nikakvih zzrada morarno se cuditi kako su ljudi mogli onde izdrzati i ne pornreti od drugih bolesti, a ne sarno od kuge.5

Kroz citavu OV11 godinu voden je narociti nadzor nad dubrovackim otocirna, jer je, sudeci bas po tome, kuga onde neprestano vladala. U martu su kaznjena dva Lopudanina,

1428 koji su isl! na Lopud uz prkos zabrani. A treceg aprila opozvane su one dve lade koje su drzale Lopud blokiran, ali je 10 aprila opet poslata onamo [edna lada da vrs! istu sluzbu.

Za nekoliko rneseca nije se kuga sporninjala, ali 4 novembra

poslata je izvesna kolicina vina i beskota siromasima koji su ~.~ nalazili u nekom kontumacu zbog kuge. Verovatno su se nalazili u neposrednoj blizini Dubrovnika na Dancama, na [ednorn odvojenom mesh! nad morern, zapadno od Grada. Vlada [e, naime toga dana zakljucila da se onde izvan nekih vinograda podignu kolibe, pokrivene daskarna za stanovanje konfiniranih. A koncern novembra postavljena je jedna lada da cuva Kolocep, gde se, verovatno, bila pojavila kuga.6

U oktobru ove godine konstatovana je ked nekih u Du-

brovniku bolest, za ko]u Gradic kaze, da nije bila kuga, Njihove su porodice i neke druge osobe izdvojili i poslali na Dance i na Sv. Petar, dok su mnogi pobegli iz Grada. Dne 23 i 25 oktobra odredene su cetiri kuce na Dancama za njihovo stanovanjevjer su one kolibe, verovatno, bile

1430 nezgodne za stanovanje za vreme jesenjih kisa. U isto vreme poslate su lade da cuvaju Kolocep, pa je bila prekinuta svaka veza s njegovim stanovnicima. Dato je jos ovlastenje da se postave straze oko nekih vrtova ispred vrata od Pila, koja iz Dubrovnika vode put zapada, jer su se, izgleda, onde bili sklonili neki Dubrovcani sumnjivi zbog

bolesti.

Kada su koncem novernbra svi ovi zdravi imali slobodno da

udu u Grad, pojavili su se no vi slucajevi oboljenja. Tada je vlada pristupila strozim merarna, pa je 27 novembra tzglasala uobicajene odredbe za prepustanje dr favne vlasti u ruke nekolicine plernica. Ali, kako se bolest nije dalje sirila, niti je bila [aka, to se ovi propisi nisu potpuno ni proveli, nego su sva tri Veta i dalje redovno vrsila svoje duznosti. U vezi s ovom boleseu kaznjena su dvojica, 31 decembra .. Neki zlatar, cija je porodica bila okuzena, bio je otisao na Peljesac, umesto da pode na Supetar, kuda je bio poslat. Kaznjen

75

je jos i jedan sluga koji je isao nekom okuzenom te iz njegove kuce iznosi.o stvari. Prvi je bio osuden na 1 % mes~c zatvora, a drugi na tri meseca.?

Prvih dana januara konstatovani su novi slucajevi kuge !la Kolocepu. O?ma~ se u Gr~du alarmi:ala vI ada, pa je 2 januara postavljena [edna ladica da paz! da ne bi neko otplovi? s otok~ iii. se onarno dovezao. Ovaj nadzor nad

Koloc~pom traj~o J~ preko celog leta, pa je onde zavladala oskudica u h:~11l, a I n~zap~slenost. Zbog toga je vlada davala stanovmst~u m~nJe zajn!ove, slala mu zita i ulja. Tek

~ martu ?~zvoljeno je zdravirna da mogu poci na nenaseljene otocice oko Lastova. A neki iz Dubrovnika takode uklonjeni zbog bolesti, mogli su dod svojirn kuc'ama iz karantena tek posle 1 maja,

Za. vrerne ove kuge vlada je bila ogranicila pravo sanitetskih cinovnIka ~kac~morta) da mogu uklanjati iz Dubrovnika sumnjive zb~g bo~est~, te je ~o'pravo zadrzala za sebe (18 januara). Ova dana zatirn bJ!~ J.e z~kIJucI!~ da. se na otocicu Supetru podigne kuca za stan konfiniranih koji su I ovoga puta bili onde izlozeni studeni zill3skim jakim vetrovima ~. kisi. Za njih. se irnala napraviti jedn~ kuca od desetak meta:a duzine, sa. dva krila od 5 metara, po prilici, a cel~ ~grada t.r~b~la Je d.a bude J!ro_ka do 4 metra. Baraku je imao P?delIt! u s_redl!1l jedan zid, a na svaku polovinu i na krilu dolazila su po jedna vrata, prozori i dirnnjaci."

One 19 maja 1436 donelo je Veliko vece odluku 0 cuvaniu dubro~ackih otoka od ~ug~. Ono je bilo postavilo jednog v~~stehna da radom obilazi Kolocep, Lopud i Sipan, kako nijedan brod koji bi dosao iz zarazenih mesta ne bi On de pristao pre nego izdrZi karantenu i za to dobije pismenu

1436 dozvolu kacamorta. Ovi su propisi odredeni od straha od kuge koja je ha:ala skoro po svirn obalarna jadranskoga M?ra, I?a su mnogi ,Pomorci,. prolazeci pored onih otoka, poseclva~! onde svoje porodice pre nego su dolazili u Dubrovnik. ~ako su,. nar~vno, vrlo cesto prenosili kugu i na otoke, pa Je na taj nacm, verovatno, prenesena i u Dubrovnik 1437 god.?

Bolest se pojavila prvih dana aprila, ier je dubrovacka vlada 0 njoj raspravljala vee na svojoj sednici od 3 aprila. P~vi. su se slucajevi, izgleda, pojavili it Gruzu, te je zakljuceno da se okuzeni odatle prevezu na Supetar. Ali se tada ~ocelo um!rati i 1I Dubrovniku, medu njima i jedan

1437 ~ano!1lk. koga le v~lada htela sahraniti nesto dostojnije, pa

-- je 6 aprila zakljucila da se nade osarn svecenika koji ce na dr zavni trosak n~siti njegovo telo, s time da posle toga odu u konturnac. AlI ako se ne bi mozli naci svecenici da to i~vrse, tn;bal? je uzeti bilo k?ga drugog. Sledeceg dana, 7 apnla, ovlaste!ll su kac~mortl da .~zmu nekoliko Ijudi da sahrane neku zenu, kao 1 ostale kOJ! budu umirali od kuge.

1431

76

Bolest se tada naglo i [ako sirila. Urnrli s~ neki Gruzani u kontumacu na otocicirna pred Cavtatom, pa Je I sam ~avtat odre?en za kontumac onih koji se budu naknadno ?nam.o slali. Kako su sva ta sklonista bila prenatrpana,. to se rekvmr~o I Mrkan, prernda su ga bili poceli stedeti zbog vinograda na nJemu. Sada. su on.a~o. slati zdravi iz kontumaca u Gruzu i na Dancarna. Da bi se ~n~lhll drfavni lekari da rade poslove koje irn kacamorti odrede, z~kIJuceI_1? [e 15 aprila da svaki od njih 15 dana naizrnence mor~.d.a sluz~)t~. vrs.l.

Kada je vlada videla da se kuga _n~pr~stano SI!1 zaklJ~cIla Je u Senatu 19 aprila da se donesu propisi 0 izuzetnoj upr~vI u !?ubrovniku. Po ranijem obicaju trebalo je najp~e izabrati petoricu vlastele koja ce onda naci 12 drugih da svojevoljno ostanu u. Gradu, uz platu, da u zajednici s njirna preuzrnu svu. vlast u svoje ruke. U 35 poglavlia sakupl iene su sve odredbe koje se odnose na to.

Med~tim kuga nijebila take [aka da [e trebalo.ostavljati Grad i svu vlast prepustiti ovom odboru vlastele. Vlada je kr?z to vrerne i dalje redovno otpravljala sve drzavne poslove, pa Je, I_1aravno, vodila brigu i 0 samo] bolesti. Tako je kontuma~ na Dancama rezervisan za okuzene iz Dubrovnika, a ostali slat! na druga mesta. Dne 25 aprila donela je propis 0 nacinu kak? da ~e spasu te?tamel!t1 umrlih od kuge, koji su usmeno odredivali svoju p?sl~dnJu volju. A kada se konstatovalo jos [ace sirenje kuge, vlada je lzabrata o~u netoricu vlastele, 27 april a, te ih 4 maja ovlastila da nadu 12 svojih drugova kojirna ce pred~ti upravu ~epyblike.y ..

U prvoj polovini maja kuga se bila jako rasirila, pa su se sed-

nice Veta jedva odr zavale, i to uz pretnju gl?be od 1~0 ?ukata za clanove ko] i bez razloga ne budu prisustvovali .. ~uga je hila .~a~va~ tila sve krajeve Republike. a na otocima se !1lJe mogl~ naci ljudl da sahranjuju mrtv~ce: Zbog t?ga s~ ovlastio ~ne; ~Ipana da 0 drzavnorn trosku najtru takve ljude I da postavi s,~aze oko ok_uzenih kuca. Konacno je Veliko vece, u svojoj sednici od !9 maJa; na sam dan Duhova, sankcionisalo odredbe 0 vanrednoj upra~rj Republike, pa se cela vlada povukla!z Dubrovnika, u korne J~ ostalo nekoliko vlastelina da vode SVLI bngu 0 zdravlju I bezbednosti

ddave.

Kada se vlada povukla iz Grada, sva se vias tela razbezala po

Republici. U Dubrovniku je ostalo 11 plernica, od kojih je jedan ziveo u tvrdavi Lovriiencu, kao njen zapovednik, dok su ostala desetorica vodila svu upravu. Prvih dana odriali su n.ekolik? s.e?nica sa urediioregistrovanim zapisnicima. ali od 30 .~aJ~ zaplslllci dubrovackih Veea nemaju nikakva spomena 0 nJlhOVll~ ??Iukama.

(im su se ona desetorica vlastele nasla zatvorena u cetm gradska zida, svaki je od njih bio svestan 0 opasnosti kojoj ~e izlaze. y~eina njih je odmah sastavila svoje testamente, kako bl sve l!redill pre smrti koja ih je mogla svakog casa snaci. To se, uost~lom, I dogodllo. Kroz ona 4% meseca sto je Dubro,":nik osta? ?dvoJen .od ostaloga sveta umrli su od kuge svi njegovl upravnlcl, osem Jednoga. Da bi sacuvali uspomenu na ove Ijude koji su svojevoljno i na ovakav

'17

nacin bili spremni da se Zrtvuju za svoju drzavu donosimo njihova imena. To ~l!: Bozo Prokulo, Nikola Mihov Rastic, Matija Kruzic, Gavce PUCIC, Petar Sorkocevic, Miho Crijevic, Vitalj Durdevic (Bordie), Dobre Binculic i Martol Durdevic, Ziv je ostao sarno Marin Sim. Rastic, za koga Serafin Raci kaze, CraJe-godinamabio najstatij~;--a feJOm najslabiji. Rastic je ostao sam u Gradu, dok se dubr~vacka vlada zadrzavala, u blizini, porucivsi rnu da se na nju obrati, ako mu zatreba pomoc. A kada [e 1 oktobra prestala vlast proviz.orne ylade ~oju je vodiotsarn Rastic, svi su s divljenjern

·gledah na nj. Da bi rnu nekako i na vidljiv iiacin iskazali svoju blagodarnost za sve sto je uradio zakljuceno je 8 i 10 oktobra da mu se dade 500 perpera , .. uzevsi u obzir dobro drzanje i veJiku briau,od·nosno najvecu tegobu koju je podneo za vreme prosle eptdemiie ostavsi sam na upravi nasega Grada zbog smrti svoiih ostalih

drugova". .

Ovu .kugu 1437 pod. preziveo je i Filip de Diversis koji je od 1434 VOdlO upravu dubrovacke gimnazije. U svom delu 0 Dubrovniku pisao je 0 nekirn njegovim sanitetskirn ustanovarna, kao i 0 kugi koju je doziveo. Za bolje poznavanje pitanja koie u ovom poglavlju obradujerno smatrarno potrebnim izn~ti sve sto je 0 tome kazao.

v De D~versis pise d~ u drugim gradovima kuga ohicno hara po sest m~s~Cl, a ~ DlIbrovmk~ samo dva-tri meseca, i to u julu i avgustu. On misli da je to posledica dobra i zdrava vazduha. Dalie prica kako se 2 aprila )1~3."pojavila kuga u Gradu i kada se verovalo da ce trajati godinu dana, jer je bila [aka, ona je najednorn prestala 21 [una, na Ivanjdan. Mnogo je ljudi tada umrlo, pa nije bilo dovoljno grobova za njih, te De Diversis kaze da to nije bila kusa nezo

istrebljenje. 0' 0

Na drugom mestu govori 0 izboru petorice vlastele za kacamorte i: i 0 slanju surnnjivih na otoke koji su daleko od Grada oko 6.000 1 seianja: Jedan ?~ tih je Supetar, na korne su za tu svrhu podignute dye kuce, drugi je Bobara, a treci Mrkan. Na njernu tada mnogi st~~o~~hu, te se n~ nj niko ne ~alje bez dozvole trebinjskoga biskupa kOJ1 njrrne upravlja. Kada se ispune ti otoci, ostale salju u Cavtat. U karanteni svi moraju ostati mesec dana, niko nema vlasti da im skrati vreme iii prorneni mesto boravka, a kacarnorti mozu da im to produze. Na koncu rneseca, ako nerna straha od boJe;ti konfinirani se vracaju, u protivnom produzuju im vreme boravb. Svi· kn~zovi u Republici slusaju naredenja kacamorta, te ih obavestavaJu, ako se negde pojavi kuga. Da ne bi brodovi pristajali u mesta Republike, pa ih okuzili, opremaju dye iii jednu ladu da na to paze. !'-.kO se neko okuzi, salju ga iii izvan Grada iii zatvaraju u kuru lit celu ulicu zatvaraju. Ko ostane s bolesnikorn koji umre, salju ga skupa sa lesom na neko mesto "koje nazivaju Dance". Toliko se cuvaju od kuzne bolesti, te mnogo godina epidemija nije zahvatila Grad, premda je vladaJa u Grckoj, Jtaliji i Iiiriji.

78

De Diversis dalje istice da je pohvalno sto Dubrovcani za vrerne kuge odrnah uklanjaju iz Grada decu i decake oba pola, jer oni lakse podlezu infekciji. Isto tako i svi ostali, po savetu lekara, ostavljaju Dubrovnik, a svu upravu prepustaju nekoj placenoj vlasteli. Ako se kroz to vrerne dogodi nesto teze i opasnije, vracaju se i ostali, pa izlazuci glavu opasnosti ulaze u Grad da ga onda ponovno ostave, posto se pobrinu za njegove potrebe. Za vreme haranja kuge 1437 ostalo je u Dubrovniktt 10 plernica, od kojih je kroz petnaest dana umrlo devet. Preziveo je jedini Marin Rastic, starac od 83 godine, covek pouzdan, pametan, razborit, budan cuvar spasa Republike, prijatelj stranaca i odlican gradanin. Posto mu je urnrla zena i mnogi pucani koji su kao placeni cuvali Grad tako da je u njernu sve izgledalo pusto, sastalo se Vece u Zatonu i na Daksi, da 0 tome raspravl]a. Odreden je Zupan Bunic sa jos dvojicorn vlastele i 1000 placenika da izvan gradskih zidina sa brda cuvaju grad. Sa morske strane strazarile su dve lade sa 160ratnika, dye bireme i neki drugi brodovi. Svakoga dana dolazila su pred luku i onde ostajala tri vl~stelina sa svojim ladicama, u kojima je bilo 6-8 mornara, dok Je u Gradu boravio sarno ovaj casni starac. Na taj nacin ocuvali su svoj Grad i slatku slobodu, te su se odbranili od kuge. A na koncu kaze De Diversis da je sve to delom sam video, a delom cUO od drugih'".

U maju 1456 zapretila je Dubrovniku ponovna opasnost

1456 od bolestine. Dne 29 maja dato je ovlastenje trojici vlastele da sastave propise za odbranu i za bezbednost od kuge.

Prvih dana juna, izgleda, bolest jos nije bila zahvatila dubrevacku drzavu, jer je 11 [una u Malom vecu zakljuceno da se postavi jeclan brodic koji ce osmatrati obalu od Dubrovnika do Trstenice (Orebica), a poslace i jednog coveka da propita gde sad a ima kuge i kakvo je stanje na Korculi i drugde. Ali dve sedrnice kasnije, 28 juna, proglasene su dye porodice u Dubrovniku kao surnnjive od kuge, a na nekim otocicirna vee je bilo konfiniranih zbog bolesti. Odrnah zatim zapocela je borba dubrovackih sanitetskih vlasti s kugorn. Poceli su se izvoditi iz Dubrovnika svi okuzeni i surnnjivi, a naredeno je da se iznese i sva necist koja svojirn smradom moze biti uzrokorn bolesti u Gradu. Bolestina je, izgleda, bila vrlo jaka u Hercegovini, i to u kraju oko Hercegnovoga, u Boki Kotorskoj. Zbog toga so izdati propisi, 2 jula, Kojima se postavlja stroza zdravstvena kontrola nad celom Republikom. Ti su propisi sadrzavali ove odredbe:

1) niko ne sme primiti II svoju kucu osobe iIi stvari iz okuzenih mesta, narocito ne iz Dracevice i Hercegnovoga;

2) ako je neko to vee madio, mora do sutra prijaviti drzavnim vlastima;

3) vlada salje svoje izaslanike 0 Zupu i Rijeku Dubrovacku da to objave narodu i da se pObrinu za dobro odrzavanje straza; sipanski knez ee to saopstiti na seoskim zhorovima svojih triju otoka, a knez u Stonu ee narediti da se isto uCini po celome Peljescu.

79

U to vreme svet se uveliko razbezao iz Dubrovnika tako da je 5 j~la prekinuto drZ~nje sudskih rasprava do konca istoga meseca, a na celo gradske straze stavljeno je sest vlastelina koji su prirnali ~1a&radu od .1200 do .2500 yerpera. Vlada se odrzavala na okupu ledmo stro~lm pretnjama I globom, ali su se Veca sve rede sastajala. K~nacno ~u koncern avgusta prestala da borave u Gradu te se kasnije s,:staj3hu ~I G_ruiu. U Dubrovniku [e ostao Knez, a s ~lado:n tI qruzu h?rav~o Je dubrovac~i pgF1<nez. Na Brgatu, povise ~l.brovI1lka, stajala Je posebna straza s jednirn plemicern korne je bile nare?eno ?a mor~. l1ve~ ~tajati Gradu na pogledu. Ako opazi da se. ~oJ~v velika galt),a priblizava gradskoj luci, mora se odrnah SpUStJ~1 ~~Ize Dubrovniku, A s vrernena na vrerne morao je pregledavatJ shcne straz~ ~I ZUP.i i Rijeci, te od putnika koji su dolazili s~ ~alkana sakuplJa~1 vest: 0, dogadajima u Bosni, Turskoj i Ugar?KOJ' pa 0 tOI_!le.l~vestavatl vladu u Gruzu, Odrnah 30 avzusta pri]<lv.tla su se ce~l.n ,,:"lastelina ?a dobrovoljno preuzrnu OVll slufbu. On,l. Sll se ~1-r:enJlvah sv~ka tr~. d.ana, a polazeci na Brgat morali su doci pod zldJn~ Gra~a I pOrtlCltJ Knew i onoj vlastcli u Graclu da odlaze na svoju duznost.

. Kontumaci su ove g.odine bili na Dancarna i Mrkanu, ali su neki sla!1 I na male otoke Ol1pl~ i Rud~1 k_oji leze sa dye strane Sipana. P_ocetkom septernbra P?celt S~I _pustatl i~ kontumaca zdrave, sto je ~1O znak da kuga pop~lsta, all. J~ vlada 1 dalje ostala u Gruzu do _0 0vktobr~. Ta~a je bilo zakljuceno da se cciste i operu sve ulice i ?kuzen~ sl_romas~e ku.ce, zabranjen je ulaz u Grad onima koji dolaze IZ okuzenih krajeva I svima gladnim sirornasima iz unutrasnjosti Balkana, A ?evet dana kasnije, kada su kacarnorti ovlasteni da b.espJatno daju hranu konfiniranirn na Dancama, bile su onde jos 22 osobe tl konturnacu, Opasnost od bolesti drzala ie i dalje mnoze d.a!eko od Dubrovnika tako da su se Dubrovcani donek!e s~irili tek u mesecu decembru. Tada j.~ i kuga bila blah, pa su 21 decel1!hr~. do.nese~e nove ~dluke kojima se irnalo zapreciti njeno dalje sirenje. TI su propisi sadrzavali ove odredbe:

1) da se .<!rad ocisti: pa ce se na ciscenje potrositi do 30 perpera;

2) d~.l1IJedna ok~zv~na o~oba, D.ez obzira na njezin polozaj, ne ~~e lIC~ u Grad, ali cranovi porodice mogu, no moraiu ostati 1I

svojim kucarna 10 dana; .

3) da s,e p:ed kucamaokuzenih postavi dobra straza za 15 dana; zdravi .uku~am mogu da izadu iz kuce, ali ako ostanu u Gradu ne smeju izlaziti na ulicu z~ mesec dana, a ako pak podu u okolicu mogu se slobodno kretatl' '

., 4)v~k~ o~~lzena o~oba' ide po Gradu bez prijave vlastima, da se 151ba, zlgose III na kohma pronese kroz Grad, i s1.;

o Vi ?) da _?e u. o~uzenu k~cu ~oze uei jedino ako se ona dobro c sh palecl 1I nJoJ vatru naJmanje osam dana i drzeei otvorene prozore. da s~. ~na dobro provetri i tek osam dana kasnije moguce J'e tl nJu lIsel!tJ;

80

\ 6) da se postave dobre straze na g:adsk~ v.r~ta, ~ S~?lSti knezovi i kaznaci pazice da u Gra.d ne dod~1 srrornasrn I glaBm. .,

• ~.<-." 'Sve ove mere protiv kuge rnsu mnogo po~?gl~. v~ol~st sey 1

dalje sirila"pa su 12 Iebruara 14:;7 odrede~1 ljudi, crja le du:-

nostbila da svakog dana obilaze G_rad I. pr~dgrada I traze bolesnike. Sem toga, oni su bili dufni pozivati lekare da bo-

1457 lesne pregledaju, te lakse obolele d~ upute na Supetar, a .sa tezim bolesnicirna mogli su postupah prema. svorn nahod~n]~, pozvavsi pre toga svecenike. Sv~ zdrave c1anove okuzenih porodiea morali su takode poslati ~a Supetar, na korne su

stalno morali boraviti pop i berbenn. .,

Da biselifciglavoditi tacna kontrola na~. z.dra~stve~lm s.~a~Jem u Dubrovniku, isti cinovnici morali su bel.ezl~1 t~ ]ed~o] kn]IZI sve bolesnike zapisujuci datum njihova. oboljenja I ~ueu odakle suo U drugoj knjizi morale su se popi~att por.~dlce kOJe, su poslan~ na Supetar, broj clanova i datum pocetka njihove ka~antene .. OVI. su se zapisnici mora1i citati na sednicarna Senata .da bl. se dobl? t~~an pregled zdravstvenih prilika. Ako se pak razboli neki vl~steltn lit ugledniji gradanin, ~nez t~ to izneti pred. Se_nat da odluci 0 merarna

ko]e ce se preduzeti za njegovo ozdravl~en]e.. .

Bolest se naglo sirila po svirn y delovirna Re_publ!ke tako da ]e u martu bilo okuzenih u Sumetu, Zupi, Konavlima I Stonu!. gd-:o. ~,,".-,-._ hili konfinirani na uzvisini Pepin nedaleko solane. Na Pn]~k~me, ~1 Dubrovniku, bile su okuzene. neke ulice, pa je. 22 marta zakljuceno da se rnogu [edna ili vise njih potpuno. zatvoriti. Zbog ~u?e na KorCl11i 26 marta je zabranjeno prelazenje odonud na Pel]esae. lst~ga ie dana zakljuceno da se zdravi sa Supetra prenesu na Mrkan, gde ~u mora1i ostati dok prode petnaesti dan Mes~ca! a po~le t?ga, ~ko budu zdravi, mogu uti u Grad. Pored oku~~mh ve.lt.ku Je. bngu vladi zadavalo rnnostvo gladnih siromaha kOjl su se bTI~: s~~glt u Du: brovniku te zakrcili ne samo Gruz i Sv. Jakoba od \ IsnJl~e, nego 1 gradske ~lice i trgove. Vl~da je tad a resila, 31 marta, da Ih odatle

ukloni i uputi preko graruce. .'

U maju su izabrane izrnedu vlastele posebne poglavlce. gradskin

strata kojirna je hila prepustena sva bng~ oko ~ezbednostl Dubrovnika. Donesene su i uobicajene odredbe za c.uvanl.e Gra~a, p~ se posle toga vlada sve rede sastajal_a. Pocet~om juna. clancvi tVeca raz~e.

li su se iz Grada, pa se 10 luna odrzala sednica Sena.a u pru~u, ~od crkve Sv. Foske, a od 13 [una dalje dd.ale sn ~e u kuci ~~~a Bucincita (Bocignolo). Dne 5 jula drzana ]e sed!11ca na OtOCIC~ Daksi ispred gruske luke, a polovinom jula nekol!ko vputa u kU~.1 porodice Buniea u Gruzu kojoj je onda bio vlasmk Zupan Bunte

(Bona). . . l' . ··t· ka

Preko leta kuga se rasprostrla i po Sipantl! a I je naroci 0 )a

bila u Zupi te je u oktobru lupa potpuno odvojena od os tale drzave. Svuda su ~aokolo postavljenje jake ~traze, cak do .pred sam Grad. 1 dok je u osta1im delovima Republtke kuga popu.stala, dotle. se .u lupi neprestano ddala, a na Dancama, Supetru I Mrkanu bllo Je

Sf

konfiniranih preko cele zime. Za konfinirane na Dancama uzete su u najam tri kuce na uzvisini."!

Preko cele zime ostali su neki u tom konturnacu na Dancat;:a: Vlada j~ b!la odredi\a, 17 januara, da se on de stalno drfi jedan svee~nt~ za po!r:be okuzenih, a pre toga, 5 de-

1458 cembra 145~, bilo je zakljucsnn, da se na Dancama podigne erk_va. posve~en.a Bogorodici kako bi okuzeni pri umirariju stajali pyod njezinom .zastitom. Za izdrzavanje konfiniranih na ~ancam~ vlada je davala dnevno po 6 dinara.

. I.sprva Je ~uga jako ~arala .samo u Zupi Dubrovackoj koju su I dalje dobro cuvale st.raze, pa ].e neko vrerne bio zabranjen prolaz za .K?~avle. Tek u ~pnlu dozvoljcno je stanovnicima sela Cibace, najblizeg Dubrovntku da slobodno dolaze u Grad a iza toga kako i.zgleda, pocela je bolest da popusta. ' ,

. Ali se tada jac~ pojavila u samorn Dubrovniku. Od polovine maJa. kons tat ovann je I tu nek?liko oboljenja, a od pocetka [una stavljena je bezbednost Dubrovnika pod nadzor 11 vlastelina koji su,. za platu. od ?OO perpera, morali on de ostati do konca septernbra. ponesent su I posebni propisi 0 boljem cuvanju Dubrovnika, pa je izrnedu ostaloga naredeno da se izjutra ne smeju potpuno otvoriti gradska vra~a pre nego se osmotri da se nije kogod sakrio u blizini. ~ada se vec gradsko stanovnistvo bilo razbezalo po okolici, pa [e bile narede~o knezu Stona da mora primati do konca meseca juna sve on~ ko]! m~ d?nesu uverenje sanitetskih vlasti iz Dubrovnika. K~ko Je kuge bilo I u Gruzu, to su on de postavljena tri kacamorta, Ali ovog p~ta bolest .nije dugo trajala, [er je vee 26 [una zakljuceno da se okuzene stvan. ope.ru, ali se u Grad smeju uneti tek posle 15.dana. Na .~rgatu je bilo o~u~enih i surnnjivih i u avgustu, pa S1.1 ~~. premesttl! na Supetar, a JOS u rnesecu rnaju su hili poslali na

otoclce ~od ~IJeta neke hodocasnike na povratku iz Rima (romei) da onde izdrze karantenu. Koncern septernbra pronadeni su na nekom detetu u <_Jruzu. znaci ~.~ge, pa je.ono poslato skupa s roditeljima na Kantafig (najzapadniji deo Gruza) da ostane pod prismotrom.ia

Kuga se ponovno pojavila i ove godine, te se koneem me- 145~;;" seca jul.a spo~inju neki .kon!inirani n~ . Supetru i na rtu »> S~I?arttnu. Na Supetar je bio poslat I jedan svecenik da tesi obolele, a bilo je surnnjivih i na Mrkanu.

. Po. misljenju .vlade bol~st se bila uvukla u Dubrovnik morern, pa je blla postavljena straza na vrata prema luci da se ne bi ko Iskr.~ao. U vezi s time ?io je opt_uzen neki kapetan ~a Lopuda da je s_V0jlm b:odom yneo khce bolestt, pa se 9 avgusta raspravljalo u Ve-. Itkon: vecu da I~ da se taj brod spali. To je imalo posluziti za prim~r ?rU~m1 pomofCIma da paze kada dolaze iz ok1,lzenih mesta i da ne Izlazu svoju driavu teskirn opasnostima. Medutim vecina Velikog veea zakljuci!a je da se brod ne spali.14

Kronicar Ranjina .prica .da s~ o~e g~dine pojavi\a kuga

1464 15 marta, da je trajala tn godme I da ]e pomorila 78 osoba vlasteoskog roda, 31 raznih svecenika, kaludera i ka-

DUbrovnik

6

82

luderica, i 2.500 puc;;lna. Mi, naravno, ne mozemo utvr.

1464 diti tacnostsvifl ovih podataka na osnovu arhivskih izvora,

. ali po onome sto dalje donosimo videce se da su Ranjinine

vesti u svojoj osnovi bile tacne, . •

Kuga se, izgl.eda, nije p~jav.ila u G:a?y 1464, nego na Peljescu, a presla je sa Korcule. Vlada je bila zakljucila, 24 marta, da se onarno 'posalje jedan brod k~ji ce paziti da ~e .stanovnici Peljesca ne .bi 'rnesali s onima sa Korcule, zbog kuge koja je onde vladala. A 9 apnla taj je brod poslat u Tr~tenicu (O;ebice) d~ vrs! ~?ve:en.u. mu str.azu; U isto vrerne poslato je onarno I hrane, Jer su ljudi bili hlokirani

odvojeni od ostaloga sveta.v" ..

Kuga se pojavila vee u pocetku godine, I. to prvih dana marta. Najpre je zahvatila Kolocep, pa je vlada dozvolila sanitetskim cinovnicima da trose koliko nadu za potreb-

'1465 no da se izbezne epidemija koja se vee bila prosirila po onom otoku. bldueeg dana, 4 marta, odluceno je da se onamo posalje jedan sveeenik koji ce onde ostati dok buds harala kuga.

Da bi donekle olaksao poloza] konfiniranih na Dancarna, preuzeo je neki Mihoc kamenar da na svoj trosak sagradi ~nde 1edou iii dve kuce. Vlada je odobrila ovu njegovu narneru, ali se irnala s njim-e "sporazumeti 0 nacinu i rnestu gradnje.

Medutirn, kuga se prosirila i na ost.al~ delove D~lbrovacke. R~publike: Obolelih je bilo u Gradu i. II Mltmr::a, ~~ Zurl Dubr~vackoj, a konfiniranih na Sv. Petru. Da hi se sprecilo sirenje bolesti, poslat je jedan brodic da pazi na o~e u Mli~ama (9 maj~), .a nay gr~dska vrata Dubrovnika postavljeni su po jedan vlastelin I pucanm da preko celog dana sprecavaju ulaz ~kuze!1ima (18 maja).

Ali to je malo pomoglo. Prvog ]una.Je konstat?vano da s~ kuga mno fi u Gradu, pa se zabranjuje svaki rad u vezi S tkalackll~l zanatom, a obustavlja se i rad dubrovackog su?a ?O konca ju~a. Posto se zradsko stanovnistvo odrnah razbeglo IZ Dubrovnikai broj se vlastele smanjio u Veclma. Od_reaeno je da zakljucci Vellkog veca irnaju vrednost, ako na sednicama do konca septem~ra bude prisutno sarno 60 clanova, a na sednicarna Senata ~amo 27 c1anova (7 [una). Istoga je dana dato ovlastenje kacamortima da ~um.njive mogu slati i u luku Po!acll, na zapadnom ?elu ?toka MIJe.ta.

Medutirn 'je, izgleda, kuga.u .samO~l~ GradL~ hila nesto popl~st!la. 'U vezi s time Senat je na svojoj sednici od 8 juna doneo zakljucak da ce se unapred uvek svecano slaviti dan uoCi Tjelova (Corpurs Domini), i to iz dva razloga. Prvo, sto je toga dana pr~stala ~uga iiGradu, gde je vee bila pocela da se siri, a drugo, sto ,Je tog Istog 'dana turski sultan Mehmed odustao od namere da vOjskom pode

na 'DLlbrovnik u cilju da ga unisti. .

Ali kuga nije nikako prestajala. Tada je donesena ~re~ba 0 vanrednim merama za upravljanje Gradom, a sva vlast Je Ima~a da pre'Ue 't1 ruke 8--10 plemiea ~15 juna) .• SkL1~a s njin:~ ~m~lo Je iostati uDubrovniku oko 90 pL1cana strazara, jedan bnjac, jedan

83

i~ ~a obil~.zi. bolesnike, ~ jednim brodom su se imaliprenosHi II! surnnjrvi na Mrkan ili Supetar. U Gradu je jos ostao da ncelarske poslove samo Frano Pavoni, kancelar nadbiskupske e, ~om~ je vla~a odre~i1a60 perpera nagrade -do koncaseptem, Posto Je sledeca sednica trebala da se odrfi u subotu Senat je odgodio zbog toga sto je tada irnala da bude mena 'meseca

[a im se cinila sumnjivorn. .

t. Cirn je ovako prep.ustila qrad u. ruke ljudi koji su svojevoljno, istina uz nagradu, vodili ~vu bng.u 0 njegovo] .bezbednosti i zdravlju, :y(ada se povukla u Gruz, gde Je u manastiru Sv. Kriza drzala

svoje sednice do prvih dana septernbra i slala nareaenja vlasteli u {Jradu.

Kuga j~, ~edutim, kosila po Gradu koji je usled toga bio skoro :opusteo. BOJecl ~e eventualnoiS nanada ~uraka koji su posle pada B.o~ne la~o mogli da upa?nu.I u Repu~hku, Dubrovcani su postaViii rnanje straze sa po jednim vlastelinorn na svirn istaknutim i opasnijim tackama oko Grada, ito na Brgatu, u Surnartinu, Rijeci i Zatonu, a pred gradskom lukorn stajale su strafe na brodu, lstocna gradska vrata na Plocama morala su celoga dana da budu zatvorena a (jude SLI propustali s.amo kroz vrat~sca - na nj ima probijena. Velik~ -su vrata otvarana jedino onda kad je trebalo izneti mrtvaca, Neka nova v:ata prerna gradskoj luci morali su zazidati i nisu ih nikako -otvarali sve dok je epidernija trajala.

Okuzenih i bolesnih mora da je bilo mnozo a drzali su ih u {~radu i ~a otocicirna pre.~l Cavtatom. Uzet je jo~ i Lokrurn, pa je bilo odluceno da .se sumnjrvi ~orazmeste po njegovu severnorn delu prema Gradu I odr.eae~.a jedna lada da onarno prenosi vodu I ost~le potrebe. Zdravi kOJ I su na tom otoku proveli celu karantenu kao I na .Mrka~u i ~L1pet.ru,. ~oceli Sll. da se vracaju u DUbrovnik tek polovinom jula, iako je lOS uvek hilo okuzenih u Gradu, VI ada je, medutim, i dalje ostala u Gruzu, gde je 31 avzusta odrzala svoju poslednju sednicu, Ali je epidemija jos haralal:'i u septernbru i .?ktobru. To se vidi iz vladine odluke od 27 septembra da se kazni jedan cov.ek koji je dan .r~~lije sahranio okuzenu devojcicu, pa je po-sl.~ toga usao LI Grad bez ICIJe dozvole, kada je pak bio upozoren na to, ~Ije ht~? ~a se pvov~~e, a ! oktobra bile je reseno da Sf odrede dvo-

jrca koj I ce sa cetiri grobara (kopca) obilaziti i trafiti okuzene.t" Preko zime bolest je popustlla, aliodrnah na prolece 1466, pono.v~o .se zestoko razrnahala, pa su vee u aprilu mnoge kon~lt1~rah na Lok~umu, a neke slali i na Dance. Tada je

1466 zaklJuceno, 29 apnla, da se onde podigne zid od 150 me-

~ara (oko 70 seZanja), otprilike, koji ee iCi od istoka do IZI1ad J~?ne pee.in.e, a koji i danas postoji, gde je, kako se . to.docn1Je sp?ml~Je!.t:ebalo podiei laz~ret (20 maja). ,

U.m~Ju se kuga I dalJe smla, te su donesenl propisi 0 vanrednom uprav(jan]u Gradom. Dne 21 maja zakljuceno je da ~e podigne crkva posvecena Sv. Se?as.tiJanu koja i dana~ postojipored dominikanske ,crkve. Odredeno Je JOS da se 0 Duhovima odrze tri procesije (litije)

6*

84

i da se od toga dana do Tjelova propise post i zdravirna zabrar., meso.

Dne 4 juna donesene su detaljne odredhe 0 cuvanju i upravljanju

Gradom, a 6 juna preuzeli su strazu sest vlastelina, Vlada je i dalje drzala sednice, delom u Gradu a delom u Grutu, ali cuvanje i odhrana Dubrovnika nisu vise bili pod njenim nadzorom. Gradska su se vrata zatvorila, straze na Brgatu postavile, na gradskim zidinama i kularna pojacale, a u Lovrijencu je stalno prebivao [edan od one sestorice upravnika.

Botest [e bila zahvatila Grad i okolinu, te je svuda bilo konfi-

niranih i izbeglica. Ljudi su bezali od teske more koja je vee trecu godinu pritiskivala Dubrovnik. Na Lokrumu i Daksi bilo je zabranieno bora viti bez vladine dozvole, na Sipanu, Lopudu i Kolocepu, u Rijeci, Gruzu, Zatonu, Vrbici i Lozici postavljena su po tri kacamorta da paze na zdravlje onih mesta: kacamorti na otocima imali SU pravo da naplacuju po dinar od svake kuce za pornaganje sirornasnin okuzenlka i sahranjivanje urnrlih: ako se ne budu mogJi naci kopci* (grobari), poslace vlada trojicu da ladorn obilaze otoke i da sahranjuju mrtvace. A okuzenih je bilo i rnedu krnetovirna na kopnu, pa je kacarnortima prepusteno da ih konfiniraju gde nadu za shodno. Bilo je bolesnika i u samome Gruzu, gde je neko vrerne i vlada sedela. Ona je, 19 jula, propisala da se sve okuzene kuce i stvari moraju ocistiti i oprati do konca avgusta, da se mogu i spaliti stvari vredne do 5 perpera, a vratari iii strazari koji propuste u Grad okuzene bice zigosani po lieu, Till dana su zdravi konfinirci sa Danaca premesteni na Mrkan i Supetar.

Prvih dana avgusta Senat se opet sastao u Gradu, ali je jos uvek vladao velik strah od bolesti. Da bi se Dubrovnik i dalje dobro cuvao i od spoljasnje opasnosti branio, zakljuceno je, 13 avgusta, da se pojacaju straze na gradskim zldinarna, kularna i ulicama; da se i dalje zadrze svecenici koji ce deliti sakramente okuzenima; da i dalje ostaju u sluzbi dva grobara, dva cuvara Danaca, jedan otvarac grobova, dva nosaca vode okuzenirna na Dance, cetiri zene za pranje zarazenih stvari sa dva cuvara; da se daje novcana pornoc bolesnicima u Gradu i na Dancarna, a da se u Grad propustaju samo clanovi zdravih porodica koji 0 tome donesu uverenje od Maloga veea iii od vlastele koja je boravila u njillovoj blizini.

Posto kuga jos nikako nije sasvim prestajala, produzeno je 28 avgusta vazenje svih propisa do polovine septembra, a ciseenje kuea u Gradu mora10 se vrsiti najpre do 10 septembra, pa posle do konca meseca. Medutim se ddavna Veea jos uvek nisu stalno sastajala u Dubrovniku, pa je 6 septembra Senat odredio da sva tri Veca moraju u buduce drzati svoje sednice jedino u Gradu, a ne i u Gruzu, "jer je bozjom miloscu nasem Gradu povraceno zdravlje". Ali tek

* U savremenim dubrovackim dokumentima na latinskom i talijan8kcm nasa rec kopac (kopaz) oznabje coveka koji sahranjuje oku-

zene mrtvace.

85

od prvog oktobra su svi drzavni cinovnici i zvanja vrsili svoju sluzbu sa.mo u Gradu, Pre~l~ tome, bolest se ugasila sarno u Dubrovniku, ali se 1 decem~ra JOs uvek spominju okuzeni izvan Grada.!?

B~I~s.t je ove gO,dine . i preko zime harala, pa je vlada bila pnsl!Jena da vee 12 januara 1467 ovlasti kacamorte da sve

1467 okuz.~ne mogu. konfinirati na Mrkan i Supetar. Tri meseca kasnije, 11. ~pnla, ovlastila ih je jos da sve oku zene stvari mogu. ?pahtI,. da krovove okuzenih kuca mogu sasvim odstraniti, da hi se lakse i brze vetrile

~ocetko~ jun~ bolest se)~ce ispo.ljil~ u d~ema gradskirn ulicarna, te ~u IZ 30 kuca sv~ stanov!,!lcl. ukl~nJ~i11 iz Grada, a vlada irn je podehla ~O p~rp~.r~, jer se I11SU imali ~Ime hraniti. Posto se kuga po qra?u .1 _?alJe ~1f1Ja, pon~vno su. proptsane uobicajene mere 0 uprav~JanJu l.cuvanJu. Takyo J: sta~lJe ostalo do polovine avgusta, i tada Je odluceno da .se sVI, d:zavn.1 _namestenici mora]u vratiti u Grad ?O ~ 8 avgusta.' inace ce Izgubltl platu. Tada je dozvoljen povratak I sY1m,a zdravlm.a ', Posle t~ga kuga je iscezla iz Dubrovnika, ali je pocetkom 1468 JOs neprekidno vladala u Zupi Dubrovackoj.P

Dn~ 8. februara nar.edeno je . ~Ianovima okuzenih porodica u ZUPI da se moraju skloniti onarno kuda irn kacarnorti n~rede. Ne htednu Ii, otkrice irn se kuce i spaliti stvari u njima, ako pak padnu u ruke drfavne vlasti odseci ce irn se nosevi i usi, a ko ih primi k sebi 1I stan: iskusice istu

1468 / kazml:. Ova bolest m.ora da je bila dosta blaga, jer je posle

~:> toga Isce~la. Medutirn, oye se godine sporninje epidemija 1I Turs.koJ, odn~sn?, po )~d~?m dokumentu, u Srbiji, te Sll neki D~brovcai1l, vracajuci se odonud, dosli okuzeni iii pod sumnjorn da su z~razeni. Vlada irn je u decernbru 1468, zatirn u Iehruaru I martu 1469 odredivala karantenu na Plocarna i u Gruzu.?"

, Naj~ad, Dubrovnik se oslobodio ove teske epidemije i velike opasnosti, O? 1464, kada se kuga pojavila na krajnjem zapadnom ~d7el~1 Republike, ~o ~469, kada je iscez.la iz njezina lstocnoga dela, I~ ?~pe, ~U?.r0vc.anl. su. vrlo mnogo pretrpeli i zrtava podneli, a \ ehkl. bro} nphovlh .I)udl podlegao je bolesti. Tacne su, verovatno, one cifre sto ih k:~nlca: RanJln~ navodi kao zrtve kuge, a ko]e smo na~red spom:nult.·o AIt, ?va tes~a n~sreca ko]a je tako dugo satirala dubrovacko stanovnistvo bila je tim te za sto je vladala za v:eme. velikill. politickih promena u neposrednom zaledu DubrovIllka, ,Izazvanl.h . padom Bosne (1463) i definitivnim ucvrscenjem Tur~ka u sred1i11 zapadnoga dela Balkanskoga Poluotoka. Medutim g~lbltak stanovnistya Dubrovacke Republike- usled pomora nadokmi~ dIle .. su v!lo !ako I. brzo .m!10gobrojne izbeglice koje su iz Bosne i Srbl]e bas om~ gO_?li1a. pnstIzale u DUbrovnik i osta!o nase Primorje, a neke prelazIle cak 1 na susedni Apeninski Poluotok.

Proslo je. vise od jedne decenije do pojave nove kuae u

1481 Dlibrovmku. Kronicar Gundulic kaze da je ona izbil~ 15 oktobra, prenesena iz Otranta. Na to upucuju i neke ar-

86

hivske vesti. Vee 27 o~tobra don.eseni ~u propisi 0 ct~vanju Dubrovnika, ako ~I se kuga 1 tu po)avlla, a dv.a ?a~a iza toga vlada je ov~asttla ~aca~orte d~ I torturom ispitaju neke 0 stvarima koje su stigle I, bude 11 po~rebno, da mogu

1481 zatvoriti gradska v.rata od Po~t.e, tj. ona kop_ vode u It~ku. sto znaci da je pojava bolesti l~ala nek~ ve~e s. gradskom lukorn, odnosno s brodovima kOJI suo u n:l~ stizali .. Dne ,10 novernbra odluceno je da ce zdra':'l kO]1 dolaze I~ okuzenih mesta izdr zati karantenu gde im vlada odredi, 21

Ali sanitetske mere nisu koristile, jer [e doskora ceo Dubrovnik bio zahvacen epidemijom. Prvih dana j.anu~:a .za

1482 branjeno je ulazenje u okuzene ~ue~! pre n~go se IZ njih iznesu stvari i izvan grada operu 1 ociste, U I~t? vrerne imalo se ukloniti i neko smetlje na Pilama, te baciti LI more kod

crkve Sv. Burda koja se onde nalazi. ,

Okuzeni i sumnjivi sklonjeni su u konturnac na Dancan:a, dataim ie dasaka da mogu napraviti krov_ nad.~lavom,'Va po~lat !e m~edu njih i [edan svecenik, Posto je pak epidemija ~ve vl~e uzirnala n:aha, donesena je 21 Iebruara posebna uredha. za cuvanje Grada. AI~ sve to nije pomoglo. Konfiniranih je bilo toh.ko !Dnogo. da y~ n~kl boravili i na Mrkanu, a u sarnorne Gradu bilo ie bolesne cel]~dl. u nekoliko ulica. Ljudi prestraseni razbegli su se po dllbr.ovackoJ. oko: lini, pa je 16 marta donesena na_redba .da _u G;adu ~l1o:aJLI ostati neki cinovnici, jedan apotekar koji ce dan]ll.1 nocu .drzatt otvorenu apoteku, pet pekara i pet zena koje pek~.1 prodaju hle~ (pancocolae). Porod ice sto su se bile sklonile u ~1]eku Du?.r~va~ku mo:.~le su svaki dan placati 1 % dinar za dva c?veka .k.o)1 ~e ih .motnLl ...

Ove godine doneseni Stl neki novt proptst 0 cuvanju od epicemije, znatno razliciti od ranijih, i celi~hodnij~. O~aza se nap~edaik u tom pogledu, koji je poudazno ,posledlca veltkog lskust~a. Ti:I~O je naj pre, 26 marta, donesena opsirna ured?a. ~d dev.et cla~aka, .. :1 kojoj se tacno nabraja sve sto se I!l0ra l~cmltI .d.a bl se epidernija onemozucila i uklonila iz Dubrovnika. TI propisl ~~Iase: .

1)'" u buduce dr zace se tri, a ne dva, sanitetska cinovnika (kaca-

morta) u Dubrovnikt1; . ... . ., ~ _

2) kacamorti se mora~u sasta]atI.s~~kog ]ut~a ra?l obave~:a vania 0 zdravstvenom stanju H Repl!bltcl I predUZlmanjU svega . to je potrebno; ne Hcine Ii to, platiee svaki put 25 perpera !?Iobe. ,

. 3) kacamorti ee se pohrinuti da Cvjetk? lojar, nekl Vlahu7a iii drucYa celiad neprestano paze kada grohan ulaze U Gra?, da ,h izdalje'" prate- i motre, da se ne. bi mesal.i sost~lim~ i da pn svome radu ne bi ucinili nesto sto bl moglo lzazvab pozar; .

4) kacamorti ee davati vladi popis svih okuzenih ku~a da .~l Senat odrec1ivao sto ee se raditi sa kuenim stvarima; mko nl]e smeo ulaziti u te kuee iii dodirivati stvari u njima;

5) ako nema vee gotovih, treba da se n~'pra:,e dYe j~me izv:~ Gracta, udaljene od puta, u koje ee se sahran]lvatl mrtvaci od ku,.,e.

8T

6) .ma Dancama se mora napraviti jedan grob na onlm hridinama pored mora, koji ce se ozidati i duboko izdupsti da bude rnogao primiti sve one koji umiru na Dancarna tako da srnrad od rnrtvaca ne bi izbijao i zaudarao ",

7) svi zdravi sa Danaca mogu preci na Mrkan, Bobaru iii Supetar, ako budu hteli: posto onde provedu 30-40 dana u kontumacu, mogu da idu kuda hoce, same ne u okuzene stanove;

8) svi bolesnici od bilo koje bolesti sa dubrovackih otoka 1 blize okolice (Astarea) moraju se prijavljivati drzavnim vlastima svojih mesta i dok se tacno nc utvrdi vrsta njihove bolesti, ne smeju se rnesati s drugima: mestne vlasti dostavljace vladi u Dubrovniku popise tih bolesnika;

9) Knez i Malo 'Ieee drzaee uhode i straze na dubrovackirn granicama, kako bi na vrerne znali sto se dogada 1I Turskoj da se mogu ocuvati od eventualne opasnosti,

Medutim, Dubrovcanima je trebalo paziti ne samo na zdravlje svoje drzave, nego i na njenu bezbednost i slobodu. Turci su bas ove godine poslednji put napali ostatak slobodne Hercegovine, te i taj deo podvrgli pod svoju vlast. Dubrovnik je bio jako uznemiren, jer se otada velika i snazna Turska potpuno naslonila na njegove male i slabe gran ice. Morae se bojati da ga ne zadesi sudbina nasih slobodnih drzava, i to bas u mornentu kada je kuga harala u njegovoj dr zavi i kada se veliki den stanovnistva bio razbegao iz Gracia, pa ga je bilo lako osvojiti. Da se to ne hi desilo, dubrovacka vlada se od rneseca aprila stalno brinula oko pojacanja i odr zavanja straza u GrC!dtl. Tada SL! bila pozvata u Dubrovnik sva punoletna vlastela i podeljena u desetine (deceni) sa po dva vlastelina na celu. Svi onl, skupa 5 gradanima i ostalirn vojnicirna, naizmence su dr zali straze na zidinama, kulama i po ulicarna. Tako je izvrsena velika mobilizacija svih Dubrovcana, i to u mornentu dok je kuza harala Republikom.

Prernda je vlada svoje sednice drzala vecim delorn u Gruzu, ipak je neprestano i budno pazila na sve sto se u Gradu dogadalo, a i vlastela su pokazivala veliku brigu za sudbinu Republike, pa su sa svih strana pohitala da budu od pornoci svojoj drzavi. Tako je vlada, 18 maja, opravdaJa izostanak sa senatske sednice Paladinu Gundulieu koji je bio na Mljetu, odakle ga niko nije hteo prevesti u Dt1brovnik, jer je pre toga preboleo kUgli.

A u samome Gradu bilo je skoro nemogueno izddati. Stanovnistvo je hila toliko okuzeno da se zdravi nisu usudivali ulaziti u Grad. Da hi se ipak 0lak5al0 vrsenie voinickih duznosti vlasteJi i ostalim graaanima, dozvoljeno im je hilo. 21 maja, da za vreme svoje sluzbe mogu boraviti n3 ladicama ispred Grada i luke, ali 5 njima uvek moraju biti po dva mornara. Dozvoljeno im je bilo da se danJu mogu kretati izmeou Danaca, Lokruma i Ploea, nocustl morali iii uei u ogradu oel lanaca kOjima se zatvaraia luka iii izaci malo izvan lanaca k0d svetionika. U slucaju da bi Gradu bila potrebna njihova po moe, moraju odmah pohitati i uti unutra. Mogli su i ne

•

88

vrsiti sve ove vojnicke duznostl, ali svaki put su morali da plate do 5 dukata. Deset dana kasnije, 31 maja, videcida je tesko naci potreban bro] vojnika za cuvanje Grada, vlada je ovlastila da se najmi toliko ladica koliko bude potrebno koje ce 0 svorn trosku drzatt u neposrednoj blizini gradskih zidina.

Koncern meseca [una vlada je propisala nove mere za odbranu od kuge. One 27 [una donela je jedan opsiran propis za dezinfekciju okuzenih stvari i kuca, kako bi se sprecilo dalje sirenje epidemije. Ti propisi glase:

1) uzece se cetvorica puc ana koji ce paziti na dezinfekciju;

2) oni ce naci 20 zena koje su prebolele kugu, "jer ce one sa manje opasnosti rnoci da rade s okuzenirn stvarima ", a placace svakoj do 6 perpera mesecno;

3) onacetiri pucanina dr zace posebne knjige i popisivace zasebno sve stvari u svakcj okuzenoj kuci;

4) ovi ce naci dye lade koje ce prevoziti okuzene stvari na Dance iii ispod Sv. Leonarda (danasnje Lunardovo, nedaleko Gospe od Milosrda), gde ce zene dobro isprati i osusiti stvari iz svake kuce zasebno:

5) sve troskove oko toga podmirivace sarni vlasnici, a ukoliko oni ne mogu, placace drzava;

6) vlasnici okuzenih kuca, ako nisu u gradu, moraju doci u Dubrovnik na poziv vlasti da otvore svoje kuce i predaju stvari, ali mogu i oni sami sve to dezinfekovati obavestivsi organe drzavne vlasti;

7) ako na poziv vlasti vlasnici ne pristupe, kacarnorti ce postupiti prerna svome nahodenju, a rnogu i spaliti neke stvari, jer nista ne srne ostati neoprano iii neocisceno:

8) uzece jos 4-6 zena koje ce pomesti kuce, oprati, ocistiti, okaditi i posuti oct0111 okuzene kuce da se bez straha mogu II njih uneti oprane stvari, ali ce LIvek Malo vece odrediti kada ce se one uneti;

9) nista se ne sme uneti u Grad, ako se nerna pismeno uverenje da je dobro oprano;

10) odrnah ce se ocistiti trgovi j ulice Grada tako da ne ostane na njirna nikakva smetlja.

Kuga je, koliko izgleda, hila pocela da popusta pred pocetak leta, pa se od polovine jula vladine sednice odr zavahu u Gradu. Ali ni tada bolest ne bese potpuno iscezla. Dance su bile postale glavni konturnac, pa su u vezi s time propisane nove mere 14 oktobra. Prerna njima je trebalo izvrsiti ovo:

1) okuzeni i surnnjivi slace se u buduce na Dance, gde ce se drzati u drvenirn kucicama izvan zidane ograde, a sarno, ako se razbole, prenece se u ogradu:

2) pored dva vratara postavice se jos pouzdane osobe da snabdevajll one na Dancama svim potrebnim stvarima, i to imucne rta njihov trosak, a siromasne na drZavni;

89

. 3) na Davncama ce se, kao i dosad, drzatl svecenik, i berberm da pomaze, ak? nekome. ~reba pustati krv i leciti ga;

4) grobarima ce zabraniti da prelaze iz nezdravih u zdravo .

mesto, a u slucaju prekrsaja bite obeseni: .

5) ako se iza grobara koji produ nos~ci mrtvaca nade na ulici bilo .~akva stvar ?d platna iii ~kan!ne, grobari ce biti obeseni, [er ~e ,".'Ise p~tta utvrdl.lo u D~br~vnIku I drugde da onl sire bolest bacaJ~CI oku~ene stvari na ulicu t na druga rnesta pristupacna doticaju tih stvan;

6) sve ~u~e i sve stva:! It Gradu moraju se u roku od osarn dana opra~1 (ova] je ro~. docntJ.e produzen do konca meseca oktobra); I) Knez sa s:'?Jlm Malirn vecern mora sazvati Senat 22 oktobra da se utvrdi da It je to izvrseno:

8) sve drzavne vlasti rnoraju prednje odluke izvrsiti u roku od os am dana;

. ?) ispi.t~ce se ~t? su grobari uzeli od privatnih oso ba, popisat! I vratiti vlasniclma.

,~ne ~2 okt9bra sastao se Senat, te je doneo nova uputstva za odrzavanJe. straza u Gradu, ~ !1adzo.r .nad njima i upravu predao je do konca. ~anuara. 14~3, onoJ. sestorici ,,:lastele koji su od pocetka kuge :'Odl:1 tll. bngu.1 cuvali Dubrovnik. Tada je j os zaklj uceno da SVI drfavni .orgam,. od Kneza nanize, moraju u bud lice boraviti ~ 0radu do dalje ,vladl.ne .?dluke. Kuga je; medutirn, i daije harala, :stll1a . mn?go blaze, ali ruje pr estajala ni preko cele zime. Na Danean;a. je ?IO potreban jos jedan _gr_obar, tako da SlI kasnije bila u sluzbi t!,ojlca. U :0 vrem~ se sporrunju oboljenja II Rijeci, pa su i onde postavljene straze. I kast~lan tvrdave Lovrjenac hio je oboleo od kuge, pa .le. 30 d~~embra izabran drugi na njegovo rnesto. Tako se u vrl?, tesklm.pnltka,ma i :,elikoj. neizvesnosti 'zavrsila ova god ina. !<ronlc~r R~nJIna kaz~ da je u tOJ epiderniji koja je, po njemu, traJalacr tri godme, pokoseno 135 osoba. vlasteoskog reda i oko 2000 iry~og~ naroda. !'la ovu se 1~82 godInLl, pOLlz.dano, .~dnosi i proglas

Ja.zpase, upraymka HercegovIne, u kome JavlJa SVOll111 podanicima da Je. Dubrovnik ozdravio, pa je svakome slobodno onarno ici radi trgovme.22

Medutim: to nije bil~ tacno. Kuga je jos uvek harala u

1483 Dubrovniku. Preko zrrne se bila pritajila pa je na prolece

1483 opet, jos jacc izbila. '

. U jan~l~ru je vlada obratila nekoliko puta narocitu paznju ornrn be?t1lclma ,.na Dancama. Prilike U onom kontumacu mora da s~ b~le n~ro~~to teske, jer se iz vladinih odluka vidi njezino nastoJ~nJe ~a ih .~Im pre oda.nde ukloni. Bilo je odluceno, 11 januara, da se zdravi .~,OJI ~u u spoljnorn delu Danaca proveli 20 dana prevedu na zernljiste Izmed~1 zidina i predzida Grada, pa ako se i onde u ~?kLl o~ .mesee d~na vidi da. SLI zdravi, pustice ih u Grad, a one kOJI S~I bllt u ~anc~ma ~dravi 2~ da.na, prenece pod Lovrjenac, II ~o.lonnll, g~e ce u JednoJ spremlJenoJ kuci provesti 20 dana, zatim ce Ih dovestl II predzide Grada, a posle mesec dana l110gu ici svojim

if

'Ii

~ ,

"

t :

i

I

I I:

,.

·1

•

90

ku{ama. U isto vrerne zahranjeno je dalje ~o.nfiniranje na. M~kanu, jer je, izgleda, protiv toga protestovao trebln]sko-m_rk.anskl. biskup, vlasnik otoka, kome je tada dozvoljeno da onarnosnja polja moze

dati na obradivanje. .' . . ..

Grad je cuvan kao i dotada po vanredmm . .rroplslma, a n]I:TI

su upravljali i dalje ses! pl~mi~a. Kada. se Vecl. deo vla?tele blo razbezao po dubr.ovack?J drz~vI,. vlada je ~ apnlu nekoliko ~u:a raspravljala 0 prisilnorn boravljenju t1 <?radu c~~nova Set;lata I. dr~a vnih cinovnika, ali je svaki put to b;lo.?dblJ~n~. Najzad jt; ~pak zakliuceno da svi oni moraju onde boraviti d~nJ!-l I nocu! ~'p~jac.ane su tada i straze u Gradu. Da hi donekle ola~salt vlasteli .. ~lv~JenJ~)1 Dubrovniku, odredeno je, pocev od 29 aprila, ko od ~Jl!l I koli .... o vremena mora svake sedrnice da boravi u Gradu, a ostali su slob~dn~ odlazili napolje. Tako su se po tacno utvrdenom redu smenjivali

do konca meseca j una. . ~

Obolelih i okuzenih bilo je, izgleda, mnogo, ]er ne sarno da .::,e

sporninju konfinirani na Dancarna i Bo.b~ri, r:ego. su kon.cem ~~nl~ poslata po tri vlastelina kao kaean:ort~.1 carinski orgam _ na SI?a,L i Lopud, a po tri podearinika u Gruz, RlJeku, Zat.o~, l~oloce~; 51a):0

i Cavtat, koji su imali da paze na zctravstv~ne prilike I !1~ krlJl1~TI~~~ renje. Ali u drugoj po\o,,:ini ~483 kugu vl~e ne .. sporrunju ~rhIV~i\.l dokumenti, po cemu zakljucujemo da ~e. eplcle~l]a, pgsl~tn godine haran ja, hila u Dubrovackoj RepubliC! ugaslla. _. x

Udecembru 1482 zatvorena su dva grobara sa Danaca, Mlhoc

Mirkovic, iz Rijeke, i Zivan Pupak. St.avljeni su pod sud, ..

u vezi s cetvrtirn clanorn vladinih propisa od 14 oktobra 1 kO]1

je zabranjivao kopcima prel.a~enje. od b?l~sni~. me?u zdrave na Dancarna. Posto su nadeni krivirn, ti bednici kO]1 su I onako stalno bili izlozeni smrtnoj opasnosti za onu mizernu n~gradll, a na dobr.o svih Dubrovcana, behu 13 [anuara 1483 osudeni r:a smrt. ~~edvl~ dajuci skorn smrt, Zivan je vee 31 dec~mbra ~astavlO u tam111CI s:,01 testamenat, a njegov drug ucinio je to Ist~ 14Y!1uara. C?dmah zatlJ;!, primera radi, hili su obojica obeseni na omm Ist~~ Dancarna na kOJIma su vrsili svoju' tesku i vrlo opasnu sluzbu. NJIhova mrt,:a tel~ .Sl~,

-poobicaju, ostavljena n~ko!iko da_r!3 k~o. st.~asila n~ .0~oJ ~zvIs~n~; zvanoi i danas Vjesala, I to na OCI svih 0111h drugih )adnlka koji su U ogradi na Dancarna, U slabo zasticenorn i. polupoknve~om k?ntllmacu, oboleli iIi oku zeni ocekivali smrt na ]ednako strasan .naCl!,1. Dole pak, meal! cetiri visoka gradska zic\a, Duhrovcani SU.I da~F ziveli u teskoj neizvesnosti i \'elikom strahu od grozne epldemljE.'

i Turaka posle definitivnog pada Hereegovine.23 .

U novembr~1 1486 ponovno je zapretila ~ug~. DlIbrovmk~lr pa se naslo da su tome krivi neki trgovcl kOjl su na ~eko-

1486 liko dana ranije bili dosli sa sajma iz Rekanata (j~kmska Marka), a speeijalno da su to prouzrokova\e dye vreee lana odatle donesene.

Trgovci su, naime na povratku izjavili c\~ n~ do~~ze iz o~uzena iIi sumnjiva mesta, pa Sll bili odmah pustem KUCI. Meautlln

91

je 1I vezi s njima, do 27 novernbra, umrlo 13 osoba u Dubrovniku a devet tl Trsteniku, na Peljescu, kuda jebrod napovratku bio sv;atio. Kacarnorti S11 ispitivanjern nekih svedoka koji se povratiss iz Marke utvrdili da je u Rekanatu vladala kusa i dase onamo dde procesije zbog toga. Zato su primera radi ka~nili krivce po 100 dukata "globe, a onaj koji ne mogase da plati zigosan je na lieu uzarenim gvozdern na cetiri mesta. Oni su zajednicki snosili i svu s~etu i troskove oko toga, pa je u julu 1487 god. osarnnaest njih platilo 570 perpera, a devet mornara i sedam privatnika koji ne mogo~e nista da plate osudeno je na po mesec dana zatvora.s-

1491 Anonimni kronicar kaze da je ove godine hila kuza i da je

trajala tri meseca. ~

Isti Anonim i Gundulic kazu da je te godine u Stonu zavladao :r~lik! pornor koji je trajao sest godina.Prvi kaze

1495 da to nije bila ognjustina, kako misli Gundulic.vvec gnjev bozji. Prica se jos dalje da je tada onamo pomrlo 60 osoba vlasteoskog rod a i 800 pucana i da je zaraza unistila veci deo naroda na Peljescu.

Po arhivskirn dokumentima, medutim, 'We to nije bilo tako strasno. U Stonu se tada nalazio kao knez lIija L. Crijevic, dubrovacki .ovencani pesnik' koji se takode razboleo od 'neke bolesti koja, izgleda, nije hila kuga. Vlada ga je 2 oktobra ovlastila, ako bude potrebno, da uzrne sest zena ko ie ce nositi vode bolesnicima i vrsiti ostalu sluzbu, A kako se sam' Crijevic bio razboleo, to je 17 oktobra odluceno da se onarno posalju pornocnici knezu i dvoiici drugih cinovnika - vlastele, takode obolelih. Ujedno je poslato i poja~anje strafe, jer je, pouzdano, i medu vojnicirna bilo mnogo bolesnika. A kada se koncem godine imao da bira novi knez Stona, odluceno je cia se kandidati za tu sluzbu ne mogu da posluze nekirn posebnim pravirna neprihvatanja, sto hi verovatno i uradili ne zelec) da u takvirn prilikama idu u Ston. Da bi buduceza kneza donekle nagradili, povisena rnu je godisnja plata za 50 ~ perpera. To je sve sto smo 0 ovoj epiderniji na Peljescu nasli, a 0 nekorn veIikorn pornoru stanovnistva nema spomena u dubrovackirn arhivskim dokurnentima. Ovde je, po svoj prilici, po sredi bila nesto jaca epidernija grozniee, 0 kojoj ce jos biti govora.s>

Po pricanju Ietopisaca bolestina je ove godine preneta iz Rima, i to u meseell maju, ali nije nanela velike steie. DlI-

1500 brovacka je vlada bila preduzela sve mogucne mere da Grad zastiti, pa je, po njihovu pricanJu, potrosila oko toga do 1500 ciukata.

U arhiv~kim dokumentima nalazimo, uglavnom, potvrdu svega toga. Kugu Sl1 preneli iz Rima neki hodocasnici (romipetae, romei) koji Sll onde bili na velikom hodocascu sto je one jUbilarne godine priredeno i na kojem bese skllpljeno mnogo naroda iz cele Evrope. Cim Sl1 u DlIbrovniku neki oboleli, vlada ih je skupa sa sumnjivima konfinirala na Mljet i Supetar, gde SLl ostali preko celoga leta, a poceli Sll ih vracati tek svrsetkom meseea septembra.26

92

3.

EPIDEMIJ A OD 1500 DO 1600 GODINE

Ove se godine uvukla bolestina iz Barlete na Kolocep, iz Aleksandrije na Sipan, a iz Kinde u Konavle, kako kaze Raei. Ali je bolesti bilo i u Zuljani, na Peljescu. Naro-

1503 cite je tesko stanje bilo u Konavlirna, gde su, po pricanju kronicara, svi ti oboleli bili koncentrisani na jedno m mestu izrnedu sela Plocica i Draskovica, iznad crkve S v. Petra.

(im se bolest pojavila, tl mesecu aprilu, vlada je preuzela

na sebe da snabdeva hranom Konavle i Zuljanu, te je nekoliko puta votirala kredite da se onamo posalje zita, ulja i soli, da se to dade na veru do meseca oktobra sirornasnim seljacima, jer je s njirna bio prekinut svaki saobracaj, Da bi se spreCilo dalje sirenje bolestine, donesene su stroge mere protiv onih koji se ne budu pokoravali kacarnortirna kojima je hilo dozvoljeno da neposlusnim Konavljanirna popale kuce, pa i njih 1I njirna, sarno da ih prisile na vrsenje naredaba. Oko konfiniranih, kao i po Konavlirna, bile su postavljene straze kojima Sll zapovedala vlastela, a bile Sll preduzete i neke mere da bi se otkrile okuzene stvari koje su seljaci hili sakrili i zakopali, samo da ne padnu u ruke kacarnorta. Bolest [e, izgleda, hila dosta blaga, a po pricanju kronicara trajala je sarno tri nedelje i stala je vladu 3.000 dukata. Po nekim vestima, izgleda, bilo je ove godine bolestine i po ostalim nasirn krajevima na Primorju.

Grad je ovaj puta bio posteden od bolesti, ali je u junu, kako prica Gundulic, zavladao silan pomor, mozda od srdobolje (un mal di flusso: Ii tlussi dissenterici, accornpagnati di Iebre). I toj bolesti, kazu kronicari, ne bejase leka, Umirali su oni bolesniei ko]e su lecili lekari, a sarno je 10% podleglo od onih koji ne htedose uzimati lekove, vee zivljahu po dijeti koja se sastojala od dobra vina i supe, u vinu pecena hleba koji se posipao masticern i zenzerorn, a vrucina se gasila hladnirn kiselirn mlekorn.'

Serafim Raci prica da je 10 januara nastao pornor s pro-

1506 hadirna koji je trajao vise od tri godine i pomono oko 1500 osoba, ali 1I arhivskim dokumentima nismo 0 tome nista nasli,

Slicno prica Raci i za ovu godinu, odnosno za 1517, kako kate Ranjina, ali ni 0 tome nismo nista nasli. Jedino se Ll

1516 julu 1516 spominje da je sa neka dva zaseoka kod Petrova Sela, zapadno od Rijeke Dubrovacke. bio prekinut saobracaj zhog sumnje da su okuzena.2

Jedna od najjacih epidemija u istori_ii Dubruvnika hila je ona koja se pojavila, kako kazu Ranjina i Raci, 6 decembrCl

1526 1526 god. Toga je dana Senat odmah raspravlja6 0 jednom slucaju kuge, pa je dato oviastenje kaeamortima da upotrebe svu svoju vlast, da Republika zbog toga ne bi stradala.

93

Kronicari pricaju da je bolest preneo iz .Jakina .neki kr9.~ Jac~.Andrija koga. su _vlast~ uhva~i~e, p_a. gao dale v~~att. na kola, vuct po Gradu 1 uzarerurn klestima stipati dok ruje izdahnuo. Kuga se, medutim, brzo rasirila i bila. je neobicno zc?t?ka te se svet razbezao iz Grada pa su vee 8 decembra prisilno odredeni strazari, medu kojima'su bilia sva vlastela i gradani od 20--50 god., da naizmence cuvaju Dubrovnik. Bolest se. medutim, i dalje sirila, pa su okuzeni i sumnjivi slati na.Mljet i Sup~tar, a .na Dance odmah s pocetka. Da bi se odbranih od bolesti, zakljuceno je 15 decernbra da se podigne kapela posv~cena. Sv. Roku, hranitelju od kuge. Kada su sve mere predostroznosh ostale bez uspeha, 'vlada je zakljucila , 31 decernbra, da se opornene dubrovacko stanovnistvo da drzi u svojirn kucama svu dew do 14 godma: sve osobe koje ne privreduju i skoro sve zene. Neki su pre dlagali da se zatv ore i crkve, ali taj predlog nije bio prihvacen. Toga istog dana uzet je tl drzavnu sluzbu lecnik Mednic ko]i se narocito nud!o da leei kugu, pa je u svojoj molbi naveo i nekoliko recep ata protiv

nje, 0 cernu ce biti opsirnije govora. . .

Prvih dana meseca [anuara odluccno Je da se spale sve stvari u kucarna, u kojima je koji okuzeni urnro, osel1_1 finijih tkanina, a zabranjeno je .. bilo .do kone~.me~eca izla-

1527 zenje iz kuca svirn osobarna kojirna J~ t~ ral1l)e hllo sarno savetovano. U slucaju da neko od njih ipak izade, d.om~do ce biti globljen sa 100 perpera. lsto tako prestao je bio raditi i sud do konca januar a.

Malo zatirn. odluceno je da se nade veci broj mllskaraea i zena koji ce izvan Grada iznositi stvari iz okuzenih kuca . da ih tarno peru i ciste s tim da to hude zotovo za 15 dana. One 1 h januara odustalo se od naredbe 0 sahranjivanju rnrtvaca u nekim jamarna iskopanirn 1I Gradu te su se u tu svrhu mora1i upotrebljavati grobovi privatnika br~tovstina iii stranaca, ko]i su se nalazili u gradskim crkvama i ma'nastirima. Iz Grada su se morale ukloniti sve okuzene ili sumnjive porodiee i biti smestene po crkvarna. manastirima iii privatnirn mestima, a i porodiee pucana sto se skitahu po Oradu .mo&le su s~ na is+i nacin ukloniti. Odredeno je jos da cela vlad~ 1 sV1. orgarn vlasti i cninovnici moraju boraviti u Gradu. Da bi stekli bozju milost, zakljuceno je 22 januara da se .svake go.dine za.uvek slave svi praznici koji imaju veze s Bogorocllcom, _ZC;.tlffi dam Sv. Roka i Sv. Sebastijana, a 29 [anuara produzena .1e od konca tebruara

zabrana izlazenja zena i deee. . _

Vee pre toga, 12 januara, reseno je da se pomogn~ Slfol1_1asne porodiee, jer su mnogi .zanati hili R:opali zbog .kug~, y 1m se lI_nalo davati zita na veru do Izvesne koheme, a tako IStU 1 zenama ko]e Sl1 pekle i proclavale hleb. Jeclan vlastelin, na osnovl1 testamen~arn: odredbe svoga oca, podelio je konfiniranim<l na Dancama V!na 1

30 perpera.

Svet je iz Dubrovnika sve vise bezao, je: j~ i opasnost p~ ziv?t hila sve veca. Da se omoguci normalno funkclOntsanJe rada drzavnth

94

vlasti i cuvanje Grada, odluceno je 31 januara da unapred 1110ra horaviti u Dubrovniku naizmence kroz 8 dana odredeni broj clanova Senata, cinovnika.: kanonika, strazara i dr.; porinuta su u more dva ratna breda da strazare od Cavtata do Stona; sarnljeveno je 1.000 stara zita; paljene su vatre po Gradu: da bi bili smanjeni troskovi, kacarnorti su imali davati konfiniranima ujutro kuva ni tvrdi beskot (panata), uvece pak kasu od brasna (farinata), a meso i vi no svako je mogao da kupi iz svojih sredstava.

Prvoga februara vraceni su propovednici koji su hili dovedeni da propovedaju uz korizrnu, ali je reseno da se svecana procesija na dan dr ravnoga zastitnika, Sv. VI aha (3 tebruara), ipak odrzi. Vee sutradan po Svetorne Vlahu izabrano je pet plemica koji su irnali ostati stalno u Gradu da do konca septernbra drfe svu vlast u Republici, ako hi kuga ojacala.

lnteresantno je spomenuti da drzavni lekari za vrerne kuge nisu imali skoro nikakva posla, jer oni nisu lecili okuzene, a iz straha od kuge nisu mnogo odlazili ni drugim bolesnicirna, Zbog toga je vlada vrlo rado prihvatila rnolbu dvojice od njih, te irn 7 februara clala trornesecno odsustvo bez plate, jer i onako nisu irnali nikakva posla.

Videci da bolest ne popusta, a bojeci se da Republika ne ostane bez neke organizovane vlasti, Senat je 7 februara donee detaljne zakljucke 0 izboru 6-8 plernica, koji hi u slucaju potrebe rnorali ostati u Gradu i preuzeti upravu nad drzavorn . .Jedan izmedu njih trebao je cia bude biran za stalnoga Kneza ko]i bi sarno nocu morao biti u Dvoru, a danju bi obilazio Grad. Uz njih je morale ostati u Gradu 200 vojnika, cetiri pekara i sest prodavacica hleba. U slucaju da se sve to sprovede, morali su postaviti na gradske zidine sve potrebne topove, i stalno it! drzati nabivene. Sern toga, morala se sarnleti vee a kolicina zita, a u rnanastirirua na l.opudu pohraniti lito za potrebe ratnih hrodova. U gruskorn manastiru imalo se sprerniti 10.000 dukata za potrebe vlade koja ce se preseliti iz Dubrovnika. Vlastela i gradani koji su cuvali strazu morali su u Gradu naizmence boraviti, ali su za vrerne svoje strazarske slutbe mogli da u ladicama pred lukorn borave. U svakoi smeni straza morala su biti i po cetiri svecenika za potrebe Grada, Na Brgatu je sta!no boravilo stotinu strazara, a u Prijevoru, LI KonavlimCl, trideset.

Doskora je izabrano sedam plemica da u potrebi preuzmu vlast u Ouhrovniku. One I::: februara odretlena je svakorne od njih 1121- grada u slucaju da do toga dode, a iznosila je od 400 do 700 perpera. Jeclnome od njih ueinjena je milost da moze besplatno zak(liuoeriti dYe svoje kceri i jos mLl je dato 300 perpei"a. .

Kada je pocetkom marta kuga znatno ojacala, vI ada je odlucila da se povllce iz Dubrovnika posle 16 marta, a za Kneza je izabran Nikola .Fr. TudiziC. Otada dalje, tri meseca, vIada je prebivala II GrLlzu I onde driala svoje sed nice u dominikanskom manastiru Sv. Kriza. Na prvoj sednici, 24 marta, bila su prisutna same 22 senatora, premda je ranije bilo zakljuc,eno da sednice ne vaze, ako ih

95

nemanajmanje 31. Ostali clanovi Senata nisu mozli doci na sednice zbog bolesti i velikoga pornora, a mnogi su podnosili i oskudicu u hrani. Reseno je da jedan clan Maloga veta, na koga padne kocka, mora ostati u Gruzu i vrsiti duznost Kneza citavu sedrnicu, a ko]i se ne pokori, platice globu od stotinu dukata, JOS je zakljuceno da cetiri malovecnika, na koje padne kocka, dva puta nedeljno moraju dolaziti zarneniku Kneza da se s njime savetuju 0 poslovima.

U prvoj polovini april a kuga [e bila pocela da popusta. Tada je II Dubrovniku vee hio i lekar Jakob Rico (Jacobus Rizo), kirurg iz Venecije, koga je otuda bio poslao u Dubrovnik neki dubrovacki vlastelin. Ugovorom s njirne, od 27 Iebruara, Rico se bio obvezao da odrnah sutradan otputuje za Dubrovnik i da onde kroz sest meseci leci obolele ocl kuge uz platu od 160 dukata i besplatan stan. Ne znarno koliko je Rico svojim radom pomogao Dubrovcanirna, ali sumnjarno da [e ista pridoneo ublazenju epidemije. One 13 aprila zakljuceno je da se zdravi iz konturnaca na Mljetu prevezu na kopno i puste da idu kuda hoce, a sirornasni izrnedu njih cia se smeste u drvene barake na Kantafigu, u Gruzu. Postojala je i na Lokrumu neka drvena kucica, U koju su pohranjivani svi vrednosni predmeti umrlih od kuge, a tu su boravili i sumnjivi koji SlI, posto su izdrzali karantenu, prernestsni u dubrovacko predgrade Pile, odakle Stl ih 28 april a preveli u Grad i dali im razne sluzbe prerna njihovu drustvenom polozaju.

Otada je bolest sve vise popustala, pa se doskora pristupilo eisceniu i dezinfekciji Grada, a pocetkorn [una pokranuto je pitanje ! o povratku vlade 11 Dubrovnik. Prvu svoju sednicu u dubrovackorn Dvoru, u svojoj veliko] dvorani, odr zao je Senat 16 [una, tri meseca posle odlaska u Gruz, pa je kancelar smatrao potrebnirn da pred zapisnikom te sednice ovo posebno istakne i da zovuci u po moe Boza, Sv. Vlaha i Sv. Trojstvo, koje se bas toga dana slavilo, zazeli Senatu svaku srecu.

Vlada je tada iz neposredne blizine uvodila red i nadzlrala zdravstveno stanje u Dubrovniku. To je, naravno, isla polag~no, pa se bolest [avljala i preko leta, te su do konca novernbra ostali na snazi posebni propisi u pogledu boravka vlastele i cinovnika u Gradl1, kao i odredbe 0 strazarna. U septernbru se vlada .los tlvek brinula o konfiniranim na Lokrumu i Supetru i po Astareji, a neke nosace hila je smestila u samo predzide Oubrovnika, te ih jedino pod strogom kontrolom ptlstala u Graci. Istoga dana, 12 septembra, naredeno je da se zatvore svi zenski okuzeni manastiri i da se klj~cevi nlihovih vrata pohrane u drzavnom racunovodstvll, a vrata ce se u" buduce otvarati samo kada duvnama hude nesto trebalo, ali ce 'one same morati da operL! i ociste sve okuzene stvari. Po jedno] ranijoj vesti od 26 jllia bilo je nekih manastira "u kojima su skoro sve duvne pomrle".

Na Lopuclu je kuga harala i u novembru, .pa je 11 najam uzet otocic Ruda, te je predatsanitetskim Cinovnicima da ga upotrebe za kontumacoboleli h Lopudana. Tek 16 novembra u!dnute sU van-

'.'

r.

i

96

redne mere iz pocetka meseca Iebruara, pa su posle toga sva Veca morala imati zakonom propisani hroj clanova na svojim sednicama, Kt~g(1_)~26i 1527 bila je po svojirn posledicarna katastrofalna. __I~clC\_jepomro velik broj stanovnika Dubrovacke Republike. ni~~!.i_ pricajuda je pornrlo oko 20.000 Ijueli, oel kojih 164 vlasteo-

,"'Skoga roda, medu kojirna i poznati pesnik, Sisko Meneetic. Iz vre- ' mena ove kuge sae~vana je u klaustru tranjevackoga rnanastira, pored 1Ila~a u manastirsku klauzuru, jedna nadgrobna ploca s pesnickim natpisorn. Ime osobe naknadno je istesano, pa se ne zna ko tu ~eZi:, N~ pJo,Ci koja je dosta lepo isklesa~a zapisana je 1527 godina I reci: ",~rudJOre ,pest~ _, Heu, rnors, omrua truncas - Fugaces dies".

Pn~(l se da je ,dr~~va potrosila za vrerne ove kuge oko 40.000 du_ ~~_ta!. ali HI !Dorah ~ltI znatno veci gubici koje su tom prilikom pre":" trpen zanati, trgovina, pornorstvo i ostaJe grane dubrovacke privrede."

Kuga je vl~dal~ 1I R.epu?lici i ove godine, ali znatno slabije. Izgleda da je hila nesto jaca u Stonu, pa je Senat zakljucio, 13 januara, da se prufi pornoc stonskirn okuzenicima u novcu

1528 i grahu: Sledecega dana ovlasteni su kacamorti da Zupu,

Sumet I ostala mesta opskrbe iitom, uljern, solju i prosorn. Dne 20 ~ebr~lara upucen! ~u kaca,morti sa 60 Ijudi da cuvaju v Ston, ali ~e I 20 marta JOs sporninje kuga u Stonu. Cetvrtog aprila naredeno je kacamortirna cia ociste Grad od nmogobrojnih prosjaka, da se dornaci srneste u bolnice na Pilarna.

a, strani da se uklone s teritorije. Po svernu se vidi, medutirn, da je bilo nestalo hrane ne samo u Republici, nezo i u susednim kraj evima

mozda usled proslogodisnje kuge. " •

D.ne 20 m~ja o~:eaena su ,dva ,senatora, ne znarno u koju svrhu e1a obidu pet zenskih manastira, I to Sv. Marije oel Kastela, Sv, Andrije, Sv, .1I,1arka, Sv. Simeona i Sv. Tome, u kojima su od kuge pornrle mnoge duvne. Cetvrtoga j una izabrana su tri cinovnika koji ce se starati 0 pranju sumniivih i okuzenih stvari u Gradu i napolju, pa je reseno da se sve stvari koje granice s Pilarna i Dancama J?renesu ,u. ~uce na, Danca~na koje ce se zidom opasati, vrata i pr5lzon zatvoriti I dovolJa,n ~roJ strazara postaviti. Istoga je dana :ese~o, da se zatvore porodice I ,kuce i da niko ispod 20 godina ne srne izlaziti, sem posluge bez razlike starosti pod pretnjorn zlobe od

25 perpera, . '"

Dn,e. 18 jt~na dopunjen je. sanitetski ured trojicom clanova i tom pnh~om Je ~~nesen ~ravllnik, ~provisio), sa 4 !aeke, od koji~ prva ~.I,asl: ~ ~lucaJ.u r~~nJe, odredlce se po Jedao covek u svakoJ parohlJI kO)1 ce obllazltl svaku kucu i uveriti se cia Ii ima ko bolestan. Ako nade bolesnika, odmah ce obavestiti sanitets,ko nadlestvo, a o~? ce uputiti lekara da izvrsi pregled, Nade Ii lekar cia je nek,o, sun~nJ!Vo na zara~u oboleo, nadlestvo ce kucu zatvoriti i podnetl ~z:estaJ Malom vecu,. Ako se Il,t;rdi da je bolest zarazna, kacamort! ce obolel~ pod strazom uputlt1 izvan Grada na njihov posed, ako pak nemaJu poseda, otpremice ih na odredeno mesto izvan

97

Grada, a i zdravi ce se izdvojiti na mesto izvan Grada u tu svrhu opredeljeno. Isto tako ce se postupiti i sa susedirna zarazene kuce pa i s onirna za koje, iako nisu susedi, postoji sumnja da 511 dolazili u dodir s okuzenirna. Njih ce nadlestvo zatvoriti i pustiti tek kad nade za shodno. Ako se desi slucaj kuge u kuci koga vlastelina iii graaanina, oni mogu odneti svoje stvari na ciscenje onamo ode mesto izaberu u sporazumu sa sanitetskirn uredom, ali pod stratorn, a sirornahe ce sa njihovirn stvarirna otpremiti na granicu, Za vreme epidemije sumnjivi, manjc surnnjivi i oboleli upucivace se na Supetar, Lokrum, Dance i Mljet, gde ce se izgraditi kucice i dodeliti do 4 sluge u svako mesto, a s njima i po jedan duhovnik lekar i berberin, koji ce ?nde st~I~10 prebivati, prema ~aredbi u Zutoj knjizi.!

U drugoJ polovini mesec,~ ':lart~ pOJayila se kuga koja je preneta IZ Turske. Kronicari kaw da je to bilo 27 marta

1533 ?ok. po ~rhivskiJ11. dokumentirna .sLldin1o da je hila ranije; jer je bas tada hila vlaela odredila da se rnedu bolesnike mo ze podeliti 300 perpera.

Nekoliko dana kasnije, 2 aprila, zabranjene su propovedi, crkvene a ~kola j~ zatvorena, te su s~ obnovili neki propisi iz ranijih godina. Ujedno je svakome dozvoljeno da slobodno izade iz Grada, ako ostane medu graelskim zidinarna mora ostajati kod kuce a od svake porod ice smeju da izl~ze I:a U!iCLl, sarno po jeela~ clan i j~dno celjade od pO~!llge, ?bt1~tavlJen J~, svaki rael u tkaonicama, zabranjena je prodaja tkanina I lana, a zito se prodavalo sarno na Plocama i Pilama, kako kupci ne hi trebali da ulaze u Grad. Prestao je bio i rad II sudu, a u more Sll spuste ni naoruzani brodovi da strazare oko Dubrovnika i cuvaju dr zavu.

Sleder ih dana dodani su pornocnici kacamor tiiua, postavljene su straze k30 i u slucajevima velike opasnosti po bezbednost Repuhlike, prisiljeni su svi senatori da stalno borave u Dubrovniku, dok su vlastela - ci~ovnici ,m?!Sli samo naizrnence izlaziti napolje. Konturnac na Dancarua bio JC pun okuzenih i sumnjivih od kuge. One 10 april a zabranjeno je svoj vlasteli odlazenje iz Republike, a c1avala pripornoc sirornasima koji su htcli da oeltt. Kada se 19 aprila sazvalo Veliko vece da bira Kneza za mesec rnaj, pustilo se da 0 tome,oclluci 0!1,oliki ,broj ~I,~stele ,k~ji se bude mogao da sakupi. Da hi se ubla zio gnjev bOZ,iI, zakljuceno je II april a da se odrnah zapocne s gradnjom crkve Sv, Roka.

Pocetkorn maja kuga je pocela da popusta. Dne 24 maja nareGeno je da se sve okllzene kuce u Gradll 1110raju oeistiti za 15 dana. Kada se iri d~na zatim ,konstatovala holest i na triremi koja je Cllvala DllbrovnIk, vlaela Je poslala 11 portoe na Lokrttmu ovai ratni brod ,da izv:si kar~ntenu, a u more porinula drugu trirernll: da je srnenI, Da bl se naJZad stalo l1a put ovom bieu bozjern, zakliuceno je 29 maja da se sagradi crkvica Anuncijata koc1 crkve Sv.- Luke, h1izu vrata od Ploca,

, Mec1utim, kllga nije izhijala iz Dubrovnika, te je u julu srnanJen broj tlanova Velikoga veea koji Sll morali prisllstvovati sed-

Dubrovnik

~8

nicarna, a clanovi Senata podeljenl su u tri grupe po 12 clanova,

i smenjivali se svakih 10 dana, ali su za vreme svoje sluzbe rnorali stalno boraviti 11 Gradu, dok ostali nisu smeli ici van Astareje. Du- 1 brovnik je proglasen potpuno zdravim tek 2 oktobra, dakle posle sest meseca od pojave kuge, pa su tada ukinute sve vanredne mere, te su drzavni sluzbenici morali doci u Grad da zive onde. Dok kronicar Ranjina kaze da je bolest trajala sarno tri meseca, dotle je Anonirn tacniji, i veli da je tad a umrlo 36 plernica i 2600 pucana, Raci pripoveda da je kuga besnela do 4 jula, a posle je postala blaza i trajala 20 meseci, pa je stala vladu do 50.000 dukata,

Da bi u buduce bolje zastitili okuzene i surnnjive, koje su sklanjali u konturnace, vlada je 14 januara 1534 zakljucila, da se podigne na Lokrumu lazaret za kuzne bolesnike i da se 1I tu svrhu ia'trazi dozvola oel staresine beneeliktinskoga reda koji je bio vlasnik otoka: ako je pak ne dobiju, da se zarnoli papa. U isto vreme odluceno je da se poprave mesto i kuce na Dancarna za kuzne bolesnike i napravi naert lokrumskoza lazareta, a za tu svrhu da se uzrne novae od legata odredenih u - tu svrhu,"

Ranjina prica da je ove godine vladala nekakva epidemija, a 1I rnartu 1540 da se pojavila ognjustina koja je morila mnogo meseci i urnoril» 41') 0<;01;'-\ "l~.~tef)skog roda i oko 4500 pucana. Sern Jije,c, drugog leka I.e bejase. Raci kaze

]539 da je bolestina dosla posle gladi. Medutirn 0 svemu tome nismo nasli po tvrde u arhivskirn dokumentima. - U pocetku 1541 bila je kuga na Hvaru, pa je Dubrovacka vlada bila zabranila svojirn podanicirna da onarno svracaju.

Isto tako nismo nasli dokaza za neki velik pornor na Pe-

1543 ljescu, od koga je toboze izginulo qoos ondasnjeg ziteljstva."

Nisrno nista nasli ni 0 bolesti u porodici prodavaoca soli

1545 11 Drijevirna na Neretvi, danas Gabeli, 0 cernu prica Anonim.

S tim je mestorn bio prekinut svaki saobraca], kao i sa Mostarorn, odakle je bolest hila presla.

Bolest se bila pojavila i 11 nekom zaseoku povise Rijeke Dubrovacke, gde je urnrlo 17 celjadi, Medutim se t1 nekorn r1rugom kraju pojavila u julu l1C\ deci ispod deset godin3 koja su umirala od krvavljenja, dok su poneki stariji ozdravili. Mislilo se da je l!zrol< toj holesti jedenje voca i pijenje hladne vode.

U febrLlartl ove godine pojavila se kuge, pa je vlad;) Z]klit!ciia, 13 februara. cla se za vecna vremena sltlzi misa

1572 prve nedeije posle Uzasasca u cr!<"vi Sv. Spasa, kojoj ce prisustvovati Knez sa Malim ve,:'ern, a to zbog zaveta Ilcinjena da hi Bog oslohodio Dubrov!1ik ocl kllzne bolesti koja je vee poce!a cla hara u Gradu.

Zakljllceno je jos da tl budui:e LIvek gnri kandilo pred Hristovom slikom U onoj crkvi. Izgleda cla ova holest nij.: bila jaka. jer ne sarno

99

sto vladi nije zadala mnogo brige, nego nisrno nasl! vise od nekoliko testarnenata osoba umrlih oel kuge."

U junu ove gndine pojavila se neka kuzna bolest na Peljescu, pa je vlada odrec1ila, 23 [una, da onarno podu dva

1573 sanitetska cinovnika da se intorrnisu 0 to] bolesti i da sve preduzrnu kako bi je se oslohodili. JOs je zakljuceno da se onarno posalje narodu beskota, ulja i drugih narnirnica, ali da se to naplati."

Oko 20 oktobra umrla je iznenada [edna sluskinja iz neke mastionice, a sledece nod jedan nosac koji je bolovao 4-5

1.585 (:,,;;;:1. Vlada je odmah poduzela sve mere oredostroznosti, odvojila sve osobe koje su bile u nekoj vezi s njima, te postavila strozu kontrolu nad niima,

U isto vrerne 'pojavila se bOlest i na Sumetu, gc1e je umrla neka starica od 75 zcdina. Kako su onarno dolazili seljaci iz Bosanke i Zupe, pa posto se'-i u tim selima pojavila bolestina, sa~itetske vl~sti su ih potpuno hlokirale, a sumniive u kontumac uklonile. Medutim, Dubrovnik i ostali delovi dr fave Sll tada bili potpuno zdravi, Ali doskora se pojavilo nekoliko slucajeva bolesti i u Gradu, pa je rednja presla na Peliesac i Primorje, osobito oko Slanoga, Vlasti su tada zabranile svaku vezu s tim kra ievima, a zbog nernanja hrane state im je na kredit zito i ulje: u Dubrovniku :'\1 pak c1eljene pripornoci tkacima, jer se njihov rad uvek zabranjivao cirn hi se pojavila kakva kuzna bolest. U konturnacu na Dancarna bili sn tezi slucajevi sumnjivih, a na Lokrurnu hlazi, pa su ih polovinorn [anuara 1586 dali izmeniti. Vlad« je narneravala uzeti neko irnanje Gucctica u Lapadu za njihovu kontinaciju, a one iz Primorja slala je na otocic Lakljan. Vee u novembru raspravljalo se 0 preuzimanju lokrumskog 111anastira za tu svrhu, ali nije 'donesen nikakav zakljucak. Da hi umirili onjev bo z ii, Dubrovcani su 14 novernbra hili odlucili da se zavetuju, pa su to ostvarili 11 fehruara 1586, odlucivsi da zavrse vee zapoceti lazaret na Lokrurnu za koji su se imali utrositi legati ostavljeni 11 tu svrhu.

o zdravstveuim prilikarna u Republici vlada je redovno izvestavala sanitetske i dr zavne vlasti Venecije, Ankone i .luzne Italije. Najpre im je obracala paznju na pojavu bolesti i na mere koje ie protiv nje podllzimala, pa ill je onda obavest:wala 0 uskraciva~~11 sanitetskih llverenia hrodovima koji SlI iz Duh(o\'nii<Gl izlaziii. I(asnlje im je javljala 0 povoljnom kretanju boJesti, te je. na~o~it? isticala cia SLI prnsle dve meseceve mene od prestant,-a [1ovlh SlllCajeVa ohoIjenja, 5tO je imaio biti n2,\bolji clokaz cla je bolest prestala. Na osnovu toga je traziia da se digne zabrana 0 dolasku dllbiovackil: hrodova u njihove It1ke.

Opasnost oel holesti POtPll!10 je prestala tek 1I martu i aprilu 1586, premcla !li pocetkon1 nFljJ nije biio dozvoljeno OdrZ3\'ati veze sa selom BosankoI11, povise samoga Gracia. Da bi :'ie u bucluce ocuvaH od kuge, vlac1a se zavr;tov3Ia, 11 marta 1586, cia ce za ve{na

100

vrernena slaviti treci dan maja, blagdan SV'. Krsta., Tog c~ dana:

U proeesiji nositi kornad casnog drve.ta, nadbiskup ce _ u prisustvu cele vlade sluziti svecanu rnisu s molitvorn Bogu da oeuva Dubrevacku Republiku i narod, te ce uoci toga praznika biti zabranjenoklanje rnarve i prodavanje mesa."

EPIDE~IIJE OD 1600 DO 1808 GODINE

U junu ove go dine pojavila se kuga na Sipanu, ali je k.ratko' vrerne trajala. One .17 juna vlada je odredll.a da s~ sa SI~ana posalju na otocie Lakljan okuzene osob~ I st,,:,a.n, g~e ee, se

1647 celjad pod nadzororn drzati, a, sve stvar! spah!l.. AlI vee 4 jula vlada se zavetovala da ce darovati crkvici Gospe od Karrnela, u Dubrovniku, jedan srebrni svecnjak u vred~~sti 100 dukata, zbog toga sto je bolest na Sipanu prestala I sto

je postedela Grad." . ..

Ove godine vladala je neka bolestina u Gr.adu, pa le. 14 J~la

1666 odluceno da se odr zi svecana proeesija da bi se odvratio gnJev bo zji. Tom je prilikom ponovno darovana Gospa od Karrnela." U junu 1690 konstatovano je da irna kuge u susedstvu Oubrovnika, pa je vlada zabranila stanovnicima Turske dolaz~k

1691 u dubrovacku drzavu, sern u dubrovacko predgrade Ploee. lsto tako dala je zatvoriti i selo Trnovicu, na zapadnoj dubrovackoj graniei. U jesen se spominjala kuga na Korculi

i po ostaloj Dalrnaciji. .

One 9 ianuara 1691 bilo je nekoliko obolelih od kuge I u dubrovackom predgradu. Odrnah zatirn, 12 januar~! vla?a je dala za.tvoriti skelu na Plocarna, te je zabranila dalji pnstup zag?rctma. Hercezovacki seljaci koji su se zadesili na Plocarna dobih. su ~o zbog koje su, izgleda, d?lazili, al_i_ je od:na~ .upozoren turski ernm (zarnenik z~kupnika ean:,a) da pise u LJu~II1Je ~eka zaust~ve odasiljanje konja u Dubrovnik "dok ne nastu~l.meseeeva, mena .I.stoga dana izdato je ovlastenje da se mogu spaliti neke ku~e na Plocarna. Kuga je trajala puna cetiri meseca i prestala tek u maju, Z~ ~o vren:'e Dubrovcani su sve preduzeli da se odbrane od ove bolestine koja ill je bila vrlo jako skolila, te se zavetovali, sprernali procesije ci~ prestane bolest, upucivali Bogu molitve, a svojirn zen~ma naredivali da nose prostu odecu od rase. Pri tome, naravno, msu zaboravljali ni druge ef'ikasnije mere. Uklanjali su zdrave .iz okuzenih kuca u Gradu, pa ih stavljali pod narocite ~traz.e. Pus!ah su sa.mo ,,:Iaste!u i uzledne gradane da se slobodno krecu ulicama I da trguju, a IZ kuca puc~na smela je izlaziti sarno po jedna ?soba. Zivotne namirni:e za vlastelu i gradane moga? je. kU'po,:,~tl sa~~ po. jedan slug.a lZ svake kuce. Posto SLI mnogi seljaci bili konfinirani u Konavlima, tupi i u drugim delovima Republike, vlada in:' je uJebruaru slal~ zita i soli a hilo je konfiniranih i na Lokrumu, gde Je doslo do sukoba lzmeau nIih i drzavnih organa, pa su poslati vojnici da silom uspostave red.

101

Posto je zenama bilo zabranjeno pohoditi erkve, pokusavalo se dici ovu zabranu, ali bez uspeha (28 februara). lpak je 15 marta -dozvoljeno zenama posecivanje crkava, ali je vee 27 marta ponovno

-zabranjeno. Neki su u Senatu predlagali da se svima porodicama

za~rani iz~az iz kuce, ali j.e !o s malorn vecinorn odbijeno (28 marta). Vee sledeeega dana zaktjuceno je da se zatvore u lazarete svi oni u cijoj je P?~09ici k? urnro od ~uge. Kada_je pak urnro Knez,n_ije se prema obicaju svecano sahramo, jer se vlada bojala sirenja bolesti, OtIe-12 aprila odluceno je da se knezsvo telo iznese iz Dvora predvece, u pratnji sviju gradskih bratovstina sa duplijerima, a da se erkvene funkeije u vezi s time odrze po prestanku kuze. Medutirn, bolest je ponovno jace zagrozila, pa je 19 aprila zakljuceno da se u svojirn kucarna konf'iniraju svi stanovniei Dubrovnika sem clanova Senata i o~ih koji p~ze na zdravstvo u Dubrovniku, ~ 26 aprila je ta mera prirnenjena I na puk.

Pccet korn meseea maja holest je pocela da popusta, Trecega maja odrzana je neka procesija, ali bez uce5ca porodica vlastele, gradana I puka. Dne 8 maja zatvorene su porodiee svecenika, a oni su mogl.i da prornene stan iIi da sa svojima ostanu u kuci, Istoga d~.na. pritvorens su U kucarna i porodice dubrovackih .Jevreja, da bi oels~llt s,:,oje .k.Ll~ne stvari, a jedino SLl njihovi trgovci mogli pod strazorn izlaziti IZ geta u svoje ducane.

Nekoliko dana kasnije kuga je prestala. Tada je izvrsen zakljuca.k S~nata od 16 januara, naime, da se po prestanku kuge odrze t:.1 velike .. zave~ne procesije i da se svake godine odrzi jedna procesija develoga januara, na dan kada se bolest ove gcdine pojavila u Gra?u. Kako ~ll prve zrtve ove kuge bile neke sluskinje u decjern nahodistu na PI lama, to je ona prozvana "kuga sluskinja (peste delle serve),'.

Zav~tne procesije cdrzane su 10, 11 i 12 juna, a prerna posebnom ceremonijaju, Neodrzana svecanost dubrovackog zastitnika Sv. Vlaha, prenesena je od 3 februara na 5 jula, dan kada se slavi blag?an f.uke S,:,. Ylaha. Ocuvan narn je opis triju zavetnih procesija, IZ kojega vidirno da su Dubrovcani u velikom strahu i dubokom p.ocitanju zazi,:,ali milost i zastitu bozju u onako teskirn momen!Ima. Posle nuse, pricesca i nadhiskupove propovedi procesija je IZ erkve Sv. Vlaha iSla gradskim uliearna. U njoj su stupale sve gradske bratovs~ine, a njihovi clanovi nosili SLl krunice (brojanice) u ruci I na glavi kukuljice sa trnovirn vencima, Skoro svi svecenici stupali su bosi noseci oko vrata konopee, a na glavama trnove vence. U povorei je nosena cudotvorna slika Gospe od Porta (luke) i mnoge rnosti. Svecenici su naizmenee pevali antitonu .Exurge, Christe, adiuva nos! ,. i sedam pokornickih psalarna. Litija je najpre prosla kroz erkvu Sv. Roka, zastitnika od kuge, a onda se vratila U

erkvu Sv. Vlaha.3 "

U XVIII stolecu cesto se srominju razne epidemije u po-

1784 granicnim krajevima Turske, kao i po dalmatinskom Primorju. Tako je u februaru 1707 god. odrzana u Oubrovniku

102

zavetna procesija da bi se Bog srnilovao i odbranio Republiku ~ od kuzne bolesti koja je liarala u kraju oko Saraje,,:,a. Slicno

1784 je kuga harala u Bosni i docnije, na pr. 1761 g~d.tne, kada

; se dubrovacka vlada spremala da uvede neke zastitne mere za odbranu svoje drzave.!

U jesen 1784 harale su boginje II Dubrovniku i predgradu, i u mnozim mestirna Republike. Vlada je odredila, 27 oktobra, da sedam brijaC~a, ito dva t1 Gradu, jedan 1I predgradu, a cetiri po drzavi, cepe boginje (inoculate il vajuolo). Istoga dana votirano je 300 dukata da se kao milostinja podeli sirornasnim bolesnicirna u Gradu i predgradu, a 600 dukata po svoj Repub!ici. U decernbru je preko Iekara podeljeno ios 100 dukata obolelirna u Gradu, a kako hol est nije popustala, tri SlI brijaca za Grad zadrzana It sluzhi do konca januara."

U isto vrerne pojavila se kuga II selu Banirna, u Konavlima.

Prvi slucaj bolesti konstatovan je u decembru, te je celo selo izdvojeno. Kuga je prestala 1I januaru, ali, po _ nekirna, konstatovala se 1785 god. II konavoskorn selu Stravci i 1I Zupi Dubrovackoj. Medutim, uaprilu 1785 vlada je dala odsluziti blagodarenja sto je 1I Banirna nestalo kuge, a davala je i neke nagrade onirna koji su s~ pri tome istakli. Tako je neki Duro Petrovic dohio 300 dukata I do zivotnu penziju od 12 dinara clnevno, koja se posle njegove smrti imala isplacivati ttdovici. Luka Drobac uvrsten je tad a 1I red dubrevackih gradana bratovstine Sv. Lazara (Lazarina), jer se takode istakao za vrerne ove epidernije. Neki su cak predlagali da se njernu i jos dvojici uglednih gradana dadu posebno iskovane srebrne medalje, ali je to bilo odbijeno."

Ovo je bila, koliko zasad znarno, poslednja kuga koja je harala II slobodnoj Dubrovackoj Republici.

5

Kc\RAKTEH, POSLEDlCE I LECE);JE U EPlDE:\IIJAMA

Iz gore izlozenog proishodi da je Dubrovnik preko pedeset puta straclao od raznih akutnih infekcioznih bolesti, od kojih su ga neke po vise godina bez prekida satirale. Prerna beleskama letopisaca, Dubrovnik je usled mnogobrojnih epidernija za pet stotina godina, od sredine XIV do kraja XViII stoleca, izgubio oko 100.000 stanovnika.

Katastrofalne posledice teskih morija ornele su Dubrovcane i sprecile irn osnivanje varoskih naselja 1I Bosni i Raskoj, koje su oni hili zapoceli. To ne mogose izvesti zbog silnih gllbitaka u ljudstvu, te ne behu u stanju da stvore rezerve, iz kojih bi rnogli zahvatati u svrhll udaranja osnova gradskom zivotll 1I svom zaledll, a prema hriscanskom obrascll. Na to Sll jos uticale politicke i ekonomske prilike u Tlirskoj od konea XVII stol. pa na dalje.

Epidemije su bile fatalne po vlasteoski staId, iako su ol1a sloja, i vlastela i pucani, srazmerno jednako stradala od pomora. PlIcanima je nellporedivo lakse bilo podneti i pretrpeti sve poslediee unista-

103

vanja Ijudstva,. jer je ~.a !1jima stojao nepresusivi izvor biogenih snaga Herceg?~Itle, Srbije 1 Bosne. yi~~PlJJ~.lliIe _su,~pIdemije dovele p~,brovn!~skoro d~,9,P:,st~1.o_~tl; I svaki put su gorsfacnThtw

---rsptfrilh praz.n.ltle u p-a~ll. Meolltim, vlasteoski stalez nije dobivao 111 odakle .pnhya za s:.o J 1I ob_novu. Kroz XIV stol. broj dubrovacke vla~tele rnje bio ~aroclto ve~lk, sto se lepo vidi po broju punoletne muske vlastele prisutne sedn~cama Velikoga veca, Taj se broj obicno kretao oko 70, dok se 1I XV I XVI stol. penjao na preko 200. Otada je poceo da op~da,. pa se i broj poroda naglo smanj ivao, tako da se vlada d.ugo bayda tirn problernorn u prvoj polovini XVII veka, davno pre velikog potresa ~.66! god. Na smanjenje broja vlastele uticale su: .naravno,. epidernije I. d~~ge bolestl, ali i ekonomske i kulturne prilike, a pnnove vlasteli t1IJe bilo ni od kuda,

. F:rid~f!Iiske . b~lesti koj~ su DlIbrovnik pohodile kronicari i artllvsk~ SplSI r:azlvaJu: an~ulnaia; Iebre acutissima, epidernica, in'~urablle; febn .eon male ~I pun.ta; f!ussi. dissenterici, mal di flusso; II male e~n,taglOso, u~ male ep~demleo;. tl rnorbo; moria; mortalita, la mortalita grand.e; II m~le ell petechie: peste, pestis, pestilenza; fe~re et carboncoli antra~.I; pe~!e pannocchiale. U spisima dubrevacke slovenske kaneelanJe:Kuga, nernost i bazia rasrda

'~, ... , L.atins~im recima pestis, pe~til~~tia, a u na~ kugorn, 'cumom~ !vala se svak.a bole~t. kOJa. s: P?JavlJlvala 1I teskorn obliku i jednov!'emeno mO:lla ,,:,eh.kl bro] IJl~dl. Zbog toga, vrlo je tesko postaviti dl~gn?~lI epldemls~lr:n bolestima 1I proslosti, narocito kada nema opisa lit kad~ su 0P.ISI oskudni, kao sto je slucaj sa bolestinarna koje

Sll Dubrovnik morile. . .

. Za epid.emijll _13~8 god. znamo da je vladala i 1I ostaloj Evropi I lItv~?~no Je da JlI je prouzrokovala pestis bubonica, te necerno pogresiti, a.ko ~azemo da je te godlne i Dubrovnik stradao od aziske kll~e, ~ao I 1301 i 1400 godinc. Za prvu od njih kaze Ranjina da se POJ~vlJ1vala COl! febre et ca~?on~olt antraci, <I clrugu letopisci ZOVll pe~,~ pan~oechlale, kll~a S cirevrrna. Za bolestinu pak koia ie zapoceia krajem 1526 mo zemo sa pouzdanoscu tvrditi da ie'tiia bu-

bonska kuga. -

Ognjustin~ ~, Stonu 1495 godine, verovatno, bese malarija.

. Bol~.st koja je 1503 god. vladala u Dubrovniku zovu letopisci dlzet1~e:IJom, a, verovatno, srdobolja bese i ona ncka bolest sto se sponunje 1545 god.

. Rednju gOdi.ne i58~--15R6 drze dubrovacki izvestaji da je

rzazvala bolest ell p.eted~~e. Mozda je to bio pegavi tif.

Za .ostale se. epidernije ne vredi upustati II pogadanja, jer narn

nedostaju podaci, C

. U pogledu terapije akutnih inf'ekcioznih bolesti u Dlibrovnikll ~mamo vrlo malo podataka. Za jednu bolest se veli da je leeena diJ~tom, a dve-tr! k.iselivm n:lekom. Rubonska kuga se leeila Ciscenjem pII~~a~a o~ al?Je I pllstanJem krvi, sree se jaca!o terijakom, a vazdllh se ~IStrO 10.zenJem vatara po Gradu, kao sto se rac1ilo vec u starom Eglptu. Klrurg Mednic (1526) stavljao je u izgled Senatu da ce

104

kuzne boiesnike vidati pustanjern krvi i rezanjern bubona, a sumnji-

virna na kugu da ce davati lekove da se iznoje. . .

Pored toga trafilo se utociste u crkvam~ i pnbegavalo rnolttv~: rna, zavetirna i procesijarna. Kad se pak uvidelo da ne~~, pornoci ni s te strane, ni od kurativne medicine, bezalo se od og!lJlsta zaraze glavorn hez obzira, a prerna lekarskorn savetu: tuge cito, longe et

tarde revertere.' .

fi

ZASTIT::\E MERE

Lekari II starorne Dubr ovniku, kao i II ostalorn savrernenom svetu zanimahu se sarno kurativnorn rnedicinom. U sanitetskom urede~ju igrali su sporednu i podredenu ulogu, a tek ka.dikad. pitani su za savet u ponekim prilikarna i poslovima. U stvaranju ?al1ltetske uprave i sanitetskih ustanova i u donoseriju naredaba I uredaba dubrovacka Sll Veca irnala vodecu ulozu. Pri tome su, verovatno, i Iekari pitani za misljenje i savet. - v' ••

Stari vek ie verovao da su epidemije kazna b01,Ja, a Srednji vek je smatracda su im uzroci zemaljski i nadzemaljski, Jevrej~ i zvezde. Chalin de Vicario, Savojac, koji je ziveo izmedu 1310 I 1390 godine, prvi je odbacio verovanje 0 uticaju _ne?esk.ih tela~ na epidernije, te izneo teoriju 0 kontagioZllost.i, iz kO.Je Je. nikla rrnsao predohrane od epidernija putern hlokade I ogradiv a.nJ a .. Posle ~ametka tih mera u Milanll i kalabrijskorn Redzu (ReggIO ,dl C~I~b~la):

Mleci godine 1374 zabranise pristup II svoj grad zarazenoj eelJ~dl i infieiranoj robi, te su okuzene izolovali izvan grada u odredenirn rnestima i uveli duznost prijave kllznih oboljenja.

Kao i !I ostalom, Dubrovnik je i U ovome podra.zavao ~~le~k~: t~ je 27 jula 1377 Veliko vece donelo resenje ~a se .". ~OI11aCI IJu~1 111 stranci koji dodu iz okuzcnih Illest:' ne smeju pn~~!!1 \1. Grad T1I na dubrovacko zemljiste dok ne izdrze mesec da.na. ciscerija na. otoku Mrkanu i 11 Cavtatu. Istoza dana donescna Je I odluka kojorn se zabranjuje zite!jil11a Grada i okoline posecivanje interniranih u Cavtatu i na Mrkanu, s tim da i prekrsiocl naredbe ostanu rnesec dana 1I tim mcstirna. Sern toga reseno je do. se interniranima ne srne nista donositi, ni Juana nr ttogod druzo, bez dozvole n.adleZl1ih cinovnika, pod nrctnjorn kazne konrumacom od mesec dana I glohOIl1 od 50 perpera.'

Dne :=, januara, 25 maja i :28 juno. 1397 god. resilo je Veliko ,,:-ce da se opunornoce Knez i njegovo Malo vece do. izaberu o~o~lko cinovnika koliko irn rreba, koji ce voditi nadzor nad Dutmcll:la iz okuzenih mesta, pa ill ovJastiti da mogll. premo. svome nahodenJu, globiti i kaztljanti prestupnike. Aku pak oSl:oeni. ne p!ate g~obu do odreoenocra roka cinovnici ih rn0Q:U kazniti slb3njern, zlgosanJcl1l, pa i odsecan]em je~lnog uveta. Tim~ cinovnicil11~ sta_vlje1no .ie,. dalje, u cJuznost da budno osmatraju oboJele, da putniclma I~ OKLlZel1lh !TI.esta ne cJajll cla se prihlize Gradu, vet cla ih podvrgavaJll posl11at~anJlI !TIesec dana 1I Cavtatu, nO. Mrkanu iIi Mljctll, i da nc doplistaJlI

105

lskrcavanje robe bez pregleda. Dalje je reseno da se jednako zlobi 1 kaznjava i onaj koji iz Dubrovnika ode 11 okuzene krajeve i d~ rnu -se ne dozvoli povratak pre nego izdr fi dva meseca posmatran]a i dok ne plati sto perpera globe. Ne mogne Ii globu platiti iii dati zalog iii dobra jernca, treba rnu na lice uobicajenim nacinom udariti cetiri ziga, pa ga uputiti tl jcdno od oznacenih mesta. Jemac -pak koji za rnesec dana globu ne podrniri, mora se baciti 1I tarnnicu ill njoj drfati dok ne plati globu. Najzad, reseno je, ako se bolestina pojavi u kome god mestu drzave, da se odatle ne srne nista prenositi 1I zdrave krajeve dok rednja ne mine."

U rnaju 1416 doneta je uredba od 27 tacaka 0 orzanizaciii gradske uprave za vreme kuge, koja sarno na dva mesta Tma veic sa zdravstvenorn odbranorn. Nairne, 1I 17 tacci nareduje se onirna koji {)stanu na upravi Dubrovnika da moraju c!ozvoljavati da ulaze u Grad svi bolesni Dubrovcani koji to budu hteli, i da pustaju da se zbog sahrane unose II Dubrovnik mrtva tela Dubrovcana. Isto je tako bilo dozvoljeno zdravirn i bolesnim Dubrovcanima da borave po Republici gde hoce, po svojoj volji, i da mogu sahranjivati svoje mrtvace na bilo kojern groblju. A u tackama 25 i 26 naredeno je dr zavnirn vlastirna u Stonu da ne smeju pustati unutra obolele pre nego izdrzc mesec dana karantene: izbeglice pak iz Dubrovnika koje hoce da se onarno sklone, mogu prirnati same za prvih 15 dana, a posle toga jedino ako izdrze karantenu od 8 dana."

Za vrerne epidemije 1422 doneseni su novi propisi 0 odbrani Dubrovnika i organizaciji drzavne uprave za vreme bolesti, koji se 11 glavnim tackama potpuno slazu s onima iz 1416 god. I 1I ovirn odredbama irna vrlo malo govora 0 sanitetskirn merarna, i to isto kao 1I poslednjim propisirna iz 1416. Naredeno je bilo da se Dubrovcani mogu skloniti 1I Ston za prvih osarn dana, a posle toga moraju najpre izdrzati karantenu u Kobasu kod Stona. Bilo irn je jos dozvoIjeno otici na Peljesac, ali sarno za prvih osarn dana. Posle toga roka rnorali su izdrzati karantenu od 15 dana udaljeni jednu milju od naseljenih mesta.:'

Dne 15 januara 1426 odlucilo je Veliko vece da se izaberu sani- \ tetski cinevnici, officiales cazamortuorurn, koje narod nazva kacamorti.' Otada su ovi uvek pazili na zdravstveno stanje Republike i imali dosta veliku vlast za vrerne epidernija.

Dne 29 april a 1428 izrnenilo je Veliko vece svo]u oriluku od 2.1 oktobra 1427, po kojoj su brodovi, dolazeci iz okuzenih mesta, morali provoditi karantenu u Moluntu iii na Mrkanu. Tada je odredeno da ne moraju izdrzati tu karantenl1, ali maraju odmah otici iz Dlibrovacke Repuhlike, ne smejll pristajati ni na jednf) ctubroyacko ostrvo, a t1 siucaju nevremena mogu sarno sici na obalu da priveZu svoj hrod. To je ucinjeno da pomorci ne hi hili rnnogo osteceni izdrzavanjem duge karan tene. 6

U maju 1436 donesena je ttredba 0 ctlvanju i blokiranju dubrovackih ot0ka, 0 kojoj smo vec govorili.7

:[1

!I,

J

ii'

106

Zastraseni teskim poslcdicarna kuge 1437 god. i impresioniraui ~to ie L! onorn casu eel a uprava Dubrovni~a ,,~iia svede.na na .vl~st i upravljanje jednog jedinog naseg :;Iastellna, ter ~t1 SVI ostali ~~Jegovi drugovi, nasa vlastela, pornrli ", Dubrovcani donose opsirne prooise 0 upravi i cuvanju svoga Grada, 17 marta J·B9 god. Ka~ zavlada kakva epidernija, pa u kratkorn v!·em.~nu urnru dva-~n celiadeta, kacarnorti su duzni 0 tome podneti prlJavu Malomc .,,:eeu~ koie ce preko lekara nroveriti da li je DO sredi kakva zaraza lit ne. • J \.. • • • S ~ koii Utvrdi Ii se da je zaraza, Malo vece sazvace scdnicu en~,a '?)l

ce nre duzeti celishodne mere: naredice da se odrnah oboruza galija za 'cuvanie Republike, izabrace posebni odbor vlastele za upravljanje Gradorn, postavice razne straze i uradice, uglavnorn sve uno

sto se vec raniie cinilo u slicnirn slucajevima.8. • '"

God. 1456:__ 1459 doneseni su specijalni sanitetski propisi lZ kojih se vidi da Sll Dllbr~vcani otada vecupaznju ?bracali n~;_7~dr~vstvene zastitne mere. Ml smo 0 tome vee goyonl1: pa. se nJ'l.ovlr_:n uporedenjem s ranijim propisirna jasno vidt. koliko .. Je shv.~tanJe Duhrovcana 0 karakteru epidern iskih bolesti, 0 nJ~~ovll sirenju iodbrani od njih, postalo naprednije i tacnije. Docnije, k~ko S~lO vee konstatovali, ani SL1 zapoceli i borbu sa sarnorn bolesti, a I11Slf sarno pasivno posmatrali njeno sirenje.

Za vreme velike epidcmije od 1464 do 146,8 doneselle,~,u mno§e odredbe za odbranu od kuge. 0 njirna sino vee pre govonll, a ovcc cemo samo jos spornenuti odluktl Velikog veca o.d ~1aja. 1466 g?d. Narcdeno je da se dovrsi kuca na Dancarna kOJlI.Je bio zapoceo Mihoc karnenar, a trebala je da irna dvoja vrata I da bude dll~~ oko 14 m i siroka oko 4)12 rn. Scm toga imala se onde sagraditi velika catrnja za holesnike i sumnjive, ~ .sa druse 5t~ane. ~reba.l~ je podici vise kucica za sU!~1I1jive ', pr~kuzn~ke, ?a '". hi oru ~zlazllt orlatle i slobodno se kretali po dr zavi, podignuce se [e dan Zld, dug oko 150 m, a visok oko 2 rn, koji ce ici u smeru od tvrdave l.ovrjeriac do neke spilje nad morern odnosno ~poc\ clal!a~nj~ga parka C?rada;:. U to!1_] zidtl. ee, se napraviti, jc?na vf(~ta skljucevima .n~ kOJI~1~ ce stajati strazari. Kad se pOpVI I(L~ga I poe~ll upllclvatl. "lo.les.nlcl na DilTiCe, octmah ce sc onamo poslatl duhovl1\~, lek~r, !Jeroenn I os~al~ p0slw~a. Naizad udaricc se porez za pomoc okuzenlllla, a skllplJem novae drzat'i u narocitoj kesi kuja ce se zvati kesa milosrda_11

Za velike cpidemije 143i-'1483 donesenc ~u, k~~1) 5m? ve~ videli, nove i vrlo interesantne zastitne mere 11; knJ.lh pr?lshodl da Stl Dubrovcani sve holje i savrsenije organizovall SVOJll sa!1ltetskll sluzbu i borhll s epidemiskim bolestima.

- tim se 1526 god. pojavila jedna od najstrasnijih epicemija koje ie Dubrovnik dofiveo; Senat je odmah preuzeo SVll brigu nad zdravstvom u Republid, pa je kroz eelo vreme donosio v~~ne i inieresantne oclredbe koie smo vec doneli tI odeljku 0 epidenllJama.

Poreel ovih vanrednih zastitnih mera, izglasanih vecinom za vreme epidemija, DlIbroveani su bili doneli i neke zdravstvep:. propise da hi se ocuvali od kuznih bolesti. Njihovi zclravstvem C1I10V-

107

nici morali Sl1 na to hudno paziti, pa SL: narccito lk(zi:ali sve one' koji SlI ulazili u Dubrovacku ~erubliky.y~c SI11? im3.I.i prili~e da to konstatujemo za vreme trajanja pojedinih epidernija, ali su na tome jednako radili i u norrnalnim zdravim prilikama. S jedne strane cuvali su suhu granicu, cia iz Turske ne predu kuzne klice u Dubrovnik a s druge strane kontrolisali su brodove koji su ulazili u dubrevac'ke luke. Isprva im je bilo dosta lako cuvati kopnenu granieu,. jer se, k?liko _vidimo iz .d~brovacl~ih ~:hivs~il:. ~okllmenata, ~uzne bolesti I1lSU 111 mnogo I1l cesto pojavljivale 1 sirile 1I dubrovackom zaledu. Ali kasnije, u XVII i XVIII stol., postala je Turska va zan rasadnik epidemija, pa SlI Dubrovcani morali dobro paz iti na dolazak putnika i robe iz svoga balkanskog zaleda. Otada su uveli i specijalne kontut1lace za sve sto je dolazilo iz Turske, kako se to radllo i u talijanskim lukarna onoga vrernena.

Zdravstvena kontrola pomorskog saobracaja bila je takode vrlo dobro organizovana. N j u smo konstatovali vee u drugoj polovini XIV v., kada su donesene razne mere protiv onih koji dolaze iz okuzenih krajeva. Da ne bi brodovi uneli zacetke epidemiskih bolesti, zdravstveni cinovnici svaki put su ispitivali zapovednike i morn are brodova, da Ii dolaze iz okuzenin iIi sumnjivih luka. Aka se to utvrdilo, onda su brodovi morali da se uklone iz Republike iIi da negde izdrze karantenu. U ranija vrernena brod je s ljudima i teretom morao napustati dr favu, kao na pr. 1I maju i junu 1383 god. kada su odstranjena tri dubrovacka breda, jer su dolazila iz okuzenih krajeva.? A u oktobru 138S dato je ovlastenje Cinovnicima koji su nazili na ovakve dosljake, da mozu nepokornima udarati kazne do odsecanja usiju.!? God. 1427 brodovi su morali lzdr zati narocitu karantenu dolazeci iz okuzenih mesta, ali je to 14:.28 dignuto, no nisu smeli nristajati u dubrovackim lukama, kako smo to vee videli, Posle toga; za nekoliko stoleca, cesto nalazimo na zapisane pretnje kacamorta upucene kapetanirna i momarirna da ce biti strogokaznjeni, ako se dokaze da dolaze iz okuzene iIi surnnjive luke, a da pri dolasku II Dubrovacku Republiku nisu izdrzali karantenu. U nekoliko slucajeva hili SLI takvi pornorci kaznjavani globom i zatvorom, jer Sll svojirn izjavama ohmanuli kacamorte. Tako je, da navedemo samo jedan primer, kaznjen neki kapetan, zatvorom od mesec dana u dceembrLl 1481, j~r je doveo Ijllde iz vojske kralja Ferdinanda od kojih su dvojica umr!a na LokrtllTlll od ktlge_11 Bilo je pak sltleajeva kada SlI pri dolasktl dubrovacki hrodovi izdrzavali odredenu karantcl1ll od 40 dana. Takve Stl brodove kacamorti slali tl razne delove Repllblike, Ncki brodovi koji Sll sobom nosili skllpoeeni teret iii za vreme oskudice dovozili zito izddavali su karantenll pred samom duhrovackom lukom, tlsidreni i vezani liZ kopno ispred danasnjega Lazareta na Plocama. Neki su brodovi bili usidreni kod Lokruma, na strani koja je okrenuta prema Dllbrovniku. To se einilo da bi se u slucaju potrebe brod mogao skloniti 1I veriznu pregradu dubrovacke luke iii pak da mll se moze lako priteci u pomoc. Inaee SIl ostali brodovi slati na Mljet, i to iIi t1 Illktl

108

Pol ace iii spolja blizu benediktinskoga rnanastira, te su obicno on de istovarivali svoje terete da se bolje ociste. Sve ove brodove, bilo pred Dubrovnikom iii na Mljetu i 1I drugim mestima Republike, uvek su dohro cuvali zdravstveni organi i drugi cuvari, a to sve na racun vlasnika brodova i tereta.

Zdravstvene vlasti Dubrovnika bile .. su vrlo lepo organizovale svoju sluzbu 1I XVIII stolecu, pa Sll stajale u stalnoj i cesto] vezi sa slicnim 111&1m-organ-ima Venecije, Ankone, Rijeke, apulijskih i da1matinskih luka. Odatle su zdravstvene lucke vlasti Dubrovnika primale stalne starnpane iii pisane izvestaje 0 kretanju epidemiskih

;1 bolesti, a u isto vreme svima njirna davale slicne podatke 0 zdravstvenom stanju ne sarno Dubrovnika, nego i Bosne, Hercegovine, Arbanije i drugih krajeva Balkana i Levanta. Tada je vee bio medunarodno organizovan rad zclravstvenih luckih vlasti, pa su i dubrevacki sanitetski cinovnici redovno davali brodovima uverenia 0

njihovu zdravlju. .

U to vrerne, a prerna prilikama, donosene su razne naredbe i uredbe u vezi sa cuvanjem zdravlja, Tako 0 upotrebi taksa koje su naplacivali od .Jevreja i pravoslavnih i 0 iskljucenju 60-godisnjaka iz sanitetske sluzbe (1767), 0 konturnaciji robe iz Arbanije (1772),

o redu u Lazaretu i 0 brodovirna iz Aleksandrije i Levanta (1775),

o konturnaciranju Turaka i brodova iz Levanta, 0 pozivanju dubrovackih krnetova iz Turske i podizanju zida II Lazaretu (1782), 0 pozivanju dubrovackih podanika iz Primorja koji se nalazahu II Turskoj za vreme epidernije 1783 gociine, 0 naoruzanju malih lada na vesla za vrerne kuge II Dalmaciji 1784, 0 robi iz Arbanije i postavljariju jednog senatora za nadzornika na Plocama da motri kako se vrsi ciscenje (1792), 0 prisustnosti jednog sanitetskog cinovnika kod ciscen]a pisarna prispelih iz Carigrada, Spanije i Napulja, 0 pozivu dubrovackih krnetova iz Turske da se vrate za cetiri dana, pa i prognanih, sem ubica, i 0 kaznama koje ill cekaju, ako ne poslusaju (1793), 0 pozivu sviju Dubrovcana iz Bosne da se vrate u roku od 15 dana i da izdr ze kontumac, i 0 kazni 11 slucaju neposlusnosti (1795), 0 iskrcavanju robe na Plocama i 0 postupku kada vlada kuga L1 Arbaniji (lBn3), 0 kontumaciji i ciscenjl1 brodova iz Spanije, Livorna i Malte (1804).12 Vakcinaciju je prvi uveo Dr. l.uka Stll~ic koji se 1799 god. vratio sa studija iz Bolonje, Rima i Napulja.P

rZVOHl I L1TDL\TFHA

1 Ro::,:iJ :~f,.

2 Annates Rag'u,ini /Jno/l.i}lIIi. item Air-clai de Ragl,illu ie,\, );_ );r','ilo; Zagreh,188:l).20. - Pri f1;}ljem l",zivanju na ove kronike neremo navo.iiti stranice knjige, ,jeT' krcnnlc-'ki IPr\ i zlaga nja krr nicar« i nas olaksavanju k onzult ovanje izvor«.

109

3 Chronica Ragusina Junii Restii, item Joannis Cunduln« (ed. N. Nodilo; Zagreb, 1893), 51. - Isto kao u belesci hr. 2.

, Za 1348 god.: Mon. Rag. II, '11, 18, 25, 27; Kosto Vojnoric, (Rad j ugosl. akad, 27), 40; c<:. Ljubi6, Listine III, 78; Idem, Starine XXV, 10 -12. 5 Mon. Rag. II, 264, 265, 279, 281, 286, 290, 291; Id. III, 277, 281; Giovanni de Gradi, Storia delle pesti di Ragusa (citirano prema G. Gelcich; Delleistituzioni marittime e sanitarie della Republica di Ragusa; Trieste, 1882). 6 U Testamenta Notariae 6.

7 Reformationes 28, 49; Id. 29, til', 109-UO i d., 32. 8 ld. <10, 67; Id. 3], 5,

9 Ibid. 62', 63, 6;', 70'.

10 U Testam. 8 ima 156 registrovanih testamenata iz 1400 god. Veliki deo njih je sasvirn krat ak, a svedoci skoro uvek po tvrduju da su doista autenticni, kako se to radilo sa testamentima sto su ih napisali okuzeni bolesnici - Jb. Crojauonnh, Crap» cpucr:e nOBe;},,, II nncxa I (Becrpan - Cpe a, l\ap.10Bl\H 1929), 192

2

1,m. CTojaHoDnh, eTal»' Cpncr:e II 0 P'<bl' II 1I1IOla I, 4:31. 2 Co ns. Rog. I, 45', f,8 -51'; Tcstam, II.

3 Jnpc'lCn, CnO~IeHlIl\H cpncun (Bcorpaa, 1892), 70.

4 Cons. Hog. 3, 8'.' -9(}', 93' i d" I I) 1, '10'" 105, 108, 110; Cons. Min. :3,2'; Cons. Mait:s 2,101';:h. Crojanovnh , Crap- cpnrr,c nOBe.:rbeIlIlHCMH L 478 5 Cons. Min. 4,114, 1H',IUi,118', 119 i a., 127',1:5:3',135'; Cons:

Maius 3,181' i d., 187

6 Cons. Min. 4, 7'., 76', 151', 153.

7 l d. 5) ')2 .. 72'; Cons. 11cg. 4 r 2.'tW} 2.'19-2S.'t:'.

8 Cons.1Iin. 5,Jl6, 91, 92, 99'i d .. 105', 11l8'i a., Cons.Mains. 4, '12',', 126'.

_ 9 Cons. Mai us 5, 75'-?G.

10 Id . 7,135', 137-1<1/' .. 141, 1'.5, !'t5', 152, 1.56'; Cons. Maius 5, 132'-133,135 i d.,148; Com'. Rag. 6, 122-128, l:B i d.,13~ i d,,136'; De Dicersis led. Brunelli), 17, 82-84,119-121.

Na svojoj sednici od 24 maja zakljucila su vias tela u Gradu da cela vlada pri sust vuje crkvenim funkcijama u Iranjevackoj crkvi13 [una, na d~.n Sv. Antuna, da bi ih ovaj svet.ac svojorn preporukorn spasao od kugs. Ujedno su odredili da 5e na plat nu napr avi slika s Iikorn Sv. Vlaha i Sv. Antuna, a izmedll nji h slika Duhrovnika, To je t rebalo nositi u let.anijarna .. a Veliko vece imalo je naknadno resiti na koji ce 5e nacin u huduce vazda slaviti dan Sv, Antuna. Cons. Min. 7, 150'.

Ostavljaj n{:i deset plemica na upravi Grada, vlada irn je 18 maia hila odredila i novcan u nagradu za taj vrlo t eski i opasni posao. Nagrada se kre~ala iz:nedu l.000 i 3.000 perpera, verovatno prema njihovom imovnorn stanju 1 druglm o~olnostima, Cons. Rag, 6, 136'.

. Testamenti sedrnorice od njih registrovani su u Testam. 12 i 13, gde

irna 130 testamenata za 1437, a 66 za 1438 god.

Za vrerne epidemije hili su izgubljeni kljncevi soLe 11 Dvoru, 11 kojoj se nalazila dr zavna bJagajlla.l'a svojoj prvoj sednici, 1 okt obrn Malo vece

110

odredilo je t rojicu svojil: elanovada dignu s vrata neke zatvarace i da tacno pregledaju blagajnicke knjige, kao i svu imovinu koja se bude unutra na~la. Cons. Min. 7, 152'.

11 Cons. Rag. 15, 16', 21 i a., 38' i d., 44 i d., 60' i d., )7'-'78': Cons.

Min. H, 109 i d., 118' i d., 129'.

12 Cons. Rog. 15, 95' i d., 102', 'J()S i d., HO -150',139 bis, 145' -168', 1)6', 182: Cons. Min. 14, H'.', 153 i a., l65'; Cons. MaillS 1'l, 5', 11.

13 Cons. Rog. 15, 201', i d., 212', 219', 226, 231 i d., 240'; Cons. Min.

H., 188' i d., 209' i d., 231' i a., 236, 2"" •.

14 Cons. Min.!.5, :i6 i d., 52'; Cons. M!l.icl':' 'lJ,I~U>; 'I'estam. ji. 5:1. ~2, 7ft' J 'IOi',

15 Cons. Hog. 18, 36; Cons. Min. 16, 134'.

16 Cons. Rog, 18, 144, 167, 169, 171 i d., 180 i d., 221'; Cons. "Min. I G .. '202', 217, 218', 220'. 23!,: Cons. Mai us 12, 216', 21/.

17 Cons. Hog". 19 » 41-4'1',50', 58id.,70id.,80'id.,91,98'id., 1116 i a., IJ8, 119; Cons. Mains '13, '11, 12' i d.; Cons. l\Iin. 17, '.6'.

IS Cons. Hog. ! ~J, 159,219' i e., 229' i a., 242', 247 i a., Cons. ~lin. 17, I'r. .. 83', 85.

19 Com. Min. Ii, 123', 1'2'.; Cons. Mains '13, 125',137', 1~)9'.

20 l_: k njignrna Testarn. 17 -20 registrovana 511 za '1464 god. 5~j testamenta, za 11,65 g'.'ci. 135, za 1!166 god. 177 .. za 1''(" god. 77, a za H68 gOd. :36 testumen at a. T' knjiz i Tcs t am. 2i i 22 registrovana 5U 1473 god. 15:1 testamenta, -koro sv i napisan i '!It65 i '1'.66 god. Kako 147:3nismo mopli kon . statovat! nikakvu epidemiju, pu time opr avdat i registrovanje toliko velikoga broja t est a mona! a. i to nn pisanih za Heme velike kuge 1465-'1466, mi-Ilmo

·da su i 0',0 hil i testamonti ljudi umrlih oel t e hoge. Slicnih slucajova docnije;':'a •

registro\unja t est s mena!a i ma j os nek olik o.

~1 Co as. Reg. 2'" 2','. 2S; Cons. Min. 21, 258.

2~ Cons. no!'. 2'" 62-fi2', 66-r,j' 81 i ri .. 90-90',92' i d., lOG-lUi, 10\1': Cons. ,\fin. 22, 1', G', 16 i d., 2:j, III i a., 5'1', 56; c. Trllhclka, Tlirsko.sl ovj enski s p on:enici Do']:',o\'a0k8 arhive (Sarajevc, 1911), 6'7.

I.' knjiguma Test o m, 2', i 25 regist.rovani su mnogi f estamen! i osol.a urmlih o d kl:ge. i to iz 11.81 god. i ma :17 t cstamenal a, iz 1482 god. 182. iz 'J!.81 god.ima:3; t est arnenata.Iz 11.82 god. 182, iz 1'.8:3 god.159,iz 11>811 god. cr. {)vj t.estumcnt i snst avlja ni 511 na Supetru, Mrkanu, Da ncama, Lopud u i ~i· panu, 11 Duhr-ovni ku, GrI!ZIl, Konavlimn, Stonn, Sumetll, kod Sv. ,bkoha

0(\ Visnjice i k od S\,. Ors nle, tj, na Orsoli , nedalek.o Sv. J ak oha.

23 Cons. RGg. 2'" 126id.,H2'id.,150 irl .. 170'; Cons. ;'IUn. ~:'. 7':1', ~.5' i 01.: 'I'estarn. 2'" '133', '1::1',,1"2'. Kra l.ko Heme posle smrti 7.iviHl:1 1'1'I.k", u mrla [e njcgoy[t zena na Supetrll, gde .ie holesna o-l kuge hila konli uiran«. 2,: Div, Not. fi'i .. :)9'; Cons. Rog, 25, 132', H9'. 1(;+,178; Cons. :llin. 23, 27, 45.

25 Cons. Rag'. 2;,216'-218,225: C005. Min. 25. 17(1'. ::!6 Cons. l{og'. 28 r 21'7,22/,. 228'; Cons. 1lin. 2J_. 2', 1~/.

1 Cons. ~Tin. 27, 229'i 11.} 2'l~\,. 2;55',. 21-'):2,_ 271: Cons, l{og'. 2'\ 1~~lJ 1:-;\, '140', 156, 159.

L

111

2 Con". Min. :):2, 16\)'. , ,c;te: "cC ,:.,Cons. Hog. 3~, t 88' i d.,1 97 i d., 20:1 i (1.,212 i d., 2~; i d ... 233 i d., 247' i d., 259i d., ~71' i d., 28:;' i d., 291; Diy. Not. 9~1, 151 -151 '; Engel-Stojano,_,il;, Pov ijest Ill:b;'oyatke republike (Dubrovnik. 1923), j I'..

4 Cons. Hog. 39,18,18', 32' i a., 52', 56', 'i8', 85' i a.. \12 i r1. 5 Cons. Hog. [!I,IS5' i d., 206 i d., 215' i d., 2:'12, 261' -262. 6 ,-Y. Z. Bjelovucir, 11 "Ohzorv" (Zagreb), god.PI"2 .. hr. 38. 7 Cons. Rog. 61, 2::3; Test am .. ~3.

8 Cons. Hog. 62, 87-8,'.

9 Id. 68,251 i d., 266 i d., 271' i d., 286 i d., :;0 I i d., :)U8-:~0~1, 325', ;l3~: Lettere e cornm issioni di Ponente 5.22 i d., 31' i d., 41 .. ',~ id ... 5:2, 59, 68.

1 Cons. Rog. 100, 110',1:3:,', 16,5-165.

2 lei. 11:3 .. 175-175'; Torno Mati«, U Radu Jugosl. akad. 2:):1, str. 201. 3 Cons, Rog. '131, 6-6' .. 112,86 i d., \If!'i d., 101 i d., 10\) i d., JI2 i d.,

121' i d., 130 i d., 1 ~ I' i d., 15'. i d., I S7; "Prnva Crvena Hrvatska" (Du-

!Y11'0vnik,190.5), hr. 18. .

4 [d. 1',0, 'l6i; Id. 115,125.

5Id. 192, 2l3-21!,; 10\. 1~I:j, is.

S [,L 192,82': Id. I\I:~. IS', 511', G2'-G:{'.

;)

1 De lrioers i«,

! " -.t.).

1 Libel' vii idi: <: , I-·~q!.'!',l. " [hoi .. '.I!'

:l CiJll'_:_ i t _<:~. 1) llS, ·t ld. :-:) ~-/ _'!I).

5 Lib. v ir.. (,,11). :2q5. 6 [d., 22;;.

7 [d., 0U~).

S It! OJ :1 t ~!.

s f_)1\-. Canl'. :25, 2U~/J :21"1') ~!;).

Iu j'!efUl'ill. :2:1, :V .. "1. t i t;i';. ~\ot. f_);\ 1.11.

12 U, (.'e/ciC/I, Lll,lIe t . s l i t uz iorri m.u i: i n:« .. , l;'I-lri~.

.I;~ rf.dl{) _PUl.iCiU",':. L\;ka ::-:t!:li;" ~,U :1':-'(1\,. lije~'nik" I,. ::!:,{:q} B.

KONTUMACI

,.

Za prvih epidernija ne bese II ~u?rovnikll narocitih sklonlsta za obolele i surnnjive, vee Sll uklanjanl na n:ale otoke Mrkan, Supetar, Bobaru i Molunat istocno od Grada I na Kolocep, Lo~ud, s-. Andriju, Rudu, Olipu j Iastovske otoke na zal?adu ~ubrov~~ka. Najpre SU, izgleda, siljanl na Mrkan, gd~ .bese nekih kuca 11. kojima su se mogli skloniti, a na njemu je ?ila 1 .Jedna ykva. Otok je dos~a velik i pogodan za slobodno kretanje, AI! kasnije ot~~.Je sve manje slufio za konturnaciranje, jer je za to ~Tebalo tr~~I~1 elOZVOI~l od vlasnika otoka, trebinjsko-rnrkanskog biskupa koji Je o,nde In:ao vlnozrade i vocnjake, a vlada mu je ponekad morala da placa potnCL~ ~to Sll je konfinirani irnanju nanosi~ .. Me~util}1, Cavt~t!. 8~bara I Molunat rede Sl1 sluZili II svrhu kontumaclranja, a najvise Je upotrehljavan Supetar, jedan mal~~ i sasvirn .Pl1?t otok pred samlm ulazorn u cavhltsku luku, On vise predstavlja jednu karnenu plocu, na kojoj su odvojeni Dubrovcani boravili p~nekad rnesecima, dokle god je epidemija u Gradu vladala, verovatno I hez ~rova ~ad gtavom, [er je tek 1431 vlada resila. da se n.~ Supetru podigne Jed~a. kl~~a konfiniranima za stanovan]e, docnije se pak, 1457, sporrunje vise kuca na Supetru.

U neposrednoj blizini Dubrovnika, ~ko cetiri sto!~~e metar.a od gradskih zidina prerna zapadu, rrna jedan POlllOtO~IC. sa ~ZVI~ sinorn, pod imenorn Dance, na ko~.e su ~e od 14!0 poc.ell srnestati okuzeni i surnnjivi i _gde se kasnije pO~lgao prvi pravl. kontumac tI Dubrovniku. Pre toga S!I, U SIUC3]eVlma potrebe, uzrrnane pod najam neke kuce na uzvisini, verovatno negde oko danasnjeg parka Gradac,

Godine 1465 poceo je neki _Mihoc kam.enar da podi1.e~ontull1~c na Dancarna obrativsi se prethodno vladi za dozvolu kOJtI ITIlI je Senat izdao '] apri la 1465. Sledece godi ne kuga je neprekid no haTala, a Mihoceva kuca nije bila jos gotova, te je vlada resila da se ana dovrsi prnpisavsi i njene dimenzije.

Kuca je trebala da bude duga 40 lakata (oko 20 Ill), siroka 12 lakata i da irna dvoja vrata i [ednu cistemu s peskam, na mestu gde se crasio krec. Sem toga, na drugoj strani Danaca, gore pTema moru t~ebale su se poditi neke kl!cice, duge oko 8 lakata, za smestanj~ sumnjivih porodica iii prekuznika. Tada je p~cI.igl1ut i on,aj duO"i zid koii je odvajao Dance, a 0 kome smo vee govonll II poglavlju o ;pidemjj~lIna.l Vee tl decembru 1457 zakljuceno je cia se tu po-

113 '.

digne crkva koja i danas postoji pod irnenorn Zavjetna Gospa od Danaca, uz koju se natazi [edna mala dvospratna zgrada, mozda negdasnji kontumac, koja je kasnije pretvorena u rnanastir duma na, s to i danas tra j e.

Tako su Dance sa zgradama, crkvom, grobljem i cistemorn, a ogradene dugackim i visokim zidorn, bile prv~redenJ)_dub.rQY..'!~J:(O sklonHte ~LQlSJ!i_eJle. I kasnije se cesro--Dance spominju u arhivskim spi'Sima, kad se nesto onde prepravljalo iii neko onamo II karantenu upucivan, One 25 februara 1496 ugovoreno je "da se podigne jeclan sprat kuce iIi hospitala, nazvanog Lazaret, koji je kod crkve

na Dancarna".> Na Dancama su kroz citavo XVI stolece rnnogo \ \ puta izdrZavali propisanu karantenu karavani iz Turske j stranl f I poklisari vracajuc! se s Porte.

Misiilo se i na kontumac za robu sto je rnorern pristizala u Dubrovnik, te je 1 9 novembra 1534 Senat "prihvatio plan za gradenje Na~!lretij. na Lokrumu",3 Izgleda da se odmah pocelo graditi, pa zastalo, ali se 1553 ponovno vecalo u tome, te je 10 oktobra reseno da se lazaret podigne na oredenom mestu, a 16 novernbra prihvacen je plan "kvadratnog Nazareta s dvostrukim zidovima ", Koncem 1555 doneseni SLl propisi 0 ostavstinarna i ncvcu za gradenje lazareta koji se tada zidao, a dye godine zatim postavljen je nad vratima lazareta natpis: 4

Collata pecunia ex piorum horninurn testamentis Rhagusini patres fecerunt

1557 Faxit D.O.M. ut nullo urnquarn tempore Hac ope opus sit

Raci pise 0 lokrurnskorn lazaretu ovo: Na pudrtozju naj viseg i zelencg brda, Gradu na. pogledu, poceli su Dubrovcani pre mnogo godina zidati veorna veliki lazaret. Ali podigavsi glavne zidove naokolo vise od jednog sprata, upozoreni da hi takve zidine, polozene visoko i bJizu Grada, u slucaju ratova mogte naneti veliku stetu, kad bi pale" 1I ruke neprijatelju, odustase od daljeg zidanja.

i tako lazaret osta nedovrsen, pa daje izgled kakva velikoz pozo- I rista.5 U glavnom taj je lazaret ostao onakav i do danas, ,.

Mleciti su bili neko vrerne Lokrum zaposeli tvrdeci da je njihov,. te su Dubrovcani vodili s njirna dugu, upornu diplomatsku borbu .dok ga nisu povratili. Iza toga su, 6 novembra 1635, zakljucili cia se sto pre podigne kucica od karnena pored lazaretskih vrata i nad njeni m vratima postavi lik Sv. Vlaha, dubrcvackog zastitnika. Tako je, izgleda, trebaJo vidnim znakom pokazati da je Lokrum svojina Dubrovnika.

God. 1691, u aprilu i maj u, vrsene su neke popravke u lazaretu, u koju je svrhu vlada dala tri dukata i raznog materijala."

U drju oIaksanja kopnene trgovine s Turskom DUbrovcani Stl koncem XVI veka dosli na misao da sagrade velila lazaret za trgovce

i robtl sa B al kana, a mo ida Sll to traii] i i trgovci ko j i s tI s1icn u usta _ I novu u to vreme dobiH u Splitll. Dne_l2 februara 1590 Senat je_ resio da se tl tu svrhll uzme na P(o-carna, gde je slanica (magazin

D1ibrovnik

8

B~

za, so), mesro. ~to" QqE:;Si,4,a_ ¢J~~;enj_~, robe, ,s~ is to ka, , ~e j e, ~C!; p_od ~\ ren j ~ tr'o&~!ly.a \9,:~~jla 4xe,q'~qR.. J:1p~~~qa eO'y',!~eu<!, t~nfa na, robu iz I,e,

vanta l\oJil,. c\~" s~, (m~,!1. sl~z:a,h:· . . . k . .

Iza to'ga se prlstupilo podlzanju lazaret~. all; S~~J.1?' ne~lh~ ¥~c,a,

a o~!ilo>,s~, p~st~P.~lJ..~ .. ,gr.a~ilo, ~ urf!di,Yjll~1, P,il,,] os, lIX~I\, Q'Je bllo.reseno

sde. da se. ljlodigile, v,~hk;l. l,f.zaret, .

to '~:(~ k~' vn~mr;je _~3:.,~9cI1NQ\l*~ u.p..0t~y_t?.!jf.y'!.n '!:.~J ~ ,I} ey~ II r. p.r_~d istocplm;:]r.<!:.~k)_Q[ vr.aliffifl ~(8l., se 1.5, f~br'-1ara 10Q . Z~bf~P!I,a, dalja upotreba te kule l!, t,Y, s,v,r.hIJ., .

, "'0 la.~M~tjrr~ se ~7, febTLJ<lf;a" 1,62.1. v.~~<.lJo, a.12 novernbra 162~ je Se,ria,t reS;,?, Q,<1 se lazjlre_\ goQ.1.gq,e PPQ: srkv.om S~~ A,ntun.~ na Plo can1-<l,' ali se n1je, p~i_stpl?~Q g~ad.~r).j""_ ~e)e pet godina ~asnJJe, 20 tebruara 1627, resenje ponisteno 1 zakljuceno. da se trazl. novo mesto i to na tr~ifqam9.J. 5 tim da. se pred So/,~at. donese nac~t. Q.ne 6, t,:n~rta plan je odobren, I?ro_pisane n~k_e~{)ye ta~~e za POknvanJ: troskova oko, z_idanj~, ~_Ii. je2!LjB!~ Sen~~t_!_p_~k. ~~)O .~a se laz~reh gr~de ~.~ Plocarna i.da s,~ donese njihov nacrt 1,. resenje 0 tome. Nacrt je ~~, l1vate.n 21 ay,gusta, a 20 decemb.ra su uvedene ~aks,e z~ _pok;lce troskova oko gradn]e, Na, racun .tlh tak:s~ treb.alo je sklapltl. zajarn -sa 5% s tim da se novae povrati P?sle tn ~odlOe. Sa gradnJom se, izgleda, odrnah pocelo kako se vidi IZ toga sto se .11 nov.embru 1628 i 11 aprilu 1629 dalo po 300 dukata za potrebe gradnje novih lazaretav

U avgustu 1633 porusen [e ~.ek~ zi.d, novog lazareta s tim da se podigne novi, pa da lazaret dobije c.ebn prava ugl.a. - G?d. 1642 gradio se neki novi deo lazareta, pa [e Senat 26 )una resio da v~e i1radnja nastavi U obliku ostalih lazareta. - U aprilu .16.47 zatrazio fe, Sen~t da se sto pr~ ~avrsi gradenj~ novih lazareta I. da se on~ adaptuju prerna postojecima, -- ~ ma)u 17.24 ~~r7deno. Je 300 du kata za adaptacije lazareta, a nesto sllcno Je ucmjeno I U oktobru

1728 kada je dato lao dukata. .

Dne 20 aprila 1784 resenc j e da se zgrade Laz~reta saSVI[I1 odvoje ida se onernogucl saobracaj sa kontll.macir~niH1, sto se, dota~a dosadalo na opstl skandal, U ttl svrhu podignut je J % m visok Zl~ od?istoka ka zapadu, i to od jarijicarsko~ d? erninova I,?z~reta kOJI je ostao izvan zida. janjicarski lazaret bio je nad sada~nJ!m k~~PRlistem na Plocama, a eminov je bio ona visa zgrada na naJza~adnlJem dell! svih lazareta. Zid postoji i danas, a ide pored druma. ~.za.tvara ceo kompleks Lazareta, Drum je pak ne~ad bi.~ znatno nlZl, st~.se vidi po gornjem Juku kapije naspram glmnazlJe., Kroz t~ kaplJu, sagraaenu 1784, sada sasvim zazidanu, mogao Je U svoje vremE' proci koojaoik na konju, .' .

Naspram ovog ~ida, a s dr~ge st~~ne d,~U[!1~.lmao ~e podlgnutl drugi zid, onde gde Je ograda glmnazlJe, 150J.1 bl 15ao ~a Istok p~e!na crkvici Sv. Antuna sto se nalaziia oa sadasnJem zemlJIStu ostavstlOe pok. Iva Racica. S gamje strane zida bi. ostao T~bor, n~:sto gde SLl se zRustavljali karavani iz Turske, a han bl se nalazlO povlse Sv.Antun,R:

Ispred -:raTa sv~ke zgrade u. La~aretll l.r:n-a]e su se ~ap,ravltt ograde sa resetkama I bravama kOJe bl se zakljl1cavale. U tim zgra-

115

darna i dvoristirna izmedu njih izdriavali su ljudi i roba karantenu, a cim bi je izdrzall, pusteni bi bili napolje, ali se vise ne bi smeti vracati u Lazaret.

Sem toga, bilo je reseno da se uz Lazaret napravi han za Turke, U drugim prostorijama se trebaJa drzatl roba, a 1I gornjima bi boravili ljudi. Tu je imao da stanuje i turski carinar, ali izvan ograde.

Svim ovirn resenjima je prilozen dosta detaljan savremeni nacrt, po kome se mo~!! dobiti tC\Gna,slika 0 i2;gle,d_,u glavnog dubrevackog Lazareta. Ta se slika skoro potpuno slaze 5 onirn sto je do danas ocuvano, sarno s tom razlikom sto zidna ograda prema Gradu sada obuhva~a i tzv. erninov lazaret, tako da su sve zgrade tom ogradom obuhvacene.

Ceo Lazaret se sastoji od zgrada za stanovanje i dvorista izmedu n j i 11, ,tzy. b'l,.Qt.af.er(J:, kako _ S u. i hs t.<jri Q u Qrovc~l!J i naziva] i. Zgr ada i m a 'OS~lJ1}, a. qaRJ,ilfer.a. Ret. U ba,.d~af.ere se prolaziJp kroz velike kapije, nad kojirna sei sada vide uklesani brojevi ad J do V, pa se u dvori,st,e ula,1;.iJ,o niza, stepenice ili po strrno] kaldrmi, S obe strane dvorista. nala.z.e.s~_ v,e,lik~ prostorije na svodove, u kojirna se na drvenim pol icama cistJ1fl, roba, pa se kroz prozor tovarila Ll brodove.

U zgradarna SLJ ~~rantenu, izdrfavali trgovci i druga, lica iz Turske, a. medu njima dubrovaeki i strani poklisari.

Evlija Ce"Iebija koji je bio LI Dubrovniku 1664, veli da je Lazaret zg(a,Q,,:\., na vise spratova, nalik 118. gostionicu sa lepim sobarna, kuhinjarna, stajama i, soharna za vojnike, "Strazar koji pazi na strance zakljue.ava);,apije svake noci, a II jutru ih otvara, Ova cetverougaona velika gosti.on,i~a leii ria morsko] obali, na kamenitom brdu".>

U vezi s ovirn navodlmo da je prvi lazaret 1I Evropi podignut u Mlecima 1423 godine, na otoku Sv. Marije od Nazareta, Oq irnena Nazaret izveo se naziv Lazaret, pa su -tim imenom prozvane sve slicne ustanove usvetu.P U Milano se podigao prvi lazaret 1488 'godine.l~

IZVOHI I LJTEHATURA

1 Cons. Mallis 13, 11; Liber croceus cap. 25. ~ m v. Not. 75, 5 -5'.

3 Cons. Rog ..... 2, '1.02'.

t Ibid., 110', hl. 5l, 258'; ld. 52, ')2'-13, rd.) 53, 123, H3; Acta S.

:Mariae, Maioris, ~ae(". xvn, rase. XVII, 1-6, :; Ra.;;~i, 239.

e c_; ons. Rog. 94, 2'17; Jd. 1.3'1, 136, HI'. lId, 70,152'-153,1.97'.

" ld. 78, 1.59_

9 Id. Sf> 16!!'; Id. 88,96'> Id. 90, 89,99, loU, 21)2' -203; Ill. 91, 6!" 132. 10 Id. 93,228; 1d. 97,149'-150; Id. 'jOO, 55'; Id. '151,206; lei. 15~, 6S; Id. HI:!, 91 -%; J. Ra,doni,! LL Cupi6evoj "GodiSnjici" 31, str. 26:i.

11 ildolmenti I, 404,

1~ Fr. Malr'gtl;;:i Valeri, La corte rli Lodovico il Moro - La vita Pl"i' v:ata e l'arle a '1I'Iilano nella secunda met-a del Kuat-trocento (}liIaDo, 19l3), 187.

I I

l !,'

"

I

I

N EKE. B 0 L EST I

1.

LEPRA

Lepra se iz Azije rasprostrla po Evropi za Krstaskih ratova, pa se ugnezdila i na Balkanu, kakou unutrasnjosti, taka i na Pri-

morju. D ik ... 1?72 di D b ~k'

Lepra se L1 ubrovni u spernmje vee _ go me. U rovac t

statut te gadine nareduje da kuce stavilaca koje cnda behu izvan Grada, na danasnjirn Pelinama, sada ispod severuih gradskih zidina, u kraju gde su obitava!i Jeprozni, rnoraju biti od cvrste grade. Leprozni ne smeju vise onde boraviti, te irn se nalafe da stanu]u dalje od Grada, a gde, to se ne sporninj e.l

Godine 1306 resile je Malo vece da svi leprozni rnoraju stanovati u kolibi iznad crkve Sv. Mihaila »de Cresta U i da nijedan od njih ne srne boraviti na korn drugom rnestu, ni dolaziti u Grad, ni silaziti na puteve sto vode kucarna Male brace i Dominikanaca, ni na most, ni na morsku obalu. Ako bi se pak neki od njih nasao van onoga mesta iznad crkve Sv. Mihaila bice proteran iz dubrovacke nkoline.!

Brdo iznad Dubrovnika zove se danas Srd, all Srednjem veku zvalo se Crest a, a i Vergatum iii mons Vergati (Brgat). Crkva sv, Mihai1a "de Cresta" iLi "Creste~" (Krstac) bila je pred istocnim vratima Dubrovnika, na pocetku negdasnjega dubrovackog druma, tj. meal! prvirn kucarna na sadasnjern putu sto vodi ka selu Bosanki. U jednoj kuci (Koncina) koja se nedavno popravljala nadeni su karueni detalji koji su, izgleda, bili sastavni den neke crkve, ali su nepaznjorn ponovo upotrebljeni u kucne zidove. Mis!i se da su ovi kameni detalji mogJi pripadati negdasnjo] crkvi Sv. Mihaila koja se onde negde rralazila. Prerna tome, leprozni su sa Pelina prebaeeni u vrtove iznad danasnjih kuca na istocnoj strani izvan Grada, Na tom mestu su ostali duze ad dva i po stoleca, sve do 1463 godine, pa su tada prese\jeni na morsku obalu nesto istocnlje,

God. 1398 vlada je zabranila gradnju cisterne za leprozne, naredivsi da se jama zatrpa i da se poprave neki grobovi koji su odande preneseni. 3

Leprozni Sll imali svoga staresinu (capitaneus iii caput lebrosorum) koji je izgleda, njima upravljao i u ime njihovo oddavao veze sa vlastima i ostalim svetom. God. 1409 Jeprozni ne htedose

.117

k sebi da prime jednu leproznu zenu, te im je vlada 15 decernbra zapretila progo~om staresine, .ako tu .zenll ne prirne.s .

~ God. 1~1~ Ju.n~~ 14 vlada je naredila da II leprozeriji mofe za~edno boraviti najvrse 20 !eproznih i da im se na kuci rnoze podlcl jedan sprat. Istoga dana je naredeno nekom strancu mastionlcaru da ne srne 1I svoju kucu primati strance ni kakva leproznog jer c~

biti gJ oblj e n sa 10-. per pera. 1) ,

. Leprozni nisu .bili stro~o odvojeoi od ostaloga sveta. God. 1413 bilo se u Dubrovniku ,sku pilo mnogo leproznih, te je vlada 17 sep:;.mb~a resila da se svr pr?~eraju, ~ko .bi se pak koji povratio da se isiba I ponovo protera, all Je to resenje 23 septernbra znatno ublaien?: Toga j~. dana reseno .da se cetvoricl leproznih koji htedbudu 'P~e~1 u Apuhj? dade .po tri perpera za prevoz i trosak, OVlI milo-stinju su rnogli da pnrne sarno ona cetvorlca isteranih iz Dubrovnika, a ne i svi ostali."

Mora da se doskora u dubrovacko] drzavi skupilo rnnoso Ieproznih, jer se 1430 osetila rotr~ba grad~nja jos jedne kuce zal:> njih. U rnartu 51'! u tu.svrhu gradila [edna kuca u Konavlima, kod crkve Sv. Petra, nedaleko sela Plocica, gde su 1503 zed. bili koofinirani

neki Konavljani sumnjivi na kugu.? b

~ God. 1431 jaElllara 11 Malo L vece je objavilo da ko god haee rnoze 0 svom t~os~u,. v:~ovatno ,.~ao milostinju, sagraditi cisterna u stanu leproznlhiskljucivo za njihovu upotrebu, Neki Stl pristali, -pa se zna da se cisterna u avgustu te godioe gradila."

Posto se tI Dubrovniku nagomilalo leproznih, Malo vece je .? ~~cembra 1435 r~s~to. da se na njihovoj kuci izvan Grada podigne JOs [edan sprat u VISInI od 4 Iakta (~.20 rn) da bi im bilo udobnije jer su se namnozili.9 '

. Pocetkorn 1438 g~d. doslo je. u Grad vise leproznih, pa [e Malo vece 25, fe,bruara n.aredl,lo cla se oru po savetu lekara isteraju iz Grada. Isto vece Je 20 rnaja vecalo 0 nekim lepruznima koji su dosli na Place verovatno sa Balkana, i resilo da se toj devetorici iii koliko ih bL1d~ .~ade za ljubav bozju po sest dinara za hranu i da se sto pre uklone izvan drzavne granice tako da se vise ne vrate."

Prili~~ je da s~i lepro~ni nisu stanovali II svojo] kuci na Plocama, vee 1 na drugirn mestirna oko Grada. U testarnentirna XV stoleta zavestavane su izvesne svote novara .Jeprozn.ma napolju oko Grayda ", a u nekirn se testarnentima izrikorn sporninju leproznl na Plocama: U martu 1452 rnedu sirornasima koji nesto prirnfse na osnovu [ednog testamenta sporninje se i "Katarina leprozna Triju Crkava.'~,ll a Tri Crkve se nalaze na Bonlnovu, na putu za Gruz, ked kojih SLI stanovale dumne (recluse), kao sto stanuju i clan danji kod crkvice Sv. Burda.

. Veliki broj leproznih lutao je po Republicl bez ikakva nadzora I pom~ci. Oi1i ~u svojom pojavom izazivali saialjenje, te se naslo "nekohko dobnh. osoba" koje odluci: e da II Stonu podlgnu kueu za leprozne .. Vlada Je 14 februara 1449 prihvatila njihovu ponudu i ·dala zlattcLI (soldllS) zemlje blizlI Malog Stana, na putu k istoku.

11'8

. Kifca 'je niiJ'rala 'blti bd 'sul1oineain~ ,(ffiaferi"a), ita, 'poa~o'zlil ,,'~'~~a!: a u ~1oj sU'q1ogij s~ari~v~ti ,s~l~b -le"pr.o~~i 'Iz ,au1jr~~c.'<e,d-~:zav~. l ~to sa ·obi'.idtom 'Kheza -I cniovtlika 1.1 "Stonu, da bi se vldefo da ruje

l'ep'ioi'rfi 'sfiiln""a:c. h "!.1" •. '. .' .' '. "" ,

~r:fi1e "2~ 'avgusia . 1'463 'Vlacl'a 'je 'i"?si!f\ <fa ~se vn lep rO'iq111 na Plo-

camaipo'ki6hi 'in'a~'asfiru dtib'ro~ackih :poi~:irt1k~'~a,~a :P?~,·~~TovOi,~ da oni 0 svorn tresku urede nov: stan za lep'rozne 11q. mor&l!gJ obali, 'o:n.ae·g~e je Clana~l),c!te\'f;xce1Si?'r., Da'~i l((p'rbfnim;~ :i_i~,o~}jio>'udo?nij~5'1aQa jrrr je 22 :~e~ruara, 1464 a,a:roya~'a dr.zav.nq. ze~rj~,s.t~. z.~ ,vrt, ',a.li iia;.ga Dobi~rii'k,~~cl ~sv~I!Itro~u. ~rede ,I, o~r~ae suh,?I?edmo,m. ''U aprilu '~u leprozhi 'u tu svrhu dobili 20 perpera! a u ap,nfu .!,~s. su 'Porqinfkll'n~i 'popravili 'pu:t ,u tom vrtu .0 svom ~~~s,~~:, l? ~prdu, 1466 su D?mipi~a,n~~ ~.~~~,p.t_~'tilr~,~'k~~:osk.~v~. O~? ~~ga, p~t~_1 :;~ta.l:>

. Sv, Lazar jebio zas'tlinik leprozmh, pa se onr U -arhlysKIP ~okumentirna sporninju ·eesto j kao sirornasi S,v. Lazara. Njih su .'oa~ rivali 'ne sarno :,p'riV'athi 'ljudi 'nego i 'vlada. Prlvatrii su ihse ljudi 'te'stalneritomsecaii:j'vilo im eeSlo 'postogoa dstavljali, a 'neki ivece svote novaca. taKo ,je 'neldZ1vKo Miliito:Jic, 1444 god. z~\,'e'st~o, 'sob perpera Cia se tepro'inima kupi kilca, a 1417 su dob,iIi, on) grugu kucu u seksteriji Sv, Marije od Kastela iz ostavstlne pck, f'Alhoca 'fJu:rk.ovita.'14 ~J ean~ su im ostavlj an 'po 'I\i!Kol!ko p'e'rpe,r,a" ~'r~~~, r 'po '50 da im 'se 'razdeli za 'njihove potrebe. ,Ne1<1 sUlin, (istav1]~~1 ~~'baca kosufja hlaca, gacica on rasei drugih delova odela, a we irn [e to' delio o~bor vlastele 'koji je 'vodionadzor 'nad njirna. .

Staresina 'Irn je 1453 godine bio neki Radoe ,,,an'tiquior leprosoruin", a '1 ~72BaCtonja "pro'curator tit suprastans leprosorum" koji [e i sam bio leprozan. '.' , , Njihov .punornocnlk bio je od 1472 do 1498 godlne Bartolornej 'Sfondrati,duhrovacki notar.

Putern fih staresina 'i punornocnika leprozni rna su predavani novcii stvari, a mozda su oni irnali i kakve druge duznostl 'i prava

u 'njihovo] zajednici, ."

Leprozne je pomagala i vlada dajuci im, izgleda, svake godme neku pornoc prvih dana aprila i to ,,0 njihovoj svetkovini ", kako to 'u nekim dokumentima pise, a koja je, veroyatno, ,padala n.a L~zarevu subotu. To se prvi put sporninje u aprilu 1458, karla trn je vlada darovala tri rnerice (modija) soli za njihove potrebe. Slicnoje ueinila 1503 i 1506, kada irn je "po obicaju' dala po dva perpera rnilostinje. AI,i Sll leprozni primali rnilostinju i 11 virtu, koju,s~ dobi'vaIi obilazeci Republiku 0 berbi grozda, a da hi magli obil~zltl, vlada irn ·ie u avgustu svake godine davilla po 3 perpera, kako Je to zabe-

I ezeno za 1500 i 1503 godin u. .

U dubrovackorn zbomiku zakona Zuta knjiga (Liber croceus). irna jedno resenje kojim se ovlascujeKnez i njegovo Malo vece s VeteIYl umoljenih (Senatom) da mogu, kad ustreba II! kad nault za shodno, 'pruziti milostinju leproznima, doveza~si unji~o.vo mesto zii 'niihovu potrebu maIu koliEinu v.ina iz Stona 1 sa PelJesca, kako· Sf to abieno daval0 kaluderima prosjacima.lG

2.

':MA,LiRdX

Dva su mesta II Dubrovackoj Reputi'H~i 'patilh ida 'rnalarije: I ~~brovack'~ ~iJ~1<,a ; St9i1. M~larila. ~il ,~tjeci ;~ije ltij.~a J~Ka, r:'iti I ]e irna!a 'epldel)11skl karakter, 'te 0 njoj nema .It(nogo arhivsklh podataka. Hidrografske prilike reke, cijesu -obale s'frriI'e'i bez uslova za bare,. ne pru~aju prilike za legta 'komaraca.vsam 01<0 sainoga j zvora gde I danas irna dosta plicina i mocvarnog zernljista IpOgbdnog'za kornarce.

'Dru~c: je u :Stonu. Grad joe bio upol]u, opkoljen morskim rukavorn I jendecirna (prokopima), vodorn 'ispunjenirn. Nedaleko ~amog grada pruzala se solila, ogradena polja u ko]a sepustala'rnorska islatka voda za pravljenje soli, a svuda 'OKO Stona bilo je dosta ~ara i lokava, pa 'i rnorski 'kanalsto vodi 'do 'Stona veorna 'je plitak 1 dugacak. ~ tom j~ kr~ju tHo jeda? ~d nGijJacih centara.~malarije n.a celo~ n~sem" Prirnorjir, usled k~]e je stonsko stanovnistvo 'patilo, sla,bllo I zatirano stotinarna godina. Zbog toga je Ston za vreme Republike smatran za vrlo neprijatno boraviste, te su dubrovacka vlastela nerado onarno isla 11 drzavnu slufbu, arnedu kaznarna 'kojima je vlada kazrijavala neposlusnu vlastelu bese i prisitna konfinacija na nekoliko meseca u Stonu.

Malarijase u Dubrovackoj Rijeci sporninje prvi put godine 1459.

Vlada je tada opazila da je prethodnih godina 'ohde 'epidernicno vladala groznica, sto je u brigu bacilo, te je preduzeIa korake da ispita tlzrok toj neobiCl1oj pojavi. Toga radi su odredena hi vIastelina da 1I p~a~nji lekara obiou Rijeku, pa Sll pregledanjem njenog toka i raspltJvanjem starijih ljudi doneH miSljenje da je glavni uzrok

. 120

rasiren]u groznice zasto] recne vode u rnanjim kanalima i obrazo:vanje bara. Slatka voda 5 izvora i oborine s planina ne teku u maticu vee se usled zatrpanih kanala razlevaju. Isto tako i more, ulazeci za plime dublje. u kopno ne mcze da se za oseke povuce u korito, te ostaje u manjim jamama i kanalima. Na tu zastalu vodu padaju trstike, liSce i druga necistoea, od cega se pravi dubre i smrad koji su uzrok groznici, pa je taj sanitetski odbor predlozio vIadi da u prvom redu proclsti neke kanale za oticanje mrtve vode.!

Posle toga ne nadosmo nigde zapisano da se vIada interesovala za groznicu u predelu Omble koja je kasni]e, rnozda, poprirnila endernican karakter. Iz stilizacije pocetnog deja u izvestaju sanitetskog odbora 0 toj groznici jasno se rnedutim vidi da je vladu na preduzimanje mera podstakao na to epidemlcan karakter groznice koja je verovatno bila malarija, Arhivski izvori iza toga ne govore nista o toj bolesti.

Ali s malarijom u Stonu stajalo je sasvim drukce, Irne Ston potice od rnmanske reci stagnum (Stagno), koja oznacu]e mocvaru, Izgleda da je. II Stonu malarija vazda vladala, pa je istrebila stare rornansko stanuvnistvo, na cije su mesto dosH Sloveni iz neposrednog zaleda. Slicno se desilo u Ninu i Trogiru koji su takode vrlo rano slavizirani i postall vafni centrl hrvatske drfave, verovatno zahvaljujuci rnalariji koja onde vee stolecirna hara,s kao i u rnalaricnoj Severnoj Dalrnaci]i "gde malarija kosi narastaje j porodice izumiru u: trecern kolenu", a tako i na Krku."

Kronicari i : arhivski dokurnenti sporninju epiderniju u Stonu god. 1495, 0 ko]oj je bile reCi u poglavlju 0 epidernijama. Sva je prilika da je posredi bila rnalaricna epidemija koja je bila zahvatila veci deo stonskog stanovnistva. Vrlo je verovatno da je epidernija god. 1549 bila malaricne prirode. Anonirn prica da tada ni deseti deo stanovnika nije ostao zdrav, Razboleli su se hili i gradski strazari; pa je vlada 23 avgusta resila da se onarno posalje 50 novih vojnika s vecorn p latorn, ali da se ne prisiljavaj II na to. Isto tako, ne mogavsi naci dobrovoljnih radnika za poslove 11 solani, vlada je odlucila da se prisile seljaci iz dubrovackog Prirnorja i upute u Ston davsi im vecu platu. Mozda je od rnalarije umro i vlastelin, Lujo Saraka, zapovednik tvrdave Korune, II Malom Stonu, gde inace nije bilo malarije. Na njegovo mesto vlada je 31 avgusta pos1a1a drugog vlastelina.4

Slicnih oboljenja je bilo u Stonu skora svake godine, naroCito leti, te ih cesto spominju arhivske knjige koje od polovine XVI veka govore 0 bolestima vlastele koja SLl II Stonu siuiila kao Cinovnici. Vlada im je davata od5ustva da na izvesno vreme doc1l1 L1 Dubrovnik jli da privremeno promene mesto boravka.

U martu 1545 pravdao se koct vlade neki kozar s10 nije mogao t1 Stonu zgotoviti sve one koze koje je obecao, jer su fUll se bili razboleJi majstori i radnici "nenaviknuti na onaj vazduh Stona".·; Dne 21 avgusta 1549 dozvoliio je Malo vece driavnom lekaru Jakobu Pacinll da pode II Ston leEiti bolesnll vlastelu. G

12,1

. Koncem avgusta 1556 poslata 5U u Ston dva vlastellna da za : 'dva meseca zarnene bolesne Einovnike-vlastelu.7

( . Dne 19 oktobra 1.560 dozvoljeno je Maroju Bobaljevicu da f pooe u Sto~, da zarneru bolesnog brata kame je bilo dopusteno dati

u Dubrovmk d~ se leei, a sllcno je ucinjeno i u rnaju 1564 godlne.s U avgustu I septernbru 1565 ostavila su dva vlastelina - cinav~

. nika svoje zam.enike u Stonu, .a oni. dos!i u Dubrovnik na lecenje. - Dne 19 a pnla 1575 dozvolj eno J e zapovedniku Stona da mofe svoje jednomesecno odsustvo zbog bolovanja provesti u Dubrovniku, - U martu 1575 poslata Sl1 iz Dubrovnika dva cinovnika da zamene dva bolesna pisara stonske so lane, od kojih je [edan bio Antun Sasin, dugogodisnji pisar solane, - Dne 20 novembra 1577 <labio [e neki vlastelin-cinovnik 1I Stonu da dode u Dubravnik da se -leci.~.- T~kva je dozvola ~ata p~snikl1 Savinu BObaljevicu: stonsKom cinovniku, 9 tebruara \;)80, s tim da odsustvo od 15 dana

moze provesti 11 Dubrovniku.? ,

Sliena odsustva davala je vlacla i kasnije kako to pokazuje

ovo nekoliko primera, '

Dne 14 avgusta 1600 dozvoljeno je Petru Saraki stonskorn einovnlku, da radi lecenja mcze doci u Dubrovnik n~ 15 dana. - Takvu je dozvolu d.Obio stonski kastelan 15 decernbra, a kapetan tvr~av~ Korune .1I januara 1601. - Kada .ie 1604 stonski potknez moho Jednome~ecno .odsus!vo radi lecenja II Dubrnvniku vlada ga 7 aygusta odbila, ali mu J~ 20 avgusta dozvottla da moze poci u Mall Stan, gde nerna grozruce. - One 18 novembra 1605 izabrala je vlada elva vlastelina da odu u Stan, da njim upravljaju i da za

: .cuvaju do konca decernbra, [er su se hili razbuleli stonski knez:' i cinovnici. - U avgustu 1607 dozvolila je vlada Pasku Bunicu stonsk?m .knez~~ ?a ra~i le.cen.i~ mofe preci u Mali Ston. To je ist~ dozvolila 1 dVOJICI svojih ljudi sto su na Neretvi prodavali dubrevacku so,.~ koji su se razboleli, verovatno od malarije koja je vladala n~ uscu Neretve. - One 8 j una 1624 vlada j e resila da stcnski knezovi za pet godina mogu boraviti u Malam Stonu, od ] 5 j una do

. 1~. oktobra, dak!e za vrerne letnjih meseca. - lrnarno jos jednu s~lcnu ndluku od 26 avgusta 1784 kojorn se stonskorn knezu dozvoljava noci::anje n obliznjem selu Brocirna, a danju da bude LI St0I111.10

MalanJ~ je h~rala tl Stonu i kroz citav XIX vek, a ugasila se te~ poslednjlh go:h~a. U uverenjll da visoke gradske zidine smetajll Prls.tup zdr~vom I Cistorn vazduhu 1I Ston, zbog cega malarija vlada 'u. ~Jemu leh, pre 70 godina cloneseno je resenJe cia se veci cleo tih ~1.dI?a pornsi, sto je i izvrseno, pa Ston danas nema- bedema s istocne I Juzne strane, usled cega je mnogo izgubio od Ie pote i i nteresan tnasti.

3.

BLUD I SIFILIS

Sifilis se usled invazije francuske vojske. u JLlZl1Ll Italiju (1494-1495) paceo naglo i iestoko siriti po .ltaliji 1I poslednjoj

dece nl j i XV 'sf6le-ell, P r'Yi 'n reaOV'el<s'aktn~i :'qp is )ot\ - i dl el1oin. f'dlOrbuS gal li cus ': (franeus1(~ ~ftare's't),~~~tice !~ ,11~~9.8 _'g?ai!~e: ,'l.m:e '~!~III~ 'ui:f~o je u "niluku ':Bir"ofamo 'F;ra'kaslo~J 'Sv,oJP.m U. ~e_ks~,rfletflm~I:~pe~(al)om 'p~smo[n '1"530 'poC! 'naslovom "SyphilIs 'srve Morbti~ Gal!,rc~s ._, ,

'Vet YS:20 god, 'lekari ~1I d,,?sli do.~a~na!:Ja -da je to] _~pl.~sti izv~r riei~ille~,no sirel)_i~ h1.uda. I ~ede,r. a,s.i1Je ,~oJlma b~hu zaraze~e: ~~hjanske drzave, 'J:]ar?CI!o M~~CI, ,-g~e .fe )~Ofe~k~ll~ XV~ v~'ka na tr!s.ta -tisueaiitelJa bilo 11,654 bludnice.? U L-1.'!~1 J~ veC'~ 1448 ,p~stoJalo nadlestvo za kaznjavanje-pederastije, au Mlwma leo 16 I11~P 145~ donesen zakon protiv toga poroka, zatirn, 22 marta 1458~ ~ov~ sud za isledivanje sodornltirna koji se sastojao s\~akog ~etka, a ,knvcl 5U kafnjavani srnrcu iii zatvorom u kavezu pored zvonika sv. Marka.

U nas je sifilis prvi zabelefio -Pavle Vltezovic u svojoj '"Kro-' .nici « reci rna: 1496 francuski beteg na j prvo be letos donesen v laS'lw', zernlju (Italiju), Belostenec kafe: franC'llZ beteg odt~ren, mOr?,lls. gallicus, francav, morbo gallieo,. infectus,3. S,a~udo, je ·u, svojtrn .Diarll (( zabelezio "mal franzosa ' kod dva vojnika, jednog u Zadru

1500, a .drugcg u Trogiru 1501 gcdine.! ,

Medutim, mnogo ranije nego s~o :~e sifilis k~o vrlo opasn,a ':~Idemija sirio po 'ltaliji, kirurg L~vr,encIJe, rodom II ne~o~nata :rr,esta u Hrvatskoj, izjavio je 26 rnaja 't47:5 -pred '~ubra~ackl~ ~otaro~ da on semkostoloma i kila ume Ileciti 'i bolesti 'polmh organa, -da je

on dakle medicus infirmitaturn fnembrorum ·genitalium". Kakve

, , u ~ . d

vrste behu te bolesti, sifilis iii gonoreja, 'f!e mozerno sada 5 pouz a-

noscu da tvrdirno.! . " .•

Ali tek 7 aprila 1502 pada u Dubrovniku vest 0 venericno] bolesti pod irnenorn "morbus Pranciae", od 'koje je mnogostanovnika bolova\o i nolest se naglo 'sirfla.6

'Vlada ie toga dana ?onela predlog ~a se dozybli [ednorn Jevre- - [inu koji, izgleda, ne beseIekar, da rnoze ~va i!1~sec.a, slobodno l~~iti one graaane sto bolovahu od te ~o~estl,.al~ 'J~t~Jpredl,og bio odbijen sa 21 'protiv 1 g~lasova. BO,I~sl1!~lma Jeost~v)Jeno :~a se le~e kod drzavnih lekara kOJl, bez sumnJe, ne behu vest! lecenJu te bolesti, kao sto je nisu celishodno leCili. oi .1~kar! u Italiji. '1 ona~oSt1 sprva upotreblj?van~ ¥ s~mo p~rgat:y~ .1 ~ntld9t~, a tek .kasnlJe' iiva kojom so se ! anttckl l.~kafl sl~,zlli k~d kozm.h bolestl. ,?matrajuei sifiliticne ¥ manifestaCIJ~ b?~e.scu koze .Iekan SU 11 poeetku XV stoleea llveli zivu u teraplJu Slflltsa, ad kOJ,e sll"ne_ko vre~~e o~u: staJi zbog neugodnih posledic~, ka? Sto bes7• saltvaclJa I 1;'? kO]1 slu~~j, 5mrti, pa mesto nje L1potreblJavalt aromabcne supst~ncIJe, a kas~IJe

sveto drvor< Llza stroO'u dijetu,' lzgleda da su lekan u Dubrovntku. ~a taj nacin _i sto goli~a ka~nije lecil,i I~~s.' Sll~eti po jednoj zabe; lesci Evlije Celebije kOJi kaze da Ont slfilis lece stroglm postom. Posto se pak bolest smatrala neizleCivom, MleciCi SLI godine 1522 podigli za francave -"Ospitale degli Incurabili ",~

Nesto zbog svoje zestine, nesto zbog stabo~, i. n;ceJishodnog leccllja sifins se bio 1I Dubrovnikll razmahao, te raslfIo I van Grada.

:J, iJ'ne )·i"felin.i'a-rlt'15·OS1:!,'!S-erratiJ j"e<dorfes'en pH;'(flog"oa'~~e skinu

'dk'OVi ·s f'fdgu 'PetTn 'B.iircrevTcu, 'n It-avtata, ~ :t1o'Juje (da !fra'ffi:1fsRe bole·~fi ~i, J?~~a ~~bRsy~j\1~M~~~, ,,~~ ·"c~rr~. g'1~a, ~p!~~fS'~~lO ''PrvogKa :deceTIltira '1509 "Prisneo je IU 'DUoro'vI1'lk 1U 'C'),IJu ')e~nJa "a

hlli(iitlo. '~~rici ci~,~,}~fe'h'fry~d ~;~!~i j a" ~T. Dffttt!~ega! I n¢~~~va~kbg -fs.ntdfa'ka,,~'1 \J "h!artu ,1;;10 'lhrurg maestfO)A'rttomo "'Sp~lnub'!~,'u

(S\iojOJ '~n91 ~,i ,=Se~~t,~, 't,vrdi ~~;~ 1:<,? l~ ''La .R(o's I~ "a ~~ ,;go~ i ~ ~ _ ~pncl!u

i6st'aUh 'ob'iestl TeeW'1 -,:male '(h 'Frariza 1':f2 Pocet'kom ndvembr~ t'gro

pust~n, Je iz. t,~,~~ice r.i edan , ~,atyor~ni~, .jer .. ~~~ '- i~~~k? i~bles:t~n

'm<irbl ,de. Francia 1.13 Dvadeset -godtna fkasnlre ,rza:Belezeno Je da Je

:Matko 'i\n±oHije'{, "Iz; ~Splita, '~dbi9 sesf'{ldka'tat6d Ilva'da CVjetkovifa. "2 Tfstenoga1<dd {)llb"rovnik'a, za lecenj"e'oa fra_hctrsKe~bb'resti, s.'~fm da 'ee taj ~onotar; pWra ti ti, ·'ak o 'se ,u 'toklr od dve - god iite pOlav i 'reFrdi v:a;'-

A'ritat "'Ut'iita'nac fe 'kao "Ie'k<t~ proveO u 'Diilkovh(l(ll 1.557-5~~ ,p'a)zme~q ,o~'taH~~ ,:~'(bjlh 'padjeriata sj:lomlnJe fi poprilican "Ordj sifi-

'Jjticara u IDubrovmku, , ~ -.-

Pok. TILlrn tia'n ~S to. janbvj't""tvrdi '(:1a 'je:u drugo] 'pes!hii:t~ )::IX '5tO-

. leta' po d titirovackb j -okol i Ci 'vI adao slfi U s, 1<0 jim IJ ese '1 a r_a zeno mal 0 i veliko, rrarocito u :Lupi, zbog cega se i prozvao ,,'bb'l~st zupska" Toga raappol::!i,gla ~e!za 'ie 'paci je~e 1>bllli,ca:u !Grti'i,i.t, kojom [e uprav'Ijao Dr 'Mihb'Dadie. Bolest [e brla te's'Ka 'j l(jugotraJna, 'paveli: ,:'lJ }fdj 1Jonidiza '~i,~tlit,i?ne bole~n~'e _ tlarn'je'rih viSe 'puta, kako duhcvnik Ii g1eliah nil ItdatlJiu,clI 'one strahote, 1<oje_ 'ad Ij'uct:skog"a. 'tijela napravi 'ta 'pogan'a 'bdr~st. Tq bijahu sarno 'onakafena lica, 'bez nosa, bez:

Jif~ifu!, 'os~~ta '(anaJ!l:a 'd~a je strahota bilb °i pogleaati 'ih. :Sr'ecom -toj 'se 'neinori . dOsio vrha t, ,15

1zvor've'dericnim 'bclestima bio je i u Dubrovniku bIud, a blud'rlice i -nalo:znice spornin] LI secesto 'U dubrovackirn arhivskirn 'spisirna,

U [ulu 1282 na sudu u Dubrovniku 'trafio je Vitali Binculic, :advokat, 'u 'im,e_ svoga klijen"ta Marina Rize, i:la rnu se vrati Stana, '.kt,i IRatl,elje izRudina, njegova sluskinja 'koju je bio kupio za 7 perperau Apuliji oct 'njenih rnditelja ugladno doba, 0 'cemu je imao :is'p'ravlI, ali -inti je 'Ukriltlena. 'stana 'se pak 'branila rekavsi da to nije 'istina, ona'rilll oije 'bila robinj~, vee niiIosnica, i sud je Qslobodi.u , 'Dne 17 'de'cembra '1312 vodena je istraga ibog lIbistva Grgura 'de'Cepr'e koji je jeBne hoei driao strazu u Gradu zajedno s Marinom -de 'Perchio 'i Pavloin de Juda. Te noei poste trece ure dos!i Sll nekakvi stranci jednQj zeni, imenomGuercia, trazeei od nje rla im nade kojll zenu zazabavu, ali ana nije htela i dok Sll oni "S niom jos u reci bili, naiSla je straza, te se s njom sporeckali i potukli, pa ranili Grgura koji je od zadobivene rane umroY

Drugog juna '1366 naredeno je Hadi udovici S1avka trgovca, 1<Qia je -stanovala u Koradinoj ulici, oa ne sme u svoju kUCLl primati rdave zene '(non debeat. ... facere alicjuam inanestatem aceeptando rnallas mulieres in damo sua), inace ee je isterati iz one ulice.'lS _ One 19 marta 1367 naredeno je Velislavi, Ijubaznici (arnica)

'BoJoja iz Kotora da njega ne sme da!je primati LI svoju 'klltU, Jer ce platiti 25 perpera globe j biti stavljena "na berlinu" (ruglo).l9-

124

/

Trecega maja 1375 izjavio je pred Knezom jedan da se sasvirn poravnao s Gojnom i Boguljom, "peccatriciblls (gresnicama) U svemu sto se tice novca koji irn je on davao.20

Prema Jireceku, jayne zenske stanovale su u starom Gra

(' u jednoj visokoj ulieici, i to u narocitoj kuci koja se eufemistic zvaJa "dvorac" (casteUetum); staresina toga dvorea zvala se tica" gresnica (abatissa, batessa postribuli, batessa di tih peccatrices iii meretrices). K njima su svracali i hadiije koji

putovaii u Jerusalim.21

Devetog tebruara 1409 naredeno [e da "publice meretrices koje zive u Dubrovniku moraju u buduce stanovati od kuce Mar] Cvijevica'do ograde hospi+ala Marina Budacica kod crkve Sv. Petra ulicorn k moru do gradskih zidina i nigde drugde u Gradu, Toga dana je bilo saopsteno svima javnim zenama, s tim da do konca

februara izvrse to naredenje, inace ce biti kaznjene.u .

One 17 oktobra 1413 Knez je naredio Radici Klastici, bludnici (meretrix) na zahtev- slovenskog kancelara, Ruska Hristiforovlca, da najarnninu od njegove kuce u kojoj Radica stanuje mora predavati same Rusku.P

One 26 februara 1456 ovlastlla je vlada l(neza da iz susedstva Sv. Margarite, na zernljistu danasn]e Vojne -bolnice, istera one zene, za koje su susedi saopstili da su "na zlu glasu i neposteno zive". Te zene behu: Katarina udovica Gojsava trgovca, Stana, sa kcerlrna, Radunorn i Ljubicom koje stanuju s vlastelinorn, Diivom S. Guceticem, zatim Stanula i Zivana u kuci Radana Krcmara, Marta cetvrtoga pak, valjda oa intervenciju Guceticevu, reseno je da se ne tera Raduna sa detetnrn; ali pod uvetorn da kod sebe ne drzi dalje majku j sestru i da se opomene neka posteno zivi i da kod sebe ne drzi nikakvu zeou nepostena ziyota.2-t

Godine 1464 avgusta 24 reslto je Malo Yee€' da se progna na godinu dana Polonija, udovica Burda Marica, 0 kojoj su dobivene vrlo lose intorrnacije: da kvari mnoge mladice u Gradu, dovodi ih u svoju kucu i zabavlja, te onde vrse "malas artes", Dat joj je rok za odlazak iz Grada do 8 septernbra, pa produzen do konca rneseca. Vlada je 19 sep tembra proterala i os jed nu udovicu zbog rdava pnnasan] a. 25

U aprilu 1495 resio Senat da se pred Velika veee iznese neka dozvoli sklapanje braka Andriji i\L Mihaljevicll s nekakvom "pokvarenom devojkom" (puella vieiata), aka pak Andrija ode, da joj njegov otac da na ime miraza 150 perpera.26

One 12 septembra 1495 reseno je da se "zbog slaha glasa iii po~varena zivota '-, uhapsi Miliea koja je stanovala 1I Sirokoj ulici (Cingrijinoj), da se ceo dan drzi vezana za kola, vozi po Gradu i bicem siba, a potom za vazda protera iz Republike. Ali se ona vratila u februam 1496, te je zatvorena, pa pustena 5 tim da ce po licu biti iigosana, ako se opet vrati.2;

Od 10 do 15 februara 1508 Senat je vecao 0 na\oznicama i na- 10 znicima (super concubinis et concubi nariis) ispravljaj uti neku naredbu 0 tome, ali Dna, izgleda, nije ni donesena.2S

125

Knji.g~ tu~aba n.a sudu u ~Vl veku pune su podataka 0 prosti- 1 javrurn kucarna, Sredmom toga.stoleca -prostitutke SU-¥e-

. e-u gornje-:D?_ctelu_Q.!:!.i_i9n,~_uJjce koja je ta] naziv t

la po .Ivanu Bogdanovicu, nazvanom Duica, mesaru koji je onde .1 I. umr? od kuge 1465. Ta je ulica bila treca na levoj strani I

I s Pila, a d~as se zove Palmoticeva. \1 Dujlcino] su se I c~sto svadeituce;-te- se ona --ibog toga vrlo mnogo l u .a~~llJna dubrovackog suda, a n jeni se stanovnici navode J kao svedoc~ Ih. pamicarl. 0 to] ulici pisao je g. Pavle Popovic u

.svoJirJl !,Pnlozlma" <y, 141-]~5~,. te izn.eo n~koJiko zanimljivih

.athlV~kl~ podataka.o ZIV?tU u I1JoJ I 0 kraju "Vise Ikone", po svo] pri!ic1 blizu stare. glmn~zlle, dakle kod crkve Sv. Petra, gde su takode stanovale javne zenske. U tom kraju bilo je javnih kuca do

pocetka XX. veka.. .. .. I

,_ U sudskirn zaprsnicirna spominju se prcstitutke i LI druzirn delo- . virna Grads, jer ih je, izgleda, u ono vreme hilo vrlo ml1oO'o.\recinom i sit. zivele s~me. ~ maliI~ kucama,. ponekad dve zajedn~, rede vise , ~jlh s~.upa, I to III U sV~Jlm za~eblll~l stanovima ili kod kakve stari]e ~ zene III udovice. One IlISU stajale nr pod kakvorn narocitorn kontro- . loa; vlasti, _niti s~ vodio ka~av specijalan spisak 0 njima. U tim se I kucama noeu bueno zabavljalo, a na polju se dizala velika zalarna

i _ desavale tuc,e medu,. mladicirna, sto ' je izazivalo proteste ~useda. I

. '.Te SL~ kuce p.o.secivall. ne sarno krsten: Ij udi, dornaci i strani, yec.l Tuw, Je,;,reJl.11I~ara11l. U ~prilu 1544 neki Alija Turcin ugrabio je Je~n.LI .~evoJku l~ javne kuce. Dubrovacki nadbiskup, Mateuc], I optUZUj~I~1 D,~broveane. pred .papom o.kriyljuje ih sto dopustaju i ! ,..l1evern!CIma da odlaze U javne kuee I opste sa prostitutkarna j hriscanske vere.29

~ U oktobru 159~ na~ahtev dubrovackcg trgovca i filosofskog plsea: A~tuna Med? I d~uglh suse~a, n.aredeno je t~ima zenama rdava pon~sanJa, od kOJ!~ [edna bese javna prostitutka, (rneretrice pubb~a) da se .moraJu U ro~u o~ osam .~ana iseliti iz kuce, u kojoj stanuju ked Tn Crkve, a koja bese vlasnistvo dubrovackih kanonika. Ne pos.!usajl! Ii, stvari ce .im izbaciti na ulicu, a njih zatvorlti rnesec dana.' JeT n~ p~dob~, veil se. u ?brazloz~nju, da zene zla glasa obi~ tavaju U b!JZ1l11 postene celJadI. Medubm nigde se ne vidi da 5U za ovo izbacivanje bili i vlasniei kuce.3(} J

- S!ic~o suo postupili _ i ~iteljj Jezusovic-ulice II Gradu, koji su :ahteval~ ?~ Je~n~g p~lc~n!na da ne pusti U svoju kucu nekakvlI zenu kOJo] Je blO iZnajmlO stan. - One 10 marta naredi sud nekakvoj zeni sto je stanovala II jednom du{:anu na Placi kod Sv. Frana da s.eodande ise!i, jer ne zivi posieno.31- U septembru 1622 na redeno J: da se istera j u p rosti t 1I tke iz n ekakva vrta.32

Javne zens~e su se u Dubrovniku slobodno kretale i raskosnije I ~dev~le. Vlad~ Je 21 marta 1624 donela detaljne propise 0 odevanju ' zena I ZabraI11 lu.ksUZ8, pa na koncu svojih zakljucaka istakla da se sve. t.o De odnosl. na "zene prostitutke i zla glasa" koje nece biti kaznJene, ako se I ne budu drzale tih propisa. Godine 1652 juna 21

Se~t,. jie reM~ ciA: Sf: wo~~,tll:-*~.:n~, ss:n~j~. ~Qt~!.ti ~. ~~~~.a: 0f!ela, ni Qa!!ju: 9!: '19F ... u •. je~ C;~, se .~xaJl; p.1,!.t; l~lpZI ~i. P;OlJ:ef~~ s'f,t, "~~I 1i1J~.", a. oni, kWi Qtt~~ s Ifodvnp:. l..\ 9t,.~~t:\(.L! q9~~J;a~,e ~ m:~Q1.Cl mes~ea.2"31

" 'lir,I'a tu;s:t~, PQ.~t~~~, J...I ~9~ki:n ~,aR,i.5Qifip)e i QstC\l dQ.k1,lft.1~ntJ,ri}~ 0\ ~!,\sk.~~Rm. ~iyo.t,4', u st~fOW. Qu}nO le~mog:', oQiU~ t~ gr:~~ I~e~o, sa,qop,.~~Jv.~ P.:r~Rl\st.. .,.·..,.J,,·o·-~.-"'

V~OI;ll~ jako, osy\tlJLlJ P, QlRral:fll!~ I.l~P~!}t1dl¥.QS,t). obe,st, 1" ".""'WIo!J!~~

dubrOv~~kqg~(;h:l!sJv.a, n~SI,){,~~ ~~! I, t,I. tom p.Qg_I~~o n,~, izmequ drustvenih. sloje;xa i 7iani.m.(,\nJi!.~ JjfqI:\a,KI b~~t.!. toga, i seljaci.i, zp.nq_t.tije, trg.ov.Ci, g!.a:?<!!1~~ v.l~~t~la,~ ;1, nici, a ni n:mQge .. ~enl!,.'ne b~hu,~arO~!t_GI, rnoralne, 0 .' i grad;n~ in;t,a. innpst,v,o, <J.~t.LV.5k!!; gr.(~u;te, Gl-!i 0 y'<,t~t~l.m

kama) nema podataka, jer se to krilo. All se IZ nekjh '

vesti i iz medusebnih vredanja moze z<!-;kljtt~iti da ni , nisu

bile. lto~je 1I tom pogtedu, . .

. SI,U,skinj£; su u Dubrovnikt; i,gral~ v:.,.Jn~1 ulog_u 1I. z~~O~oIJa.vanJ~ polnih p.rol;l.tejva dubrovaekih m,l,lSkar)l,ca. One su ob~~n;o uZ,lm<l;~~ sa seta U svo]o] prvo] mlado~.ti i, os~<!jale 11 l\u'¢i sVPJlh ~osp;Oda,r,\_ do udaje ili do duboke starosti i smrti. Mnogese. od njih tesk.9Js,nalil;;.' zahu u zatvorenom Gradu, U uzanim ulicama, mracnlm s\an9v,irl}~ .. i tesnirn sobicama. To je, verovatno, bio Q..ajgl,avf,I,iji razlog onom! mnogobrojnorn Qe~a,nju posluge iz dubrovackih kuca i n~\hovll vracanju na selo, ali je i ponasanje gospodara uticalo na nJiJlo~o, drzanje. Vrlo cesto su one u grananskirn i vlasteoskirn kucama slu-. file kao polni objekti rnladim rnuskarcirna tih porodrca, pa su se-, canja na to ocuvana i danas II Dunrovniku, Roditelji. tih !Dladic~, radije Sll trpeli te odnose II svojoj sredini, vise su voleli dairn dee.a. irnaju snosaje sa zdravim seoskirn devojkama, nego da s.~ nocu sk!taju po javnim kucarna i iztafu _venericn.i~l bclestima, Mno?e ml~ade sluskinje, verovatno, ne rnugavsi podnoslti ta napastov,anJa bezale su na selo svo] im roditeljima, gde su s te strane mime ?t1e. Neke, 51!, pak ostajale u Gradu i provodile se ne same sa clanovlma pOfodle~' u kojirna su slurile nego i sa drugirn mladicirna koje su cesto k sebi prim"ale ili noeu k njima odlazile. Mladi Dubrovcani, kako to iz raznih~ arhiv.skih belezaka proizlazi,' yr)o mnogo SLI obletali oko sluskinja" na ulicama ih zadirkivali, napadali i silovali. Mnoge od njih radale_ 5U nezakonitu decu koja 51.1 5mestana u Dom za nahocad, a one se uclavale iii dalje sluiile. Neke su ostajale u dubrovackim porodicama; koje su ih lepo pazile:, skoro kao ,svog pOfodicnog clana, pa posle~ odgajale decu onih kojima Sll u rnladosti bile Ijubaznice. lnacc Sl! se lldavale na selo iii 1I Gradu, a njihovi bivsi gospodari su ih obienD" pomagali novcem i darovima iii im darovali kakvll kucicu, da bi se~ lakse udale. A i njihova L1steaevina je mnogo privlacila si romasne seljake i pllcane da se nJima zene. Negdasnja veza njihovih zena sa" uglednim vlasteoskim i gradanskim porodicama donosila im je k.or.isti i kasnije. Njihovi se gospodari u svojim testamentima veoma mnogo secaju i svojih bivsih i ta~asnjil1 sluskinja iz raznih motiva.

Q;l.d~, donosirno nekoliko podataka iz trio stoleca kao doka~e

l1a~~,g ty.r;d1~.9.Ja, ~ ,

.. QR~P~~.c~. np:v,e, Wppi~~~ D. k,rimin§U!im sudijama, nj!hov,im. dtl~~~~tyn~ 1, k.rll~4 ra;Qp,. st,O, in,., trebase Sp,~ov.,esti z,b,og mnogob~QjnJ~ c!eII}<~J,<I;, 1:1. ~,ov,ecft~qm. Gradu, vlada je. lc9 oktobra 14~~,;dbnlj!fl,I,Je9,l')u. Qd.redbq,p,I;O.twu ~~i~ kpji .tajno Ilisilorn ula.z,e, T)~t.H II

1l\~~ ~<;~. ~Q gO,d J to, bl,l,d~ -, ~~~mp.~ od [ednoga, sata posle ~~c,ernje, P'h ~Qlw~rn,J~: "?*<W~ :~pPJe:, pa ako se to bude moglo dokaz§l,Ji tl1f\ I Je,d~lIn, mpskin1. Iii zeuskim ~~,edo~om bite kaznjen godino~} dana d.oIW;g~, st,rozeg, za_!,:,or~. (l"ibe~ viridis, Cap. 4,92).

One L juna 1464 tU~.lla Je sudu zena Paska Celubinoviea popa, viaha PQk. Ratka _Dupetme, da se nocu usuljao njoj u stan. Knez i Malo vece po~.lall su neke kancelare nadbiskupu da ga on kazni pa SU 0 tom s njirn razgovarau II Katedrali, ali je nadbiskup pokaza.~' ~,da se, on, malo brine 0 tome sta je protiv casti Grada a druzirna ~os p~il}1er",. Tada je. ~~I? _vece "da bi se ostali sveceni~i U 'blld1Jce luvah tog~ I day ne bl emil! slicne delikte", kaznllo papa Vlaha pro-

gonstvom IZ drzave na dye godine dana.3~ .

... U septe~bru 1.46~ pr?terane su iz Grada Mara, iena Pavka Klslil1:!ca, sa Slpaoa, I kCI JO] Margarita ali im je dozvoljeno da se mosu . n~staniti na Sipanu. No kon.c~m nov'embra pregnane SlI za dve g~_ dine ne s~m? IZ Grada, nego I IZ drzave. Ako se pak dukaze da Petar V .. G.ucet~t 1 ~al.Je P?secuje Margaritu iii ona njega, Gucetic ce biti svaki put ka injen Jednomesecnim zatvorom, Medutlm dva dana l~a toga, .30 ,novell1~ra, na molbu Nikole S. Gucetica sv~ je ova ponisteno, jer je rra njegov zahtev bilo j doneseno,~5

,U novernbru 1467 prognana je neka Radosava Ziatna na pet ¥?d!na 11 Apuliju iii u Jakinsku Marku, verovatno zbog nemoralna

z!vota.26 -

-. , One 29 aprila 1475 kaznjena su tri vlastelina sto su kod SV. Jakoba od Visnjice silovali jednu devojku, Sva tri su osudena na osam. I.neseca ~a~vora, a dvojica su rnorala platiti po 50 perpera devojci "za njezinu lIdajutl3S

. Franc D. ~lt~e~i(; prij~viO je sudu 25 januara 1476 kako su nJeg~ve dve sluskinje, obe lZ Stona, pustile llvece dva vlastelina u kucu. Jed~~ je 5 jednol~ ~o~ao Ll d~.vOjac~Ll ~obLJ, a drugi s dn,Jgom ostao u dvonst~. Ona sluskll1]a u kUCl, kad jll je vlastelin bin uhvatio :a rame ~. pala Je na pod, te Sll doircal i Gucetieevi sinovi i zatekli lh u .~lICI. Ova ,elva ylastelina krili SLi te sluskinje L1 stanu jednog od nj!h .11 namen da Ih prebace tl Apuliju, da ih sud ne hi osudio na odsecanJe no.sevR, ie, su i h toga jlltra izveli na Dance, a odatle na Lokrum, da Ih llkrcaJu na kakav brod. Ali su bile uhvacene orov-ede~e. krnz Grad i na Plocama im oclseceni nosevi, a vlaste'ia su kaznJena sa 6 meseca zatvora.3~

,Goel. 1484 tuzi~ je jedan ~rgovac svoju sluskinju Radosavll cia ~nll Je ukraI.a "med!etas panm de Flcl1ldra". Na saslusimju je ona lskaz~la cia Je II subotu ooeu otvorila avliska vrata djakonu Antunu Antllimovicu, "qtli dormivit mecum usque ad mediam rlOctem" pa

!

128

onda izisao iz kuce ali ana ne zna kojirn putem i da Ii je sta soborn poneo. Za kaznu s~ joj odsekli no~. -_N~ ~Hcao na~in iste ~~dine .~r.i~' I mila je u kucu jednog muskarca 1 slus~tnla M~rt~I!~e. RUOIea ko]! je u ta] rnah naisao, pa Ijubavnika izmlatio, a slusklnJ,1 je odsecen .nos.

One 28 aprila 1500 vlastelin, kastelan L?":;Jenca uveo. je _U" tvrdavu nekakvu zenll "quae cum eo concubuit . Zatvoren je ~1I0 1I tarnnicu sest meseea'j za tri godine lzgubio sva vlas.teos~a pr~va i casU. Tako je primae zene u tvrdavu ~OkOL..lI Konevlima, Kas_te~an iste, llija L Cr!ie,:ie, !,~oeta laureatus", e)e 9 av-g~stat:505 ~azn!'m na gubitak sviti easb I prava za pet godma, all ]e vee 12 Januara

1506 bio pornilnvan. 39

Pocetkom marta 1596 kaznjena ~u sa cetiri .mesee~ zatv?ra ; dva vlastelina sto su nocu napastovali dve devojke koje su Isle-

berberinu zbog njinog bolesnog g~spodara, ~lasteli1!a.40 •

Godine 1535 [una 4 naredeno je kapetanima .noene s~raze ~,~ moraju dvaputa dnevno obici gradske ulice neka VIde. da ~I mladl.~L _ onuda prave galamu, zallstavljaj~ i!izadirkuj~.ze~e ih st~Je na n]l:_ hovirn vratlrna, jer treba popravljati razvratni ZIVO, ornladine. Vlasti su se imale dr fati senatskog resenja 0 strazarna od 20 novembra 1528 i odredbe oel 19 oktobra 1459 0 tajnom ulazenju muskaraca u tude -

kuce.41 - "

One 1 9 novembra 1549 kainjen je Nikola Debeljic, sa Lopuda

zbog toga sto je hteo silovati ~atu Gojsilovic.: zaplenjeno mu je o~errL zeninoCJ rniraza sve pokretno 1 nepokretno irnanje, od cega se una. dati rrfiraz Kati prerna njezinom poloiaju, a 200 dukata o~ome koji Nikolu iiva ill mrtva preda vlastirna. Ako bude uhvacen, izvadice mu se oba oka i odseci desna rukaY •. ,

Trecez avzusta 1552 prijavio je sudu Danijel Dan. Kabuzlc svoiu bivfu gl~iavkl~ da mu je u~ra~a pet, skuda iz ~e~e ni.eg~v.ekarl mu je nedavno ispala pred njernrn ducanorn II ~!ICJ. '-:uc.an.cl, te joj je sutradan naredeno da taj novae vrati, Ta~a se pnjavio I ~jezln" muz, te tulia Kabuzica da danju i noeu hoda ispred v~ata nJego:-:e kuce, kuca i zove zenu sa nepostenorn ~amerom,.a posto on~ ruje htela da pristane, tuzio [u sudu da mu je ukr,ala s.ku~e I pretio da ce joj odseri nos, 0 tom~,~u~ nije.da}i.e raspravljao, )e~ Je, verovatno, bio ubeden da je KabuZlc bID knv 11.1 s~ nad.ao ,da ce se stvar. sama. likvidirati. Tek 11 decembra 1553 Ispltan Je ]edan prodavac luka, Kabuzicev svedok kajije iskazano ,da nista ~qe ,video, vec),e sam~ CLlO kako SLI se SL1setke svadale s blvsom slusktnJom Kabuzleevorn I doviknule: .,Usocolilassessi, ieT si use!la Daniochovu chesu (U~Oholila si se; jer si lIzela Daniokovu kestl):, a" ona im odv.ratila:,,]e'racho, drago rni e! (jer aka, drago ml Je!) . Toga dana Je sud ponistio obe tuibe.43

God. 1552 avgusta 28 tuzila je sudu Vica, iena llije moro,ara!

Vlaha Val. Sorkocevica da joj ne da mira. Neprestano obilazl ako njene kuce, a ona to sve trpi. .Al.i neda~no, 11 7 s~ti noc~! ~op.~o se on na njezin zatv~ren prozor 1 ~11.~~ usao 11 kueu, u $lsoJev!culici, a ona je pobegla IZ sobe zatvonvSI Je za sobonl, pa se sklomla

kod susetke povise nje. Obe SLI ga molile da ide, ali nije hteo, vee je 1istao do 9 sati noci.u

I. Koncel11 avgusta 1563 naredila je vlada jednom seljaku .iz

Zatona da se mora u roku od rnesec dana vencati sa nekom seljaldnjom iz Ljllpca, ko]u je silovao, a morao joj je dati 1I irne rniraza sto 'skuda i odlefatl tri meseca u tamnici. Ako pobegne moze .ga svak ubiti, a hice obesen, ako ga vlasti uhvate.n

U martu 1573 kainjena su tri vlastelina po sto dukata globe

i tri meseca zatvora, verovatno zbog silovanja neke zene.46 Koncern [una 1574 osudena je jedna zena, sigurno zbog nerno- \ , ralna zivota, da se na porugu vodi gradskim ulicarna, izlozi "na ber- '.

linu", isiba i iigose.4s ,

God 1582 ma]a 29 vodio se proces pred stonskim sudorn po tufbi neke Marijeprotiv Mar tolice Rastica, kneza u Stonu. Marija je tuzila Nlartoli~l\ ka~o joj brani otva:ati kucu i. prozore ibilo skim razgovarati, pa Je spevao neke stihove, dao 111 drugorne da prepise i peva, a pOP.n Pav-u ~v~etkovitu (d~ Fiori,o) .re~~.o, l1:ka ne asikuj e s n J e!;ovom IJ uba VI, n 10 J pak zapretio da ce J U isibati, metnuti "na berlinu", oterati u Apuliju; ne poslusa li, on ce ju progoniti i osiromasiti dok Illli ne padne U ruke, Ispitani svedoci sve ova potvrdiSe, csern dva popa koji izjavise da nista 0 tome ne znajll.48

, Koncern oktobra 1588 kaznjena su cetiri vlastelina na 10 godina gubitka svih cast! i prava, godinu dana tarnnice i po sto dukata globe sto su napali [ednu slusklnju.s"

Da se nekorne narugaju zbog neverstva zene mu, Dubrovcani SlI mnogima nocu stavljali rogove na kucne prczore iii ducanska vrata. Tako je ucinjeno i 1I februarn 1616 Trojanu Filipi, te je vlada raspisala nagradu od tisucu perpera LI nadi da ce tom velikorn svotom uspeti da otkrije krivce i starie na put tom ru znom obicaju.lio

Drugoga marta 1634 kaznjene SlI zbog nernoralna zivota Mariea Resetina i Anukla, bivsa sluskinja jednog vlastelina: Provedene su kroz Grad na rnagarcu, izloiene "na berlinu ", dobile po 25 udaraca konoporn i po tri iiga na lieu, pa za LIvek proterane iz Republike, a tri vlastelina, njihova saucesnika, prognana SLl u tvrdave Soka

i Mali Ston na dve, odnosno po godinll dana.5l .~

Kao dokaz mnogog vanbracnog polnog opstenja u Dubrovniku '\ sluie Il1nogobrojlla nezakonita deca koje bese kroz sva stoleca.

To .ie i pocl~takl0 dubrovacku vladu da 1432 uredi Dom za nahocad, \ te se u poglavljll 0 tome vidi jz statistickih podataka kako se mnogo \ vanbraclle elece predavalo na cuvanje i vaspitanje u taj dom. Ali nisu sva nezakonita deca onamo dospevala, jer je bHo dece kojll su majke kod sebe zadrzavale ili Sll ih ocevi predavali drugim zenama

da ih doje i negllju. Neka Sll pak deea ostajaJa u kuCi svojih oceva ~ koji Sll ih vaspitavali zajedno sa zakonitom decom, Po svemll izgleda 'i1' cia 1I starom DubrovnikLl ne bese sramota imati nezakonite dece, j I bar ne za muskarce, jeT to oni nistl nigde krilL Oni se, skoro llvek, bril1t1 a svojoj nezakonitoj deci, pomazu 1M, daju ih na zanate, upu. cuju 1I trgovine, ostavljaju im ponesto iza svoje smrti, pa ih cak

pWJroTllJli:

,

130

preporucuju svojirn zakonitim zenama i zakonitoj deci, Te zakonite zene, i deeR cesto vode brigu 0 njirrra, paze ih i nasto]e da se. dobro vaspitaju i upucuju ih na debar put, smatraju ih svojorn decem iii bracorn. U mnogim testarnentirna oseca Sf toJika neznost ipazn]a naspram ove dace, te skoro izgleda da ill vise vole nezo svoju zakonitu decu, Narocito su prerna toj deci pazljivi i darezljivl oni ocevi kcji nemadahu dece 11 zakonitom braku, All i prema nezakonitirn zenama, koje obicno hehu ili bivse sluskinje iIi c\rm;e zene nizega recta, Ijudi su II svcjirn testamentirna hili vrlo pazljivi, te ill se skoro uvek secaju nekirn poklonom u nOVCLl, a ponekad ill prepnrucuju i

svojim zakonitim zenama. .

Nezak nite dec€! bilo je It starom Dubrovniku neobicno mnogo.

Siobodno sc moze reci da skoro ne hese vlastelina, ni uglednijeg gradanina koji ni.i~ irnao bar jedno nezakonito dete, Arhivski dokurnenti vrve podacirna 0 tome, pa ie upravo jedno cudo koliko je te dcce bilo i pored svega njihovog vellkog mortaliteta. J\lnoga su til deca, i muska i ienska, tacno znala fija su, [er se testa u zvanicnirn do kume ntirna tako i he leze. s a 1 rna slucajeva cia I'll svecenici ne krij II svo] II nezakon itu decu, cak 11 i kanonici, te [a vno vode brigu 0 njirna.

U starom Dubrovniku je, izgleda, i pederastija bila rasireria.

U Senatu se, 30 marta 1474, raspravljalo 0 [edriom propisu "protiv najgorega greha, sodomije ", te su odrerlena trojica cia podnesu predlog. 0 tome je opet pretresano tl Senatu, 18 aprila, a Veliko vece je, 6 maja, prihvatilo propise protiv "najgorega zlccina, soclomije". U njima se pre til 0 {anima, kako aktivnirn taka i pasivnim, koji se uhvatc u Gradu ill 11<.1 zernljistu Republike, cia ce irn biti glava odrubljena, a telo spaljcno i u pepeo pretvoreno.P

Po'>!';'! tog-a ne nadosrno pouzdanih podataka 0 tom poroku, nego te k indi rektno i mit nekih cilja nja na to, U sudski ru zapisnici rna cesto se to spominje kao uvreda ruedu muskarcirna iii se nekorne kaze da je zbog toga gao na Tabor, rnesto izvan Grada, gde su se skuplj ali Turc! i drugi Levan ti nci, Godine 1589 j una 7 Senat [e odredio cia pet vlastelina tajno vode istraau protiv "svih onih koji ce biti obelezeni najgorirn grehom" ida se protivu njih povedu tajni procesi. Posto se i u ranijim dokurnentima na slican nacin oznacavala pederastija, misljenja srno da je i II OY0111 slucaju bio po sredi taj porok.lii1

rZVORI I LITE1·L\.TGRA i

1 Li.ler .~I e:[:lt':"I' rn ... , I !,Ii; 1 Mulini, 2(~~-2~lj, ~ Monurn. Ha:;. 1, !!.

3 Rgf"rm. 31, 22'.

4 ra. 3~, '127.

, Id. fl/" 8G', 87.

7 Di v. Cane. 46, 1 '515.

a Cons. Colin. 5, '.I, J 21).

13f

9 Id. h, 295.

." lei, '1, 200', 21\1,

n Diatr ibutiones test amentorum H, 195', n Cons. MaiL'S 9, 10.

1, Cons, Reg. 1tl, 26; Cons. Min .. J 6, 13S, n\~', 218; Id. 1/, 15.

l.j Tesbatuen, '13, 136' -1::);, 20'1-2.02; Distrihvtle nes te,t.p.m. 8, H,8. 1,\ Distlih. test. 11" na P(~cJ: nr rn pa [,irl', <:IS'; rd. 13, '101.

'" C"'ns. min. H, 2'13': Id. ~i, '1:1, 2:l.i, 2(;1', 280; Lih, ercc., ca~', ':1:5.

17 Distrih, j est. 11" 93'. .

" Di,. C'mr: '1211;10:]', ;~,', 2!.',; ld. I'H, 53-58'; eel's. Reg. ~3, 1(11)'

2

I COliS. Hog. 'I Il, 7~' - ;~,.

" V,.. Rilla Frwri, Stltl'i. Sion III reviji "Dllbrovnik", 'IW~!J; 19',-,~!?). 3 B. Desnica , Pri lnz.i Pavla l'opovica, X, 77; Dr O. T'ro usmiler, Mn!.t-

rija na otoku Krkr, S\'sak '1'127, str, ;<'(0. 4 OJn~. l,og, !i'J, l3:l' i d.

~ [, I. I, j', SII,

6 Cons, )lin. 'ol, '.UfI, : ld. I,'" '15:1'.

8 COIl~, Rog, '55, 161; ],1. ~;, ','Y.

& id 57, sun, 2fl\l; Id. I;~, ~(i, 16:]'; H 1Jlt., 13·',; Id. ss. H),q.

10 Iti. 77, 87, '105', U'I'; hI. 7~1, '161', 'IG~'; Id, 80, \1/; Id. 81, is; Ill. S9, t.O'; lrl. 'I '.:)2, 2118.

3

1 .'1. r""iigliuni, Slorl<l della rnedlcina (Mil.loo, 1 ')2/), 1,54.

• P. r.. i\1.olmr"lli, Povijust Veneci]e (preveo Ivan Rahar: Senj, 1881'), 19~-21)!'

2 I,jebuk j("ti ka \lrva~sl(()g-u iii srpskoga lizdunje J ugoslavenske aka-

dernije].

~ 1' . .11Iui,;, .. I~ ad" :!:,~j, s l r. 4~1, ~O. J; Diversa Not. 5~1, .',2',

" J: Tndi«, Jevreji u Duhrovniku do polovine XVII sLoljeeu (~ul'ajcvo,

'1937), 21.; -2t.8.

1 Castiglioni, "Ij!.

8 J. Radoni», Cuplceva Oodlsnjica 31, 25G. 9 Gil. tiglioni, 461.

10 Cons. Rog. 30, 281;'. II Id. 31, 166',

a Ihid" 194 -'\95'. ia Ibid., 263' ..

H Div. Not. 101, in),

U Engel ._ Stojanooir, Povijest Dubrovacke Repuhlike [Dubrovnik,

1923), 1.!:I5.

16 G. CremoSt~ik, Kancelariski i notarski spisi, I (Beograd, 1932), br. 21, 17 Lamenti pcli tici, de rnaleliclis I, 21-23.

18 Div. Cane. 20, '13.6'.

132

11 Id. 2'1, 3It, 20 ld. 2", 33.

H Jirecek, Istorija Srha IV, H. 2~ Relorm, 33, 88.

sa DiY. Cane. 39, uepaginlrano. u Cons, 'Miu. '14, 87, 89.

~. Id. 'l6, iSt', 164', '176'.

20 Cons. Reg. 27, 'L\H'.

27 Cons, Min, 23, 167.

29 Cons. Rag. 30, 288 -289.

~. [01, 4.6, 2!~2; J. Ttuli«, Javreji 11 Dubr nvnlku, 266. 30 Diversa del cnrninale 6, 1[0.

~. Ihirl., 126', '128'·,

ald. 9, 36' -37.

33 COilS. Rog. 88, 256; Id. :104, ('S - 1,8'. U COilS. Mill. 16, 1.511.

3~ Ibid., U}!., '1'76'-177.

MId. l7, 99', '101.

37 Cons. Rog. 22, 1\)3·-193'.

". La menta de loris 1,6, 206 1 d.

as a K, Ji,.er:ek, Der ragusanische Dichter Sisko "Men(..eUc (Arrlli,- lrer.

slavlsche PhBologi_I<, XIXL 1\0 -3'.1-.

a9 Cons. Rag. 'lR, 2(}J';. K . .i_iricek, Reitl'eage ZUT raguranis che n Lite-

raturgesc1Hchte (Melli \' for slay. Phil., XXJ), 1,1,5 _I,~ (\. 40 1,1. 30, 125.

H Con~. Maiues 21, H-·t,,2. .2 Cons. Hog. t,_'J, 92 - 9a.

~J Larnenta de intus 96, J liJ. H I bid., 121,'.

'. Cons. Reg. 56, 2(:jf)' -2 GL n {d. 62, 35-'36.

17 Ibid., 252',

IS Acta S. Marias Maioris, sacc. XVI, Ias '. X, 1 .. ','). U Cons. Reg. 69, 326-326'.

50 [d. 85, V •.

n Id, 94., '1 .. 7-149.

r.~ Neko1iko lepih primera saopstuva E: Lirebek (Arch. r. slay. Phil.

Xl X, :12 -:'13} za pocetak XVI steleca: U avgus tu 1505 navotli se kau vlasnik ' nakog zernljist.a 11 Rijeci Dum ovaekci "lilius naturalis ser Marini l.aur. de Hagnina", l'ija [e 7.N!;). bila "Pan'lta, Iilia naturalis quondam ser -:\icalai I Mi. tie Georgie". a njezi na majka [e Ljul)isav<l, sluskinja ·NilH:lfl' f. urde-vica (de Georgie), - Naslednici Fedsrika Dt Gundulica koji je 1,ao lastovski knez nmr a '1519, hili 5U njegova sluskinja Dragna i tri nezakonita slna, )iarin, Matija i 'I'roiau, koji 5U dobili neko irnanje u Konavlluia. S njima je on i.t'leo zajedno rla pociva u grohu u crkvi d uhrovaekih Domirtiuauaca. - God. '1521 spominju se d va nezakonita detsta nii va ~iSka f)ul'de\ica.

~3 COIlS. Hog. 22, 106', 109'; Libel' eroceus, cap, 21. ~~ G005. Ro~. 70f 77'1 78,

.1 N D F. K S 1

A

Ajazpa~a, &g

Aleksandrija u Egiptu, 33

Amatus Lusitanus, lekar, 123 Andreucius de Bulbi to de Tramonte,

graditel] vodovoda, 38, 40 Andrija, krojac, 93

Andtija pop, stonski kancelar, 70 Angelus, filius Laurentii, protomaj-

ster, 15 Ankona, 99, 1G8

. Anonim, kronicar, 66, 91, 98. 1;X) Antonijev Marko,iz .Ephta, IZl Antulovic Aotun, diakon, 127

Antonio Spagnuolo, kirurg, 123 Apulija (Pulia), pokrajina u Italiji,

28, 3D, 33, 34, 49, lOB, 117, iza 127, l29

Arbaniia, 28, &1, 36, 72, 108 Astarea (2:upa, ~ulllet, Gruz Zaton Riieka), 72, 87, 9.5

S

Bani, selo u Konavlima, 102 Bar, 8, 3.5

Bari, u Italiji, 35

Belostenec Ivan, pisac recnika ka]kaw;keg narec]a (1740),

Bellus della Cava, vodovodni III ajstor 42

Bielmuscevich Radoe. karnenar iz

Bara,s.

Bin~L1lic :=::imo 58

Bin~lllic Vital!, advokat, 113 BincL.1ita utica, 4~

Bobaljevic, dubrovacka vlasteoska porodica

Marcje, 121

SaVin, pesnik, 33, 121

Bobara, otok, 73, 77, 87, 90, 112 Bogavcic Budisav, Cistac, 52 Bogdanovlc Ivan, Duica, mesar, 125 BORar, kula nasp ram tvrdiave La-

vrj enca, 57, 61)

Boninovo, kra] na putu iz Grada za Gr~z, 117

Bosanka, selo l::lizu Dubrovnlka, 99,

116

Bosna, 17, 21, 102, 1m, 108 Hroci, selo blizu :: tono, 121

Brsalle (~etali~te Kralja Aleksandra), 45, 54

Bu~in(it (Buciznclo) N\.ari~, 57 Bi.nici, dubrovacka 1'1 astecska porodica

LURa, 16

Pasko, 121

lorna, 52

Zupan, n!, SO

Busovina (ul. Pera Budrnana), 4-3 Budva, 32

C

Cavtat, grad' kod Dubrovnlka, 70,

76, 77, !}9, 104-

Ceccho, kamenar iz Monop-ola, 16' ." Celubinovic pop Vlaho, 127

Chalin de Vicario, 104

Corpus do mini (Tjelovo), 82

Cresta, Crestec, srednjevekovrro lme Srda, 116

Crijevici (Cerva), dubrovacka vlasteoska porodica

Cinko, 54

Uii 11, poeta laureatus, !iI, 128

Juaio, 48

Lampre, 16, 49

Luka, 54

Mafil~, 124

Crkva Sv. Andrije, 30 Eraskovici, selo u Konavlima, 9'2

Sv. Antum., 114 Crijeva, sada Gabela na Neretvi, 98

Anunciiata, 43, 44, 97 Crobac Luka, gradjanin dubrovatkl,

s-, Barbare, 50, 51, 57 1{}2

Sv. Durda, 54, 86 Crim, re.ka 5

Gospe, 57 c-se Mge, 6

Sv. Ivana, 54 Dujicina ulica, IZ5

~Y. Josipa, ,)7 Dt.rn I van, rninistar finansija ~ tevana

~v. Luke, 511, 97 I Vlsokog, Cubrovcanin, 71

Sv. Mariie od Kaste!a, 53

Dumne, 117

Sv, Mihaila, 116 Dusan car, 16. 68

'-'v Nil\ole, 56

Sv: Petra, Lovrjenca i Andriie. 5, Ovor, 2'1,40 56

Dadic dr Miho, lekar u Dubrovniku, 123 Daksa, otocic pred gruSkom lukorn,

78, 90, &4

c. almacija,5, 100, 101, 108, 120 I Gnl~ici, duhrcvafka

Dance, krai pred Cubrovnikom, za- dica

padno, 74, 75, 79-90, 93, 96-99, Mato, 38

106, 112, 127 - ~ tijepo, opat, 45

134

48

Sv. Petar Clcbuzich, 53

s-. Petra u Konavllma. 117 s-. Roka, 97, 101

Sv, Sebastijana, 83

s-. Sp asa, 37, 00

Svih ~vctjh (Dornir.o), 6

s-. Vlaha, 15, ai, 53, 54, 61, 101 Crkvica sv. Durda, 117

Ccsp e od Kurmela, 100 Crno More 'is

Cvjetkovic Ivan lz Trstenog, 123 Cvjetlwvir. pop Pavo u Stonu, 1:29

c

Ciba~e, selo hllzu Eubrovnlka, 81

t

De Civersis Filip, rektor dubrovacke.

gimnazije, 2, 13, 2G, 30, 38, 77, 78 Dzore, protcvestijar, 18

Civona (Carlnamiea), 37, 50, 51, 57 Cominikanci, 116, 118

Comus Christi, 30

C'Ol11US de Juda, 57

Draceviea, hercegnovski kra], 78

Cjurdjevic Jelena, 1"2

Cjl1rdjevic Pale (Djordjit, Giorgio), vlastelin dubrovacki, 15 Cjurdjevic Petar, iz Cavtat a, 12.3 Cjurlwvic Miho!", 118

E

Egipat, 28

Evlija Celebiia, 2, 115, 122

F

Ferdinand kral], 107

Fr akasto ri Djirofirno. 122 F rancuska, :2B, '12

G

Gariste, ultca 6 Garon Matija, vodovodni majstor, 43r ' Goljebic Tripe, dubrova1:ki vlastelm, '

W

vlasteoska

Grcka, 2S, 33, 34, 77

Grgl..T de Cepra, strazar, 123

Geuz., luka zapadno od Dubrovnika, 76, 7ft, 00-85, 90

GuEeUci (Gozze), duorovaoka vlastenska porodiea

Dzivo, 124

Frano, 127

Martol, 58

Nikola, 25

Gundulici, dubrovacka vlasteoska porodiea

Ivan, 67, 70, 91, 92 Marin, 5.3

Paladin, 87

Pavle, '71

H

Han na Flo~all1a, 114. 115

Hranici, bosanska vlasteoska pore-

dica

~andalj, veliki vojvoda, J 7, 18, 25 Hrankovie Vlaho, 58

Hercegnovi, 78

Hercegovina,S, 17, 21, 34, 78, 87,

103-, 108

Hospital Marina Budaciea, 124

Hotel Excelsior, 118, 119 Hristiforovic Rusko, slovenskl kance-

lar u Dubrovniku, 124 Hrvatska, 122

Hvar, 34, 98

lJirija, 77

ltali]a, 3~-35, ;~g, l}9

J

Jadran, I

Jakinska Marka, u Italiji, 28, 34 Jezusovic-ulica, 1'25

Jevreji, 101, 104, 125

Jiretek K., 13, 15, 36, 124

Johannes ,:z Pistole u Ita Jioj!i , g,radi,telj, 15

Johannes iz ~iJene, gradi'telj, 15, 16

135

Johannes de Vienna, F rancuz, proto-

rnajstor, 15 .. '

,K

Kabu!ici, Kabozici (Kaboga), dubrevatka vlasteoska porodiea

Danijel, J2B

Djuro, 58

Kantafig (Caput Ilci), rt izmediu usca

Ornble i gru$kog zaliva, 81, 9"5 Katalonac, 124

Kapela Sv, Roka, 93

Knezlca, izvor, 42, 44, 45

1\ ob a's, kod Stona, 105

I{;olo!"ep. otok, 71-75, 52, 84, .9'0, 9~,

112 Kolorina, 57 Koludrac, 45

Kerurvli, predeo izmedju Cavtata i Hercegriovog, 34, SO, S J, 92, 100', 117

Keno, 43

Konturnac na Dancama, 106, 113 Koradina ulica, 1:t3

KorcuJa, otok, 78, 82, 100 Koruna, tvrdjava, 12(" Jl:l Kotrulievlc Rusko, 57

I\ran~ic Milutin, cistac, 52

Krk, otok, 120

Krstac, 116

Kr5tovdan, 100

L

L akljau, otolic, 100

Lapad, poluotof ic naspram Cruza, 9-9

l.atinica, vidjena porodica dubrovac-

I, a u 8 rebrn iei 60

l.avrencl]e, kirurg; 122

l.azerevic despot, Stevan Visoki, 16 L azarl ni, 119

Lazaret na l ckrumu, 98, Sg

lazaret na Plocama, 107, ll,t, 115 Leonardus Stephani protomajstor iz

Firence, 15

l.epantsk! zaliv, u Grcko], 28

136

Levant, blsski 'Isrok, 103, 114, 119 l.evantinei, 130'

l.ecce u ApuIij.i, 35

l.ivorno, 108

L okrurn, dubrovafk] ctok, 83, 84, 87, 95,97, 99, 100, lO7, 127

Lopud, dubrovacki otok,71-7S, 8·1,

S{}, 95 112, 128

Lovrien IlC, tvrdjava, 76, 34 L ozica, seta, 8'1

Ui ka (L ucc a), u It aliji 12.:2 Luksil' llli a, prav, 61 l.unardovo, 88

LII.9.:!, ko(1 crkve Sv, Vlaha, 5:3, 54.

Lj

Liubinje, u Hercegnvini, 10Q.

Nt

,vlala braca, 116

Mali Sron, 117, 12D, 121, 129 !\'Ialta, 108

Manastiri

s-, Apostola, 14, 19 sv. Bartoiomeja, 14

Sv. Klare, 36, 37, 41, 52, 68 Sv. Marka, 30, 53, 59

Rtac kod Bara, 42 pravoslavni, 33

Manfei Antonius, !,'radUeJj Marani, pokrsten i J evreii, Maric R ado van, 6-

Ma rin de Perchio. str afar, J Z3 M's·rtin'Usiei, dubrovacka vlasteoska

porodica, 54

Medo Antun, duurovacki trg ovac lilozofsk] plsac, 125

Mateuti. dubrovacki n adbiskup, 12" Mehmed. Celebija, sin herccgovac1wg sandzakbega, 12C1

Mednit, klrurg, 93, 103

Mencetici (Menzel. dubrovacka II a-

steoska pcrodica Am1 r ij a, 37

Nikul a, 37, 41 Sisko. pesnik. f.I[i

MHcus, 11. Bara, kamenar, 8 Michael petrarlus, iz Bara, S Mihot karnenar, -82, 112 Milano, 104, 115

Milanov 1\11.. Pe.tar, kleser, 44 1'vii 1 ano vic Petar, 41

,\I1.ilcinic Milat, ~ista~~, 52 Milinovic Zivlw, 118

/V\.inceta, kula, 32, 40, 44, 53 Mirlwvit Mihoo:, grobar, 00 Mlecici, 11:3

MJiai, 1I Zupi, 38

Molunat, pristaniste \I Konavlima, 7:'1, 10.'5, 112

Mrdj ie, treb i,l iska vlas teosk a po rodica, 71

:v\r\,;~n, otoeie p t cd Cavtatoru, 70, n, 74, 76, 77, 79, 80-87, 9D, 1.\14, 112

N

Naldlwviei, dubrovacka e-radjanska porcdica

B020, ZO

Napul], 27, 32, 42, 45 Nazaret, na Lokrurnu, 11:\ Nevesinje, u Hercegovinl, n Nik~ina klobucina, .":4

a

Orahovac, izvor, 44 Oreblc, 78, 82

Orlic dr Dju roo, 2

Osoinlk, selo blizu Rijeke, 7:{ Ospltale degli Inci.r abi li, 122 Ot-ocic s-. Andrije 71

IJ.to c Ie ()I i,p.a 79, 112

,J totf c Rue! a 79, 9.5, 112

()w!( Sv. !v\ari ie ad N~Z1Heta,

P

,Pacino Jakob, I ekar, 12'.1 Puntela Petar, tkac. 4'1

lPusqunlis, vodovndni gTJrJitelj, 4,)

115.

137

p'a ... le de Jude, strafar, 123 Radulovic 1:-1. Frano,' 54 .

pavlovic Radoslav, vojvoda, 17 Ragusiurn, 4, 7, 36, .

Pavoni FranJjo, kancelar nadbiskup-] Ranjina, dubrovacka vlasteoska pa-

ske kurije, 83 rodlca,

Peli'le, utica, us Nikola, kronicar, 66, 68, 81, 85, 89,

PeJjdm:, poluctok, 17, 34·, 70, 74, 78, 92, 98r

80, 82, 98, 99, 105, 11 8 Rustici (Resti, Restici), du hrov aEk a

Peloponez, 2'3 vlasteoska porodica

Petar, brijai'., 68 Diona, kronicar, 66

Petar, vodovodni majstor, 4;) Marin. Simon, 77

Petrojevic .Mln8:ilo, .pro 10 m a-j.s to r, 15 MIlTtoliea, 129

Petrovic Diuro, UY2 Ratkovic Dej an, kaldrmar, 51

Petrovo Selo, 92 Ravenj linin Ivan, kancelar, 13. 15

Pile, zapadno predgradje Dubrovnika Reclzo (ReggiO), \.! Kalabriil, 104

50, 53, 54, 74, 86, ~, 97, 101 Rekanat, u Jakinsko] Marki, 90

Pluca, I, 6, 7, 31, 34, 45, 49, W, 51, Revetin, kula, 114 ..

54, 56, 58,59,50, 123 Rijeka Dubrovack a, 78, 79, 84, 00,

Ploce, istocno predgradje Dnbrovni- 92, 93, 119

ka, 54, 85, 87, g7, ]00, 113,. 117, \27 R.ije\(3 (Fiuma), 108

Ploi'ice, selo LI Konavlima, 92 Rim, 35,. 91

Plovall'ovi skallni, 51, 54 Hila Jakob, kirurg, 9'5

Pnpovi ; Pavle, prof'esor Rizo Marin, 123

Papin, 1I Stern, 8G Ruda,otocic,. 79, 95, 112

Parat, 54 Runte Martolica, 128

Porporela, 60 Rupe, -;;9, 51

Pribilovic Radin, kamersar, 41 Rusinc Andrea, 57

Pribudic Prvoi e, l'inol"nil, z a ;:istocu,

48, 49

s

Pri ielli, !II h,a, s, 7, on, 53, 36, 59. fA).

80 Saksinovici, porekorn Sasi, Hans

Priievor, \I Konavllrna, 94 Nikola, 12

Prlmcr le, 28, ;~:2, %, 116, 120 Sauudo, mletaeki kronlt sr, 122

Pup ak Zivau, grobor, 90 Sarajevo, l'92

Furchich Bogeo, karnena r lz Ban, E Saraka, dubrovack.a vlasteosk a pn-

Pustije rna, ulica, .'){\, 53, 54, ,56, 57, 5" rodica,

Lujo, 120

R

Had (Razzl) Serafin, domlnikanac,

20, 30, 46, 65,68, 77, 92, 98, 113 Ra fevi e a, i zvo r, 42, 44

Rat'ie Iva, 114

Radenovic Pavle, vojvoda, 36

Radce, antiquior ic.prosorum, lIS Racloe~·iC Boroe, kamenar, iz Bara, 8 ' R.adohlli~ Bartol, voclovodni ruajstor,

44

Rae!onju, stareslna leprcznth, liS R.auLilinovic Pribisav, ;) I

Petar, 121

Sasin Antun, 121 Seksterije, na koje je brovnik razdetjen: ~v. Nikole, 5 Gaspe, 5

Pustilerne, :5

Sv. Marjje, .'i, 118 '::v. Petra, 7

Sv VIana, 7

!'eni, 5

~f[JIldra ti Bar totouie], Sit.ili] a, :27, B~

blo stari Du-

norar, 1 ts

_.'!) Obradovic Radin, 11.0sa1:, 6 RlLP[\, ,.

125 . 0 rnbl a, reka, 42, 7~, ]20

Cnofri]e de la Cava, 38, ·W--I:\

138

Siriia.. 28, 33

~lano, kod :Cubrovnika, 90,. S9 Slavcnl]a, 70

Sloveni, 2, 4, 5, 49, 68, 70, 120 Eoko, tvrdjava u Kcnavllma, 128,189 ~or,ko~eviCi (Sorgo), dubrovacka vla-

steosk a porodica Vlaho, 128

So ranco, rn leta Qk,i pos 1 au<ik , 2 Sp u t, 32, 11.3

Sporiza, ,'}7, 46, 57

~rbija, 17, 21, 85, IW

Srdj, 1, 4, 12, 36, 40, us

Statut dubroval:ki, 7, 37" 54, 116 Stevan Visoki, 7I ~.tjepoviC:.Skocibuha na gjpanu, '2'2 Stojanovic dum Ivan, 123

S ton, 2, 6, 31, 54, 70, 78, 80, 81, 9], 966, 105, 117--121

Stulic dr Luka, 108

.'::upetar, oto~ic pred Cavtatom, 74, 75, 77, 80---85, 87,91, 93, !15, 97, liZ

Sveta liga, prva, 32 s-, 1 azar, II S.

Siparl, dubrovafk! otok, 66, 7('-7'5,

80, 84, 90, 92, 1(J0 Si~ojevic, utica, 128 Sparlija, 32, Iv8

Sume!, seto kod Dubrovnlka, 40, 80, 96, 99

T

Tabor, na Plodarna, 114, 130 Talovac Matko, ban, 4v Terrae novae, 17

Tielovo, 82

Trakija, 2e.

Trani, II Apu liji, 30, 35 Tri Crkve, 1l.7, 125

Trg s-, Andrije,30 Trogir, 120, 122 Trstenica, 78, 82 Trstenik, na Pelj e~'cll, 9'1

Tudizici (Tudisi), dubrov a&a vlasteoska porodica,

Nikols, 94

Tvrtko I, 16, .36

Tvrtko II, 72

Turska, Turd, 21, ·2:8, 32, ,34, 85, 87, 90, 97, 100, 101, 107, 108, 113, 114, 125, 13()

I Ulice, u GUb(OVni~u:

Bincullca, 43 Crevliara, 51, 53 Danijela Sorg a, 31 Dobre Rinculica, 51 Domina, 51

DU'jiCina, IZ5 Koradina, 12,3

l;J adbiskup lie, 51 Nikole Gucetica, 51 Prijeki, 52, 53

Rafa Gucetica, 51 Slavcic, 54 ~i:Sojevic, 128

~v. Antuna; 58

~"". Barbare, 53, 57, 58 Sv. Katarine, 50, 57 Sv. Marije, 52

Sv, i'"'ilwle, 50

Sv, Petra, 5G, 51, 52, 57 s-. Simeone, 51

~irolta, 51, 52

v

Veneci]a, 35, 99, ItA, lOB, 115, 122 Vergatum, 116

V:iganj, na Peliescu, 70 V,[.la Svidolcos, 21

Vis, 34

Vitezovic Riter Pavle, naucnlk pe-

l snik, 122 Vlasi, 69

Vokojevic Novak, 1:istac. 52 Vracev izvor, 4..:1

Vrata Nifikil, 5>Q, &:2

,139

~:'~~~ ~

Vra]1flM, izvor, 44

Vrbica, 51'10, 84 Zenski

Vllkc~t Marin, vodovodni rnaistor, 44

z

Kastela

man"stiri,96 Andrije Mari,je od Sv. Marka

s« Sv.

Zavjetlla Gospa od Danaca, 113 Zadar, 122

Zaton, kod Dubrovnika, 78, 84,~,

129

ZlogJavic Radoslav, 6 Zvijezda (Boka r ), kula, 57

Sv. Simecnu sv, Tome

l11pa Dubrovaoka, 78--S2, 85, 96, 99, 100, 102

l::ttljana, na Peljescu, 92

.2 uta kn] iga (Li b er e roceus), 118

"

A

carlnar turski, ll5 cene maksirnalne, 35

ceritar hrvatske drzave, 120 cepljenje, H}2, lOS

ohaipa i nstelada, 19

cisterne, 23, 30, 36) 45, 116 con ductl, 50

"mica, 123 apoteka.r, 86 atnlO'Sfera, 3

E

B

badzaferi, 115

balatur, II. 18, 20 balcouata, S, 9, 15, 18 halconcelli, 8, 9,

b aldahi n i, 22'

bare, '2 '

berberin, 68, 89 bes-Iwt, 74

biblioteka, 22

bli tva (cvekl a, beta), 33 blokiranje otoka, !O5 bhrd, 1'21-123

bludnica, 1U, 124 ]·27 bob, 33

boginje velike, ]02 "bolest zllpska", 12"3 holnica u Gruzu, J23

bratstvo (bratovstina) sv, Lazar a, 119 brodovl, W5 108-

broj !eproznih, 119

bunari, 36

bura, 1

bur gus (predgradje), 5, 36, 54, 100

cillovniei z1tni, 27 ~inovnici esmatraci, 104 cis taei, 51, 52

cistoca, 17

ciUenje kloaka, 56, 57 pisama, lOS

robe, 114

ulica, 53

{i;cenje i pranie okuzenih stvari, 93 ci\\cenje i dezinf'ekcija gra'da,95, 97

D

riec a nezako n i '_a, 12~, \,YJ dentes, to

diagnoza, 103

dijeta, 103, 1'2'2

Eorn za nahoead, 126, 12!l dormitorium, 14

dusek, 14, is

dvo rana, 10, 11, 19, 20, 22

c

cargnol! 11 ekoncmske veze, 27

capitaneus s. caput lebrosorum, 116 Ernin, 100

140

eplderniie

do 1400 god, 65

od 871-1348 god.·,65 od 1357-1363 god. 68 od 1371-1374 goo. 69 ad 1397-1400 god. 70 od 1400-1500 gnd. 71 od 14C}l-1422 god. 71 od 1427 god. 72, 73 od 14Z8 god. 74

od 1430 god. 74-

.od 1431-1437 god. 75 od 1456 god .. 7S

od 1437 god. so

od 1+58-1464 god. 91 orl 1455 god. 82

od 1466 god. 83

od 1467-1468 god. 85

od 1481-148:3 god. 85, 86, 89 od 1486 god. 90

od 1491-1500 god. 91 od 1503-1526 gael. 92 od 1527 god. 00

od 1528 gorl. 96

od 1533 god. 97

od 1572 god. 98

ad 1573-1535 god. 99 od 1647-1691 god. 100 od 1784 god. 101

od 178.5 god. 102

epidemije i sarutetske mere, 65

F

[arinata, 94

flu.ssi dissenterici, 92 fontane, 39, 41, 4.1 fossae, 30

f rancusk i b eleg, 122 fundik, 29, 30

G

g atti, 55-58 gaiftum,gayl'um, 10, 13, 55 glad, 32

godine nerodae, 32 grhavica, 15, 18

grh kameni, 21

1.'fob zaj'ednickj n a Dan~lIllla. .7

g robari (kopcl) , 83,86, ':~9 ,groznica, 2, 91

gun], 15

H

bigijensl,e jayne p rilik e, 41 hospital, 37, 113

lnoculare iI vajuolo, 102 inventar kucni, 22 lshrana, 27

izolaci]a, 104

izveStavanje stranih df.1.3V3 0 epidernij arna, 99

J

jayne zenske, 124, 1~ leLam, 33

jl\~o,I, '2

kacamort (officiales Cszamcrtuorurn) 7L 75, 77, 82, 84, 85, 86, 88, glj do 97, 105, 100

kadj enje, as

karnen korculanski, 8,. 16, 18, 41, H k arniu, lZ, 21

kanali, kanaliz aci]a, 12, 17, 50, 54 do

50, 62

karakter epiderniia, 102 karantena za brodove, HIS karavani iz Turske, 114 kastelan Lovrjenca, 128 "I(a~un ad 1:ita", ZO kazne, 72, 124, 127, 128 kesa :m llosrdi 3, 106

klima, 1

kloake, 55, 59, 60 klobucine, 4, 53, 54 kmetl, 108 konaciSte, 12

Iwntumaci, 79, 99, iO~, 112, 113. 115 kopac (grobar), rn. i4

kovcezi, H

Ii

18. 19. 21

od drveta, 5, 6, 7, 12,. 17 od kamena, 5, 7, 12

od suhomedjine, 5 slamom pokrlvene, 7, 24 pu~ke, 22

viasteiinske, 8

unutrasnji izgled, 7

.kuga, 103

l(uhinja, 10---13, 18, 19, 23 kupus, as

kurativna rnedicina, 104

L

Lebit', 1

ierenje, 92, 103, 1{1~, J 2:2 le1<ari. 94, 104, 100

lepra, lep rozni, 116-------118 lokarda (vrsta riba), 34- luksuz, J2S

M

maceria (suhom erljina, suhozidlna), 5 maestral, 1

magazirt drzavni, malstori cisterna, 36

'kofculanski, 21 malariia, 103, 119, 120 male di FraJ1Za, 123 .malvasija, 3.5

mastic (resin-a Il1 astix,

ka), 92 III astionice, 42

matclassa, matrassa, 14

mere ea naselienje Grada, 67

protiv prestupnika, 104, 105 meretrices, 124, l2'5

mesec (luna) 00, 8.3, 99, 100 meso, 33, 61

milosnica, 12.3

milostlnja, 102. 117, 118 mlini, 31

mobilizacija vlastele, 87 mocvau, 2

rnorbus Franciae, 113 gallieus, 122

more, 1

mortalitas, 69, 71

N

nacrt Nazareta, 115 nadzor nad .W 0 III , :29 nalozn i ca, 123

napa, 19, 20 necistcca, 5Z-54

nuznic], 12,13, 20, 23, 54,--56,59

ocat, 88 odar, 14 odrine, 21

orlsecanje noseva, 85, .127, organizacija uprave, W5 orrnani, 10, 11, 2Q, 23 oskudica zitf:, 30

ostro, 1

otkrivanje kuca 85

128

p

palata biskupska, 21 palmeutum cordarum, I? pana!a, 94 pancocolae, . 31, p asulj, 33

pase. 34

&6, 94

peccatrices, 124 pederastija, 122, 130 tris'ja, 111(1~ti· peg avac, 103

pekari, 86, 94- peste delle serve, pijace vode, 36, 38 pYlo, 12, 19, 53 pilule, JQ-3

](H

plemena, 33 pojilo, 37

pop locavan]e, 17, 30, 49, 50-3.'3, 58, 62 posecivanje crk ava, WI

posledice epidemijii, 102

posednici, 17

poslug a na Dancama, 84. posteljina, 11

142

silovanle, 127, 128 sic, 33

skulla (Scomber scomber); 34 slamnjaca, 15

slavlzlranie, 120

sluskinie, 126

smetljittarl, 51, 52

soba spavaca, 19, 21, 23 sodomiti, 122

spanac (Spinaciao,le~acea), 33 spaliivan]e, 85, 92, 93, HiO

spisak konfinimnih, 80 okuzenih kuca, 86 okuzenika, 80

sprat, 11, H?, 19

sprerna, 19

srdobolia, 98, !O3 srednjevekovni vladar l, 34 stanat, 2'0

stanovi, 4

star (iitna mer a), 3Q stara reljed, 2

slavili "ne berlinu" 123, 12& ( stepen ice, J I, 19, 20

stoka, 33

strafe, 7&, 82---£4, 87, 92-95, 97,

posti, 33, 73, 84, 122 potkuplje, 11, 12 potres, 23

pozar, 6

prt~ja, 14

pranie, 81

premije, 29

prcceslie, 83, 100-1(14- prokule, 33

pro,pl"si, 49, 69, '71, 72, 74, 78-82, 85, 86, 8&, 90, 95, 96, lOU-108

prose, 33

prozori

rornanski, 21 saracenski, 9, 18 s usima, 15

psi, psari, 61 p~enica, 33

pu,e, p uteus, 36, 37, 41 puella viciata, 124 pusta, 15

pus~ani prah, 8 puiitanje krvi, 104

T

R

raskalasenost, 126 recluse (dumue) 117 red u L aza retu, 108 rekvizicije, 29- Renesansa, '21

rezanje bubona, Jl}4 rezervoar, 42

riba, 34, 61

ribarl, 34

ribarstvo, 27

rogovi, 129

rornansko stanovnistvo, rornei, 81

rudnici, 16

stricturae, 37, 60 studio, 20 suhomediina, 117 sunce, 1

susica, 2

svecanost Sv. Vlaha, 101 svecenici, 81-84, ss, 94, sveto drvo, guaiaco, lZ2 svinje, 60

101, 12'7

120

s .3ahovske kocklce, 18 sibanl.ie, 124, 129 Skoljka, 12

Skrinje, 14

"stap", 9

S

sahranjivanje, !l~, 101 salof a, 11-13, 18, 2G, 21 sandzakbezi, 34

sani tetsk a kornisij a, 119, 120

sardeta (Engraulis encroisicholus), 34 sifilis, 121

sijerak (Sorgum cernuurn), 3.3

takse, 34, lOS temperatura, -3

terijak (theriaca, Andrcmachi s. electuarium theriaca, turjaka), 103

143

testamenti. 69, 71, 99, 109, 110, 117, vlaga, 3

126, iso vodovod, 17, 32 42, 44--46

trgovina, 17 vodovodnl cinovnici. 41, 44

tuf, 9 vrata, &

u

ugoyor a vodovodu, 39

ug{l.vO'ri ,0 gradnjalma, 6, 8, IS uhode, 87

ulazi (reumatizam) '2 ulje, 33, 35

unutr~nji izgled i raspored u ku-

carna, 7, 10, 18 uprava, 81

ure.d'jenje numtka kanula, 55, 58

uzgl avl] e, 15

v

vakcinacija tceplienie), 102, Hi8 vanbraean zivot, 126

, . vazduh, 2, 3

vi~juska, 26

vina, 33, 34, 74, 118 vlada provizorna, 72

u gr adu, 74 u Gradu, 74

z

zabave kucne, 22 zebraae, 97

zaledje Cubrovnika, 28 zanatl, 38

zaraza u vJasteoskoj iii gradjanskoj

lwei, 9'7

zastitne mere, 69, 102, 104, 106 zdravstvena kontrola, 107

zdravstvena sluzba u XVIII veku, IJS zaveti, 93, 99, 100, 101, 104

z enzer (djumbir, Arnonurn . slnglber), ~iZ

zubovi (dentes) W, 15, 21

~drebanje. 7. 28 zigosanje, 84, 12.9 i.itni cdbor, 29

pisar, ':29

2itna uredba, 31, 32 ziva, 122

zivotne. nam irnice, 27

zll~"enjca (cichorturn intybus L). 33